Стоп насиљу над женама! Поново медијске ступце пуне рубрике о насиљу над женама: „Жену силовали, па претили убиством“, „Тројица силовала девојку… „Никола Рађен претукао девојку“ итд. Стоп насиљу! Важно је да жене које су жртве насиља исто пријаве. Обавезно пријавите насиље и поднесите пријаву, тако можете спасити и свој и туђи живот. Пријави насиље, ниси сама! У светлу немилих догађаја објављујемо текст колегинице Бојане Богојевић, који је објављен у магазину Медијатор 8-9 број. ПРИЈАВИ НАСИЉЕ! НЕ СКРИВАЈ НАСИЛНИКА! НИСИ САМА! ИСТУПИ! ХРАБРА СИ!

НАСИЉЕ НАД ЖЕНАМА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ

25. новембар се свуда у свету обележава као Међународни дан борбе против насиља над женама

Први пут је установљен 25. новембра 1981. године у Боготи, датум су прихватиле Уједињене нације 1990. године, када је и службено потврђен као „међународни дан елиминације насиља над женама“. На овај дан дан Уједињене нације, владе и организације широм света позивају све актере друштва да се укључе у активност чији је циљ да се спречи насиље над женама.

Поражавајућа чињеница је да насиље над женама и девојчицама представља једно од најраспрострањенијих, најупорнијих и најразорнијих кршења људских права у данашњем свету.

У 28 држава Европске уније, нешто више од једне од пет жена доживело је физичко и/или сексуално насиље од стране партнера (Еуропеан Унион Агенцy фор Фундаментал Ригхтс , 2014). Европска унија (ЕУ) и Уједињене нације (УН) крећу у нову, глобалну, вишегодишњу иницијативу усмерену на елиминисање свих облика насиља над женама и девојчицама (ВАWГ) – Спотлигхт Инитиативе . Иницијатива је тако названа јер скреће пажњу на ово питање, стављајући га у центар пажње и у центар напора за постизање родне равноправности и оснаживања жена, у складу са Агендом за одрживи развој 2030. Иницијатива Спотлигхт ће одговорити на све облике насиља над женама, са посебним фокусом на насиље у породици, сексуално и родно засновано насиље и штетне праксе, фемицид, трговину људима и сексуалну и економску (радну) експлоатацију. У складу са Агендом за одрживи развој 2030, Иницијатива ће у потпуности интегрисати принцип „не остављати никог за собом“ (‘леавинг но оне бехинд’). Циљ одрживог развоја број 5 се односи на остваривање родне равноправности и оснаживање свих жена и девојчица . УН су дефинисале 9 циљева и 14 индикатора за СДГ 5. Циљеви специфицирају циљеве, а индикатори представљају метрику помоћу које свет тежи да прати да ли су ови циљеви постигнути. Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена, најважнији је међународни уговор у области права жена, а Република Србија је исту ратификовала 1981. године. Што се тиче самог насиља над женама оно се може манифестовати кроз следеће облике:

1. Економско насиље – је облик психичког насиља које подразумева неједнаку доступност заједничким средствима, ускраћивање или контролисање приступа новцу, спречавање запошљавања или образовања и стручног напредовања, ускраћивање права на власништво, присиљавање да се одрекне власништва, отуђење ствари без сагласности и друге манифестације.

2. Психичко насиље – је нарушавање спокојства жртве услед понашања, претњи и примене метода застрашивања са или без употребе оруђа и оружја којима се могу изазвати телесне повреде

3. Физичко насиље – је намерна употреба физичке силе која може да изазове бол, повреду, инвалидитет или смрт…

4. Сексуално насиље – је сексуални акт без сагласности или могућности избора жртве да да пристанак, независно од тога да ли се акт одиграо, затим сексуални акт или покушај тог акта када особа није у стању да се сагласи или одбије учешће услед болести, инвалидитета, утицаја психоактивних супстанци, узраста, односно застрашивања, уцене или притиска, болан и понижавајући сексуални чин.

Члан 3. став 3. Закона о спречавању насиља у породици под појмом ‘Насиље у породици’ подразумева акт физичког, сексуалног, психичког или економског насиља учиниоца према лицу са којим се учинилац налази у садашњем или ранијем брачном или ванбрачном или партнерском односу или према лицу са којим је крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до другог степена или са којим је сродник по тазбини до другог степена или коме је усвојитељ, усвојеник, храњеник или хранитељ или према другом лицу са којим живи или је живео у заједничком домаћинству.

Члан 7. Закона о спречавању насиља у породици предвиђа да је „За спречавање насиља у породици и пружање заштите и подршке жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела одређених овим законом надлежни су полиција, јавна тужилаштва, судови опште надлежности и прекршајни судови, као надлежни државни органи, и центри за социјални рад, као установе.

Поред надлежних државних органа и центара за социјални рад, у спречавању насиља у породици, преко давања помоћи и обавештавања о насиљу, као и пружању подршке жртвама насиља учествују и друге установе у области дечје, социјалне заштите, образовања, васпитања и здравства (у даљем тексту: државни органи и установе надлежне за примену овог закона), као и тела за родну равноправност на нивоу локалних самоуправа. Подршку жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела одређених овим законом могу да пруже и друга правна и физичка лица и удружења.“

Такође, неопходно је жртвама насиља повратити веру у сам систем заштите и радити на спречавању нихове стигматизације у друштву, јер управо због изражене стигматизације жртве се ретко или тек у последњем моменту јаве и затраже помоћ.

Као неопходно на самом крају бих истакла да у Републици Србији постоје механизми заштите насиља над женама и да се активно ради на остваривању циља одрживог развоја број 5 – родна равноправност.

Бојана Богојевић, https://posrednik.org/bojana-bogojevic/

НАПРЕДАК КРОЗ ТЕХНОЛОГИЈУ

Ендрју Дане, Лондон, Енглеска
. Сарадник овлашћеног института за особље и развој
. Изабран за медијатора у AIAC у Куала Лумпуру,
Малезија

. Члан Већа за грађанско посредовање у Великој Британији
. Члан Удружења за спортско право Малезије
. Сертификовани и искусни онлајн медијатор
. Суоснивач Global Mediation Solutions
. Искусни специјалиста за радно право и ХР

Убедљив разлог за ОДР (online dispute resolution), после КОВИД-19?

Организације са споровима и потраживањима након КОВИД-19 потражиће искусне Е-медијаторе и тражиће посреднике који су обучени за онлајн решавање спорова, медијаторе који су прошли специјализовану обуку за медијацију уз помоћ технологије и добро разумевање пракси и поступака е-медијације, пошто ће након КОВИД-19, велика већина посредовања морати да се обавља онлајн.

Све предвидиве будуће непосредне медијације ће морати бити у складу са здравственим и безбедоносним смерницама Међународних Влада и институција: ношење маски и / или визира, друштвена дистанца, дезинфекција свих просторија за састанке пре и после сваке употребе, ће бити обавезно, што представља прави изазов , нарочито у економском смислу (повећава трошкове). Ако се посредник који организује посредовање лицем у лице не повинује прописима или их прекрши, а накнадни захтев поднесе било која страна која се зарази КОВИДом-19, посредник организатор или његова организација могу бити законски одговорни. Ношење маски ће озбиљно нарушити изразе лица и јасан говор, који су од суштинске важности током било ког посредовања (медијације).

Онлајн посредовање је потпуно ослобођено било ког ограничавајућег услова повезаног са личним посредовањем.
Судови су пре Ковида 19 имали нагомилане предмете и чекали су рочишта, а у неким ситуацијама чак 3 до 10 и више година да би били саслушани на Врховним судовима. Узмите у обзир време чекања да судови започну са саслушањем нових случајева, евидентираних током и после КОВИД-19, укључујући уговорне, грађанске, брачне, комерцијалне случајеве, локалне заједнице, станодаваца и станара, случајева везаних за радно право итд., који ће бити наведени и саслушани на судовима након КОВИДа-19.

3. марта 2020. године, Министарство правде у Кини позвало је на убрзани развој кинеских „Интернет арбитражних система“ истичући важност Интернетског Решавања Спорова или ОДР (ИРС) за постизање свог циља: враћања економије на прави пут док се бори да задржи контролу над ширењем КОВИД-19.

КОВИД-19 нам пружа многе нове могућности. То би могла бити златна прилика да се у будућности примени радикална промена у начину вођења посредовања у будућности.

Да бисте поново покренули ваше пословање и економију земље, рана интервенција ОДР-а једино је исплативо и брзо решење било ког спора. Парнични поступци су скупи, дуготрајни и стресни. Нарочито у ова времена без преседана.

Више људи сваке године изгуби живот због загађења ваздуха широм света него што се предвиђа да умре од вируса КОВИД-19.

Медијатори који су искључиво обављали медијације лицем у лице тако су само придодали нашим већ загађеним градовима :

• Возећи типични аутомобил од 30 миља по галону 10.000 миља годишње, производећи 4,6 тона C02.
• Кружним путовањем аутомобилом од 30 миља производећи 26 лбс (11,79кг) C02
• Ноћењем у хотелу који производи 66 lbs ( 30 kg ) C02
• Једући у ресторанима производећи 55 lbs ( 24,95) C02
• Авио превозом од 3000 миља производећи 1367 lbs (1лб=0,453592 kg) C02
• Док свако 60-минутно интернетско посредовање производи 0.01 lbs C02.

НАКОН ШТО ОВОЈ ЗАРАЗИ ДОЂЕ КРАЈ, ХОЋЕТЕ ЛИ СЕ ВРАТИТИ СТАРИМ НАВИКАМА?

Трошкови су главна предност код ОДР-а, без ангажовања скупих места, без трошкова путовања или ноћења. То ће бити посебно случај након KОВИД-19, јер ће организације трпети драматично смањене буџете.

ОДР се може брзо организовати 24/7 са било ког места на свету, чак и са преводиоцем, без координације присуства сваке стране на месту посредовања.

ОДР је изузетно користан за особе са инвалидитетом којима путовање до места посредовања и приступ њему могу представљати изазов.
ОДР је предност у случајевима када странке више воле да не буду у истој згради или соби, где могу избити стара непријатељства.

Као организација успешно користимо Зум од 2015. за наш ОДР, ово је наша омиљена платформа за видео конференције.

У будућности ће се технологија само даље усавршавати.

Били бисмо веома захвални да чујемо ваша запажања.

Ендру Дане, УК, Лондон

https://www.linkedin.com/in/andrew-dane-1a07712b?lipi=urn%3Ali%3Apage%3Ad_flagship3_profile_view_base_contact_details%3Bpyl9k6VwRlmsYoLQWYMSdA%3D%3D