Хон. Еллен Хазеур је мама, судија, бивша државна службеница, вођа и прави узор. Њена биографија обилује запаженим достигнућима, разним наградама и више од неколико положаја које је успут заузимала – а све је то практично немогуће обухватити једним чланком. Рођена и одрасла у Њу Орлеансу, Еллен Хазеур је стекла звање дипломираног уметника на Универзитету Ксавиер на Музичкој Слободној Уметности, субспецијализација у Пословној Администрацији. Затим је стекла звање доктора правних наука на угледној Правној школи Универзитета Тулане, а њена каријера у јавној служби започела је убрзо након тога.
Њени успеси и достигнућа били су неизбежни, импресивни и бројни. Да наведемо само неке:
не само да је изабрана да представља дистрикт „Е“ у Градском већу Њу Орлеанса, већ је била прва жена и прва црна жена која је изабрана на овај положај.
Током своје каријере у јавном сектору, Еллен Хазеур је представљала највећи део источног Њу Орлеанса, Доњи Девети Одјел и подручје Десире-Флорида. Као један од само седам чланова Градског већа, помогла је у формулисању и усвајању градског буџета и обезбедила да области које је представљала добију места за столом када се доносе одлуке о расподели средстава. Такође је служила као (1) регулатор комуналних услуга града Њу Орлеанса, омогућивши безброј капиталних пројеката који су довели до побољшања електричног система Њу Орлеанса, и (2) комесар у Одбору Левее, водећи отварање полицијских подстаница у оним деловима града у којима је било потребно присуство полиције. Допринос који је током своје јавне службе дала читавој заједници више пута је признат. На пример, уручена јој је награда Good Government Herbert Hoover Eddington Community Service , Тhe John C. Stennis Center for Public Service Pacesetter, награда Spirit of Greatness и награда Тhe YWCA Role Model Award. А ако то није било довољно, два пута је бирана за члана Градског већа, што је успех који је мало људи постигло. Затим је 2000. године изабрана за службеницу Првог градског суда у Њу Орлеансу. Одговорност која долази уз овај положај, и ако се може уочити из чињенице да је она, заједно са особљем од преко 25 запослених, водила евиденцију и чување свих трансакција везаних за случајеве First City – број који је пре Катрине прелазио 23.000 годишње.
Ипак, њена потрага за изазовом се наставила. Схвативши да жели да игра и ректнију улогу у обезбеђивању да свим људима буде доступна истинска ефикасност, правда и приступ правди , одлучила је да се кандидује за судијско место. И то је успела да постигне. Тако је у марту 2018. године Еллен Хазеур постала судија Еллен Хазеур пошто су је људи у Њу Орлеансу изабрали да председава Одељењем „А“ при Грађанском Окружном суду у парохији Орлеанс. И ту је такође одмах остварила запажен утицај. У почетку је председавајући одсеком за породичне односе, а касније прешавши на општи записник случајева, судија Хазеур одржала и наметнула високе
стандарде понашања у својој судници, постигла ефикасност и правичност и несумњиво оправдала
поверење које јој је јавност указала. Кад не ради или волонтира у својој заједници, судија Хазеур проводи време са својим супругом Ернестом Колбертом Јуниором и својим сином Калебом.
Да ли као судија можете да примените медијацију и /или било какву стратегију посредовања у свету судских спорова којим председавате?
Да. Конференције о претпретресном поступку и поравнању саставни су део живота случајева у америчком правосудном систему током којег судија, заједно са адвокатима, ради на идентификовању главних текућих проблема. Или, на конференцији о поравнању, судија налаже обема странама да представе релевантна законска овлашћења – у облику онога што називамо
„позиционим документима“ – да подрже оно што сматрају да је фер вредност њиховог случаја. На основу тог поднеска и дискусије која уследи, судија затим даје препоруку за оно што сматра да је
вредност тог предмета и указује на нека забрињавајућа подручја ако дође до суђења
Знамо да неке судије у САД-у не воле да посредују нити нуде свој увид у случају у којем би они (за разлику од пороте) судили о чињеницама. Која је ваша пракса?
Различите судије имају различите приступе. Ако је судија пресуђивач (trier of fact) чињеница, верујем да не бисте требали бити толико укључени или тако изричити у конференцијама за претпретресни поступаки нагодбу са странама као када ће порота бити пресуђивач чињеница (trier of fact). Али, наравно, постоји неколико ствари које судије треба да имају на уму без обзира на то. Прво, судија треба да утврди да ли постоје неки судски канони или локална ДЗ правила која се тичу њиховог учешћа у разговорима о нагодби, посебно у судским поступцима. Друго, судија мора пазити да не буде пристрасан или да не изгледа пристрасно у корист једне или друге стране. И треће, судија никада не жели да изгледа да присиљава странку да реши случај или да делује казнено ако се странка не поравна.
Многе судије одлучују да постану званични посредници (медијатори) након одласка у пензију. Сматрате ли да судије због свог искуства постају добри посредници/медијатори?
Нисам имала искуства у посредовању са бившим судијама. Међутим, генерално, мислим да би, кад би медијатор био добар судија, био и добар и ефикасан медијатор.
То је зато што они имају огромно искуство у задржавању фокуса на одређеном питању и у успјешној интервенцији са странама када испадну из колосека или кад им сметају ћуди адвоката. Посвећени су проналажењу решења ако се за то укаже прилика. Такође, судије могу извући знање из закона и познавања начина на који су слични правни спорови – и основна питања – претходно решавани у њиховој судници.
А ако је медијатор био поштован у својој бившој улози судије, стране би могле бити вољније да се активно укључе у медијацију,
јер могу рачунати на правичан третман и правичан исход а да сте на општем грађанском списку, али сте некада били судија у одељку за породичне односе.
Како сте тада, а како сада, процењујете да ли се у спору може или треба посредовати?
Заиста зависи од чињеница које су вам на располагању. На пример, случајеви домаћег (породичног права) обично укључују снажна лична осећања међу странама. Ако су ова осећања негативна, стране могу одбити посредовање без озбиљног напора. Исто се односи на сваки случај који укључује суштинска лична питања или односе. У тим ситуацијама, странка може осетити потребу да „победи“, не прави компромисе и/или да се освети другој страни. Ту је и питање финансија пошто се од страна углавном очекује да подијеле трошкове поступка посредовања. У домаћим (породичним) случајевима, ресурси страна разумљиво су ограниченији него ако говоримо о корпорацијама и другим правним лицима. Такође, није изненађујуће да однос између адвоката странака може одиграти улогу.
Ако су адвокати странака у поступку љути противници, што је нешто што судија може да процени, изгледи за посредовање (медијацију) су мање вероватни.
Према вашем искуству, да ли је већа вероватноћа да ће странке решити свој спор медијацијом ако их судија упути да истраже тај поступак?
То је моје искуство до сада. Међутим, све зависи од фактора које сам већ споменула, као и од тога колико стране и/или њихови адвокати имају снажан став према њиховом случају.
Шта сматрате да су неке од предности и недостатака медијације у поређењу са парницама?
Овде могу да се истакну многе ствари, али покушаћу да дам пристојан синопсис. Исход медијације је регулисан субјективним стандардом, односно интересима странака, за разлику од правног или стандарда заснованог на правима, као што је случај са парницама. Сходно томе, то значи да ће странке у посредовању бити спремније да раде са медијатором како би постигле резултат који је узајамно прихватљив за све стране, умјесто да им трећа страна наметне рјешење. И током овог процеса проналажења решења, стране су слободне да одустану од поступка посредовања/медијације ако сматрају да су њихови напори бескорисни. Наравно, медијација је јефтинија и бржа опција у поређењу са парницама. Дозвољава странкама да контролишу поступак, стварају креативне опције и очувају своје односе. Али то функционише само ако обе стране сарађују.
То значи да спор који укључује понашање са лошим намерама, намјерно кршење или потребу за јавним гоњењем или ослобађањем не би био добар кандидат за посредовање.
Донекле везан за медијацију, правосудни систем Сједињених Држава такође дозвољава судијама да користе „посебне мајсторе“ да помогну у решавању сложених спорова. Неке сте већ именовали у прошлости. Када је то неопходно?
Неизбежна реалност је да судови имају веома ограничено особље, време и ресурсе. Тако, када судије председавају предметима који укључују обимне и изузетне количине докумената за преглед, који укључују веома сложена или специјализована питања или који захтевају необично дуготрајне процесе или процедуре, посебан мајстор им може бити од велике помоћи. Чак и неопходан. Именује их суд, а редослед именовања врло детаљно излаже питања око којих имају ограничена овлашћења и поступак за вођење поступка пред посебним мајстором... Ни један налог који је издао специјални мајстор није коначан и може га прегледати именовани судија на приговор странака. Именовала сам посебне мајсторе у неколико случајева који су укључивали један од горе наведених сценарија и сазнала сам да је њихова улога била корисна и за суд и за странке.
У оним случајевима у којима помажете „посредовању“ у спору који се води пред вама, који савет можете дати странкама и њиховим адвокатима? Које ствари судије цене у таквим ситуацијама како би осигурале ефикасност и избегле ћорсокак?
Ако покушавам да помогнем у посредовању у спору, на пример током нагодбе или претпретресне конференције,
саветовала бих адвокатима да објасне својим клијентима шта је медијација и шта се може очекивати.
Адвокати треба да доставе своје писмене поднеске у временском периоду који захтева суд. Немојте да чекате последњи тренутак. Поштујте своје противнике, њихове клијенте и судско особље. Потрудите се не само да изнесете свој став, већ и да дате овлашћења да га подржите. Будите спремни да побијете или разликујете своје чињенице од тврдњи вашег противника. Будите спремни на компромис – то је једна од главних тачака посредовања.
Не дозволите да его или лични анимозитет између страна или чак адвокат вашег противника спречи ваше смислено учешће у посредовању/медијацији или вас наведе да пропустите прилику да постигнете договор.
Оригинални чланак је објављен у магазину Медијатор број 8-9, страна 17-21 ( https://posrednik.org/wp-content/uploads/Medijator-8-9dvobroj.pdf )
Чланак припремила: Илијана Тодоровић