МЕДО, ЈЕЛ ТИ ИМАШ ОНАЈ СПИСАК? /Oпет о комуникацији

О КОМУНИКАЦИЈИ

Колико пута у животу сте чули: „Па што ниси рекао/рекла?“
Често се дешава да имамо, или непотребно упадамо у, проблеме само зато што нисмо били у стању да кажемо шта мислимо, шта осећамо, шта нам је потребно, шта желимо, шта очекујемо, …
Најчешћи разлог нашег ћутања је што мислимо да друга страна зна шта треба да чини, јер мислимо да се нешто подразумева и ми то не спомињемо, очекујући “подразумевајућу” реакцију од друге стране. Онда одсуство реакције супротне стране приписујемо свему осим томе да се можда код ње (друге стране), то што ми мислимо да се подразумева, заправо не подразумева. 
Често имамо прилику да чујемо: „Па подразумева се“. НЕ! Не подразумева се. Требало је и мени времена да схватим да се не подразумева ништа, и да је таква полазна тачка отежавајућа околност у многим односима. Зато, ако нешто желите морате рећи, јер једини начин да добијете што желите је да кажете шта желите! Како мислите да добијете нешто ако не кажете шта желите? Нико не спава у нашим главама нити нам чита мисли и осећаје. Да би смо предупредили, избегли или поправили ситуацију, однос, морамо другој страни рећи шта заправо желимо или очекујемо од ње.
Ствари су врло једноставне, само их ми закомпликујемо, понекад. Врло често несмотреношћу или зато што ћутимо и прихватамо ствари онако како нам се на прву учине.
Да би то све предупредили мудро би било да послушамо савет, дат пре скоро 2000 година: „Молите и даће вам се. Тражите и наћи ћете. Куцајте и отвориће вам се“ који је записан у Матеју 7:7 у Светом писму, и тако предупредимо и разрешимо многе комуникацијске проблеме и односе које имамо.

А у прилог овог текста следи текст колегинице Правде Божовић Вучинић, који ће баш приказати колико је важно да кажемо шта желимо, да питамо, да ставимо до знања другој страни шта очекујемо?

Нела Савић

МЕДО, ЈЕЛ ТИ ИМАШ ОНАЈ СПИСАК?

Нису људи незадовољни зато што у животу нису испунили сопствена очекивања или што нису остварили своје снове, жеље, надања… Незадовољни су што су пристајали на мање. Свега мање. У свему.У медијацији тога нема.
Нема мање ничега. Добија се шта је потребно и једној и другој страни у спору а на обострану корист. Овде је комуникација јако битан фактор.
И вешт Медијатор који ће препознати у ком смеру и правцу да „води“ спор.  Кад се помене реч комуникација, прва асоцијација ми је на ону басну… Па ону.., знате… када се прочуло да Медо има списак за одстрел животиња. 

Чуле то животиње  па ето ти прво Вука који рече: „Медо, јел ти имаш тај списак?“ „Имам” – одговори Медо. И кроз два дана нађоше Вука одстрељеног.
Ето је и Лисица па и она упита Меду: „Медо, јел истина да имаш тај списак?“. „Имам.“ – одговори Медо.  И кроз пар дана и Лисицу нађоше одстрељену.
А онда дође Зеко и пита: „Је ли Медо, јел имаш  ти тај списак?“  „Имам.“ – одговори Медо. „А можеш ли ме обрисати са тог списка?“ „Могу, наравно.“

 

КОМУНИКАЦИЈА ЈЕ КЉУЧ УСПЕХ

Комуникација мора бити доречена и конкретна. Једино таква води успешном резултату. Јако је битно да се стране „чују“.
Јер у медијацији прва и насушна потреба учесника је да их неко чује и да чује њихова решења. Странке у медијацији имају властита решења и због тога то решење сматрају праведним.
Решење им није наметнуто.
Уместо да нападају једни друге нападају проблем.
Када нечему не можете да нађете узрок онда то називате случајношћу а када нечему не можете наћи решење обратите се медијацији и својим медијационим центрима.
Не игноришите решења која нуди  медијција.
Нарочито немојте то радити намерно јер намерно игнорисање је пасивна агресија која шкоди ономе ко је чини.
И немојте се вадити на време, временске непогоде или лањски снег, јер време је увек чудно а само су одлуке и начин размишљања оно што дефинише људе. Начинразмишљања и одлуке у су у узајамно последичној вези.
Одлуке имају огромну моћ и свака са собом носи  и одређене консеквенце.
Када се одлучите да свој спор пребаците на медијацију консеквенце су уштеда времена и новца и успешан валидан договор.
Све је до нас  нашег начина  размишљања, донешених одлука, постављених питања и добијених одговора.
А, питања…да сетих се да и ја питам:
Медо, јел имаш списак?
-„Имам, Правда…реци“.
-Мене стави на списак Медијатора. Не пристајем ни на шта мање.

ЈЕР У МЕДИЈАЦИЈИ ПРВА И НАСУШНА ПОТРЕБА УЧЕСНИКА ЈЕ ДА ИХ НЕКО ЧУЈЕ И ДА ЧУЈЕ ЊИХОВА РЕШЕЊА. СТРАНКЕ У МЕДИЈАЦИЈИ ИМАЈУ ВЛАСТИТА РЕШЕЊА И ЗБОГ ТОГА ИХ СМАТРАЈУ ПРАВЕДНИМ. РЕШЕЊЕ ИМ НИЈЕ НАМЕТНУТО.

Правда Божовић – Вучинић
Правник и лиценцирани медијатор

Правда Божовић-Вучинић, дипл. правник, Медијатор, Косовска Митровица, Косово и Метохија