Управо овом важном темом, која се тиче остваривања права  вулнерабилних група, али и одговорима на питања: шта подразумева бесплатна правна подршка?,  ко су корисници а ко пружаоци бесплатне правне подршке?, ко су медијатори и која је улога јавних бележника у процесу остваривања права на БПП (бесплатну правну помоћ и подршку), као и другим питањима, бави се  удружењe грађана “Волонтери Качарево” из Качарева, кроз пројекат „…Бесплатна правна подршка за вулнерабилне групе”, који ће уз подршку града Панчева, односно Секретаријата за јавне службе и социјална питања Градске управе Панчево, a у сарадњи са партнерским организацијама УГ “Медијатори Крушевца” и УГ “Ибинам”, реализовати до краја године.

Уговор о суфинансирању пројекта потписан је 10. октобра у Градској управи Панчевиу.

На идеју за овај пројекат дошли су, како су нам рекли у УГ „Волонтери Качарево“, јер велики број оних којима је новчана социјална помоћ неопходна не остварују то право због, њима, неприхватљиве процедуре. Нарочито када говоримо о утуживању корисника ради остваривања права на социјалну помоћ.

“Наиме, приликом признавања права на новчану социјалну помоћ неопходно је да радно неспособна лица (деца и стари) туже сроднике да им помогну у издржавању. До сада се ово утуживање одвијало на суду. Старо лице, које нема средства за живот, мора да тужи суду рођену децу за помоћ у издржавању и задовољавању основних животних потреба, што је заиста нехуман поступак. Многи су због тога одустајали јер им је било испод части да подносе тужбу рођеној деци. Сада имамо могућност да споразумом у поступку медијације решавамо такве предмете, што је хуманији поступак, бржи и за кориснике бесплатан.  Закон о бесплатној правној помоћи постоји од 2019. године а ни један случај бесплатне правне подршке није евидентиран у Панчеву” , рекла је Савићева, кооснивач Удружења и навела да су различити разлози за то, а неки од њих су „..недовољно познавање могућности које Закон о БПП пружа, недовољна информисаност и грађана и запослених у ЈЛС, као и у системима социјалне заштите, али и недовољна информисаност пружаоца БПП,  међу првима, медијатора, правника, цивилних организација,  јавних бележника и факултета. Желела бих да се захвалим Секретаријату за јавну службу и социјална питања града Панчева, који је препознао важност ове теме те у значајном делу подржао наш пројекат. Врло је важно да постоји интеракција између свих актера локалне заједнице, како бисмо заједно олакшали доступност правди и услугама свим актерима у локалној заједници, нарочито онима којима је помоћ најнеопходнија, Град Панчево би требало да буде други град у Србији који је применио могућности које нам Закон о бесплатној правној помоћи и подршци пружа, те иновативно приступа решавању наведених проблема. До сада, једино, у Крушевцу имамо забележену праксу пружања бесплатне правне подршке, те ће запослени у Канцеларији за пружање БПП у Панчеву, у Центру за социјални рад и запослени у системима социјалне заштите у Панчеву, као и медијатори, судије, адвокати правници, јавни бележници, цивилне организације и корисници новчане социјалне помоћи, из прве руке имати прилику да чују како се овај закон може применити у пракси, јер су партнери на пројекту удружења која су на неки начин оживела и имплементирала ЗБПП, пре свега УГ „Медијатори Крушевца“, а стручни сарадници долазе баш из система социјалне заштите а као лиценцирани медијатори…“

 “Пројекат је управо из тога разлога од изузетног значаја јер се бави правима најрањивијих категорија друштва, те социјалном инклузијом, укључивањем свих у процесу реализације бесплатне правне подршке, запослених у ЈЛС, запослених у центру за социјални рад и системима социјалне заштите, пружалаца бесплатне правне подршке:  медијатора, јавних бележника, правника, адвоката, цивилних организација и факултета. Осим правилне и потпуне примене Закона о БПП, социјалне инклузије,  пројекат има и низ специфичних циљева као што су:  подизање капацитета организације, информисаност интересних група (усвајање нових знања и вештина), унапређење и јачање професионалних компетенција запослених у локалној самоуправи, системима социјалне заштите и пружаоца бесплатне правне подршке (обученост и оспособљеност запослених и учесника у поступку пружања БПП)  кроз стручно усавршавање, увођење иновативних услуга и унапређење постојећих у систему социјалне заштите, промоција мирног решавања спорова – медијације (Закон о посредовању у решавању спорова), унапређење међусекторске сарадње у локалној самоуправи, унапређење сарадње партнерских организација итд.

 “Оно што бих желела да нагласим је да ће кроз активности које будемо спроводили, интересне групе,  имати прилику да по први пут чују о бесплатној правној подршци, не помоћи, већ подршци и да сви који буду прошли заједно с нама кроз те активности, пре свега мислим на обуке које смо припремили за запослене у ЈЛС, центру за социјални рад и системима социјалне заштите као и за пружаоце БПП, односно медијаторе и јавне бележнике те запослене у канцеларији за пружање БПП, организације цивилног друштва и факултете, знаће да препознају своју улогу у том процесу пружања бесплатне правне подршке. Вероватно ће многи први пут чути и за процес медијације, а нарочито примени медијације у системима социјалне заштите односно у центру за социјални рад. Биће ово једно веома корисно искуство, са усвајањем нових вештина и знања за све учеснике у пројекту. Овом приликом бих позвала све интересне групе,  цивилне организације које се баве правима људи, запослене у Канцеларијама за пружање бесплатне правне помоћи, оне који се баве социјалном заштитом и остваривањем права на социјалну заштиту, правнике, адвокате, јавне бележнике и посебно медијаторе, као и факултете да прођу бесплатну обуку стручног усавршавања и обучавања, те  јасно препознају своју улогу у пружању бесплатне правне подршке. Све информације у вези пројекта и бесплатних обука, можете добити путем мејла volonterikacarevo@gmail.com”, нагласила је Нела Савић.

Чланак објављен у оквиру пројекта УГ „Волонтери Качарево“ – „… – Бесплатна правна подршка за вулнерабилне групе“ уз подршку Секретаријата за јавну службу и социјална питања града Панчева

Зар право на достојанствен живот, живот једнаких могућности за све, није довољно само по себи. Зар мора бити „проглашено“? И онда шта? Шта онда кад га је ГС УН прогласила? Поштоваће се? Као што се поштује право на мир и слободу, као што се поштују сва друга права у Сирији, Авганистану, Украјини, Русији, Етиопији, Еритреји, на Балкану, У Европи, …, у вашој земљи, у мојој земљи? Поштоваће се?! Право на достојанствен живот сваког човека на планети!!!

Зар је могуће подносити оволико лицемерје? Сваки дан читамо о загађивању река, уништавању биодиверзитета, загађивању ваздуха, уклањању зелених површина, сваки дан, али сад ће бити другачије јер је ГС УН прогласила „ПРИСТУП ЧИСТОЈ И ЗДРАВОЈ СРЕДИНИ УНИВЕРЗАЛНИМ ЉУДСКИМ ПРАВОМ“. Још само да су дали и методологију за остваривање тог права. Ко то зна? Ко зна како човек да оствари своја универзална права у свету пуном лицемерја и „демократије“, где они који доносе прогласе и они који одлучују крше људска права? Ко зна? У времену у ком се СВА људска права крше, ко зна како остварити право, на већ Богом дану, чисту и здраву средину?

Нела Савић

У наставку текст Бојане Богојевић:

ГЕНЕРАЛНА СКУПШТИНА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ПРОГЛАСИЛА ПРИСТУП ЧИСТОЈ И ЗДРАВОЈ ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ УНИВЕРЗАЛНИМ ЉУДСКИМ ПРАВОМ

Генерални секретар УН-а Антóнио Гутеррес назвао је овај развој догађаја „историјским“ и изјавио да ће „резолуција помоћи у смањењу еколошких неправди, умањитии недостатке у заштити и оснажити људе, посебно оне који су у рањивим ситуацијама…“ Према речима изнетим у саопштењу за штампу УН-а, високи комесар УН-а Мицхелле Бацхелет подржала је резолуцију, али је истакла да „једноставна афирмација нашег права на здраву животну средину није довољна” и да „државе морају да спроведу своје међународне обавезе и повећају своје напоре да то остваре”.

Текст резолуције су првобитно представиле Костарика, Малдиви, Словенија и Швајцарска у јуну 2021. године, али га сада коспонзорише више од 100 држава. Текст резолуције тек треба да буде објављен.
На овом месту важно је напоменути да је године 1972. Конференција Уједињених нација о животној средини која је одржана у Стокхолму, завршена сопственом историјском декларацијом,а уједно је била И прва која је поставила питања животне средине у први план међународних брига и означила почетак дијалога између индустријализованих земаља и земаља у развоју о вези која постоји између економског раста, загађења ваздуха, воде и океана и благостања људи широм света

Неопходно је истаћи, да као што је и сам генерални секретар УН навео , новопризнато право биће кључно за решавање троструке планетарне кризе.

Да би било јасније овде се мисли на три главне међусобно повезане еколошке претње са којима се човечанство тренутно суочава, а то су : климатске промене, загађење и губитак биодиверзитета – , а све наведено је поменуто у тексту резолуције.

Најбоље што ми се догодило, откад сам у свету медијације, јесу људи које сам на овом путешествију упознала. Захваљујући магазину Медијатор имам прилику да упознам сјајне, квалитетне, остварене, добре људе и то је оно што сматрам највећим богатством. При том, не мислим само на своје феноменалне сараднике, већ све оне с којима из неког разлога остварујем интеракцију захваљујући магазину Медијатор. Медијатор му дође као кутија у којој се држи највеће благо, драгоцености, а сарадници Медијатора су као то благо. Иако сам специј. инжењер менаџм., пословних ИТ система, искрено верујем да су људи једина истинска вредност коју имате/мо у свом, било пословном било приватном, окружењу. Поносна на сараднике и на људе који се окупљају око магазина, не само због њихове стручности, већ човечности којом одишу, порукама које шаљу. Овом приликом желим да вам представим нови бисер у Медијатору. Долази нам из Америке (али наше регије лист) чија биографија засени. Признајем, била сам у недоумици да ли да је објављујем у наставцима или некако покушам да сажмем у један чланак. Данас, у улози госта а у наредним бројевима у улози стручног сарадника, представиће нам се Илијана Тодоровић. Резимирајући њену биографију закључујем да је Илијана Тодоровић – изузетак од скоро сваког правила, девојка која помера границе, а “бити најбоља у свему што ради” – може се рећи да је синоним за њу или да је средње име ове младе, вредне, успешне жене! Прочитајте зашто:

Илијана Тодоровић рођена је у Мркоњић Граду 07.06.1990. Одрастала на релацији Бања Лука – Мркоњић Град. Од првог до петог разреда похађала је О.Ш. “Петар Петровић Његош”, а од 6.-9. разреда О.Ш. “Јован Цвијић”, након тога завршава гимназију у Бањој Луци, такође са одличним успехом. Све време активно игра кошарку, а своје прве кошаркашке кораке направила је у Школи кошарке Баскет 2000, да би се потом прикључила екипи ЖКК Младог Крајишника. Слика: Илијана Тодоровић – приватна архива: У судници окружног суда (Civil District Court for the Parish of Orleans)

ИЗУЗЕТАК ОД ПРАВИЛА:
У осмом разреду основне школе добија награду “Ученика школе”, која се додељује оном ученику који неће бити Ђак генерације након завршене девете године (с обзиром да је у. О.Ш. Јован Цвијић од шестог разреда, не може бити Ђак генерације јер је услов био да ученик мора од 1.-9. разреда похађати ту школу да би могао понети титулу Ђака генерације). Међутим, кад је дошло вријеме да се бира Ђак генерације, ниједан ученик није се могао мерити са Илијаниним достигнућима ни у школи (5.0) нити ван ње. Управни Одбор прави изузетак од правила и школа Илијани додељује, поред већ добијене награде Ученика школе и Светосавску награду Вуковца и Ђака генерације у деветом разреду. Поред тога бива проглашена спортисткињом генерације и добија посебно признање за допринос српском језику, јер је само са 14 година објавила књигу.

Са само 14 година је играла за кадетску, јуниорску, и сениорску селекцију клуба који је у то вријеме играо међународну женску АБА лигу. Са ЖКК Млади Крајишник постиже значајне успехе, ниже медаље и титуле у свим слекцијама међу којима је и неколико пута освојен Куп РС, затим Куп БиХ, итд.
Наступала је за млађе репрезентативне селекције репрезентације БИХ у Естонији, Македонији, и Румунији као и за селекције репрезентације Републике Српске. Играла је и за ЖКК Борац…
Након завршене гимназије уписује правни факултет на ком се ствара прилика кроз програм размене студената да отпутује за Америку. Једини њен мотив за одлазак у Америку тада била је кошарка (гледали смо сви пуно филмова о колеџ кошарци и колико је све то другачије организовано и вредновано у односу на наше просторе). Хтела је да оно са телевизије уживо осети и користи прилику те одлази у Америку, али не са намером да остане. Међутим, живот је имао другачије планове.

Слика: У дресу бањалучког Борца из архиве Илијане Тодоровић

“Само након три недеље по доласку у Њујорк, бива проглашена најбољим играчем Sunrise Conference, и по завршетку сезоне предводи екипу State University of New York (SUNY) at Canton из прве дивизије NAIA лиге у виши ранг такмичења –  NCAA lige.” – eserbia.org
„Пред дипломирање, 2012.-те године, одлази у Швајцарску где, као представник БиХ, учествује у Caux Scholars (CSP) програму. Овај престижни и светски познати програм је део међународне мреже глобалних лидера, инфлуенсера, научника, и стручњака где се, кроз једномјесечна практична предавања и семинаре анализирају актуелне теме из области међународних односа и дискутују опције на тему решавања спорова и трансформације сукоба између различитих земаља, влада, заједница, итд.“ – eserbia.org

Професори и тренери покушавају да је задрже у Америци указујући на могућности које има у истој, а с обзиром на потенцијал који она поседује. Међутим, након завршетка семестра она се враћа у своју Босну и Херцеговину, где 2013. дипломира и стиче звање дипломираног правника међународног и компаративног права (просек 9.98).
У исто време дипломира и на SUNY Canton на пољу правних студија. Слика из приватне архиве Илијане Тодоровић..
Одмах након дипломирања пријављује се на неке од најпрестижнијих правних факултета у Америци: George Washington u Washington DC-u, University of Michigan (који је међу десет најбољих правних факултета у Америци), SMU u Texas-u, University of Miami, University of Minnesota, Boston College,итд. Занимљиво је истаћи да је примљена на свим колеџима, на које се пријавила и сваки јој је доделилио стипендију! Љубав према кошарци утиче на коначну одлуку и одлучује се за Saint Louis University School of Law, јер екипа универзитета у Сент Луису, који се зове Billikens-i, се такмичи у најјачој колеџ дивизији, NCAA D-1 (у А-10 конференцији).
Упркос невероватно исцрпљујућем распореду тренинга и утакмица прве дивизије NCAA лиге, Илијана 2014. године бива проглашена за најбољег мастер студента генерације и уручује јој се Don King Family Award за супериоран академски успех.

ОПЕТ ИЗУЗЕТАК – Због ње су мењали правила и уписивали изузетке од правила:
Илијана истовремено игра NCAA D-1 и похађа мастер права. У историји ове лиге у цијелој Америци, па самим тим и у историји овог универзитета, никад се прије (нити послије) није десило да студент-спортиста игра NCAA D-1 док упоредо студира на постдипломском нивоу (и то још у области права). То је прва, и једина до сада, успјела Илијана. Као резултат, академски и атлетски департменти универзитета су морали да креирају број изузетака у прописима како би се то омогућило. – есербиан.орг
Мастер је исте те године завршила са великим почастима ((magna cum laude) са специјализацијом у америчком праву: (LL.M. in U.S. Law)
Као да први мастер није био довољан и то што је завршила са највећим почастима, Илијана 2015. одлази у Њу Орлеанс на правни колеџ Loyola University, са пуном стипендијом.
Погађајте! Исти завршава са специјализацијом у међународним правним студијама, LL.M. in International Legal Studies са највишим почастима (summa cum laude) и просеком 9.9.

2016.године полаже Правосудни испит државе Њујорк, наравно из прве. По подацима Адвокатске коморе државе Њујорк шансе да страни студент положи из прве свега су биле 18% .

2017.Уписује и трећи мастер Европско континенталног права (LL.M. in Civil Law), који такође завршава са највишим почастима (summa cum laude).
Током својих мастер студија, Илијана осваја чак седам Law Excellence Awards :

ОПЕТ ИЗУЗЕТАК:
Када је победила на изборима, Ellen M. Hazeur, суткиња, је почела да бира чланове свог кабинета. Главни менаџер њене кампање је, у потрази за потенцијалним стручним сарадницима, контактирао истакнути, Loyola University Law и замолио их да им пошаљу 10 резимеа својих најбољих алумни-а које би они могли да интервјуишу. Послат им је само један резиме, Илијанин, уз поруку да је то све што им је потребно.

Слика: приватна архива Илијана Тодоровић, полагање заклетве за АК Вашингтон ДС

К ада сте дошли у Америку која су била очекивања?

С обзиром да је жеља да одем у Америку била искључиво везана за кошарку, једино очекивање је било да играм спорт који волим на другачији начин и на другом нивоу. И, наравно, пошто су у Америци спортски и академски департменти нераскидиво повезани, да при том не занемарим школу. Једноставно речено, очекивање је било да се фокусирам на оно због чега сам првобитно и дошла и да то успјешно обавим.

Шта Вам је било најтеже у том првом периоду било, али и касније?

Одвојеност од породице и драгих људи. Пропуштање празника, рођендана, и осталих славља није било новина, имајући у виду да је та врста пожртвовања већ увелико била присутна кроз дотадашње бављење спортом. Али не бити у стању да загрлите или будете у присуству оних до којих вам је стало – нешто што сам до тада несвјесно узимала здраво за готово – то је било и остало најтеже.

Да ли сте као неко са ових простора били изложени предрасудама?

Предрасудама у оном стандардном смислу те ријечи од стране људи, не. Међутим, у зависности од професије којом се бавите, амерички систем нађе начин да вам стави до знања да сте странац. У мом случају је то конкретно било кроз енормно повишене таксе, знатно отежану документацију приликом и најобичнијих радњи, ограничавање одређене врсте дјеловања, и томе слично. Али разлог томе се негдје и може разумјети.

Шта Вас је мотивисало на све успехе?

Жеља да се једног дана доведем у позицију из које бих могла да помогнем, првенствено својим родитељима (и тиме им се одужим за све што су сестри и мени пружили у јако изазовним послијератним временима), затим својим пријатељима, својој земљи, свом народу.

Порука за све младе и оне који би се можда запутили Вашим стазама?

Ништа није немогуће. Све што желите, желите зато што сте то већ негдје видјели или управо зато што то још нигдје нисте видјели. Оба сценарија би требала да буду једнако мотивишућа. Ако је то што желите већ неко постигао прије вас, значи да можете и ви. А ако то још нико није успио, зашто ви не бисте били први?

Који правосудни Вам је био најтежи за полагање?

Правосудни у Њу Јорку. До тада сам америчко право изучавала само годину дана, за разлику од локалних студената који га изучавају три године, па сам у старту имала осјећај да сам у дефициту којег сам морала да надокнадим. Припремала сам се минимално осам сати дневно, сваки дан, готово три мјесеца. И то са материјалом који је био нов и непровјерен у пракси јер је управо тај правосудни испит био први историјски, универзални правосудни испит (УБЕ) државе Њу Јорк. Испит је трајао два дана и састојао се од рјешавања два случаја (Multistate Performance Test), писања шест правних есеја (Multistate Essay Examination), и давања одговора на 200 питања (Multistate Bar Examination).

Кошарка је имала значајан утицај и допринос у Вашем животу, колико је данас присутна?

Нажалост, не онолико колико бих хтјела. Али то је љубав која никад не престаје. Одржавам је у животу одлазећи на НБА утакмице и играјући баскет кад год имам времена. Искрено, тек сам недавно заправо схватила да се више активно не бавим кошарком. До сада ми се све вријеме чинило да је последња одиграна утакмица била колико јуче

Колико се право у Америци разликује од права на нашим просторима?

То је јако комплексно питање које изискује поприлично детаљан одговор а њега је готово немогуће дати у пар реченица. На ову тему сам написала и научни рад од преко 30 страна и опет остала недоречена. Можда би неки реалан сажетак био да је суштина самог права по одређеним питањима у просјеку слична, али се процедуре драстично разликују. Све то наравно варира у зависности од тога о којој сфери права говоримо.

Америка се сматра колевком медијације. Ви сте освојили и награду Вашег факултета за медијацију и арбитражу, такође. Како се постаје медијатор у Америци и колико је Ваше интересовање за саму медијацију?

Током студија ми се пробудила заинтересованост за алтернативне методе рјешавања правних сукоба, укључујући медијацију и арбитражу. Због тога сам и изабрала да слушам тај предмет у којем сам, можда управо због те заинтересованости, освојила Лаw Еxцелленце Аwард јер сам имала највишу оцјену у тој генерацији студената. Свака држава у Америци има право да поставља своје услове које неко мора да испуни како би постао медијатор, тако да ту нема неке загарантоване униформисаности. Медијатори су махом адвокати, психолози, социјални радници, брачни савјетници, бивше судије, и људи сличних професија. Примјера ради, да бих као адвокат постала медијатор у Луизијани, морала сам да завршим једноседмични семинар који се састојао од 40 сати теоретских предавања и праксе у току које су се рјешавали хипотетички случајеви. Од тада сам имала прилику да будем медијатор у неколико бракоразводних парница које су резултирале споразумом, а објављено је и пар мојих чланака везаних за медијацију док је још пар чланака у припреми.

Mного тога још није речено о Илијани у овом чланку, али се надам да ће кроз серију чланака за магазин Медијатор, пренети нам своја знања и искуства, сарађивати на различитим пројектима, све са циљем да учинимо свет бољим, информишемо грађанство, будемо на корист онима којима је то најпотребније, а стручној јавности пружимо додатна знања. Надамо се да је овај чланак послужио многима као мотив за остварење својих снова са поруком да ништа није немогуће ако се довољно трудимо и радимо. Промене почињу од нас самих!