A HUMAN, Judge, President of Croatian Mediation Association, awarded mediator, CEDR acreditated mediation trainer, educator, peacemaker, Ph.D.

UPRAVLJANJE KONFLIKTIMA NA RADNOME MESTU KAO KLJUČ ZA USPJEŠNO POSLOVANJE

U odnosima na radnome mjestu nemoguće je izbjeći neslaganja i konflikte. Gdje ima ljudi – ima i konflikata.

Poslovni ljudi primarno se usredotočuju na vođenje poslovanja i stvaranje organizacijske strukture. Pri tome često smetnu s uma da su zaposlenici i odnos s njima, te među njima, ključni za poslovni uspjeh. Bez njih nema uspjeha u odnosima s kupcima i nema uspješnog poslovanja.

Pored toga, u poslovnim politikama tvrtki još uvijek je najčešće zanemarena stavka – upravljanje unutarnjim i vanjskim konfliktima u radu i u poslovanju.

Odnose bi trebali zvati donosima

Dobri odnosi na radnome mjestu ključni su za uspješan zajednički rad i poslovanje. Međutim, da bi odnosi bili dobri, treba ih njegovati. Da bi se u tome uspjelo, odnose više ne bismo trebali zvati ODNOSIMA, nešto iz čega svi nešto odnose, već DONOSIMA, nešto u što svi nešto donose. Da bi odnos opstao, u njega svi uključeni trebaju i donositi.

U odnosima na radnome mjestu nemoguće je izbjeći neslaganja i konflikte. Gdje ima ljudi – ima i konflikata. Konflikti su sastavni dio života, rada i poslovanja. I poslodavci i zaposlenici trebaju ih prestati izbjegavati te prihvatiti kao neizbježne dijelove radnog okružja. Čak 85% zaposlenih na radnom mjestu iskusi konflikt. Zaposlenici na konflikte na radnom mjestu troše prosječno oko 2,8 sati tjedno, dok menadžeri troše 30 do čak 70% svog vremena na konflikte.

Specifičnosti konflikata na radnome mjestu:

• na radnome mjestu najčešće ne možemo birati s kime ćemo raditi
• neovisno o konfliktu, zaposlenici najčešće moraju nastaviti raditi zajedno
• u profesionalnom okružju iskazivanje emocija često se ocjenjuje neprikladnim
• zaposlenici su pri radu međusobno povezani i međuovisni te postoji stalna potreba za nastavkom zajedničkog rada
• na radnome mjestu vlada hijerarhija koja uvelike utječe na odnose

Uzroci konflikata na radnome mjestu:

• sukob osobnosti (ega) – inzistiranje na biti u pravu
• preopterećenost poslom i stres
• loše upravljanje i organizacija
• slaba komunikacija i otvorenost u komunikaciji
• nejasne uloge na radnome mjestu
• nedovoljne ljudske vještine
• rod, dob te kulturalne razlike
• osobne vrijednosti
• ograničeni resursi, sebičnost i međusobno natjecanje

Ignorirate li konflikt, eliminirate li ga ili rješavate umjesto njihovih vlasnika?  

Ljudi intuitivno promišljaju o konfliktu kao o nečem negativnom. Jednako je i sa zaposlenicima i poslodavcima. Negativno dolazi iz njihovog negativnog iskustava s ranijim konfliktima. Ako na nešto unaprijed gledamo kao negativno, ne može ni naš odnos prema tome biti drugačiji. Tada samo provlačimo još više negativnog. 

Redovno školovanje ne sadrži učenje o komunikacijskim vještinama i upravljanju konfliktima. Nedostatak vještina, alata i sustava upravljanja konfliktima u tvrtkama i negativno iskustvo s njima, najčešće dovodi do tri uobičajena pristupa konfliktima na radnome mjestu. Konflikti se ignoriraju, eliminiraju ili rješavaju umjesto ili bez njihovih vlasnika. 

Sva tri pristupa su najčešće pogrešna.

1) I zaposlenici i poslodavci najčešće izabiru ignoriranje postojanja konflikata. Prema njima se ponašaju kao prema slonovima na radnome mjestu čiju prisutnost svi trpe, prave se da oni nisu tu, da ih ne vide i da će nekim čudom nestati sami od sebe. Neće. Konflikti kojima se ne upravlja, koji se guraju pod tepih, nikada ne nestaju. Samo postaju veći. 

2) Drugi pogrešni pristup je eliminacija konflikta na radnom mjestu. Što to znači? “Problematični” zaposlenik s kojim baš nitko ne zna ili ne želi izaći na kraj, ma koliko bio sposoban, ili se premješta u drugi odjel ili mu se daje otkaz. I vjeruje se da je to jedini način rješenja problema i ujedno da je tako problem riješen.

3) Treći i u praksi možda najzastupljeniji pogrešni pristup konfliktima na radnom mjestu je onaj pri kojemu menadžeri „kradu“ konflikt njegovim sudionicima, onima koji su ga proizveli. Oni koriste snagu svog položaja i prvo pokušavaju potaknuti povrijeđene sudionike konflikta na suradnju. Kada im to ne uspije, nameću im svoje rješenje za njihov konflikt odlučujući umjesto njih na način da određuju tko je od njih u pravu, a tko ne. Sve ovo u pogrešnom uvjerenju da je to njihova uloga i zadaća kao menadžera

Pri tome menadžeri sudionicima konflikta (zaposlenicima) u pravilu ne omogućuju izravnu komunikaciju i njihovo izravno sudjelovanje u traženju rješenja za njega. Tako se oni se u naravi ponašaju kao suci ili arbitri i u konfliktu proglašavaju pobjednika i gubitnika. Na ovaj način menadžeri zaposlenima oduzimaju sposobnost samostalnog rješavanja problema u odnosu. Oni kao podređeni ova nametnuta rješenja početno šutke prihvaćaju, jer ona dolaze od hijerarhijskog autoriteta te se vračaju se na posao.

Međutim, kako to rješenje za njihov konflikt nije njihovo ono za njih nije prikladno i kod njih stvara veliko nezadovoljstvo. Konflikt među njima ostaje neriješen i što više, sada je dodatno uvećan. Oni se vračaju starim načinima ponašanja u konfliktu na radnom mjestu koji se sada razvija se u novim oblicima i nastavlja proizvoditi ozbiljne negativne posljedice. To jasno potvrđuje koliko je ovakav pristup najčešće neučinkovit.

Sva tri pristupa u rješavanju konflikata na radnom mjestu su u određenim okolnostima znatno poremećenih odnosa, rokova i brzine rada nužna, međutim, najčešće nisu.

Konflikti kojima se ne upravlja postaju pravi rasadnici tužbi i parnica koje pravnici obožavaju. Ako radnike s problemima kod poslodavca ne želite saslušati, oni nemaju izbora nego se obratiti odvjetnicima koji će im rado posvetiti pažnju. Na ovaj način poslodavci i bez svijesti o tome prečesto preuzimaju rizik izlaganja brojnim negativnim posljedicama sporenja, čije razmjere unaprijed ne mogu niti dokučiti.

I zaposlenici i poslodavci prečesto olako za rješavanje konflikata na radnom mjestu biraju pravo i parnicu, jer se tako oduvijek radilo. Vjeruje se da je pravo rješenje za sve. Oslanjaju se na pravo jer ne znaju, ne žele ili ne mogu drugačije. Malo je poznato da rješenje za konflikt nema ni ugovor ni zakon niti pravo uopće, pa tako niti tradicionalni pravnici. Zašto?

U tvrtkama se pogrešno vjeruje da su konflikti na radnome mjestu i u poslovanju pravni problemi pa se zato ne žele baviti njima. Posebno to ne žele donositelji odluka. Zato ih oni prepuštaju gotovo isključivo svojim pravnicima. Međutim, konflikti nisu pravni problemi. Konflikti su problemi u odnosima i komunikaciji. Zbog toga pravo nema odgovor za konflikt. Pravo nije prikladan alat za njegovo rješavanje. Pravo rješava samo pravni problem, a konflikt iza pravne odluke o pravnom problemu ostaje neriješen i višestruko uvećan. 

Zato se prije donošenja odluke o pristupu rješavanju konflikta na radnome mjestu upitajte: 

“Želite li isključivo pravo i pravnike na svojoj strani ili želite učiniti pravu stvar?”

Posljedice konflikata na radnome mjestu: 

• pad produktivnosti i radnog morala 
• oštećeni odnosi i uvećana odsutnost s posla
• pasivna prisutnost zaposlenih na poslu
• česti prigovori, sabotaže, krađe 
• povećana bolovanja i ozljede na radu
• nelojalnost i napuštanje tvrtke (dobrih zaposlenika)
• potreba za zamjenama zaposlenih i obučavanje novih
• oduzimanje vremena i energije 
• prekid u komunikaciji, zaposlenici se otuđuju i izbjegavaju
• smanjuje se suradnja, razmjena znanja i informacija 
• smanjuje se produktivnost te kvaliteta proizvoda i usluga
• ugrožavaju se kupci i korisnici usluga te uvećava njihovo nezadovoljstvo i gubitak
• umanjuje se poslovna reputacija i pada prihod

Većina ovih posljedica u tvrtkama se previđa i ne povezuje uz konflikte. 

Drugim riječima, konfliktima u tvrtkama se malo tko bavi sve dok nepovratno ne eskaliraju. Menadžeri za to najčešće nisu obučeni. Zato se prvo prepuštaju HR službama, a ako njima ništa ne pođe za rukom, prepuštaju se pravnim odjelima i odvjetnicima. Pravni pristupi su ponekad doista nužni, no najčešće nisu. Doslovce gubite svaki put kada se za rješavanje konflikata na radnom mjestu obratite isključivo pravu i tradicionalnim pravnicima. Tada je za rješenje konflikta prilično kasno i tada se spremite za izlaganje velikim rizicima. 

Većina tvrtki ignorira potrebu uvođenja sustava preveniranja, ranog otkrivanja i rješavanja internih i eksternih konflikata te sporova – Conflict Management System (CMS). Jednako tako mnogi ignoriraju i potrebu edukacije zaposlenih o komunikacijskim vještinama i vještinama upravljanja konfliktima na radnom mjestu.

Na to sjajno upućuje ova anegdota:

Sastali se predsjednik uprave (CEO) i član uprave za financije (CFO). CEO je sav zabrinut postavio pitanje CFO: “Što misliš hoćemo li krenuti s edukacijama naših zaposlenih?” CFO mu je odgovorio: “Znaš, ja možda ipak ne bih, jer me brine što ako ih educiramo, a oni potom odu od nas?” Nakon kratke pauze CEO mu ozbiljnog lica odlučno odgovori novim pitanjem: “A što ako ih ne educiramo, a oni i pored toga ostanu kod nas?”

Edukacija uopće, a posebno zaposlenih i posebno ona o prevažnim ljudskim vještinama potrebnim za uspjeh na radnom mjestu i u poslovanju, nije više samo nužnost, već uvjet za opstanak na tržištu u 21. stoljeću. 

Dvije su faze u rješavanju konflikta

Prva je rani stadij konflikta prije nego što se ponašanje sudionika fiksira i postane neprijateljsko – to je primarni cilj upravljanja konfliktima na radnom mjestu. 

Drugi stadij je eskalirani konflikt koji se pretvori u skupi pravni spor u kojem se stranke uzajamno iscrpljuju. Svaki sudski spor se smatra poslovnim neuspjehom.

Za razliku od enormnih svakovrsnih rješavanja eskaliranog konflikta koji se pretvorio u parnicu, rješavanje konflikata u što ranijoj fazi ne predstavlja trošak, već predstavlja pravu TVORNICU UŠTEDA U POSLOVANJU. Primjerice, jedna velika firma s više tisuća zaposlenih uz opisani pristup uspjela je da se oko 800 internih prigovora zaposlenih godišnje, pretvori u samo 20 formalnih. Od tih 20, 18 je riješeno interno, a samo 2 su završila u parnici.

Nagrade za upravljanje konfliktima – pozitivne posljedice:

• sačuvani odnosi i bolji timski rad
• viši radni moral, bolje korištenje radnog vremena, uvećana produktivnost
• smanjena odsutnost s posla
• veća inicijativa i kreativnost, bolje odlučivanje
• pozitivne emocije, bolje učenje i usavršavanje
• veće zadovoljstvo i lojalnost 
• smanjen broj bolovanja, manje napuštanja tvrtke, pa i od najboljih radnika 
• manji trošak obučavanja novih radnika 
• smanjeni broj ozljeda na radu 
• kvalitetno upravljanje neizvjesnošću i rizicima sporenja 
• uvećano zadovoljstvo potrošača, poslovna reputacija tvrtke na tržištu i uvećani prihod

Redefiniranje uloge konflikta na radnom mjestu

Među važnim zadaćama na putu prema uspješnom upravljanju konfliktima na radnom mjestu je redefinicija uloge konflikta na radnom mjestu. Da bismo u tome uspjeli, prvo je potrebno konfliktima oduzeti negativni predznak i pretvoriti ga u pozitivni. 

Umjesto kao na opasnost i problem, na konflikt treba gledati kao na priliku. Svaki konflikt predstavlja priliku za pozitivnu promjenu. Konflikt nije defekt, već signal da nešto u odnosu, u organizaciji, u tvrtki, na radu, ne štima. Konflikt je doslovce poziv na pozitivnu promjenu koji se ne smije ignorirati.  

Svi znamo da je konflikt rijetko ugodan sam po sebi. Međutim, konflikt sam po sebi nije problem. Čak štoviše, poželjan je. Naša reakcija na konflikt je problem. Ignoriranje konflikta i neupravljanje njime je problem. “Ne činiti ništa” s konfliktom na radnom mjestu je problem.

Prihvatimo konflikte kao redovite i neizbježne sastavne dijelove rada i poslovanja. Razumijmo ih. Očekujmo ih. Naučimo kako ih na vrijeme prepoznati. Kada se pojave, “prigrlimo ih” i pravovremeno upravljajmo s njima. Konflikti mogu biti ili najdestruktivnije sile koje razaraju sve pred sobom, pa i odnose na radu i poslovanje, ili mogu biti kako je maloprije navedeno, sjajni saveznici potrebnim promjenama u tvrtki i u učenju. Samo o nama ovisi koji ćemo od ta dva pristupa izabrati.

Dakle, na konflikt možemo gledati kao na nositelja pozitivnih potencijala i promjena. Konflikt stimulira napredak, dovodi u pitanje ustaljene prakse (“to se oduvijek tako radilo”) i stvara bolje. Potpuna harmonija u odnosima između zaposlenih to ne može postići.

“Ako dva zaposlena na istom radnom mjestu misle jednako, jedan je suvišan.”

“Ako dva zaposlena na istom radnom mjestu misle uvijek različito, oboje su suvišni (nisu u stanju raditi zajedno)”.

Konstruktivni konflikt:

• pali iskru kreativnosti i inovativnosti
• uvećava međusobno uvažavanje i bolje razumijevanje međusobnih razlika
• potiče različita mišljenja na sastancima (group-thinking trap) 
• umnožava i unaprjeđuje ideje, odluke i rješenja problema

Što možete napraviti?

Prevencija i upravljanje konfliktima nije samo alat, već je to moderni način života i poslovanja. U svoje poslovne politike uključite i politiku mirnog rješavanja konflikata i sporova. 

Kad je riječ o konfliktima, ne čekajte da se pozitivne promjene dogode same od sebe. Neće. Ne čekajte da se drugi promijene. Vi napravite prvi korak. I napustite stare obrasce pristupanja s konfliktima i odlučite prestati “ne činiti ništa”. U vama je mnogo veća sposobnost upravljanja konfliktima nego što to možete zamisliti.

Što možete odmah učiniti kako biste upravljali konfliktima na radnom mjestu?

• Upravljajte konfliktima u njihovom začetku, prije nego eskaliraju
• Ne koristite moć položaja i prisilu za rješavanje konflikata
• Ohrabrite slobodno iznošenje mišljenja
• Ne propustite pitati za mišljenje o vašem prijedlogu
• Ne očekujte samo slaganje u komunikaciji, dapače, očekujte neslaganje o potaknite ga
• Pohvalite svaki dobar prijedlog i rad
• Dajte povratnu informaciju o učinjenom i o postignutom napretku
• Ne kritizirajte i ne ogovarajte kolege
• Ne šalite se na tuđi račun
• Priznajte pogrešku i stvorite atmosferu u kojoj je ljudski griješiti 
• Ne favorizirajte nezasluženo
• Pristupajte svim kolegama i kolegicama kao važnim osobama
• Primijetite baš sve kolege i kolegice oko sebe te uvažite njihovu različitost
• Ne natječite se s drugim kolegama i kolegicama
• Ispravljajte druge samo u pravo vrijeme

Preporuke za daljnje postupanje

• Usvojite poslovnu politiku upravljanja i ranog rješavanja konflikata te sporova 
• Gradite i podržavajte kulturu komunikacije i mirnog načina rješavanja konflikata
• Suočavajte se pravovremeno s konfliktima, nemojte ih samo izbjegavati ili eliminirati
• Neka vaši menadžeri prestanu nuditi svoja rješenja za konflikte zaposlenika; neka im vrate „lopticu“ njihovog problema nazad i odgovornost za njegovo rješavanje te pomognu riješiti ga na medijacijskim principima
• Odredite jasne uloge, prava i odgovornosti, posebno u upravljanju konfliktima
• Budite oprezni sa sustavima nagrađivanja radnog doprinosa koji ne potiču suradnju
• Educirajte sve zaposlenike i menadžere o komunikacijskim vještinama i upravljanju konfliktima
• Educirajte menadžere o medijacijskim znanjima i vještinama
• Uključite klauzule o obveznoj medijaciji u sve vaše ugovore 
• Obučite vlastite interne medijatore kao pomoć u rješavanju internih konflikata
• Angažirajte vanjske neutralne medijatore kada s konfliktima i sa sporovima ne uspijete upravljati sami
• Razvijte suradnju s odabranim ovlaštenim medijacijskim institucijama 
• Kreirajte ugovore na suradničkim principima i pobrinite se da se u njima jednako štite interesi svih ugovornih strana
• Imajte jasne, jednostavne, uvijek otvorene i dostupne kanale komunikacije za ugovorne strane
• Korištenje formalnih pravnih postupaka, posebno sudova, za rješavanje konflikata i sporova, unaprijed smatrajte svojim poslovnim neuspjehom. Koristite ih samo iznimno, kao posljednju opciju

Ugovorna klauzula o obveznoj medijaciji

Najbolje vrijeme za odluku o načinu rješavanju budućih konflikata je vrijeme sklapanja ugovora. Tada su ugovorne strane u najboljim odnosima s mnogo nade oko njihovog odnosa u budućnosti i tada im je jednostavno prihvatiti mirno rješenje eventualnog spora kao obvezujuće pravilo.

Navodim primjer ugovorne klauzule o obveznoj medijaciji. Zakon nepoštovanje ove ugovorne klauzule sankcionira odbacivanjem eventualne tužbe.

• Ugovorne strane su suglasne da će eventualna neslaganja ili nerazumijevanja te moguće sporove koji proizlaze iz ovog ugovora nastojati riješiti pregovorima. Za slučaj da spor ne uspiju riješiti u izravnim pregovorima, obvezuju se radi rješavanja spora pokrenuti medijaciju i osobno sudjelovati u njoj u Centru za medijaciju Hrvatske udruge za medijaciju (HUM).
• Ako do mirnog rješenja spora ne bi došlo u roku od 60 dana od početka medijacije ili u duljem roku ako taj rok stranke suglasno produže, stranke su ovlaštene pokrenuti odgovarajući sudski postupak pred nadležnim sudom (alt. arbitražni postupak).
• Ugovorne strane se obvezuju da prije okončanja medijacije neće pokrenuti sudski/arbitražni postupak. 
• U protivnom tužbu ili drugu pravnu radnju s kojom se spor formalno pokreće, sud ili drugo tijelo odbacit će, osim ako je ugovorna strana koja je podnijela tužbu ili drugu pravnu radnju s kojom se spor formalno pokreće, pristala na medijaciju, a druga ugovorna strana je i pored ove klauzule odbila u njoj sudjelovati.
• Ugovorne strane su suglasne da ugovorna strana koja i pored ove odredbe odbije medijaciju, nema  pravo na eventualne parnične troškove neovisno o njenom uspjehu u parnici.

Članak i fotografije preuzeti sa linkedin profila autora:

Srđan Šimac

A HUMAN, Judge, President of Croatian Mediation Association, awarded mediator, CEDR acreditated mediation trainer, educator, peacemaker, Ph.D.

Pristup postupcima izdržavanja dece utvrđenim Konvencijom je besplatan. Postupci pokrenuti
prema Haškim konvencijama za zaštitu dece odnose se na decu do 16 godina.
Kada je dete ugroženo u drugoj zemlji, tada obe zemlje imaju odgovornost da ostvare najbolje
interese deteta, kako zemlje porekla tako i zemlje prebivališta.

Istovremeno, u cilju postizanja najboljeg interesa deteta, može se koristiti i medijacija. U takvim slučajevima, sudija koji odlučuje o povratku ili nepovratu deteta u zemlju uobičajenog boravišta je u najboljoj poziciji da strankama preporuči medijaciju. Sudije treba da budu svesne činjenice da će zakonska odluka o pitanju povratka ili nepovratka samo dati rešenje za ovo važno pitanje, ali neće rešiti druge
ozbiljne probleme sa kojima se roditelji suočavaju. U procesu medijacije, medijator može vešto
da usmerava roditelje da reše određene probleme dogovorom/pregovorom. Stručni radnici u
centrima za socijalni rad takođe mogu uputiti stranke na prekograničnu porodičnu medijaciju.
Trebalo bi da budu informisani o postupku medijacije kako bi se stranke koje se nalaze u
prekograničnom porodičnom sporu koji pogađa njihovu decu ohrabrile da pronađu rešenje
sporazumno putem medijacije.
U slučajevima otmice deteta od strane jednog roditelja, odnosno kada je dete nezakonito
odvedeno u drugu državu, u postupku medijacije prvo se pregovara o vraćanju ili nepovratu
deteta u zemlju u kojoj je prethodno živelo. Ako se roditelji slažu oko ovog osnovnog pitanja,
onda mogu pristupiti rešavanju drugih srodnih pitanja (pitanja u vezi sa mestom stanovanja
deteta, preseljenjem, starateljstvom nad detetom, dogovorom o dugoročnim planovima za život
deteta sa jednim ili oba roditelja, izdržavanjem i uspostavljanjem kontakata deteta sa roditeljem
sa kojim ne živi, u vezi održavanja redovnog kontakta, pitanja vezana za odmore, putovanja, finansijska pitanja, obrazovanje, versko i kulturno (dvojezično) vaspitanje, izdržavanje i druga aktuelna pitanja).
Medijacija je miran način rešavanja sporova putem pregovora. Omogućava stranama koje su
u sporu da se približe tački kada same počnu da pregovaraju i pronađu zajedničko rešenje, koje
je prihvatljivo za obe strane i podjednako je u interesu obe strane, posebno u najboljem interesu
deteta. Danas je evidentna šira primena medijacije u različitim vrstama sporova, tako da se
metode medijacije u različitim oblastima delimično razlikuju.
Medijacija u međunarodnim porodičnim sporovima je specifična, jer primena medijacije ima niz
izazova kao što su:
– Utvrđivanje sudske nadležnosti – koja se utvrđuje prema uobičajenom mestu prebivališta
deteta sa jednim roditeljem. Ako dođe do promene mesta stalnog boravka deteta, onda se to
uređuje po zakonu države novog prebivališta. U slučajevima međunarodne otmice deteta, organi
države potpisnice u kojoj je dete imalo prebivalište neposredno pre protivpravnog udaljenja ili
zadržavanja, zadržavaju nadležnost za mere za zaštitu ličnosti i imovine deteta;

• Pravna sprovodljivost postignutog sporazuma – s obzirom da se radi o postupku koji se vodi
  između država sa različitim pravnim sistemima, izvršivost postignutog sporazuma mora biti
  obezbeđena u svim zemljama potpisnicama Konvencije;
• Upotreba jezika komunikacije – medijator mora da zna jezik obe strane ili da vlada jezikom
  koji obe strane koriste u postupku. Najviše se koristi engleski jezik ili službeni jezik zemalja
  uključenih u postupak;
• Potreba za medijatorima specijalizovanim za međunarodne sporove, kao i za porodične
  sporove;
  Primena međunarodne medijacije ima i druge izazove kao što su različita kultura i geografska
  udaljenost, visina troškova za strane, otvorenost granica država, država koje su u sukobu sa
  drugim državama, što se mora uzeti u obzir prilikom određivanja metodologije medijacije. U
  takvim slučajevima zgodno je koristiti savremeni način onlajn komunikacije, preko
  komunikacionih platformi dostupnih svim zainteresovanim stranama.
  Istovremeno, države treba da usaglase stavove u vezi sa uključivanjem deteta u postupak
  medijacije, koji je u pojedinim državama obavezan prema Konvenciji o pravima deteta.
  Upotreba medijacije je korisna jer je to brz i fleksibilan postupak, ekonomičan u smislu troškova,
  strane mogu da izraze svoje emocije i lične potrebe, potrebe svog deteta i postiže se deeskalacija
  sukoba. Omogućava se strankama u postupku da iznađu rešenje koje je prilagođeno njihovim
  specifičnim potrebama, nameće im se odgovornost za donošenje odluke, a istovremeno se
  uspostavlja komunikacija, praksa za buduću saradnju i intenzitet sukoba između stranke se
  smanjuje. U nastavku su pravi primeri iz prakse porodičnih sporova koji su pogodni za rešavanje
  medijacijom:

1. Bračni par dolazi iz različitih zemalja (potpisnica Haške konvencije), oboje rade u svojoj
   zemlji, imaju jedno zajedničko dete školskog uzrasta koje živi sa majkom. Otac živi u Severnoj
   Makedoniji, a letovanje provodi sa suprugom i detetom (u zemlji u kojoj živi majka i dete B).
   Otac odvodi dete bez majke u Severnu Makedoniju pod izgovorom da se viđa sa rodbinom,
   zatim prekida svaki kontakt sa suprugom, podnosi zahtev za razvod i upisuje dete da nastavi
   školovanje u Severnoj Makedoniji. Kada majka dođe u Severnu Makedoniju, dete viđa samo u
   prisustvu oca iz razloga što otac želi da spreči dete da se vrati majci, a zatim zabrani detetu da se
   viđa sa majkom.
2. Državljanka Severne Makedonije stupa u brak sa državljaninom zemlje B, u braku
   je rođeno dvoje dece. Zbog nefunkcionalnog braka, majka se plaši da pokrene postupak razvoda
   u državi B, verujući da će država B voditi računa o pravima svog državljanina. Sa decom dolazi
   u Severnu Makedoniju pod izgovorom da posećuje rodbinu, gde pokreće brakorazvodni
   postupak, a sa suprugom prekida kontakt i zabranjuje mu da viđa maloletnu decu, jer se plaši da
   će otac oteti decu i vratiti u državu B.

Kao što smo već spomenuli:

Upotreba medijacije je korisna jer je to brz i fleksibilan postupak, ekonomičan u smislu troškova,
strane mogu da izraze svoje emocije i lične potrebe, potrebe svog deteta i postiže se deeskalacija
sukoba. Omogućava se strankama u postupku da iznađu rešenje koje je prilagođeno njihovim
specifičnim potrebama, nameće im se odgovornost za donošenje odluke, a istovremeno se
uspostavlja komunikacija, praksa za buduću saradnju i intenzitet sukoba između stranke se
smanjuje, te preobražava u buduću saradnju, u cilju zadovoljenja potreba i interesa dece, što bi svakom roditelju trebalo da je najvažnije.

Кад дође до вршњачког насиља, склони смо осуди починиоца, не испитујући околности, а још мање узроке који су довели до насиља. Није случајно у називу теме спојено вршњачко насиље и породични сукоби. Најчешће породични проблеми су узрок насилничког понашања, често породични сукоби, или насиље у породици представљају модел који починиоци пресликавају на своје жртве, а неретко су насилници управо они који су сами жртве у свом најближем окружењу. Кад до насиља дође, укључује се породица, родитељи, старатељи, тим у школи за спречавање насиља, педагози, психолози, центри за социјални рад, у озбиљнијим случајевима и полиција и тужилаштво. Зато је важно да се сви, који се налазе у том процесу препознавања, спречавања и решавања сукоба едукују о превентивним и репресивним мерама и могућностима решавања сукоба. Значајна законска могућност решавања породичних и вршњачких сукоба јесте поступaк медијације, који запослени у системима социјалне заштите могу користити.

Јелица Милосављевић је упознала учеснике са начином на који, свако од њих, може применити медијацију за решавање вршњачких и породичних сукоба, у оквиру својих ингеренција и унутар својих институција. Овај вебинар није заснован на теоријском знању, већ практичној примени теоријског знања презентоване кроз примере из праксе. И ову прилику ауторка је искористила да спомене успешно решен вршњачки сукоб у поступку медијације, који је послужио као инспирација за представу: „Деца су наше огледало“ у којој се приказује проблем, узрок али и решење вршњачког сукоба.

На вебинару је полазницима предочен начин препознавања предмета у центрима за социјални рад, погодних за поступак медијације као и фазе поступка медијације.

Питања којима би се требало више бавити, а Јелица Милосављевић је ставила акценат управо на њихове одговоре кроз овај вебинар, јесу: када је сукоб заправо решен? Шта подразумевамо под успешно решеним породичним или вршњачким сукобом, спором? Ауторка вебинара одговор даје кроз појам ресторативне правде и значаја примене медијације у вршњачким сукобима, која представља пут до примене принципа ресторативне правде.

Принципи ресторативне правде су: Подршка жртви и њен опоравак; Преступници преузимају одговорност за оно што су учинили; Дијалог који треба да доведе до разумевања; Покушај да се исправи начињена штета; Преступници покушавају да избегну поновно деликвентно понашање; Помоћ друштвене заједнице у реинтеграцији како жртве тако и насилника.

Када размотрите све ове принципе поставља се питање на који начин се то најбоље може постићи? Одговор је: посредовање између жртве и насилника.

На вебинару су биле истакнуте предности посредовања за жртву и предности поступка посредовања за починиоца, као и фактори који утичу на ефикасност посредовања у оваквим случајевима.

На овом вебинару учествовали су, скоро, сви они који су неопходни у ланцу раног препознавања, спречавања и решавања вршњачких и породичних сукоба, нешто више од 80 присутних (запослени у установама социјалне заштите, центрима за социјални рад, домовима за децу и омладину, домовима за децу без родитељског старања, у васпитно образовним установама: професори, психолози, педагози, медијатори, …). Неки учесници су се први пут сусрели са појмом медијације, а већина се први пут сусрела са могућношћу примене медијације у системима социјалне заштите, односно бенефитима примене медијације у породичним и вршњачким сукобима. Предочене су реалне могућности које свако, од оних који су присуствовали вебинару, може применити у оквиру свог посла, те направити мали, али веома значајан корак ка примени медијације у решавању вршњачких и породичних сукоба, остварујући вешеструке бенефите како за странке у поступку (и за жртве и за починиоце) тако и за заједницу и установу у којој је запослен/а (ефикасно решавање предмета). Едукација запослених у наведеним институцијама је веома важна а лични развој запослених од круцијалног значаја. Оспособљавање појединаца у установама значи ефикаснију институцију, установу.

Гошћа на вебинару била је наша колегиница Мр Гордана Атанасова из Северне Македоније, запослена у Центру за социјални рад у Скопљу, која је поделила искуства из СМ са полазницима вебинара. Проблем вршњачког насиља није проблем једног места или округа. То је проблем са којим се суочавају све земље не само у региону већ у свету.

Пораст породичног насиља и насиља у школама јесте алармантан (за два дана у јавности су одјекнуле вести о неколико вршњачких сукоба, али и насиља које су ученици чинили над својим наставницима). Како стати на пут вршњачком насиљу? Да ли ће бити боље ако наставници добију статус службеног лица? Да ли ће се нешто променити ако стално констатујемо да је насиље у порасту и правимо трибине на ту тему дефинишући насиље? Да ли ће се нешто променити уколико прећутимо, окрећемо главу јер се у том моменту нас не тиче или нам требају институционалне промене? Свако од нас би требало да ради оно што може у свом делокругу рада, да буде заинтересован и пронађе нове методе и начине примене који доводе до ефикасног решавања предмета. Медијатори знају да примена медијације у школама, свим образовним институцијама, институцијама социјалне заштите, правосудним, итд. може довести не само до успешног решавања сукоба, већ и до спречавања развоја сукоба. Медијација јесте институт и инструмент који нам помаже да разумемо, препознамо, предупредимо, спречимо и решимо породичне и вршњачке сукобе. Да то не мора и не треба да буде само теоретисање, кроз праксу показала је управо ауторка овог вебинара Јелица Милосављевић, која је за нешто више од два месеца успешно спровела преко 40 медијација. Присуство преко 80 учесника из институција за социјалну заштиту, центара за социјални рад из целе земље, студената, образовних институција, свих појединаца, веома битних у овом процесу спречавања и решавања породичних и вршњачких сукоба, као и њихови одговори у евулативном упитнику на крају вебинара, дају наду да ћемо у будућности много више практично деловати а не само теоријски. Нека у свакој од институција појединци примене практично или пресликају искуства из Крушевца, и већ ћемо бити ефикасније друштво. Опет користим прилику да кажем да промене почињу изнутра, сваког од нас појединачно, а онда добре примере пресликавамо на окружење, установу, институцију, заједницу, друштво. Ко није учествовао на овом вебинару, обавезно да то учини следећи пут, а већ 23. 11. 2022. са почетком у 11 часова очекује нас други вебинар Јелице Милосављевић са темом: „Споразум као извршна исправа при признавању права на новчану социјалну помоћ кроз бесплатну правну подршку“. За овај вебинар циљна група се проширује, осим на запослене у системима социјалне заштите и центрима за социјални рад и на правнике, адвокате, медијаторе, јавне бележнике, сва лица у систему бесплатне правне помоћи и подршке, како кориснике тако и спроводиоце БПП. Пријаве су у току путем мејла на webinarmedijatori@gmail.com или на друштвеним профилима УГ „Медијатори Крушевца“. Додатна вредност вебинара јесте што су пријављени Комори социјалне заштине, те сви запослени у систему социјалне заштите добиће поене у складу са бодовном листом Коморе. У наставку текста преносимо утиске полазника.

Нела Савић

Коментари и утисци полазника вебинара:

Поштовани,
Данашњи вебинар је стварно био изврстан, свака част. Потребно је што више пробудити свест
родитеља, других људи, о вршњачком насиљу, ког је у последње време на жалост баш много, и проширити утицај медијације у циљу спречавања покушаја суицида деце и решавања сукоба. Радујем се следећем вебинару. Са поштовањем 
        Драгана Миливојевић

Поштована Јелице, 
Данашња радионица је била одлична. Чак сте ме мотивисали да размотрим опцију да се и сама
бавим медијацијом. Видиимо се опет 23. новембра. 
У потпуности испуњена очекивања… Све што сам данас чула је веома корисно, јер представља нове и корисне услуге за даљи рад… 
Срдачан поздрав
Аида Тотић, 
Општински центар за социјални рад Нова Варош.

Драга Јелице, за данашње предавање заслужујеш све похвале. Била ми је част присуствовати оваквој обуци. Заслужујеш највећу оцену. Посебно сам одушевљена примерима из праксе, који
буду реткост на обукама иначе. Радујем се сваком следећем предавању, велики позз!

Поштовани,
честитам на одличном предавању. Ова тема ми је била посебно занимљива и привлачна због посла којим се бавим с једне стране (психотерапија), учесталости којом се јавља последњих година (пораст вршњачког насиља) и нарочито због тога што лично нисам имала прилике да се сретнем са тиме. Баш сам јутрос коментарисала са мајком колико је присутно данас и колико тога није било у моје време, а поготово не у њено. Сугестија би била можда да направите још неки вебинар са истом темом, али поред Вас као предавача да Вам се прикључе и нпр. психоаналитичари, социолизи, психолози, који ће говорити о разлогу зашто је то тако данас, због чега је повећан број.

Евалуација
 
Веома интересантно и корисно. Дуже време слушамо о медијаци али нисмо до сада били у прилици да чујемо искуства из прве руке. Волеле би кад би имали прилику да са Јелицом попричамо уживо и да добијемо одговоре на сва питања која имамо из прве руке.
 
Хвала пуно.
Велики поздрав.
Тања, Љиља, Сања

Поштовани, 
Захваљујем се на дивном и поучном излагању.
Испунили сте моја очекиваwе.
Свака нова информација је корисна, а веома ми се допао пример који сте навели, Деца су наше
огледало . Волела би што пре да снимите овај филм, седукативнок карактера.
Поздрав
ЕВАЛУАЦИЈА: Очекивања су испињена. Били сте детаљни, несебично се дијелили своје
искуство, било је врло  корисно.

С поштовањем,

Поштовани, 
Достављам вам евелуацију за вебинар  одржан дана 18.11.2022. године и одговор на постављена
питања
ДА ЛИ СУ ИСПУЊЕНА  ВАША ОЧЕКИВАЊА ?
 Ово  није први  вебинар који слушам  у Вашој организацији и могу да кажем да су као и до сада у потпуности испуњена сва моја очекивања. 

ШТА БИ СТЕ ПРОМЕНИЛИ?
Ништа. Овај формат трибине ми одговара. Немам примедби, све је било одлично.

ШТА БАМ ЈЕ БИЛО КОРИСНО ?
Све је од користи и  увек се чује нешто ново

ШТА ВАМ НИЈЕ БИЛО ДОВОЉНО ЈАСНО?
Није било нејасноћа, презентација је била сјајна и јако занимљива.

ОСТАЛО: 
Дивни  сте  само тако наставите. Велики поздрав 

Иако ће, вероватно, године, можда и деценије бити потребне да се спроведу неопходне реформе како би се државе ускладиле са стандардима ЕУ, овај потез се може тумачити на више начина. Један је да се покаже добра воља према земљи коју ЕУ „тапше по раменима“, док народ те земље гура у рат, те да се покаже да ЕУ „не прича празне приче“, а други је да се пошаље порука Русији о проширењу блока ка њеним границама.

Шта год да је иза ове одлуке, честитамо на статусу кандидата за чланство у ЕУ обема земљама, уз жељу и поруку да је много битније народу Украјине /и свим другим народима, како у Европи тако и у свету/ осигурати мир и стабилност. Честитке упућујемо и Грузији која је означена као земља која има „европску перспективу“. Сви медији објављују ово као историјски важну вест, мада знамо колико то „слово на папиру“ наведеним земљама значи, с нестрпљењем очекујемо много важније вести попут прекида сукоба и објаве мира. Европа мора да прихвати и призна своје грешке и уместо хушкачке политике, води политику мира и дијалога. Уколико не води рачуна о интересима Украјинаца, онда би требало да мисли о себи и својим грађанима, који, због њених одлука, тренутно сносе последице. Екстерналије трпимо сви. Оно што је важно да поновимо јесте да никакви интереси не смеју бити изнад људског живота. То је једини путоказ којим би се требало водити.

Било би лепо, пожељно, а надасве преко потребно, да је Европски парламент донео одлуку о покретању мировних процеса и предложио Украјини и Русији да сукоб решавају на цивилизован начин путем дијалога, у процесу медијације, уз обучене међународне медијаторе како би се сукоб (у ком нема, нити може бити победника, где су сви губитници, па и сви народи који живе у Европи) окончао, те народима обезбедио мир и слобода. Заправо, неопходно је заговарати процес медијације у овом сукобу. Нама, на овим просторима, познат је страх од свега што ратни сукоби доносе, те дубоко саосећамо са народом Украјине и надамо се да ће се сукоби што пре окончати.

Уместо да се сукобљене стране наоружавају потребно је слати поруке мира и упућивати на цивилизовано решавање сукоба, оснаживати културу дијалога и медијације и усмеравати сукобљене стране на те, неправедно, запостављене институције (дијалог и медијација).

Слика: pixabay

Стоп насиљу над женама! Поново медијске ступце пуне рубрике о насиљу над женама: „Жену силовали, па претили убиством“, „Тројица силовала девојку… „Никола Рађен претукао девојку“ итд. Стоп насиљу! Важно је да жене које су жртве насиља исто пријаве. Обавезно пријавите насиље и поднесите пријаву, тако можете спасити и свој и туђи живот. Пријави насиље, ниси сама! У светлу немилих догађаја објављујемо текст колегинице Бојане Богојевић, који је објављен у магазину Медијатор 8-9 број. ПРИЈАВИ НАСИЉЕ! НЕ СКРИВАЈ НАСИЛНИКА! НИСИ САМА! ИСТУПИ! ХРАБРА СИ!

НАСИЉЕ НАД ЖЕНАМА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ

25. новембар се свуда у свету обележава као Међународни дан борбе против насиља над женама

Први пут је установљен 25. новембра 1981. године у Боготи, датум су прихватиле Уједињене нације 1990. године, када је и службено потврђен као „међународни дан елиминације насиља над женама“. На овај дан дан Уједињене нације, владе и организације широм света позивају све актере друштва да се укључе у активност чији је циљ да се спречи насиље над женама.

Поражавајућа чињеница је да насиље над женама и девојчицама представља једно од најраспрострањенијих, најупорнијих и најразорнијих кршења људских права у данашњем свету.

У 28 држава Европске уније, нешто више од једне од пет жена доживело је физичко и/или сексуално насиље од стране партнера (Еуропеан Унион Агенцy фор Фундаментал Ригхтс , 2014). Европска унија (ЕУ) и Уједињене нације (УН) крећу у нову, глобалну, вишегодишњу иницијативу усмерену на елиминисање свих облика насиља над женама и девојчицама (ВАWГ) – Спотлигхт Инитиативе . Иницијатива је тако названа јер скреће пажњу на ово питање, стављајући га у центар пажње и у центар напора за постизање родне равноправности и оснаживања жена, у складу са Агендом за одрживи развој 2030. Иницијатива Спотлигхт ће одговорити на све облике насиља над женама, са посебним фокусом на насиље у породици, сексуално и родно засновано насиље и штетне праксе, фемицид, трговину људима и сексуалну и економску (радну) експлоатацију. У складу са Агендом за одрживи развој 2030, Иницијатива ће у потпуности интегрисати принцип „не остављати никог за собом“ (‘леавинг но оне бехинд’). Циљ одрживог развоја број 5 се односи на остваривање родне равноправности и оснаживање свих жена и девојчица . УН су дефинисале 9 циљева и 14 индикатора за СДГ 5. Циљеви специфицирају циљеве, а индикатори представљају метрику помоћу које свет тежи да прати да ли су ови циљеви постигнути. Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена, најважнији је међународни уговор у области права жена, а Република Србија је исту ратификовала 1981. године. Што се тиче самог насиља над женама оно се може манифестовати кроз следеће облике:

1. Економско насиље – је облик психичког насиља које подразумева неједнаку доступност заједничким средствима, ускраћивање или контролисање приступа новцу, спречавање запошљавања или образовања и стручног напредовања, ускраћивање права на власништво, присиљавање да се одрекне власништва, отуђење ствари без сагласности и друге манифестације.

2. Психичко насиље – је нарушавање спокојства жртве услед понашања, претњи и примене метода застрашивања са или без употребе оруђа и оружја којима се могу изазвати телесне повреде

3. Физичко насиље – је намерна употреба физичке силе која може да изазове бол, повреду, инвалидитет или смрт…

4. Сексуално насиље – је сексуални акт без сагласности или могућности избора жртве да да пристанак, независно од тога да ли се акт одиграо, затим сексуални акт или покушај тог акта када особа није у стању да се сагласи или одбије учешће услед болести, инвалидитета, утицаја психоактивних супстанци, узраста, односно застрашивања, уцене или притиска, болан и понижавајући сексуални чин.

Члан 3. став 3. Закона о спречавању насиља у породици под појмом ‘Насиље у породици’ подразумева акт физичког, сексуалног, психичког или економског насиља учиниоца према лицу са којим се учинилац налази у садашњем или ранијем брачном или ванбрачном или партнерском односу или према лицу са којим је крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до другог степена или са којим је сродник по тазбини до другог степена или коме је усвојитељ, усвојеник, храњеник или хранитељ или према другом лицу са којим живи или је живео у заједничком домаћинству.

Члан 7. Закона о спречавању насиља у породици предвиђа да је „За спречавање насиља у породици и пружање заштите и подршке жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела одређених овим законом надлежни су полиција, јавна тужилаштва, судови опште надлежности и прекршајни судови, као надлежни државни органи, и центри за социјални рад, као установе.

Поред надлежних државних органа и центара за социјални рад, у спречавању насиља у породици, преко давања помоћи и обавештавања о насиљу, као и пружању подршке жртвама насиља учествују и друге установе у области дечје, социјалне заштите, образовања, васпитања и здравства (у даљем тексту: државни органи и установе надлежне за примену овог закона), као и тела за родну равноправност на нивоу локалних самоуправа. Подршку жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела одређених овим законом могу да пруже и друга правна и физичка лица и удружења.“

Такође, неопходно је жртвама насиља повратити веру у сам систем заштите и радити на спречавању нихове стигматизације у друштву, јер управо због изражене стигматизације жртве се ретко или тек у последњем моменту јаве и затраже помоћ.

Као неопходно на самом крају бих истакла да у Републици Србији постоје механизми заштите насиља над женама и да се активно ради на остваривању циља одрживог развоја број 5 – родна равноправност.

Бојана Богојевић, https://posrednik.org/bojana-bogojevic/

Закон о Бесплатној правној помоћи објављен је у Службеном гласнику бр.87/2018 од 13.11.2018. године. Примена истог је започела 01.10.2019.год. а према Извештају Министарства правде усвојена су и сва подзаконска акта предвиђена законом (од 31. марта 2020. године) неопходна за његову пуну имплементацију.

Овим чланком желимо да упознамо јавност са начином упућивања и одобравања бесплатне правне помоћи и подршке као и са позитивним искуством из Крушевца у вези примене овог закона.

Оно што је новина је да овај закон први пут препознаје и посреднике-медијаторе као пружаоце услуга бесплатне правне подршке.

Питање бесплатне правне помоћи годинама је било предмет спора између представника адвокатуре и организација цивилног друштва. У самом тексту закона примећено је више нејасноћа, како у погледу одређивања пружалаца бесплатне правне помоћи, тако и у погледу самих корисника којима правна помоћ може бити пружена. Недовољном прецизношћу појединих одредаба такође је остављена могућност за произвољно тумачење. Исто тако, закон предвиђа ограничења усмерена ка удружењима грађана као пружаоцима бесплатне правне помоћи, односно допушта удружењима грађана да пружају правну помоћ, али само на основу одредби закона који уређују право азила и забрану дискриминације. Две године након почетка примене закона о бесплатној правној помоћи, неке јединице локалне самоуправе и даље нису успоставиле своје системе за пружање бесплатне правне помоћи.
Правницима у јединицама локалне самоуправе тренутном законском формулацијом остављају се преширока овлашћења у процени коме се може пружити бесплатна правна помоћ, пошто иста неће бити омогућена уколико је очигледно да не постоји шанса да странка успе у спору. На тај начин, отвара се простор за потенцијалне злоупотребе и грешке.
Проблем у примени закона о бесплатној правној помоћи уочен је и приликом упућивања грађана на удружења од стране јединица локалне самоуправе, које то неретко чине усменим путем. Све наведено допринело је да, након почетка примене закона о бесплатној правној помоћи, грађанима приступ бесплатној правној помоћи, а тиме и приступ правди, буде отежан и ограничен, док су удружења грађана која имају вишегодишње искуство и одговарајућу кадровску и организациону инфраструктуру за пружање бесплатне правне помоћи онемогућена да то чине као раније.
У складу са Законом о бесплатној правној помоћи (ЗБПП), јединице локалне самоуправе у обавези су да на својим подручјима оснују и организују адекватне пружаоце бесплатне правне помоћи и подршке.

Бесплатна правна помоћ је правна помоћ коју корисник остварује без накнаде сагласно одредбама ЗБПП, а остварује се путем:

1. Бесплатне правне помоћи у ужем смислу, састоји се од:

 Пружање правних савета – детаљно објашњење о начину и могућности решавања конкретне правне ствари пред судом, другим државним органом, односно органом јавне власти или у поступку мирног решавања спора, а које се односи на право, обавезу или интерес корисника бесплатне правне помоћи заснован на закону.
Састављање поднеска – израда писмена, којим се покреће поступак пред судом, другим државним органом, односно органом јавне власти или које се подноси током већ покренутог поступка (састављање тужбе, захтева, предлога, молбе, притужбе, приговора, поднесака, жалбе и другог правног средства).
Заступање – свака правна радња коју на основу овлашћења за заступање пуномоћник предузима у име и за рачун корисника бесплатне правне помоћи у поступку пред судом, другим државним органом, органом јавне власти или у поступку мирног решавања спора.
Одбрана – заступање осумњиченог, окривљеног или оптуженог у предистражном, истражном и кривичном поступку, који се води због сумње да је извршено кривично дело за које није предвиђена обавезна одбрана и заступање у прекршајном поступку који се води због сумње да је извршен прекршај за који је предвиђена казна затвора.

 2. Бесплатне правне подршке, састоји се од:
Општа правна информација – информација о уређењу неке правне области, правном положају корисника у конкретној правној ствари, субјекту и начину одлучивања о појединачном праву, обавези или интересу заснованом на закону, пред судом или другим државним органом односно органом јавне власти, о правилима и о висини трошкова поступка који се не односе на поступак пред судом у конкретној правној ствари, могућности мирног решења спора, начину извршења одлуке, о разлозима и условима за покретање управног поступка и поступка који се покреће уставном жалбом и о условима и поступку остваривања права на бесплатну правну подршку. 
Попуњавање формулара – помоћ у уношењу података о кориснику, које попуњава пружалац, а потписује корисник.
Посредовање у решавању спорова – свака радња коју, према закону којим се уређује посредовање у решавању спорова, предузима посредник.
Састављање јавнобележничке исправе – састављање јавнобележничких записа и јавнобележничких записника.

3. Услови за пружање бесплатне правне помоћи
   Бесплатна правна помоћ може да се пружи, ако:
   1) испуњава услове да буде корисник права на новчану социјалну помоћ или корисник права на дечији додатак као и члановима његове породице односно заједничког домаћинства, чији је круг одређен овим законима;
   2) не испуњава услове да буде корисник права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак, али би због плаћања правне помоћи из сопствених прихода у конкретној правној ствари испунило услове да постане корисник права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак.
   Право на БПП може имати и :

1. дете о чијем се праву, обавези или интересу заснованом на закону одлучује у поступку пред судом, другим државним органом односно органом јавне власти;лице према коме се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи или заштитна мера обавезног психијатријског лечења;лице према коме се води поступак делимичног или потпуног лишења или враћања пословне способности; лице које остварује правну заштиту од насиља у породици; лице које остварује правну заштиту од тортуре, нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања или трговине људима;лице које тражи азил у Републици Србији;избеглици, лице под супсидијарном заштитом или интерно расељено лице; особи са инвалидитетом; дете које је заштићено услугом смештаја у систему социјалне заштите; децa и млади којима је престала услуга социјалног смештаја до навршене 26 године живота; одрасла и стара лица која су без сопственог пристанка смештена у установу социјалне заштите; лица које остварује право на утврђивање времена и места рођења сагласно закону којим се уређује ванпарнични поступак; лице које је погођено поступком принудног исељења и пресељења у складу са законом којим се уређује становање. 4. Пружаоци
   Бесплатну правну помоћ пружају адвокати и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе.
   Пружаоци бесплатне правне подршке јесу јавни бележници, посредници и правни факултети.
   Сви пружаоци морају бити на листи пружалаца тј регистру пружалаца при Министарству правде РС

5. Поступак за остваривање права на бесплатну правну помоћ

* Захтев за одобравање бесплатне правне помоћи подноси се органу општинске управе писмено или усмено на записник или електронским путем, у складу са законом.
* Поступак о захтеву за одобравање бесплатне правне помоћи је хитан.
*Орган управе доноси решење о захтеву у року од осам дана од дана пријема захтева, а ако је затражио допунску документацију од подносиоца захтева, у року од осам дана од дана када му је она достављена.
* Ако орган управе не донесе решење у року од осам односно три дана од дана пријема захтева, односно достављања допунске документације, сматра се да је захтев одбијен.
* У колико орган управе није донео Решење у законском року или је захтев одбијен, странка има право да се жали Министарству правде у року од 8 дана од пријема захтева или истека рока за достављање решења

*Министарство правде има обавезу да у року од 15 дана покрене поступак по жалби странке

6. Накнада за пружање бесплатне правне помоћи
   Кад бесплатну правну помоћ пружају адвокати или кад се саставља јавнобележничка исправа или посредује у решавању спора, јединица локалне самоуправе сноси 50% накнаде за пружање бесплатне правне помоћи или састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора, док 50% накнаде сноси Република Србија, преко Mинистарства правде. И ако је Закон о бесплатној правној помоћи донет 2019.год. још увек у потпуности није заживео и и не примењује се на начин на који би требало. Многе локалне самоуправе и даље нису обезбедиле средства за исплату средстава пружаоцима ових услуга, а нарочито се противе како за одобравање бесплатне правне подршке тако и за исплату средстава надокнаде за медијаторе.

Из богатог искуства из Крушевца, могу слободно да кажем да смо у току 2020.год. имали великих проблема нарочито у делу одобравања бесплатне правне подршке. Јединица локалне самоуправе није била спремна да призна право на бесплатну правну подршку а није ни обезбедила средства за надокнаду средстава. Судови су се бунили да ће изгубити посао, и ако декларативно признају медијацију, још увек, скоро никада, не упућују предмете на исту, а тек су се супроставили томе да се предмети утуживања сродника због признавања права на новчану социјалну помоћ повере медијаторима. Изговор им је да су преоптерећени предметима, а опет, када се укаже прилика да се смањи број предмета боје се да ће тиме изгубити један број предмета. Сведоци смо вишедеценијског неповерења грађана у судски систем, које је још израженије када су у питању права грађана која треба да остваре уз помоћ локалних власти.

Циљ ми је да кроз овај и наредне тектстове позивамо грађане и грађанке али и стручне раднике,

Такође, овим путем, кроз низ чланака, информисаћемо стручну јавност о позитивним искуствима из Крушевца а у вези примене бесплатне правне подршке.

Како би смо приближили медијацију и бесплатну правну помоћ и подршку, како грађанима тако и стручној јавности у току 2021.год., организовали смо више вебинара како за медијаторе, тако и за запослене у систему социјалне заштите у Србији.

Сви вебинари су били пријављени и одобрени, како од стране Министарства правде, тако и од Коморе социјалне заштите. Два вебинара, „Бесплатна правна подршка помоћ-вулнерабилним групама“ и „Застани са парницом, настави са медијацијом“,

У току 2021.год. након више интервенција и надзора Министартсва правде почели су да доносе Решења о одобравању бесплатнне правне подршке из ГУ у Крушевцу.

На крају 2021.год. могли смо да се похвалимо са укупно 37 предмета бесплатне правне подршке који су на основу Решења ГУ у Крушевцу успешно, у року и на задовољство самих странака одрађени.

Наиме сви предмети су се односили на пружање бесплатне правне подршке у случајевима утуживања сродника при признавању права на Новчану социјалну помоћ.

Табела 2021. година:

Из табеле се види структура медијација-бесплатних правних подршки. С обзиром да се радило о утуживању сродника за признавање права на Новчану социјалну помоћ, Споразум постигнут у медијацији, да би био извршна исправа мора да се овери код јавног бележника-нотара. У току 2021.г. чак 30 Споразума је оверено код јавног бележника, а имајући у виду да су Споразуми за потребе социјалне заштите, сви су оверени без плаћања накнаде.

Искрено се надамо да ће у наредном периоду медијација добити заслужено месту које јој припада у односу на друге начине решавања спорова и сукоба.

Јелица Милосављевић, медијатор,
УГ Медијатори Крушевца

ДОДАТНА ВРЕДНОСТ ВАШЕ А И МОЈЕ КУПОВИНЕ

Сад кад је наш драги Владимир написао текст о трошењу и правима оних који троше (свих нас), “КОНЗУМЕРИСТИ СВИХ ЗЕМАЉА, ДЕКОНЗУМЕРИЗУЈТЕ СЕ” (претходни чланак, потражите на сајту), желим да вам кажем где ја у последње време трошим новац и не да бих се хвалила него да би и вас подстакла (потакла) да чините исто. Постала сам прави конзумер једне групе на фејсбуку! Да, добро сте прочитали. Групе на фејсбуку! Група се зове „Буди хуман хуманитарне лицитације!“

Донела сам одлуку да ћу ту куповати све што ми треба што за кућу, што за себе лично, што за друге. Нуди се све од игле до локомотиве (није било локомотве осим у виду играчке али је било аутомобила, кућа и мотора…) половно и ново.

Што нема ново, купићу половно, није ми важно. Нуде се и различите услуге, а цена варира и зависи од ваше спремности да платите. Скоро ми је прегорело кувало за воду, одем на групу и питам има ли ко да понуди (пост потражње). Једна  жена видела моју објаву, сликала своје кувало, објавила у групи и таговала ме. Лицитација траје 24 сата, заборавила сам колика је била почетна цена, али  ја сам га излицитирала за 800 динара (цца 7 еура).

Тако сам купила торбу, вазу, чинију, есцајг, деци неки сат, ципеле, Диорову сенку за очи за цца 18 еура итд. Шта год да ми у кући затреба одем у групу и објавим пост потражње, ко има стави тражени предмет на лицитацију, тагује ме и лицитирам до износа до ког сам спремна да платим. Може се десити да видим нешто у групи што ми баш и не треба (као прави конзумер о ком Владимир пише), али знам да ћу лицитацијом неком помоћи па лицитирам.  А са друге стране из истог разлога, оно што знам да нећу користити више или сам спремна да се тога одрекнем, јер неко има већу потребу за тим, ставим на групу и други лицитирају. Ја сам поклонила, неко лицитирао, а новац уплатио ономе коме је најпотребнији. Сваки месец нешто лицитирам, некада и по неколико пута. Месечно најмање једном, а  поред тога  пошаљем по коју поруку за кориснике.

Не можете веровати колико је добро кад на једном месту имате све, купујете из фотеље дома свог, а при том знате да остварујете вишеструку корист. Највећа је она што знате да сте некоме помогли и сви чланови ове хумане групе су хероји 2020. године и 2021. Немогуће је некога посебно издвојити или истаћи јер сви дају од срца било да се ради о вредности од једног еура или о 15.000 еура.

Огромна подршка и лавина разумевања за све те дивне, несебичне људе који су у оваквим животним околностима, који се не могу описати у ових пар редова. Само сам желела да вам кажем да знам, и сви ми у групи, верујем, знамо колико вам је тешко и са чим се борите и суочавате драги људи. И истрајавате. Искрено се надам да вам људи попут Бранке Зарић (оснивача групе Буди хуман-хуманитарне лицитације) и њених сарадника и свих у групи једнако пружају трачак наде и подршке уз сазнање да нисте потпуно сами. И то наше (сваког члана групе који учествује) мало, минијатурно вама је много и знамо да вам значи. Ви сте прави хероји јучерашњег, данашњег и сутрашњег дана драги родитељи, драга децо, браћо и сестре, сви који се борите за своје најмилије. Нисам желела да текст буде патетичан, али понекад не може другачије да звучи. Заиста често помислим кроз шта све ти људи пролазе, а ја треба да размишљам да ли сам купила ново или половно кувало или о томе шта ће људи речи што носим половну торбу! Ево да одговорим свима који тако размишљају:  та торба има већу вредност и то кувало него ли иједна нова (осим ако није ново купљено у овој групи).

Све ван ове групе, (иако на први поглед идентчно) је мање вредно, јер сваки производ има вишеструку вредност у овој групи. Свака услуга попут водоинсталатерских, керамичарских, медицинских, козметичких, маркетиншких,… овде вреди више него ван групе!

Хвала вам свима.

Најбоље од свега је што овај вид куповине има вишеструку корист: за купца, тј. вас/нас, за продавца, опет вас/нас/ и за све оне људе, пре свега децу и њихове родитеље, који покушавају скупити новац за лечење и бољи, квалитетнији живот. Да! Куповином онога што вама треба заправо ви помажете болесној деци, јер новац не иде продавцу /ономе ко поставља лицитацију/ већ се он заправо одриче у корист неког корисника фондације Буди хуман, а ви, након што излицитирате жељени предмет новац уплаћујете на рачун тог корисника. Ви сте задовољили своју потребу за нечим и при том учинили добро дело, помогли некоме. Продавац ставља на лицитацију ствари које или не користи, или има вишка, или једноставно жели да поклони у циљу помоћи те деце, одриче се ствари из чистих хуманих побуда. Немања Угрешевић се тако одриче чак три мотора, један је већ раније излицитиран, па ко воли моторе нек изволи у гупу и лицитира. Моли за дељење објаве, ево ми је овако делимо јер је група приватна. Иначе, броји преко 312.000 чланова и расте свакодневно. Тешко је видети све објаве којих има преко хиљаду дневно, али зато постоје олакшице које су администратори и модератори направили у групи ради лакшег сналажења.

Оно што је важно још да кажемо да су Бранки и сарадницима (којих има око 100) потребни нови сарадници, волонтери,  хуманисти, који ће помоћи у администрирању ове групе:

Ко може да одвоји време и помогне и на овај начин чини велико дело. Давање се не огледа само у материјалним стварима, поклањамо своје време, пажњу, реч, загрљај, осмех, емоцију…

Све се рачуна и свако даје што може и колико може и све је једнако вредно

Као што рекох шта год вам треба овде ћете наћи, а ако  вам нешто у вашој кући не треба поклоните у групи и тако учините добро дело.

Група је организована на различите начине и сугурно ћете се  пронаћи у неком од тих модела за помоћ другима. Један начин је да можете дати нешто на лицитацију или учествовати на лицитацији. Затим учествовати у наградној игри (вредне робне награде се дају ради организовања наградних игара, али нуде се и услуге) које функционишу тако што ви пошаљете смс поруку за неког корисника (обично назначено за кога), добијете број и чекате  излачење!

Група организује различите догађаје попут хуманитарних концерата а улазнице коштају, обично, једна смс порука  за неког корисника

Чланови групе су организовали хуманитарне базаре на којима се прикупљао новац. Један такав базар организовали су и Волонтери Качарево

Познате личности су се прикључиле групи и акцијама па је једна од активности Кафа за живот у којој онај ко највише излицитира има част да упозна некога од познатих личности…

Ако вам треба годишњи одмор овде лицитирајте. Власници апартмана поклањају викенд нпр.боравак за уплату неког од корисника. Ко више  излицитира. Ови предивни мотори чекају нове власнике, а новац од лицитације иде за лечење Гаврила:

Од услуга преко робе широке потрошње. Објављујемо слике мотора, ципеле које дуго чекају власницу

Не знам да ли је Бранка свесна овога што је направила, али хвала и њој и њеним сарадницима на хуманости и овом великом, огромном хуманитарном пројекту!

Е, сад Владимире драги, надам се да се не љутиш, штавише, морам ти рећи потпуно сам се деконзумеризовала од спољног света и других радњи и потпуно конзумеризовала у групи Буди хуман хуманитарне лицитације и овом приликом позивам и тебе и све наше драге читаоце да учине исто!

БУДИ ХУМАН – ХУМАНИТАРНЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ!

Пронађите групу на фејсу, прикључите јој се и будите хумани. Ту ћете пронаћи све што вам треба ако се мало потрудите. Деконзумирајте се од таштине и конзумеризујте се у групи!

Магазин Медијатор је поред доприноса кроз писање чланака у циљу подизања свести о важности ове теме, предлагању могућих решења, пружању подршке, обојио заглавље сајта магазина у званичну боју ове кампање и на тај начин подржао ову кампању и послао поруку свим женама НИСТЕ САМЕ, али шаљемо поруку и институцијама да се ови проблеми системски морају решавати и држава мора учинити нешто да се стане на пут свим насилницима, нарочито оним који од безбедног дома праве најнепожељније место, али држава мора учинити све да се жене осећају сигурно и заштићено, али и да се поврати поверење у институције.

– пише на једном од постова на фејсбук профилу Волонтери Качарево

Да ли смо заиста дошли у ову фазу када се бити човек истиче као посебност, уместо да буде подразумевана категорија? Када је нормалност постала посебност и изузетак? Зашто више има људи, а човек је у мањини? Много питања, али за неку од наредних тема. Овде ћемо истицати ту посебност и неговати те људске врлине. Хуманост и солидарност пре свега.

ВОЛОНТЕРИ КАЧАРЕВО

Шта год да су одговори на претходна питања, заиста је лепо, и делује мотивационо, када неко у ванредним околностима, излажући себе, несебично, помаже људима којима помоћ треба, људима које први пут у животу види. Такав је сваки појединац неформалне групе грађана Волонтери Качарево која делује на територији, овог, Јужнобанатског места, познатом по чувеној Сланинијади. Качарево је мултиетничко место, које је по последњем попису бројало преко 7200 становника. Данас, кажу мештани, има за коју хиљаду више. Качарево је највеће од 9 села која припадају Панчевачкој општини. Е, управу ту за време Ковида19 настаје неформална група грађана: Волонтери Качарево.

… И ИСПЛИВА ЧОВЕК

Сваки од ових појединаца се и раније, у сенци свог живота, бавио хуманим радом и помагао коме треба. Онако, за своју душу и радост онима којима је то било најпотребније. Не, није се знало за њихова појединачна дела док се нису организовали. Онда су их сами корисници услуга разоткрили и испоставило се да су ови људи и раније били од значајне помоћи онима којима је помоћ била потребна. Сада су се , у овим тешким временима, у оквиру своје Месне заједнице, организовали да помогну суграђанима који су погођени забраном кретања, али су и проширили своје деловање на помоћ социјално најугроженијем становништву и онима којима је било која врста помоћи потребна. Како би анимирали и остале мештане оформили су фејсбук групу Волонтери Качарева и за кратко време својим деловањем укључили комплетну заједницу („дела говоре више од речи“)

ВАЖНОСТ ЈАВНОГ РАДА

Кажу, не воле да се сликају и експонирају, али знају да је то једини начин да анимирају своје суграђане да помогну ближњима. Једна од порука у инбоксу коју су добили оставила их је чуду и променила погчлед по питању публицитета. Та порука гласи овако:

“ Која је то бака, из које улице… ? Искрено, остала сам затечена када сам на вашем профилу видела да у Качареву има људи који немају…и којима је потребна помоћ. Свака вам, част на организацији.“

Људи се морају информисати да поред њих живе људи којима је потребна помоћ. Не знају да има оних који немају ни за основне потребе. Захваљујући публицитету, има већ доста позитивних примера како се заједница и грађанство укључују: након што је једна суграђанка видела објаву, у којој се деле намирнице најугроженијима, јавила се и донирала новчана средства да се купи храна. Друга суграђанка је Волонтерима послала информације о својим комшијама који тешко живе. Сама је већ донирала, а Волонтери објавили и прикупили пакет хране за ту породицу, … . Продавнице као што су СТР Мирко, Млечна прича и пекара Динамо су донирали основне животне намирнице ( пекара сваки дан обезбеђује хлеб за своје социјално најугроженије суграђане). Удружење жена Етно кутак 2015 Качарево свакодневно припрема доручак, окрепу за волонтере у виду слатких и сланих посластица. Заправо, један део Удружења жена су и саме волонтери на терену а друге ( оне под забраном кретања) у својим домовима припремају домаће специјалитете за волонтере. Радње и апотеке су на својим излозима окачили обавештење у ком се захваљују грађанима што волонтере пуштају преко реда. Како диван пример сарадње у локалној заједници.

„Иако не волимо да се сликамо знамо да је важно, управо због свега наведеног, да се рад публикује : да би се људи информисали и што више њих укључило. Да би из мора људи на површину испливао човек. „

Објављујемо ову дивну причу како би анимирали, не само мештане општине Панчево и села Качарево, већ да би можда подстакли и друге појединце да се организују и у оквиру своје заједнице, да покрену овакве акције, како би и у њиховим заједницама испливао по који човек, а својим суграђанима олакшали и помогли да изгурају ове тешке дане. Браво за све учеснике у акцијама, а посебно волонтере Качарева.

Мештани села Качарево могу да одахну јер се имају на кога ослонити. За њих су ту Волонтери Качарево.

НС