Шта је то што медијацију издваја од свих других процеса, који се користе за решавање спорова, било које врсте?
То су управо њени принципи, који обезбеђују да се права изједначе са правдом (када будемо у наредном броју наводили принципе објаснићемо како они омогућавају да се правда приближи праву или обрнуто).
Када ученог човека питате за разлику између начела и закона, он ће вам то одмах на примеру објаснити, како би вам помогао да сами, касније кроз живот, можете направити разлику и резоновати на основу начела.
Закон: “Забрањено је бацати смеће ван корпе”
Начело: “Чувај природу и своје окружење”
Двојица младића шетају стазом у парку и једу кокице. Након што су појели кокице, амбалажу од кокица држе у руци до прве канте за смеће. Канта за смеће је полупразна, али зато око канте се налази неко смеће.
Оба момка поштују закон, али само један поштује и закон и живи по начелима. Обојица убацују своју амбалажу у корпу. Момак који поштује закон наставља даље, а момак који поштује и начела, сагиње се и смеће око канте покупи и баца у исту.
Дакле, први младић није ништа лоше урадио тиме што је наставио даље, није прекршио ни један Закон. Штавише, он је испоштовао Закон. Међутим, други младић је испоштовао начело и не само да је своје смеће бацио у канту (испоштовао Закон) већ и покупио туђе, јер се водио начелом: “чувај природу и своје окружење”, и на тај начин показао да поштује своје окружење и природу.
Увиђате ли разлику?
Закон је јасан, специфичан. Начела су опширнија и свеобухватнија. Закони су склони променама, начела су трајна. Начела су та која треба да нас воде кроз живот.
Webster’s Third New International Dictionary дефинише начело као
„општу или темељну истину: обухватан и темељан закон, доктрину, или претпоставку на којој се друге темеље или из које се друге извлаче“
Ево још једног примера који боље објашњава претходну дефиницију:
Постоји ли Закон који вам забрањује да се дружите са лошим људима? Не постоји! Зато постоје различита начела која вас упозоравају на последице дружења са лошим друштвом као нпр.:
“Лоше друштво квари добре навике”- 1. Коринћанима 15:33
Ово начело можете применити у сваком моменту, на било ком месту, чак и кад сте сами (лоше друштво може бити лоша тв емисија, штиво које читамо па и музика коју слушамо. Постајемо оно чиме хранимо наш ум). Последице неуважавања овог начела су јасне.
Закон неко може поштовати само из страха од консеквенци непоштовања. Међутим, начела су истине које нам служе као светиљка на животном путу.
Начела би требало да нам буду водич кроз живот, јер захваљујући њима извежбаћемо ум за резоновање. Нарочито, уколико следимо или живимо по принципу моралних начела.
Кад би се људи држали моралних начела многи закони нам не би били потребни.
Но, да се вратимо принципима медијације.
Медијација је посебна због својих принципа који су (можда делује контрадикторно, али није) садржани у самом Закону о посредовању у решавању спорова, а којима се медијатор у току поступка води.
Оно што јесте занимљиво је да закон често код неких процеса јасно дефинише кораке у тим процесима, што са медијацијом није случај, због чега се сврстава у неформалне начине решавања сукоба. Међутим, можда је управо то разлог, због чега је процес медијације толико успешан процес у решавању спорова и нерешивог, јер се медијатори у току недостатака формалних законских процедура у поступку медијације, тј. фаза кроз које се пролази у поступку медијације, воде искључиво начелима.
Нешто раније смо споменули да уколико би се сви људи на планети држали моралних начела многи закони нам не би били потребни. То говори о томе колико су начела свеобухватнија од законских одредби и као таква ближа правди.
ПРИНЦИПИ МЕДИЈАЦИЈЕ:
ДОБРОВОЉНОСТ, РАВНОПРАВНОСТ, ПРИВАТНОСТ, НЕУТРАЛНОСТ, ПОВЕРЉИВОСТ, ХИТНОСТ, ПРИХВАТЉИВОСТ ДОКАЗА У ДРУГИМ ПОСТУПЦИМА И УЧЕСТВОВАЊЕ И ПРИСУСТВОВАЊЕ У МЕДИЈАЦИЈЕ
Сам Закон о посредовању у решавању спорова Републике Србије, каже у члану 4:
“ Питања која нису изричито уређена овим законом решавају се у складу са начелима посредовања предвиђеним овим законом и стандардима посредовања садржаних у актима Уједињених нација, Европске уније и Савета Европе”.
Зато кажемо да је медијација хуман процес, због њених принципа на којима је постављена, а Медијатор је тај који је дужан да обезбеди успешну примену и спровођење принципа медијације, јер без поштовања принципа нема ни поступка медијације. Они су темељ медијације. На тим темељима се успостваљају други темљи за изградњу мостова у виду споразума.
Управо због тих принципа, уз умешност медијатора, успешност решавања спорова у поступку медијације је 80%. Зато је важно да људи сазнају за ову могућност решавања спорова, а власти ураде све да медијацију приближе, и њену примену омогуће, грађанству.
Основни принципи медијације су:
Добровољност, равноправност, неутралност, поверљивост, приватност, хитност. Нови ЗОП истиче и принципе који се тичу учествовавања и присуствовања у медијацији, као и прихватљивост доказа изнетих у медијацији у другим поступцима.
Ова начела су у Закону о посредовању у решавању спора објашњена у члановима 9-16. Ми ћемо се дотаћи првог начела у овом броју а о осталим у следећим издањима.
Добровољност
је принцип принципа ако можемо тако рећи. Ово је принцип од ког почињете јер се њим одређује процес медијације. Добровољно пристајете на медијацију, сагласили сте се са избором медијатора, местом, временом. Самостално одлучујете о свему, па и о закључивању споразума, одустајању од медијације, наставку…
Захваљујући овом принципу, конци су увек у вашим рукама, у сваком моменту, и ништа, али ништа вам не може бити наметнуто. Ви решавате ваш спор, на ваш начин, вашом вољом, а то вам ово начело омогућава.
Дакле, само вашим пристанком, вашом сагласношћу, вашом вољом решавате спор и вашом вољом закључујете споразум. Само уз сагласност воља страна поступак може бити спроведен.