Не могу да започнем овај текст, а да се не запитам да ли је могуће да ништа нисмо научили?
Да ли заиста верујемо како ће се и проблем климатских промена решити неким чудом сам од себе, или ће нам га решити виша сила, или неко други, али с тим да ми наше навике које су до промене климе и довеле нећемо морати да променимо?
Јер, зашто мењати оно на што смо већ навикли, што примењујемо деценијама јер промене, то мора да је нешто лоше.
Шта је Дан еколошког дуга, или EARTH OVERSHOOT DAY 2022 и зашто је он важан?
Дан еколошког дуга је 28. 7. 2022.године. Дан еколошког дуга је тачно одређени датум када је, нажалост, човечанство већ потрошило природне ресурсе који су му на располагању за читаву годину 2022.
Од 28. 7. 2022. сви становници планете почињу да живе на кредит, односно да Земљи узимају много више него што нам у ствари припада.
Да будем јаснија Дан еколошког дуга, је тачно одређени датум који означава тренутак у ком су се у пракси потрошили сви одрживи ресурси који свеукупној популацији на планети стоје на располагању у току једне календарске године.
На овом месту је важно рећи да се Дан еколошког дуга померао све више према почетку године. Овај податак нам указује да све убрзаније трошимо ресурсе.
Осим Дана еколошког дуга који се односи на планету постоји и Дан еколошког дуга за сваку поједину земљу.
Конкретно Дан еколошког дуга Републике Србије био је 8. 7. 2022.године.
Шта би могли учинити?
Превасходно би могли бити рационалнији и одговорнији у потрошњи и смањити емисију угљен диоксида.
Угљен диоксид је гас који доводи до ефекта стаклене баште, чије последице осећамо увелико сваког дана. Као најефикаснија могућност која доводи до смањење количине штетних и нежељених емисија јесте прелазак на обновљиве изворе енергије.
Приближавамо се тачки без повратка, а само смо у 2020. години захваљујући пандемији Ковид-19 померили датум због мера које су биле предузете у циљу смањења ширења вируса.
На овом месту могу само да вас питам да ли вас је страх?
Замислите, ове године Средоземно море је у јулу 6,2 степена Целзијуса топлије од онога што се сматра нормалним!
При том је важно истаћи да се вода знатно теже загрева од ваздуха.
Да ли схватате да уколико нешто брзо не предузмемо ово што се данас у медијима назива Луцифером биће „нова нормалност“.
Крајње је време да схватимо да нам је природа пријатељ и да климатске промене нису негде у будућности већ су наша садашњост која погађа све без изузетка.
Бојана Богојевић
Бојана Богојевић, дипл. Правник, ЕУ акредитовани тренер, Србија
1 коментар