По пројекту је, како су нам рекли из УГ „Волонтери Качарево“ било предвиђено 8 полазника за ову обуку, али због велике заинтересованости обуку је успешно прошло и завршило 14 полазника. Данас су у Тренинг центру ГУ Панчево, полазницима додељени сертификати и упутства за добијање лиценце посредника, те упис у Регистар посредника Министарства правде.

За многе полазнике ово је била прилика да сазнају нешто више о медијацији и примену исте, док су се многи први пут сусрели са медијацијом и њеним бенефитима.

На семинари полазници су исказали заинтересованост за даље усавршавање из ове области.

Онима који нису могли данас због болести да присуствују, сертификати ће бити послати на кућне адресе, а ми са вама делимо фотографије са доделе сертификата.

Чланак објављен уз подршку ГУ Панчево у оквиру пројекта „До одрживих социјалних услуга -заједно“, Мишљења и ставови у овом чланку не одражавају нужно ставове и политике ГУ Панчево.

Međunarodna konferencija, organizovana u dva panela i šest radionica, je bila prilika za razmjenu iskustava, ideja i vizija o budućnosti medijacije u Hrvatskoj i šire.

Promicanje dijaloga i mirnog načina rješavanja sporova temelj je društva u kojem se poštuju ljudska prava, različitosti i dostojanstvo svakog pojedinca.
Medijacija nije samo alat, ona je temelj razumijevanja, empatije i suradnje.
Ponosni smo što smo upravo na Međunarodni dan nenasilja okupili stručnjake na području medijacije i sve one koji vjeruju u moć riječi.“ – navode iz Hrvatske udruge za medijaciju i zahvaljuju svima koji su dali svoj doprinos samoj konferenciji, te svima koji svakodnevno doprinose kulturi dijaloga. „Nastavljamo zajedno graditi mostove razumijevanja i rješavati sukobe na način koji osnažuje, povezuje i potiče mir.“ – poručuju iz HUMa

„Medijacija je ključna za budućnost odvjetničke profesije.
Medijacija nije alternativa odvjetništvu, nego njegov logičan i neizbježan razvojni smjer.
Vjerujem da se kroz medijaciju odvjetnici ponovno povezuju s izvornom svrhom prava – pomoći ljudima i zajednici, štiteći interese na 𝐧𝐚č𝐢𝐧 𝐤𝐨𝐣𝐢 𝐧𝐚𝐝𝐢𝐥𝐚𝐳𝐢 𝐤𝐥𝐚𝐬𝐢č𝐧𝐢 𝐤𝐨𝐧𝐜𝐞𝐩𝐭 𝐬𝐮𝐤𝐨𝐛𝐚.
Pravna profesija ovim dobiva novu dimenziju, onu koja uključuje empatiju, razumijevanje ljudskih potreba, ali i efikasnost u pronalaženju optimalnih rješenja.
Zaista, odvjetnici kroz medijaciju ne gube, već dobivaju – postaju više od zastupnika, postaju stratezi i kreatori pozitivnih ishoda. Grade mostove tamo gdje su nekad bili zidovi, a pritom održavaju i osnažuju profesionalni dignitet.
U konačnici, 𝐨𝐯𝐚𝐤𝐚𝐯 𝐩𝐫𝐢𝐬𝐭𝐮𝐩 𝐩𝐨𝐝𝐬𝐣𝐞ć𝐚 𝐧𝐚𝐬 da 𝐩𝐫𝐚𝐯𝐨 𝐧𝐞 𝐦𝐨𝐫𝐚 𝐛𝐢𝐭𝐢 𝐛𝐨𝐣𝐧𝐨 𝐩𝐨𝐥𝐣𝐞, 𝐯𝐞ć 𝐦𝐣𝐞𝐬𝐭𝐨 𝐬𝐮𝐬𝐫𝐞𝐭𝐚, 𝐝𝐢𝐣𝐚𝐥𝐨𝐠𝐚 𝐢 𝐭𝐫𝐚𝐣𝐧𝐢𝐡 𝐫𝐣𝐞š𝐞𝐧𝐣𝐚.“ – Hrvoje Tokić, odvjetnik u Dubrovniku

Ovo je samo jedna od aktivnosti u mesecu listopadu (oktobru) koju je HUM pripremio za sve koji potiču mir. Već od druge polovine listopada očekuje nas „Tjedan medijacije – Medijacijom možemo zajedno učiniti svijet HUManijim!„, trinaesti po redu.

Ono što je izvrsno je što u toku Tjedna medijacije medijacije predložene tijekom tjedna (13.-17. listopada 2025.), u HUM-u će se provesti naknadno bez naknade, odnosno besplatno!

„„Medijacijom možemo zajedno učiniti svijet HUManijim!“ I ove jeseni otvaramo prostor za miran dijalog, međusobno razumijevanje i pronalaženje zajedničkih rješenja.
Medijacija je prilika da svoje nesporazume pretvorimo u dogovor, a sukobe u mostove prema suradnji.
Tijekom Tjedna medijacije svi građani imaju mogućnost pokrenuti medijaciju koja će se provesti potpuno besplatno, jer mir nema cijenu.
Već 13 godina zaredom vjerujemo da svi imaju pravo na mirno rješenje svog spora, a iza svake priče stoji prilika da je ispričamo na bolji način, zajedno. Pridružite nam se i budite dio promjene. Jer samo dijalogom činimo svijet humanijim. Sudjelovanje je besplatno, ali je potrebna prijava: info@medijacija.hr “ – poručuju iz HUMa

Kompletan program Tjedna medijacije možete pogledati na linku: https://medijacija.hr/tjedan-medijacije-2025/

Slike: HUM

Конференцији, која, како је наглашено, није само женска конференција, већ представља и промовише партнерство између жена и мушкараца, институција и цивилног друштва, националних и интернационалних актера, присуствовали су, поред председника Владе Србије проф. др Ђуро Мацут и министарке без портфеља задужене за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена Татјане Мацуре, министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто, министар рада и социјалних питања Јерменије Арсен Торосјан, министарка за инклузију и волонтерски сектор Малте Јулија Фаруђа Портели, министарка породице и социјалних услуга Турске Махинур Оздемир Гекташ, чланица Председништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић, директор Канцеларије за ИТ и еУправу Србије Михаило Јовановић.

У уводној речи министарка без портфеља, задужена за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена, Татјана Мацура, истакла је да оснаживање жена никада не сме бити представљено као подела, већ као покретач заједничког напретка, те да циљ није само заштита, већ и инспирација за другачију будућност, утемељену на једнакости, достојанству и партнерству. „У времену глобалних криза и дубоких неједнакости, снагу не треба тражити у надметању, већ у сарадњи“ – рекла је Мацура, додајући: „Дошао је тренутак да развијамо равноправан и савезнички однос између мушкараца и жена. Ми се не такмичимо већ смо савезници у тежњи да стварамо нову вредност за оште добро – у политици, привреди или било којој сфери живота“.

Председник Владе Србије проф. др Ђуро Мацут истакао је да је веома задовољан што предводи Владу земље која је на 22. месту у свету када је политички утицај жена, једанаеста у Европи и прва у региону.

Као значајни корак у будућности истакао је измене Закона о спречавању насиља у породици. „То су изузетно добре ствари и самим тим што стижемо до промена, тежимо да то побољшамо. Применљивост оваквих прописа је од изузетног значаја. Ту је једна серија законских решења која ће се појавити и која је у саставу ове Владе препозната као битна, а један од примера је Алиментациони фонд, који показује да се ова Влада бави врло осетљивим социјалним темама“, истакао је Мацут.

Након уводних обраћања и разговора Мацута и министарке без портфеља Татјане Мацуре, уследили су панели са гостима. Завршетак конференције обелeжио је говор супруге председника Републике Србије, Тамаре Вучић, која је рекла да је важно да жене верују у сопствену Богом дату снагу и јединственост која надилази квоте и законе.

„Јединственост која инспирише и продужава живот какав познајемо, која блажи ране и одлучујуће утиче на емоције које покрећу све. Та јединственост се огледа у нашим улогама: супруге, ћерке, унуке, сестре, мајке…, са даром обнављања човечанства. Наша моћ није новотарија, она постоји одувек. Суптилна и тиха, гради, ствара, креира. Она теши, помаже, подржава, она храни, грли, милује… Она је као невидњива мрежа: лагана и мека, без које би све пало у неповрат и зато смо и данас овде да спознамо чињеницу да одавнина играмо водећу улогу у историји. И не морамо да тражимо инспирацију у моћним женама које су играле кључну улогу у неким другим државама и народима, а свака их има. Код нас, у Србији, и те како има примера који плене и могу бити узор и нама и другим народима у свету. Зато, хајдемо на тренутак у средњи век, који често називају „мрачним“, као народ ми имамо своју светлост која беше кнегиња Милица. Владарка, списатељица, дипломата, чувар породице, државе и читавог народа. Имали смо и Јефимију као прву песникињу, Оливеру Лазаревић која се жртвоваше за мир и народ. Јелену Балшић, која беше толико учена, да из сачуваних њених преписки можемо да видимо да је у XV веку знала да је планета Земља кружног облика. Имали смо Драгу Јочић, Милеву Марић, Надежду Петровић, Милунку Савић, Софију Јовановић,…, небројано много хероина, јунакиња свога времена и свога народа… Ово су само неке од жена које су утрле пут нама, оснаживале жене и онда када тај термин није ни постојао…“

У свом говору, Тамара Вучић, је истакла да је Србија последњих година радила много и организовано на оснаживању жена. „Резултати нису насумични већ су плод јасне политичке воље, усвојених стратегија, нових закона и системске посвећености државе. Србија не само да предњачи у региону, већ у одређеним областима бележи и боље резултате од појединих држава чланица Европске уније…“

На конференцији је присусвовало преко 500 гостију и званица, жене из политичког живота, одборнице, представнице привредних друштава, цивилних организација међу којима је била и председница Удружења предузетница Војводине, Светлана Чавић, која је за наш магазин поделила своје утиске са конференције: „Конференција је донела мишљење о женама из различитих држава, различитх не само по географском већ и културолошком смислу. Шта је оно што је заједничко за све говорнике, панелисте и друге званице? Унапредити положај жена у друштву, економски је подржати, мотивисати да се активно укључи у политички и друштвени живот. Водити рачуна о себи, свом здрављу пре свега, породици и истовремено градити каријеру није ни мало једноставно. Конференција је отворила другачији, рецимо иновативнији приступ будућности у оснаживању жена. Важно је да истакнем да само удружене можемо учинити ствари и дела која се тренутно чине немогућим. Посебан акценат је на економском оснаживању жена, што би требало да представавља прву карику у ланцу онога што намеравамо да побољшамо у будућности“- нагласила је председница Удружења.

Наша уредница, Нела Савић, рекла је да је конференција била прилика за синергију, размену мишљења, идеја и различитих позитивних искустава са представницима других држава, посебно се осврћући на речи министра спољних послова Мађарске Петера Сијартоа у којима говори о одлуци да имате дете, те да таква одлука не сме да вас доведе у мање повољну позицију у односу на ону уколико не донесете такву одлуку. „Желимо да се лишимо ситуација у којима одлука да ли да имате дете или не, јесте економска одлука, то не сме да се деси“, истакао је Сијарто. Истичући да је заиста економски моменат важан, ако не и најважнији када говоримо о томе да ли ћемо се одлучити на родитељство и да ли ћемо се задржати на једном детету, или ћемо имати више деце, Нела наглашава да би требало осмислити механизам где, као што је рекао господин Сијарто, доношење такве одлуке не сме бити условљено економским моментима. „Допада ми се што Мађарска, попут Србије, истиче значај породице у друштву. Сматрам да здраво друштво можемо имати само уколико су нам носиоци друштва, пре свега породица као стуб друштва, у сваком смислу те речи здрави, а опет стуб породице, жена, здрава, оснажена и јака. Квалитетно друштво подразумева квалитетне односе, квалитетне породице, мирољубиво друштво, које ће све своје разлике, сукобе и конфликте решавати путем дијалога, преговора, а онда и по потреби у поступку медијације. Економски моменат је важан, јер ћете врло често чути да су економски разлози главни када млади људи треба да донесу одлуку о родитељству. Ту видим кључну улогу државе у подстицању и развијању механизама који ће помоћи женама да се лакше одлуче за мајчинство. Друга важна ствар коју бих истакла јесте да је тај економски моменат веома битан када говоримо о оснаживању жена, јер само економски оснажена жена може бити носилац значајних позитивних промена у свом окружењу, друштву и шире.“ – рекла је Савићева и додала да бисмо могли преписати од Мађарске позитивну праксу у оснаживању породице самим тим и жена.

„Оно што ми се посебно допало јесте што су се кроз читаву конференцију прожимале речи, као што су снага, солидарност, сарадња, јединство и највише од свега као заговорника медијације, јесте истицање значаја разговора, дијалога, те позивање на дијалог свих актера друштва,. Медијација јесте култура дијалога, а порука са конференције је свакако јасна и мој утисак, сажета у једној реченици: оснажена жена – оснажено друштво. “ – закључила је Савићева

CEPEJ (Савет Европе) – Guidelines on Civil Mediation CEPEJ изричито наводи да: медијација треба да буде интегрисана у грађански поступак, доступна пре и у току судског поступка а да судије треба активно да информишу странке о медијацији.

Савет Европе – Recommendation No. R (2002) 10 on mediation in civil matters препоручује да државе уведу медијацију у имовинске спорове, облигационе односе, породичне односе (уз посебну заштиту), омогуће да судови упућују странке на медијацију и да споразуми имају правно дејство. Савет Европе – Recommendation Rec(2002)10 и Rec(1998)1 – ако су примарно за грађанске и породичне спорове, препоруке се проширују на социјалне спорове када се ради о правима детета, породичним и имовинским питањима која утичу на угрожене групе. Савет Европе наглашава: добровољност, поверљивост и непристрасност медијатора. Посебан акценат је на породичној медијацији, која директно доприноси социјалној стабилности и благостању деце.

Европска унија – EU Mediation Directive (2008/52/EC) – Директива је формално усмерена на грађанске и трговинске спорове, али се у пракси у неким земљама примењује и за спорове у социјалној заштити, нарочито: имовинска права социјално угрожених лица, стамбена питања и спорови о социјалним давањима.

У Србији, могућност имплементације медијације препознајемо у неколико закона који се примењују или би се могли примењивати у системима социјалне заштите. Један од таквих закона у Србији јесте и Закон о Бесплатој правној помоћи (Сл. гласник РС“, бр. 87/2018) који препознаје медијацију (посредовање) као облик бесплатне правне подршке, а медијаторе као пружаоце бесплатне правне подршке. Нажалост, не можемо се похвалити ни применом овог закона о чему сведоче и поражавајући извештаји Министарства правда. Одговор на питање зашто је то тако дало је Удружење грађана „Волонтери Качарево“ , када су и сами покушали са применом овог закона.

„Грађанство није довољно информисано. Када дођу и траже помоћ не добију адекватну информацију од стручне јавности и оних који би требало да им је пруже, и долазимо до одговора: они који треба да препознају и проследе информацију ни сами не знају за те могућности. Дакле, неинформисано грађанство и стручна јавност, као и непостојање системских решења и воље за адекватну примену закона. Да би Закон о бесплатној помоћи и Закон о посредовању у решавању спорова заживео, неопходно је да се стручна јавност, упозна са законима и могућностима које закони доносе, односно да се сви актери у систему социјалне заштите, директни и индиректни упознају са овом могућношћу и практичном применом закона. Ово је нарочито значајно јер адекватна примена закона је на бенефит свима, а нарочито социјално угроженом становништву. Ми смо прошле године, захваљујући подршци Града Панчева, реализовали пројекат, који је показао да интересовање постоји, који је дао много веће резултате од очекиваних, али и показао где су још слабости које морамо отклонити да бисмо кренули са применом закона. Ми јесмо упознали запослене у системима социјалне заштите о могућности примене закона, као и пружаоце бесплатне правне подршке и са великим одушевљењем је то примљено, међутим испоставило се да немамо на територији Панчева довољан број лиценцираних медијатора, као ни медијатора и пружаоца бесплатне правне подршке уписаних у Регистар пружаоца бесплатне правне подршке Министарства правда. Због тога смо ове године конкурисали са новим пројектом под називом „До одрживих социјалних услуга -заједно„, у оквиру ког ће једна од основних активности, поред правне заштите наше организације, бити Основна обука за медијаторе. Оно што нам је посебно важно јесте то да међу пријављенима буду баш они актери који решавају, учествују и део су система у пружању социјалних услуга: запослени у ЈЛС, запослени у центрима за социјални рад, запослени у систему образвања и полиције, као и чланови цивилних организација које се баве заштитом људских права, социјално угрожених и мањина. На нашу срећу и срећу грађана град Панчево је и ове године препознао значај овог пројекта и подржао нас, те ускоро крећемо са активностима. Волели бисмо да и у другим локалним самоуправама препознају значај примене овог закона, те да брже и ефикасније решавају предмете и захтеве странака у систему социјалне заштите. И врло је значајно да доносиоци одлука у ЈЛС препознају важност и значај оваквих пројеката, јер заиста резултати могу бити сјајни а на корист и запосленима у систему социјалне заштите и градској управи (која применом овог закона штеди новац у буџету, а грађанима омогућава бржи и ефикаснији приступ правди) и наравно и најзначајније на корист оних који су социјало угрожени и у стању социјалне материјалне потребе. Зато се захваљујемо Граду Панчеву и Секретаријату за јавне службе и социјална питања који су препознали важност свега што радимо“- рекли су нам у Удружењу грађана „Волонтери Качарево“ из Качарева.

Дакле, примена медијације у системима социјалне заштите, грађанских спорова, привредних спорова, радних, трговинских и свих других, зависи од цивилних организација и доносиоца одлука на локалном нивоу. Нема системских решења, као што имају земље ЕУ, те за сад вољом и ентузијазмом појединаца, цивилних организација и појединих локалних власти који дају подршку оваквим пројектима (Град Панчево) се покушава закон применити у пракси. У неким од наредних текстова покушаћемо да упоредимо примену медијације у системима социјалне заштите у Србији и неким земљама Европске уније.

До тада са нестрпљењем чекамо реализацију пројекта „До одрживих социјалних услуга – заједно“ који реализује УГ „Волонтери Качарево„, уз подршку Града Панчева, и сарадницима УГ „ИБИНАМ“ и УГ „Медијатори Крушевца“, уз наду да ће грађани и стручна јавност, а нарочито маргинализоване групе имати срећу као и грађани Панчева да сазнају на који начин могу брже и ефикасније решавати своје спорове, те да ће и држава се озбиљно позабавити овим питањем, првенствено због грађана а онда и због тога што ЕУ очекује то од ње, нарочито у складу са Поглавњем 23, али и свим другим поглављима где медијација може бити користан алат.

У Поглављу 23 ЕУ очекује:

Ефикасно правосуђе, разумне рокови, приступ правди и мање формализма. У европским документима медијација се систематски помиње као средство (алат) за остваривање ових циљева и зато њено постојање у закону није довољно већ је важна реална примена и статистички резултати.

Европски правни оквир, кроз директиве Европске уније и препоруке Савета Европе, јасно препознаје медијацију као саставни део ефикасног и приступачног правосуђа, што је од посебног значаја за реформе у оквиру Поглавља 23.

Европски стандарди посебно препоручују примену медијације у грађанским и привредним споровима. Савет Европе је Recommendation No. R (2002)10 јасно подржао медијацију у грађанским предметима, док је Европска унија Директивом 2008/52/EC поставила оквир за медијацију у грађанским и трговинским стварима. У контексту Поглавља 23, медијација се препознаје као средство за повећање ефикасности правосуђа, смањење трајања поступака и побољшање пословног окружења.

Чланак написан уз подршку ГУ Панчево у оквиру пројекта „До одрживих социјалних услуга -заједно“. Мишљења и ставови у овом чланку не одражавају нужно ставове и политике ГУ Панчево.

„MEDIJACIJA KAO POKLON“

Da je medijacija kao poklon u sistemu socijalne zaštite moglo se čuti sa specijalizovanih obuka održanih za zaposlene u sistemu socijalne zaštite i za medijatore u okviru projekta „…Besplatna pravna podrška za vulnerabilne grupe“, na kojima je prisustvovalo oko 60 učesnika.

Naime, mnogi građani, socijalno ugroženi su zbog utuživanja korisnika, ostajali bez prava na novčanu socijalnu pomoć, jer nisu želeli da tuže svoje srodnike… Na obukama je prikazan način kako korisnici mogu ostvariti svoja prava. Predočena je nova mogućnost, uz potpunu primenu ZBPP, odnosno rešavanje tih predmeta bez odlaska na sud, uz zahtev Gradskoj upravi za besplatnu pravnu podršku, odnosno medijaciju (posredovanje). Sporazum sa srodnikom overen kod javnog beležnika ima snagu izvršne isprave, što je centrima za socijalni rad dovoljno za rešavanje po predmetu.

Inovativni pristup ovakvim predmetima, obradovao je zaposlene u sistemu socijalne zaštite, ali i sve druge polaznike obuka, a u prilog tome prenosimo deo evaluacije i odgovora na naše pitanje: da li su oni koji ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć, odustajali zbog procedure (utuživanja korisnika) i šta misle o inovativnom pristupu u pružanju socijalnih usluga, odnosno primeni medijacije u sistemu socijalne zaštite.

Suzana Jovanović, dipl. socijalna radnica, Rukovodilac Službe za decu i mlade iz Centra za socijalni rad “Solidarnost” iz Pančeva je istakla da kada je u pitanju praksa centara za socijalni rad, da odredbe Porodičnog zakona i Zakona o socijalnoj zaštiti, u segmentu regulisanja izdržavanja, odnosno alimentacije, bilo da se radi o deci, bilo o roditeljima koji su nesposobni za rad, utiču na ostvarivanje prava iz socijalne zaštite. “Aktuelno važeće odredbe definisale su da je jedino presuda suda legitimna i izvršna isprava, što je građanima donelo obavezu vođenja sudskog postupka – parnice, odnosno iziskuje određene troškove, vreme i suočavanje sa vođenjem sudskog postupka protiv sopstvene dece.

Ovakvo uređenje dovelo je do smanjenja broja korisnika novčane socijalne pomoći kada su u pitanju starija lica jer nisu mogli da prihvate obavezu vođenja sudskog postupka. Veliki broj korisnika je odustajao i odustaje, od podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć jer nisu spremni da prvo regulišu izdržavanje vođenjem sudskog postupka.” naglasila je Jovanovićeva i izrazila oduševljenje o primeni medijacije u ovim slučajevima:

Svoje utiske o inicijativi projekta UG “Volonteri Kačareva” da se medijacija primenjuje i u ovim slučajevima i da je to najhumaniji način rešavanja sporova, naročito primena medijacije u sistemima socijalne zaštite, za najugroženije stanovništvo, te utiscima sa obe obuke koje je prošla,  koje je organizovala partnerska organizacija na projektu “Medijatori Kruševca”,  Gordana Stojanović Dakić, dipl. pravnik, iz Zrenjanina izrazila je u evaluaciji nakon obuka:

“Mnogo smo srećni, što su prethodne aktivnosti naišle na tako dobar odziv i što su prepoznate suštinske vrednosti projekta i našeg rada.  Oblast delovanja naše organizacije je, pre svega socijalna kohezija. Briga o najugroženijim članovima naše zajednice. Jedan od načina da pomognemo njima jeste edukacija svih socijalnih entiteta, koji jesu i treba  da budu na usluzi našim sugrađanima, kako bi im na najjednostavniji način pomogli da ostvare svoja prava. Nije dovoljno samo da im kažemo da imaju prava na nešto, već da im pomognemo i pokažemo kako to pravo da ostvare. Da bismo bili u situaciji da im pomognemo i pokažemo na koji način mogu svoja prava ostvariti, moramo se sa načinom ostvarivanja prava vulnerabilnih grupa i sami upoznati. Kako mi – civilne organizacije, tako i svi učesnici u postupku pružanja besplatne pravne podrške: zaposleni u sistemima socijalne zaštite, gradske uprave, medijatori, pravnici, javni beležnici i drugi. Dobar način za to jeste kroz projektno delovanje, te razmenu iskustava i edukacije, kao i isticanje dobrih primera. Ponovo ističemo da samo zajedno, kao što mi sada činimo, i uz podršku GU Pančeva, kojoj se i ovim putem zahvaljujemo na prepoznavanju važnosti projekta,  možemo doći do bržih i jednostavnijih usluga u zajednici, te efikasnije primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i podršci”- poručili su iz UG “Volonteri Kačarevo” i pozvali nas da prisustvujemo završnoj konferenciji u hotelu Tamiš, na kojoj će predstaviti rezultate projekta, dodeliti sertifikate polaznicima obuka i pružiti više informacija o medijaciji, benefitima i primeni medijacije, kao humanijem načinu rešavanju svih sporova.

Specijalizovane obuke su deo aktivnosti u okviru projekta “…Besplatna pravna podrška za vulnerabilne grupe”, koji realizuje UG “Volonteri Kačarevo” sa partnerima UG „Medijatori Kruševca“ i UG „Ibinam“, uz podršku GU Pančevo. Obuke su održane u online formatu, jer je na istima bilo prijevljeno preko 60 ljudi iz svih krajeva zemlje.

Prva obuka bila je namenjena zaposlenima u sistemu socijalne zaštite  u cilju podizanja kompetencija zaposlenih u sistemu socijalne zaštite, te osim novih saznanja i veština, polaznici ove obuke dobiće i po 5 bodova u skladu sa Pravilnikom bodovanja zaposlenih u sistemu socijalne zaštite, jer je obuka prijavljena Komori socijalne zaštite.

Druga obuka, održana 28.11. 2024. prijavljena je Ministrstvu pravde i namenjena je bila medijatorima i ostalim pružaocima besplatne pravne podrške, te medijatori dobijaju 3 sata stručnog usavršavanja. Za obuke bila je zadužena partnerska organizacija „Medijatori Kruševca“, predavači Jelica Milosavljević i Nela Savić. Nešto više od 60 ljudi prisustvovalo je obukama, a pravo na sertifikate i/ili dodatne bodove ostvaruje preko 50.

Sertifikati za obuke biće podeljeni na završnoj konferenciji 12.12.2024. u hotelu Tamiš u Pančevu.

Управо овом важном темом, која се тиче остваривања права  вулнерабилних група, али и одговорима на питања: шта подразумева бесплатна правна подршка?,  ко су корисници а ко пружаоци бесплатне правне подршке?, ко су медијатори и која је улога јавних бележника у процесу остваривања права на БПП (бесплатну правну помоћ и подршку), као и другим питањима, бави се  удружењe грађана “Волонтери Качарево” из Качарева, кроз пројекат „…Бесплатна правна подршка за вулнерабилне групе”, који ће уз подршку града Панчева, односно Секретаријата за јавне службе и социјална питања Градске управе Панчево, a у сарадњи са партнерским организацијама УГ “Медијатори Крушевца” и УГ “Ибинам”, реализовати до краја године.

Уговор о суфинансирању пројекта потписан је 10. октобра у Градској управи Панчевиу.

На идеју за овај пројекат дошли су, како су нам рекли у УГ „Волонтери Качарево“, јер велики број оних којима је новчана социјална помоћ неопходна не остварују то право због, њима, неприхватљиве процедуре. Нарочито када говоримо о утуживању корисника ради остваривања права на социјалну помоћ.

“Наиме, приликом признавања права на новчану социјалну помоћ неопходно је да радно неспособна лица (деца и стари) туже сроднике да им помогну у издржавању. До сада се ово утуживање одвијало на суду. Старо лице, које нема средства за живот, мора да тужи суду рођену децу за помоћ у издржавању и задовољавању основних животних потреба, што је заиста нехуман поступак. Многи су због тога одустајали јер им је било испод части да подносе тужбу рођеној деци. Сада имамо могућност да споразумом у поступку медијације решавамо такве предмете, што је хуманији поступак, бржи и за кориснике бесплатан.  Закон о бесплатној правној помоћи постоји од 2019. године а ни један случај бесплатне правне подршке није евидентиран у Панчеву” , рекла је Савићева, кооснивач Удружења и навела да су различити разлози за то, а неки од њих су „..недовољно познавање могућности које Закон о БПП пружа, недовољна информисаност и грађана и запослених у ЈЛС, као и у системима социјалне заштите, али и недовољна информисаност пружаоца БПП,  међу првима, медијатора, правника, цивилних организација,  јавних бележника и факултета. Желела бих да се захвалим Секретаријату за јавну службу и социјална питања града Панчева, који је препознао важност ове теме те у значајном делу подржао наш пројекат. Врло је важно да постоји интеракција између свих актера локалне заједнице, како бисмо заједно олакшали доступност правди и услугама свим актерима у локалној заједници, нарочито онима којима је помоћ најнеопходнија, Град Панчево би требало да буде други град у Србији који је применио могућности које нам Закон о бесплатној правној помоћи и подршци пружа, те иновативно приступа решавању наведених проблема. До сада, једино, у Крушевцу имамо забележену праксу пружања бесплатне правне подршке, те ће запослени у Канцеларији за пружање БПП у Панчеву, у Центру за социјални рад и запослени у системима социјалне заштите у Панчеву, као и медијатори, судије, адвокати правници, јавни бележници, цивилне организације и корисници новчане социјалне помоћи, из прве руке имати прилику да чују како се овај закон може применити у пракси, јер су партнери на пројекту удружења која су на неки начин оживела и имплементирала ЗБПП, пре свега УГ „Медијатори Крушевца“, а стручни сарадници долазе баш из система социјалне заштите а као лиценцирани медијатори…“

 “Пројекат је управо из тога разлога од изузетног значаја јер се бави правима најрањивијих категорија друштва, те социјалном инклузијом, укључивањем свих у процесу реализације бесплатне правне подршке, запослених у ЈЛС, запослених у центру за социјални рад и системима социјалне заштите, пружалаца бесплатне правне подршке:  медијатора, јавних бележника, правника, адвоката, цивилних организација и факултета. Осим правилне и потпуне примене Закона о БПП, социјалне инклузије,  пројекат има и низ специфичних циљева као што су:  подизање капацитета организације, информисаност интересних група (усвајање нових знања и вештина), унапређење и јачање професионалних компетенција запослених у локалној самоуправи, системима социјалне заштите и пружаоца бесплатне правне подршке (обученост и оспособљеност запослених и учесника у поступку пружања БПП)  кроз стручно усавршавање, увођење иновативних услуга и унапређење постојећих у систему социјалне заштите, промоција мирног решавања спорова – медијације (Закон о посредовању у решавању спорова), унапређење међусекторске сарадње у локалној самоуправи, унапређење сарадње партнерских организација итд.

 “Оно што бих желела да нагласим је да ће кроз активности које будемо спроводили, интересне групе,  имати прилику да по први пут чују о бесплатној правној подршци, не помоћи, већ подршци и да сви који буду прошли заједно с нама кроз те активности, пре свега мислим на обуке које смо припремили за запослене у ЈЛС, центру за социјални рад и системима социјалне заштите као и за пружаоце БПП, односно медијаторе и јавне бележнике те запослене у канцеларији за пружање БПП, организације цивилног друштва и факултете, знаће да препознају своју улогу у том процесу пружања бесплатне правне подршке. Вероватно ће многи први пут чути и за процес медијације, а нарочито примени медијације у системима социјалне заштите односно у центру за социјални рад. Биће ово једно веома корисно искуство, са усвајањем нових вештина и знања за све учеснике у пројекту. Овом приликом бих позвала све интересне групе,  цивилне организације које се баве правима људи, запослене у Канцеларијама за пружање бесплатне правне помоћи, оне који се баве социјалном заштитом и остваривањем права на социјалну заштиту, правнике, адвокате, јавне бележнике и посебно медијаторе, као и факултете да прођу бесплатну обуку стручног усавршавања и обучавања, те  јасно препознају своју улогу у пружању бесплатне правне подршке. Све информације у вези пројекта и бесплатних обука, можете добити путем мејла volonterikacarevo@gmail.com”, нагласила је Нела Савић.

Чланак објављен у оквиру пројекта УГ „Волонтери Качарево“ – „… – Бесплатна правна подршка за вулнерабилне групе“ уз подршку Секретаријата за јавну службу и социјална питања града Панчева

Након предавања, професор Портоликио, за магазин Медијатор је говорио о Србији, разлици између менаџера и лидера, о значају комуникационих вештина и медијатору као важној особи, која је неизоставни  део савременог лидерства.

“Лидер је особа која излази са визијом/идејом  коју други људи нису у могућности да понуде. Лидер формира визију која врло често људе може одвести у правцу који им није пријатан, који не желе. Зато лидер мора поседовати добре вештине убеђивања и комуникације. Дакле, они имају визију  али стварају речи тако да придобију људе да прате ту визију чак и кад им није пријатно или онда када би требало да раде нешто што не желе. Менаџер је чврсто везан за већ постојећу визију и брине се о томе да су прави људи на правим местима и да свако од њих јасно зна шта му је задатак који траба да изврши и брине о томе да се задаци извршавају. ”

На питање ко је склонији ризику др Сем Портоликио кратко одговара да је сама визија понекад највећи ризик: “ Где ће она одвести вашу организацију,.., где ће одвести та визија вашу земљу,…,  то понекад може само по себи бити ризик. Док менаџер  доноси постепене одлуке, лидери стварају нешто што (може се десити) може бити за 180 степени на погрешном трагу и онда кроз историју буде декларисан као неко ко је направио једну од највећих грешака. За менаџера је веома тешко да прихвати такву врсту ризика ”

Да ли је добро имати медијатора унутар компаније и у случајевима када се не разумемо најбоље ангажовати га?

„Апсолутно да. Да.“

Говорио сам о томе колико је важно да разумемо интересе друге особе и приказао на примеру поморанџе. Медијатор је особа која у томе може помоћи, која помаже да видимо, не само где желимо отићи, већ зашто тамо желимо стићи. Помаже нам да не гледамо само крајњи циљ, већ зашто нам је потребно његово остварење.“  (На крају текста пример конфликта око поморанџе.)

У свом предавању, кроз практичне вежбе, др Сем Портоликио је приказао шта је то што чини иновативно лидерство новог доба и сумирао: “Лидер мора да види оно што није очигледно и што други не виде. Мора да примећује ствари и да паметно предвиђа користећи претходна искуства”.

Професор Портоликио нам је још рекао да је једно од првих међународних путовања било управо у Србију,  а  једна од омиљених породичних  фотографија потиче управо из Србије. Као интернационални предавач обишао је преко 80 земаља, а Србија је била међу првима. Искуства из Београда, Крагујевца и Златибора наводи као главне “кривце” који су му помогли да се определи за  животни позив. Допадају му се људи, енергија, посебно храна. “Србија је место где сам се заљубио у сладолед са шлагом. Сад имам 25 кг више него када сам почео да предајем… мораћу да се дружим са Новаком како бих се вратио у форму” – за крај разговора као да нам се помало жали професор Портоликио.

У неком наредном чланку преносимо разговор са в.д. Националне академије за јавну управу проф. др Дејаном С. Милетићем.

Видимо се 11. у 11н

Пример поморанџе је чест пример који и сами медијатори користе на својим обукама. Особа А и особа Б желе поморанџе. Нема довољно за све… Конфликт светских размера на видику. Медиjaтор усмерава разговор, постављајући отворена питања, као нпр. зашто желе поморанџе…. Након неког времена долазимо до одговора особе А а то је да жели да направи џем/слатко, док особа Б жели да направи цеђени природни сок од поморанџе. Кроз наставак разговора сазнајемо да се џем од поморанџе прави само од коре поморанџе. Сок, или чувена „цеђена“, знамо, прави се од пулпе поморанџе. Долазимо до тога да ни једној страни, суштински није била потребна поморанџа већ само неки њен део. Особе једноставно нису виделе тако очигледну ствар. Иначе се каже да је оно што је најочигледније и најтеже доказиво, често и најтеже уочљиво. У сваком случају кроз успешно навођену комуникацију долазимо до решења које је ВИН-ВИН за стране у спору. Највиши ниво начина решавања конфликта јесте сарадња. Особа Б је нацедила сок а особа А добила кору за џем/слатко од поморанџе. А за вас осим поуке дајемо и рецепт за слатко од поморанџине коре.

СЛАТКО ОД ПОМОРАНЏИНЕ КОРЕ

Састојци/количина

поморанџина кора 300 г

шећер 300 г

Како припремити

Поморанџе добро опрати, засећи корицу ножем (као кад се сече лубеница) и пажљиво је одвојити. Ставити је у шерпу, налити водом и кратко прокувати. Избацити воду и сипати нову, опет прокувати и исто урадити и трећи пут.

Корице морају мало омекшати. Оцедити их и прохладити. Сваку увити као мали ролат.

Чистом иглом и белим концем проћи кроз увијену корицу и онда добро везати у чворић да се не може одвезати У шерпу ставити шећер и само мало воде, толико да прекрије шећер, ставити корице и заједно кувати као и свако слатко.

Оставити да се охлади, пресећи конац и извући га напоље. Послагати корице у теглу и прелити *сирупом од кувања.

Менаџер или лидер? Који ће пре у формалној атмосфери одреаговати неформално и поделити рецепт?

Верујем да ће многи помислити на Дан младости, који се обележавао 25. маја, но овај пут то није случај, иако смо сигурни да се многи с носталгијом сећају истог. Неки други ће пак помислити на Ђумрукану, односно Театар на Ђумруку, прво стално позориште у Београду које је с радом почело 1841. године, пре свега захваљујући Стерији Поповићу и Атанасији Николићу.
Мада, само позориште има везе са Ђумруканом, нисмо мислили на глумце кад смо у наслову честитали ђумругџијама данашњи дан.
Наиме, на Сави, која је била у то време граница Србије са Аустријом, у Остружници, негде крајем маја 1804. отворен је први Ђумрук, тачан датум није познат, али је 25. мај узет као дан, кад српске ђумругџије обележавају као свој.

Нема много информација између периода 1804. када је отворен ђумрук на Сави, о његовом раду, па до времена кад је кнез Милош Обреновић решио да искористи све привилегије, добијене другим Хатишерифом из 1830. године, међу којима је и привилегија прикупљања ђумрука, на сву робу која је улазила у Србију с реке:

„Дажбинско питање било је везано за проблем повратка отргнутих предела, па није могло бити коначно решено. У Хату је поновљен принцип одсеченог пореза у који су улазили: харач, сви данци (укључујући и приходе са турских феудалних добара), крајева који ће бити присаједињени Србији и царинске приходе. Тачан износ могао се утврдити тек након утврђивања територије Кнежевине Србије. Турци који су поседовали добра у Србији могли су их продати Србима у року од годину дана, пошто их претходно процени комисија. Уколико нису желели да их продају, приходи од њих били би уллаћивани у београдску благајну, а потом исплаћивани власницима. Србима је дозвољено да у београдској царинарници убирају царине на сву робу, осим оне која иде у Цариград, а кнезу је остављено да пропише царинску тарифу.“ – wikipedia

Сад, готово сигурно, за оне којима термин ђумрук није био познат, могу претпоставити, или бар наслутити ко су ђумругџије. Ђумрук је турски израз (гüмрüк) за прикупљање пореза, односно за царину а особа која је прикупљала порез називала се ђумругџија (цариник).

Милош Обреновић је наложио, да се у сам улаз у град с реке, изгради нова стамена ђумрукана, која је рађена по плановима Франца Јанке, тадашњег државног архитекте, а сам ток градње поверен Хаџи Николи Живковићу (Хаџи Неимар). За свега годину дана никла је велелепна грађевина за то доба, на којој је први пут истакнута српска застава. За њено истицање, Милош Обреновић, је оптужен од султана да жели да направи српску државу. Због овог чина лако је могао изгубити главу, али одбрана кнеза била је да је заставу истакао “через ђумрука”.
Ђумрукана (царинарница) је подигнута 1834. године. Већ смо напоменули да је, захваљујући kнезу Михаилу, једна велика сала царинарнице била наменски издвојена за прво, стално, позориште у Београду, једноставно названо Театар на Ђумруку, а прва изведена представа била је „Смрт Стефана Дечанског“. Позориште у ђумрукани није потрајало, али ђумрук је имао кроз своје постојање штошта испричати, јер је различите становнике дочекивао, услуживао и испраћао, јер је био коришћен за различите државне послове, не само за убирање дажбина. Многим државницима и званичницима тог доба Ђумрукана је била дом.

Ђумрукана (царинарница) је служила преко сто година, а срушена је у савезничком бомбардовању 1944. године. Обнова није била могућа те је, тадашња, ђумрукана избрисана с лица земље.

Данас, на Сави, постоји међународни терминал, гранични прелаз Београд – Сава, на ком су пунктови граничне полиције и царине, управо на Савском пристаништу испред старе Лучке Капетаније, здања сазиданог 1906. године, чијем се уређењу и обнови сви радујемо.

Савремена улога царине данас се огледа не само у наплати царинских дажбина, већ обезбеђује како фискалну тако и безбедоносну заштиту. Борбом против међународног тероризма и прекограничног криминала царинска служба Републике Србије доприноси успостављању свеукупне безбедности грађана. Без обзира како и на ком језику се изговара царина, наши цариници су ту да чувају интерес земље и њених грађана.
(“У многим језицима, односно народима сусрећемо се са термином „царина“, тако на пример на арапском језику то је „АЛДИУАН“ што се изговара АЛ-ДУВАН а значи „трговачка књига“. Одатле видимо да и француска реч за царину „ДОУАНЕ“ има /3 Поповић, М., (1974) Царинско пословање, Београд, стр. 51. 29/ персијско порекло те да је у Европу ушла преко Арапа. Код Италијана се она назива „ДОГАНА“, а код Шпанаца и Португалаца „АДУАНА“, а чак су је раније у Далмацији називали „ДУАНА“. На латинском се царина називала „TELONCUM“ код Немаца „ZOLL“, а код Пољака „ČLO“, код Грка „КУМЕРКИ“, а код Турака „ГУМРУК“. На основу ове турске речи и у нашим крајевима се цариник и трошаринац називао ћумруџијом, а царинарница ћумруканом, те се и царина, док смо били под Турцима називала ћумрук. На мађарском се 30 каже хармина због чега је и назив за царину „ХАРМИЦ“, јер је наплаћивала тридесети део од вредности робе. На руском језику царина се означава термином „ТАМОЖНАЈА“: Од половине XIX века, царина се као термин сусреће у свим крајевима наше земље. Код Енглеза и Американаца за царину се употребљава израз „COSTUMS“, односно „COSTUMS DUTY“ – (УЛОГА ЦАРИНСКЕ СЛУЖБЕ У СУЗБИЈАЊУ КРИМИНАЛИТЕТА – докторска дисертација – Мср. Томо Одаловић).

Најпознатији цариници: Апостол Матеј, Сима Милутиновић Сарајлија, Вук Стефановић Караџић, … Допуните списак…

У сваком случају, на свим језицима, сретан дан нашим ђумругџијама (цариницима).

25. мај – Дан српске царинске службе. Ове године обележавамо 220 година постојања исте.

Нела Савић, ђумругџиница (да будем политички коректна – Закон о родној равноправности: Примена родно осетљивог језика (ступио на снагу 21. маја 2024.))

Слике: wikepedia.org и архива Медијатор магазин

У међународној пракси, нарочито у пракси Сједињених Држава, постоји велики број примера медијације у случајевима који су завршили нагодбом. У наставку ће бити представљен пример познат као тзв. Concussion Lawsuit (тужба због потреса мозга).

Тзв. Concussion Lawsuit (Тужба због потреса мозга)

Ради се о поступку између НХЛ-а (Националне хокејашке лиге) и великог броја садашњих и бивших хокејаша који играју или су играли у неком од клубова  НХЛ-е. Успут, НХЛ је једна од највећих спортских лига у САД-у и Канади, која се састоји од 31 хокејашког клуба и то је најважнија и најуспешнија хокејашка лига на свету. 

Предметни  спор започео је крајем 2013. године, а непосредни разлог за покретање поступка била је смрт три позната играча у лето 2011. године. Та три играча која су прерано умрла, као и многи други који су се придружили парници били су тзв enforcers (извршитељи) – играчи чији је главни задатак у хокеју борба (туча) са противничким тимом. Енфорсери, али и други играчи хокеја на леду, због саме природе спорта, трпе честе повреде главе и често доживе потрес мозга. Конкретно, играчи који су поднели тужбе били су мишљења да би НХЛ као њихова лига требао боље превентирати повреде главе код играча, односно квалитетно упозорити њихове играче на могуће последице, посебно имајући у виду општу промоцију  насилне игре, која је потом проузроковала такве повреде играча. 

Од првих 10 играча који су поднели тужбу до 2018. године  број тужитеља порастао је на више од 150 који траже од НХЛ-а одштету због здравствених последица претрпљених након професионалног играња хокеја. 

У периоду од 2013. године када је почетна тужба поднета до 2018. године када је започела медијација, НХЛ се опирао било каквој нагодби или признавању било какве одговорности. 

Међутим, преко 150 играча који су првобитно поднели тужбу и НХЛ упућени су на медијацију, а остали играчи који би желели да се придруже процесу морали су да то ураде у посебној парници или би медијација била проширена на њих ако се постигне нагодба. 

Дакле, НХЛ играчи тврде да су током утакмице у НХЛ клубовима претрпели потрес мозга или повреде главе, што је потом проузроковало трауматичне повреде мозга или повећало ризик од такве трауматичне повреде мозга. То је озбиљна повреда која привремено или трајно нарушава функцију мозга, а последице су губитак памћења, Алцхајмерова болест, депресија, анксиозност, суицидност и још много тога. Овакве повреде су типичне за професионалне спортисте, посебно оне који имају честе ударце у главу, попут НФЛ играча или америчког фудбала, који је такође прилично агресиван спорт. Једна од контраверзнијих трауматичних повреда мозга била је, дакле, хронична трауматична енцефалопатија од које су често патили бивши фудбалери америчког фудбала. Специфично за такве трауматичне повреде мозга је да ће се симптоми појавити у већој мери тек када играч престане са активном игром, тј. у правилу се не појављују док је играч активан, већ тек након повлачења из игре.

Основно питање у овом процесу било је – Да ли играчи свесно ризикују када уђу у игру као професионални спортисти? 

Један од основних принципа за ослобађање од одговорности за штету је сагласност оштећене стране. Класичан пример пристанка оштећеног и тако ослобађање од одговорности је управо учешће у спортској игри у којој је могуће да се повреде. Нпр. боксер је свестан да уласком у ринг и уз поштовање свих правила и прописа, свеједно може претрпети такав ударац који му може озбиљно угрозити здравље или  чак узроковати смрт. Исти принцип важи у САД-у и по истом принципу се сматра да играч хокеја на леду, који је сам по себи изузетно насилан и агресиван спорт, преузима ризик који спорт носи играјући га професионално у једном од клубова НХЛ. Међутим, ситуација је другачија ако спортска лига, у овом конкретном случају Национална хокејашка лига, свесна могућег здравственог ризика који може бити последица конкретне игре, одлучи да тоне подели са играчима.

Темељ тужбе хокејаша управо је наводна непажња НХЛ-а, односно пропуст НХЛ-а да упозна, едукује и упозори играче на могуће последице професионалне игре и честе потресе мозга који могу резултирати трајним неуродегенеративним болестима.

Зашто би било боље овај спор решити у поступку медијације него на суду?

Из перспективе играча, предност медијације је свакако знатно краће трајање медијације, као и нижи трошкови с обзиром на значајне износе day in court-a (дана на суду) у Сједињеним Државама. Из НХЛ перспективе, сигурно је у интересу, као једне од највећих спортских лига на свету, да оконча процес без превише медијске пажње. Међутим, ако НХЛ у поступку посредовања призна своју могућу одговорност за немар и неуспех да упозори хокејаше на могуће последице игре, то би могло отворити врата играчима других хокејашких лига, али и другим спортовима (нпр. боксу и сл. спортовима) у којима спортисти такође трпе честе повреде главе које могу чак изменити основни принцип ослобађања од одговорности за штету наведену на самом почетку. 

У новембру 2018. године у медијима је објављено да је постигнут договор између НХЛ-а и скоро 320 бивших играча након више од четири године судских парница, а тај део нагодбе укључује оснивање фонда за тестирање и лечење повреда задобијених током игре са циљем спречавања понављања таквих повреда код играча.

Ива Бабић, адвокат

Петрић & Кајић, адвокатска канцеларија доо

На основу 60. Закона о електронским медијима („Службени гласник РС”, бр. 83/14, 6/16 – др. закон и 129/21),

Савет Регулаторног тела за електронске медије, на седници одржаној 6. септембра 2023. године, донео је

ПРАВИЛНИК

о хитном обавештавању јавности о нестанку малолетног лица

„Службени гласник РС“, број 78 од 12. септембар 2023.

Члан 1.

Овим правилником ближе се уређује начин испуњавања обавеза пружалаца медијских услуга у вези са начином објављивања (емитовања) програмског садржаја који за предмет има хитно обавештавање јавности о нестанку малолетног лица, а у циљу прикупљања информација које могу помоћи у спровођењу мера трагања за малолетним лицем и његовом проналаску.

Малолетно лице из става 1. овог члана је лице које није навршило 18. година живота.

Члан 2.

Програмски садржај из члана 1. овог правилника чини обавештење јавности о нестанку малолетног лица које пружаоцима медијских услуга доставља министарство надлежно за послове информисања (у даљем тексту: министарство).

Члан 3.

Пружалац медијске услуге, по пријему информације упућене од стране министарства, без одлагања објављује (емитује) обавештење о нестанку малолетног лица.

Обавештење из става 1. овог члана пружалац медијске услуге дужан је да објави (емитује) у трајању од најмање 20 секунди, у неизмењеном облику и идентичној садржини у којима му је достављена од стране министарства.

Пружалац медијске услуге дужан је да обавештење из става 1. овог члана објављује (емитује) у наредних 48 сати и то у првих осам сати од тренутка достављања обавештења на сваких 30 минута, а после тога на сваких 60 минута.

Након протека рока од 48 сати од првог објављивања престаје обавеза даљег објављивања обавештења из става 1. овог члана.

Члан 4.

Пружалац медијске услуге, по пријему информације упућене од стране министарства да је нестало малолетно лице пронађено, без одлагања прекида објављивање (емитовање) обавештења о несталом малолетном лицу и пре истека рока из члана 3. став 3. овог правилника обавештавајући јавност да је лице пронађено.

Истовремено са прекидом објављивања (емитовања) обавештења о несталом малолетном лицу, а у циљу заштите податка о личности малолетног лица, пружалац медијске услуге дужан је да, без одлагања, обрише све податке из обавештења о несталом малолетном лицу.

Члан 5.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.