Стоп насиљу над женама! Поново медијске ступце пуне рубрике о насиљу над женама: „Жену силовали, па претили убиством“, „Тројица силовала девојку… „Никола Рађен претукао девојку“ итд. Стоп насиљу! Важно је да жене које су жртве насиља исто пријаве. Обавезно пријавите насиље и поднесите пријаву, тако можете спасити и свој и туђи живот. Пријави насиље, ниси сама! У светлу немилих догађаја објављујемо текст колегинице Бојане Богојевић, који је објављен у магазину Медијатор 8-9 број. ПРИЈАВИ НАСИЉЕ! НЕ СКРИВАЈ НАСИЛНИКА! НИСИ САМА! ИСТУПИ! ХРАБРА СИ!
НАСИЉЕ НАД ЖЕНАМА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ
25. новембар се свуда у свету обележава као Међународни дан борбе против насиља над женама
Први пут је установљен 25. новембра 1981. године у Боготи, датум су прихватиле Уједињене нације 1990. године, када је и службено потврђен као „међународни дан елиминације насиља над женама“. На овај дан дан Уједињене нације, владе и организације широм света позивају све актере друштва да се укључе у активност чији је циљ да се спречи насиље над женама.
Поражавајућа чињеница је да насиље над женама и девојчицама представља једно од најраспрострањенијих, најупорнијих и најразорнијих кршења људских права у данашњем свету.
У 28 држава Европске уније, нешто више од једне од пет жена доживело је физичко и/или сексуално насиље од стране партнера (Еуропеан Унион Агенцy фор Фундаментал Ригхтс , 2014). Европска унија (ЕУ) и Уједињене нације (УН) крећу у нову, глобалну, вишегодишњу иницијативу усмерену на елиминисање свих облика насиља над женама и девојчицама (ВАWГ) – Спотлигхт Инитиативе . Иницијатива је тако названа јер скреће пажњу на ово питање, стављајући га у центар пажње и у центар напора за постизање родне равноправности и оснаживања жена, у складу са Агендом за одрживи развој 2030. Иницијатива Спотлигхт ће одговорити на све облике насиља над женама, са посебним фокусом на насиље у породици, сексуално и родно засновано насиље и штетне праксе, фемицид, трговину људима и сексуалну и економску (радну) експлоатацију. У складу са Агендом за одрживи развој 2030, Иницијатива ће у потпуности интегрисати принцип „не остављати никог за собом“ (‘леавинг но оне бехинд’). Циљ одрживог развоја број 5 се односи на остваривање родне равноправности и оснаживање свих жена и девојчица . УН су дефинисале 9 циљева и 14 индикатора за СДГ 5. Циљеви специфицирају циљеве, а индикатори представљају метрику помоћу које свет тежи да прати да ли су ови циљеви постигнути. Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена, најважнији је међународни уговор у области права жена, а Република Србија је исту ратификовала 1981. године. Што се тиче самог насиља над женама оно се може манифестовати кроз следеће облике:
1. Економско насиље – је облик психичког насиља које подразумева неједнаку доступност заједничким средствима, ускраћивање или контролисање приступа новцу, спречавање запошљавања или образовања и стручног напредовања, ускраћивање права на власништво, присиљавање да се одрекне власништва, отуђење ствари без сагласности и друге манифестације.
2. Психичко насиље – је нарушавање спокојства жртве услед понашања, претњи и примене метода застрашивања са или без употребе оруђа и оружја којима се могу изазвати телесне повреде
3. Физичко насиље – је намерна употреба физичке силе која може да изазове бол, повреду, инвалидитет или смрт…
4. Сексуално насиље – је сексуални акт без сагласности или могућности избора жртве да да пристанак, независно од тога да ли се акт одиграо, затим сексуални акт или покушај тог акта када особа није у стању да се сагласи или одбије учешће услед болести, инвалидитета, утицаја психоактивних супстанци, узраста, односно застрашивања, уцене или притиска, болан и понижавајући сексуални чин.
Члан 3. став 3. Закона о спречавању насиља у породици под појмом ‘Насиље у породици’ подразумева акт физичког, сексуалног, психичког или економског насиља учиниоца према лицу са којим се учинилац налази у садашњем или ранијем брачном или ванбрачном или партнерском односу или према лицу са којим је крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до другог степена или са којим је сродник по тазбини до другог степена или коме је усвојитељ, усвојеник, храњеник или хранитељ или према другом лицу са којим живи или је живео у заједничком домаћинству.
Члан 7. Закона о спречавању насиља у породици предвиђа да је „За спречавање насиља у породици и пружање заштите и подршке жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела одређених овим законом надлежни су полиција, јавна тужилаштва, судови опште надлежности и прекршајни судови, као надлежни државни органи, и центри за социјални рад, као установе.
Поред надлежних државних органа и центара за социјални рад, у спречавању насиља у породици, преко давања помоћи и обавештавања о насиљу, као и пружању подршке жртвама насиља учествују и друге установе у области дечје, социјалне заштите, образовања, васпитања и здравства (у даљем тексту: државни органи и установе надлежне за примену овог закона), као и тела за родну равноправност на нивоу локалних самоуправа. Подршку жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела одређених овим законом могу да пруже и друга правна и физичка лица и удружења.“
Важно је истаћи да насиље над женама и девојчицама има много манифестација, где одређени облици насиља могу бити чешћи у одређеним окружењима, земљама и регионима. Изузетно је важно да жене и девојчице континуирано подсећамо и на време едукујемо о насиљу, а не само у недељи месеца у коме се обележава 25. Новембар.
Такође, неопходно је жртвама насиља повратити веру у сам систем заштите и радити на спречавању нихове стигматизације у друштву, јер управо због изражене стигматизације жртве се ретко или тек у последњем моменту јаве и затраже помоћ.
Као неопходно на самом крају бих истакла да у Републици Србији постоје механизми заштите насиља над женама и да се активно ради на остваривању циља одрживог развоја број 5 – родна равноправност.
Бојана Богојевић, https://posrednik.org/bojana-bogojevic/
