Закон о Бесплатној правној помоћи објављен је у Службеном гласнику бр.87/2018 од 13.11.2018. године. Примена истог је започела 01.10.2019.год. а према Извештају Министарства правде усвојена су и сва подзаконска акта предвиђена законом (од 31. марта 2020. године) неопходна за његову пуну имплементацију.

Овим чланком желимо да упознамо јавност са начином упућивања и одобравања бесплатне правне помоћи и подршке као и са позитивним искуством из Крушевца у вези примене овог закона.

Оно што је новина је да овај закон први пут препознаје и посреднике-медијаторе као пружаоце услуга бесплатне правне подршке.

Питање бесплатне правне помоћи годинама је било предмет спора између представника адвокатуре и организација цивилног друштва. У самом тексту закона примећено је више нејасноћа, како у погледу одређивања пружалаца бесплатне правне помоћи, тако и у погледу самих корисника којима правна помоћ може бити пружена. Недовољном прецизношћу појединих одредаба такође је остављена могућност за произвољно тумачење. Исто тако, закон предвиђа ограничења усмерена ка удружењима грађана као пружаоцима бесплатне правне помоћи, односно допушта удружењима грађана да пружају правну помоћ, али само на основу одредби закона који уређују право азила и забрану дискриминације. Две године након почетка примене закона о бесплатној правној помоћи, неке јединице локалне самоуправе и даље нису успоставиле своје системе за пружање бесплатне правне помоћи.
Правницима у јединицама локалне самоуправе тренутном законском формулацијом остављају се преширока овлашћења у процени коме се може пружити бесплатна правна помоћ, пошто иста неће бити омогућена уколико је очигледно да не постоји шанса да странка успе у спору. На тај начин, отвара се простор за потенцијалне злоупотребе и грешке.
Проблем у примени закона о бесплатној правној помоћи уочен је и приликом упућивања грађана на удружења од стране јединица локалне самоуправе, које то неретко чине усменим путем. Све наведено допринело је да, након почетка примене закона о бесплатној правној помоћи, грађанима приступ бесплатној правној помоћи, а тиме и приступ правди, буде отежан и ограничен, док су удружења грађана која имају вишегодишње искуство и одговарајућу кадровску и организациону инфраструктуру за пружање бесплатне правне помоћи онемогућена да то чине као раније.
У складу са Законом о бесплатној правној помоћи (ЗБПП), јединице локалне самоуправе у обавези су да на својим подручјима оснују и организују адекватне пружаоце бесплатне правне помоћи и подршке.

Бесплатна правна помоћ је правна помоћ коју корисник остварује без накнаде сагласно одредбама ЗБПП, а остварује се путем:

1. Бесплатне правне помоћи у ужем смислу, састоји се од:

 Пружање правних савета – детаљно објашњење о начину и могућности решавања конкретне правне ствари пред судом, другим државним органом, односно органом јавне власти или у поступку мирног решавања спора, а које се односи на право, обавезу или интерес корисника бесплатне правне помоћи заснован на закону.
Састављање поднеска – израда писмена, којим се покреће поступак пред судом, другим државним органом, односно органом јавне власти или које се подноси током већ покренутог поступка (састављање тужбе, захтева, предлога, молбе, притужбе, приговора, поднесака, жалбе и другог правног средства).
Заступање – свака правна радња коју на основу овлашћења за заступање пуномоћник предузима у име и за рачун корисника бесплатне правне помоћи у поступку пред судом, другим државним органом, органом јавне власти или у поступку мирног решавања спора.
Одбрана – заступање осумњиченог, окривљеног или оптуженог у предистражном, истражном и кривичном поступку, који се води због сумње да је извршено кривично дело за које није предвиђена обавезна одбрана и заступање у прекршајном поступку који се води због сумње да је извршен прекршај за који је предвиђена казна затвора.

 2. Бесплатне правне подршке, састоји се од:
Општа правна информација – информација о уређењу неке правне области, правном положају корисника у конкретној правној ствари, субјекту и начину одлучивања о појединачном праву, обавези или интересу заснованом на закону, пред судом или другим државним органом односно органом јавне власти, о правилима и о висини трошкова поступка који се не односе на поступак пред судом у конкретној правној ствари, могућности мирног решења спора, начину извршења одлуке, о разлозима и условима за покретање управног поступка и поступка који се покреће уставном жалбом и о условима и поступку остваривања права на бесплатну правну подршку. 
Попуњавање формулара – помоћ у уношењу података о кориснику, које попуњава пружалац, а потписује корисник.
Посредовање у решавању спорова – свака радња коју, према закону којим се уређује посредовање у решавању спорова, предузима посредник.
Састављање јавнобележничке исправе – састављање јавнобележничких записа и јавнобележничких записника.

3. Услови за пружање бесплатне правне помоћи
   Бесплатна правна помоћ може да се пружи, ако:
   1) испуњава услове да буде корисник права на новчану социјалну помоћ или корисник права на дечији додатак као и члановима његове породице односно заједничког домаћинства, чији је круг одређен овим законима;
   2) не испуњава услове да буде корисник права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак, али би због плаћања правне помоћи из сопствених прихода у конкретној правној ствари испунило услове да постане корисник права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак.
   Право на БПП може имати и :

1. дете о чијем се праву, обавези или интересу заснованом на закону одлучује у поступку пред судом, другим државним органом односно органом јавне власти;лице према коме се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи или заштитна мера обавезног психијатријског лечења;лице према коме се води поступак делимичног или потпуног лишења или враћања пословне способности; лице које остварује правну заштиту од насиља у породици; лице које остварује правну заштиту од тортуре, нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања или трговине људима;лице које тражи азил у Републици Србији;избеглици, лице под супсидијарном заштитом или интерно расељено лице; особи са инвалидитетом; дете које је заштићено услугом смештаја у систему социјалне заштите; децa и млади којима је престала услуга социјалног смештаја до навршене 26 године живота; одрасла и стара лица која су без сопственог пристанка смештена у установу социјалне заштите; лица које остварује право на утврђивање времена и места рођења сагласно закону којим се уређује ванпарнични поступак; лице које је погођено поступком принудног исељења и пресељења у складу са законом којим се уређује становање. 4. Пружаоци
   Бесплатну правну помоћ пружају адвокати и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе.
   Пружаоци бесплатне правне подршке јесу јавни бележници, посредници и правни факултети.
   Сви пружаоци морају бити на листи пружалаца тј регистру пружалаца при Министарству правде РС

5. Поступак за остваривање права на бесплатну правну помоћ

* Захтев за одобравање бесплатне правне помоћи подноси се органу општинске управе писмено или усмено на записник или електронским путем, у складу са законом.
* Поступак о захтеву за одобравање бесплатне правне помоћи је хитан.
*Орган управе доноси решење о захтеву у року од осам дана од дана пријема захтева, а ако је затражио допунску документацију од подносиоца захтева, у року од осам дана од дана када му је она достављена.
* Ако орган управе не донесе решење у року од осам односно три дана од дана пријема захтева, односно достављања допунске документације, сматра се да је захтев одбијен.
* У колико орган управе није донео Решење у законском року или је захтев одбијен, странка има право да се жали Министарству правде у року од 8 дана од пријема захтева или истека рока за достављање решења

*Министарство правде има обавезу да у року од 15 дана покрене поступак по жалби странке

6. Накнада за пружање бесплатне правне помоћи
   Кад бесплатну правну помоћ пружају адвокати или кад се саставља јавнобележничка исправа или посредује у решавању спора, јединица локалне самоуправе сноси 50% накнаде за пружање бесплатне правне помоћи или састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора, док 50% накнаде сноси Република Србија, преко Mинистарства правде. И ако је Закон о бесплатној правној помоћи донет 2019.год. још увек у потпуности није заживео и и не примењује се на начин на који би требало. Многе локалне самоуправе и даље нису обезбедиле средства за исплату средстава пружаоцима ових услуга, а нарочито се противе како за одобравање бесплатне правне подршке тако и за исплату средстава надокнаде за медијаторе.

Из богатог искуства из Крушевца, могу слободно да кажем да смо у току 2020.год. имали великих проблема нарочито у делу одобравања бесплатне правне подршке. Јединица локалне самоуправе није била спремна да призна право на бесплатну правну подршку а није ни обезбедила средства за надокнаду средстава. Судови су се бунили да ће изгубити посао, и ако декларативно признају медијацију, још увек, скоро никада, не упућују предмете на исту, а тек су се супроставили томе да се предмети утуживања сродника због признавања права на новчану социјалну помоћ повере медијаторима. Изговор им је да су преоптерећени предметима, а опет, када се укаже прилика да се смањи број предмета боје се да ће тиме изгубити један број предмета. Сведоци смо вишедеценијског неповерења грађана у судски систем, које је још израженије када су у питању права грађана која треба да остваре уз помоћ локалних власти.

Циљ ми је да кроз овај и наредне тектстове позивамо грађане и грађанке али и стручне раднике,

Такође, овим путем, кроз низ чланака, информисаћемо стручну јавност о позитивним искуствима из Крушевца а у вези примене бесплатне правне подршке.

Како би смо приближили медијацију и бесплатну правну помоћ и подршку, како грађанима тако и стручној јавности у току 2021.год., организовали смо више вебинара како за медијаторе, тако и за запослене у систему социјалне заштите у Србији.

Сви вебинари су били пријављени и одобрени, како од стране Министарства правде, тако и од Коморе социјалне заштите. Два вебинара, „Бесплатна правна подршка помоћ-вулнерабилним групама“ и „Застани са парницом, настави са медијацијом“,

У току 2021.год. након више интервенција и надзора Министартсва правде почели су да доносе Решења о одобравању бесплатнне правне подршке из ГУ у Крушевцу.

На крају 2021.год. могли смо да се похвалимо са укупно 37 предмета бесплатне правне подршке који су на основу Решења ГУ у Крушевцу успешно, у року и на задовољство самих странака одрађени.

Наиме сви предмети су се односили на пружање бесплатне правне подршке у случајевима утуживања сродника при признавању права на Новчану социјалну помоћ.

Табела 2021. година:

Из табеле се види структура медијација-бесплатних правних подршки. С обзиром да се радило о утуживању сродника за признавање права на Новчану социјалну помоћ, Споразум постигнут у медијацији, да би био извршна исправа мора да се овери код јавног бележника-нотара. У току 2021.г. чак 30 Споразума је оверено код јавног бележника, а имајући у виду да су Споразуми за потребе социјалне заштите, сви су оверени без плаћања накнаде.

Искрено се надамо да ће у наредном периоду медијација добити заслужено месту које јој припада у односу на друге начине решавања спорова и сукоба.

Јелица Милосављевић, медијатор,
УГ Медијатори Крушевца

Нико није бољи стручњак што се тиче властитих проблема од самих странака у поступку, тако да медијацију називају и правда с људским лице.           

У време пандемије изазване вирусом Сарс Kов 2, организовала сам предавања и састанке путем Зоом апликације. Након првог скупа, који је организован јануара 2021.године, а који је изазвао велико интересовање за тему медијације, одлучила сам да организујем још неколико скупова. Овим путем, у периоду од јануара до марта 2021. године, о актуелним темама из области медијације информисано је више од 350 стучних радника запослених у систему социјалне заштите. Као медијатор са дугогодишњим искуством у примени медијације у различитим врстама спорова и сукоба, а притом запослена у Центру за социјални рад у Крушевцу, желела сам да своје искуство у примени медијације поделим са колегама, стручним радницима запосленим у систему социјалне заштите.     

Циљ ми је био да колегама запосленим у установама социјалне заштите и центрима за социјални рад покажем у којим случајевима, када и на који начин могу да упуте предмете или странке на медијацију. Битно је напоменути да је медијација процес који могу спроводити само лица која поседују дозволу Министарства правде, реализује се по унапред утврђеном и прописаном поступку, у посебним просторијама и јавност  је искључена.     

Медијација – посредовање може да се примењује у различитим предметима. Може се примењивати код предмета у чијем је основу сукоб: вршњачки сукоби, мобинг, поремећени породични односи… Медијација се примењује и код предмета који у основи имају спор: породични спорови, грађански спорови, управни спорови, привредни спорови, мировни преговори и друго.

У систему социјалне заштите у Србији имамо запослене стручне раднике у установама социјалне заштите у које спадају: домови за децу без родитељског старања, домови за децу и лица ометена у развоју, дневни боравци за децу и старе и геронтолошки центри, као и запослене у центрима за социјални рад. Када је у питању систем социјалне заштите и примена медијације, мора се нагласити да медијацију може спроводити само лиценцирани медијатор Министарства правде, такође водећи рачуна о сукобу интереса. Уколико у систему социјалне заштите имамо лиценцираног медијатора коме се упућује предмет, мора се строго водити рачуна да медијатор не сме бити водитељ случаја на предмету као и да се медијација не одвија у установи која је затражила медијацију.

Када је реч о установама социјалне заштите, предмети који се могу упутити на медијацију су предмети у случајевима:  сукоба између корисника, сукоба на релацији корисник-васпитач и други стручни радници, мобинга, на релацији запослених у установама социјалне заштите.

Предмети који се могу упутити на медијацију из центара за социјални рад су предмети у случајевима:  васпитних налога, породичних спорова,  поремећених породичних односа,  бесплатне правне подршке,  мобинга.

На вебинарима је посебну пажњу изазвала примена бесплатне правне подршке, посебно у случајевима утуживања сродника при остваривању права на новчану социјалну помоћ.

Наиме, нови Закон о бесплатној правној помоћи, који се примењује од 2019.године, први пут помиње и бесплатну правну подршку. Градске и општинске управе су у обавези да, као посредници, обезбеде средства како за пружаоце бесплатне правне помоћи-адвокате, тако и за пружаоце бесплатне правне подршке – медијаторе и јавне бележнике. Бесплатна правна помоћ и подршка намењена је најугроженијим категоријама становника, корисницима новчане социјалне помоћи, деци без родитељског старања, жртвама насиља, жртвама тортуре… Лицима задуженим за пружање бесплатне правне помоћи и подршке, а која се налазе на листи Министарства правде, половину надокнаде исплаћује локална самоуправа, а половину Министарство правде.

Наиме, нови Закон о бесплатној правној помоћи, који се примењује од 2019.године, први пут помиње и бесплатну правну подршку. Градске и општинске управе су у обавези да, као посредници, обезбеде средства како за пружаоце бесплатне правне помоћи-адвокате, тако и за пружаоце бесплатне правне подршке – медијаторе и јавне бележнике.

Како неке локалне самоуправе нису биле спремне за сарадњу, поготово за одобравање бесплатне правне подршке, обратили смо се Заштитнику грађана за анализу законских одредби. На  основу извештаја, који је добио из Министартсва рада, Заштитник грађана је потврдио да је у случајевима утуживања сродника при остваривања права на новчану социјалну помоћ примена медијације у складу са законом и пожељна као хуманији начин решавања ових врста спорова.

Наиме, приликом признавања права на новчану социјалну помоћ неопходно је да радно неспособна лица (деца и стари) туже сроднике да им помогну у издржавању. До сада се ово утуживање одвијало на суду. Старо лице, које нема средства за живот, мора да тужи суду рођену децу за помоћ у издржавању и задовољавању основних животних потреба, што је заиста нехуман поступак. Многи су због тога одустајали јер им је било испод части да подносе тужбу рођеној деци. Сада имамо могућност да споразумом у поступку медијације решавамо такве предмете, што је хуманији поступак, бржи и за кориснике бесплатан.

Бесплатна правна помоћ и подршка намењена је најугроженијим категоријама становника, корисницима новчане социјалне помоћи, деци без родитељског старања, жртвама насиља, жртвама тортуре… Лицима задуженим за пружање бесплатне правне помоћи и подршке, а која се налазе на листи Министарства правде, половину надокнаде исплаћује локална самоуправа, а половину Министарство правде.

Старо лице, које нема средства за живот, мора да тужи суду рођену децу за помоћ у издржавању и задовољавању основних животних потреба, што је заиста нехуман поступак. Многи су због тога одустајали јер им је било испод части да подносе тужбу рођеној деци. Сада имамо могућност да споразумом у поступку медијације решавамо такве предмете, што је хуманији поступак, бржи и за кориснике бесплатан.

Због свега наведеног организовали смо четири вебинара на тему „Подршка корисницима социјалне заштите-бесплатна правна помоћ“ са преко 200 учесника и два вебинара на тему „Медијација у систему социјалне заштите“ са преко 120 учесника из система социјалне заштите. Ових дана биће реализован и вебинар „Како препознати и упутити предмет на медијацију,“ са филмом „Застани са поступком и настави са медијацијом“, аутора Јелице Милосављевић, медијатора, који је премијерно изведен на Мулти конгресу Serbian Visions 2021, немачко–српске привредне коморе, где је представљено Национално удружење медијатора Србије и медијација. Сви вебинари су пријављени Комори социјалне заштите Србије и учесници су добили одговарајуће поене у складу са бодовном листом Коморе социјалне заштите. Такође, у реализацији вебинара имали смо подршку и Новог синдиката социјалне заштите Србије. Учесници вебинара били су стручни радници из готово свих градова из Србије запослени и установама социјалне заштите и центрима за социјални рад.

Оно сто је највише интересовало полазнике вебинара је најпре била бесплатна правна помоћ и подршка о којој су по први пут слушали на овакав начин и први пут се сусрели са термином бесплатна правна подршка, као и могућности примене исте у систему социјалне заштите. Такође, интересовала их је медијација – како је применити, који су погодни случајеви, ко може пружати услуге медијације, као и конкретни случајеви примене медијације.

Полазницима и учесницима вебинара највише се допало то што су вебинари били искључиво из искуства организатора вебинара са веома мало теорије.

“Хвала за ангажовање и аутентичност у предавању…Види се присуство емпатије и ентузијазма, као и љубав према људима уопште и послу који се ради. Наставити са ширењем видика… поновити чак више пута, јер особе које слушају нису увек са довољним капацитетом да приме информацију. Још једном хвала. “ – један од коментара

Јелица Милосављевић, медијатор

Све наведено резултирало је тиме да након више од годину дана неразумевања између медијатора са листе пружалаца бесплатне правне подршке из Крушевца и Градске управе Крушевац, први предмети бесплатне правне подршке за утуживање сродника у поступку остваривању права на новчану социјалну помоћ буду упућени на медијацију. То су уједно и први предмети ове врсте у Србији. О овом, потпуно новом, искуству извештаваћемо у наредним бројевима часописа Медијатор. У наставку неки од коментара са вебинара:

Овај чланак ћемо завршити коментаром једног од учесника вебинара:

„…Помно сам пратила претходни и овај семинар данас. Жао ми је сто сам пропустила 1. семинар који сте држали „Подршка корисницима социјалне заштите – бесплатна правна помоћ“. Што се тиче првог питања, семинар је испунио моја очекивања.
Ваше излагање је било јасно и концизно. Приказ филма је пун погодак, заокружио је целу причу.  Корисно ми је сазнање за Вас, Ваше удружење, часопис, залагање за измену законске регулативе. Ваш рад и упорност да медијација заживи у нашој пракси. 
На основу свега што сте изложили, закључак је да медијација још увек није заживела али мишљења сам да не треба одустати од исте. Сматрам да треба радити на већој промоцији првенствено код стручњака а потом корисника. Учинити медијацију доступном људима из малих средина. На неким следећим семинарима више примера из праксе.  Пуно успеха у даљем раду. Срдачан поздрав „

Јелица Милосављевић и Нела Савић, медијатори