Конференцији, која, како је наглашено, није само женска конференција, већ представља и промовише партнерство између жена и мушкараца, институција и цивилног друштва, националних и интернационалних актера, присуствовали су, поред председника Владе Србије проф. др Ђуро Мацут и министарке без портфеља задужене за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена Татјане Мацуре, министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто, министар рада и социјалних питања Јерменије Арсен Торосјан, министарка за инклузију и волонтерски сектор Малте Јулија Фаруђа Портели, министарка породице и социјалних услуга Турске Махинур Оздемир Гекташ, чланица Председништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић, директор Канцеларије за ИТ и еУправу Србије Михаило Јовановић.

У уводној речи министарка без портфеља, задужена за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена, Татјана Мацура, истакла је да оснаживање жена никада не сме бити представљено као подела, већ као покретач заједничког напретка, те да циљ није само заштита, већ и инспирација за другачију будућност, утемељену на једнакости, достојанству и партнерству. „У времену глобалних криза и дубоких неједнакости, снагу не треба тражити у надметању, већ у сарадњи“ – рекла је Мацура, додајући: „Дошао је тренутак да развијамо равноправан и савезнички однос између мушкараца и жена. Ми се не такмичимо већ смо савезници у тежњи да стварамо нову вредност за оште добро – у политици, привреди или било којој сфери живота“.

Председник Владе Србије проф. др Ђуро Мацут истакао је да је веома задовољан што предводи Владу земље која је на 22. месту у свету када је политички утицај жена, једанаеста у Европи и прва у региону.

Као значајни корак у будућности истакао је измене Закона о спречавању насиља у породици. „То су изузетно добре ствари и самим тим што стижемо до промена, тежимо да то побољшамо. Применљивост оваквих прописа је од изузетног значаја. Ту је једна серија законских решења која ће се појавити и која је у саставу ове Владе препозната као битна, а један од примера је Алиментациони фонд, који показује да се ова Влада бави врло осетљивим социјалним темама“, истакао је Мацут.

Након уводних обраћања и разговора Мацута и министарке без портфеља Татјане Мацуре, уследили су панели са гостима. Завршетак конференције обелeжио је говор супруге председника Републике Србије, Тамаре Вучић, која је рекла да је важно да жене верују у сопствену Богом дату снагу и јединственост која надилази квоте и законе.

„Јединственост која инспирише и продужава живот какав познајемо, која блажи ране и одлучујуће утиче на емоције које покрећу све. Та јединственост се огледа у нашим улогама: супруге, ћерке, унуке, сестре, мајке…, са даром обнављања човечанства. Наша моћ није новотарија, она постоји одувек. Суптилна и тиха, гради, ствара, креира. Она теши, помаже, подржава, она храни, грли, милује… Она је као невидњива мрежа: лагана и мека, без које би све пало у неповрат и зато смо и данас овде да спознамо чињеницу да одавнина играмо водећу улогу у историји. И не морамо да тражимо инспирацију у моћним женама које су играле кључну улогу у неким другим државама и народима, а свака их има. Код нас, у Србији, и те како има примера који плене и могу бити узор и нама и другим народима у свету. Зато, хајдемо на тренутак у средњи век, који често називају „мрачним“, као народ ми имамо своју светлост која беше кнегиња Милица. Владарка, списатељица, дипломата, чувар породице, државе и читавог народа. Имали смо и Јефимију као прву песникињу, Оливеру Лазаревић која се жртвоваше за мир и народ. Јелену Балшић, која беше толико учена, да из сачуваних њених преписки можемо да видимо да је у XV веку знала да је планета Земља кружног облика. Имали смо Драгу Јочић, Милеву Марић, Надежду Петровић, Милунку Савић, Софију Јовановић,…, небројано много хероина, јунакиња свога времена и свога народа… Ово су само неке од жена које су утрле пут нама, оснаживале жене и онда када тај термин није ни постојао…“

У свом говору, Тамара Вучић, је истакла да је Србија последњих година радила много и организовано на оснаживању жена. „Резултати нису насумични већ су плод јасне политичке воље, усвојених стратегија, нових закона и системске посвећености државе. Србија не само да предњачи у региону, већ у одређеним областима бележи и боље резултате од појединих држава чланица Европске уније…“

На конференцији је присусвовало преко 500 гостију и званица, жене из политичког живота, одборнице, представнице привредних друштава, цивилних организација међу којима је била и председница Удружења предузетница Војводине, Светлана Чавић, која је за наш магазин поделила своје утиске са конференције: „Конференција је донела мишљење о женама из различитих држава, различитх не само по географском већ и културолошком смислу. Шта је оно што је заједничко за све говорнике, панелисте и друге званице? Унапредити положај жена у друштву, економски је подржати, мотивисати да се активно укључи у политички и друштвени живот. Водити рачуна о себи, свом здрављу пре свега, породици и истовремено градити каријеру није ни мало једноставно. Конференција је отворила другачији, рецимо иновативнији приступ будућности у оснаживању жена. Важно је да истакнем да само удружене можемо учинити ствари и дела која се тренутно чине немогућим. Посебан акценат је на економском оснаживању жена, што би требало да представавља прву карику у ланцу онога што намеравамо да побољшамо у будућности“- нагласила је председница Удружења.

Наша уредница, Нела Савић, рекла је да је конференција била прилика за синергију, размену мишљења, идеја и различитих позитивних искустава са представницима других држава, посебно се осврћући на речи министра спољних послова Мађарске Петера Сијартоа у којима говори о одлуци да имате дете, те да таква одлука не сме да вас доведе у мање повољну позицију у односу на ону уколико не донесете такву одлуку. „Желимо да се лишимо ситуација у којима одлука да ли да имате дете или не, јесте економска одлука, то не сме да се деси“, истакао је Сијарто. Истичући да је заиста економски моменат важан, ако не и најважнији када говоримо о томе да ли ћемо се одлучити на родитељство и да ли ћемо се задржати на једном детету, или ћемо имати више деце, Нела наглашава да би требало осмислити механизам где, као што је рекао господин Сијарто, доношење такве одлуке не сме бити условљено економским моментима. „Допада ми се што Мађарска, попут Србије, истиче значај породице у друштву. Сматрам да здраво друштво можемо имати само уколико су нам носиоци друштва, пре свега породица као стуб друштва, у сваком смислу те речи здрави, а опет стуб породице, жена, здрава, оснажена и јака. Квалитетно друштво подразумева квалитетне односе, квалитетне породице, мирољубиво друштво, које ће све своје разлике, сукобе и конфликте решавати путем дијалога, преговора, а онда и по потреби у поступку медијације. Економски моменат је важан, јер ћете врло често чути да су економски разлози главни када млади људи треба да донесу одлуку о родитељству. Ту видим кључну улогу државе у подстицању и развијању механизама који ће помоћи женама да се лакше одлуче за мајчинство. Друга важна ствар коју бих истакла јесте да је тај економски моменат веома битан када говоримо о оснаживању жена, јер само економски оснажена жена може бити носилац значајних позитивних промена у свом окружењу, друштву и шире.“ – рекла је Савићева и додала да бисмо могли преписати од Мађарске позитивну праксу у оснаживању породице самим тим и жена.

„Оно што ми се посебно допало јесте што су се кроз читаву конференцију прожимале речи, као што су снага, солидарност, сарадња, јединство и највише од свега као заговорника медијације, јесте истицање значаја разговора, дијалога, те позивање на дијалог свих актера друштва,. Медијација јесте култура дијалога, а порука са конференције је свакако јасна и мој утисак, сажета у једној реченици: оснажена жена – оснажено друштво. “ – закључила је Савићева

„MEDIJACIJA KAO POKLON“

Da je medijacija kao poklon u sistemu socijalne zaštite moglo se čuti sa specijalizovanih obuka održanih za zaposlene u sistemu socijalne zaštite i za medijatore u okviru projekta „…Besplatna pravna podrška za vulnerabilne grupe“, na kojima je prisustvovalo oko 60 učesnika.

Naime, mnogi građani, socijalno ugroženi su zbog utuživanja korisnika, ostajali bez prava na novčanu socijalnu pomoć, jer nisu želeli da tuže svoje srodnike… Na obukama je prikazan način kako korisnici mogu ostvariti svoja prava. Predočena je nova mogućnost, uz potpunu primenu ZBPP, odnosno rešavanje tih predmeta bez odlaska na sud, uz zahtev Gradskoj upravi za besplatnu pravnu podršku, odnosno medijaciju (posredovanje). Sporazum sa srodnikom overen kod javnog beležnika ima snagu izvršne isprave, što je centrima za socijalni rad dovoljno za rešavanje po predmetu.

Inovativni pristup ovakvim predmetima, obradovao je zaposlene u sistemu socijalne zaštite, ali i sve druge polaznike obuka, a u prilog tome prenosimo deo evaluacije i odgovora na naše pitanje: da li su oni koji ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć, odustajali zbog procedure (utuživanja korisnika) i šta misle o inovativnom pristupu u pružanju socijalnih usluga, odnosno primeni medijacije u sistemu socijalne zaštite.

Suzana Jovanović, dipl. socijalna radnica, Rukovodilac Službe za decu i mlade iz Centra za socijalni rad “Solidarnost” iz Pančeva je istakla da kada je u pitanju praksa centara za socijalni rad, da odredbe Porodičnog zakona i Zakona o socijalnoj zaštiti, u segmentu regulisanja izdržavanja, odnosno alimentacije, bilo da se radi o deci, bilo o roditeljima koji su nesposobni za rad, utiču na ostvarivanje prava iz socijalne zaštite. “Aktuelno važeće odredbe definisale su da je jedino presuda suda legitimna i izvršna isprava, što je građanima donelo obavezu vođenja sudskog postupka – parnice, odnosno iziskuje određene troškove, vreme i suočavanje sa vođenjem sudskog postupka protiv sopstvene dece.

Ovakvo uređenje dovelo je do smanjenja broja korisnika novčane socijalne pomoći kada su u pitanju starija lica jer nisu mogli da prihvate obavezu vođenja sudskog postupka. Veliki broj korisnika je odustajao i odustaje, od podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć jer nisu spremni da prvo regulišu izdržavanje vođenjem sudskog postupka.” naglasila je Jovanovićeva i izrazila oduševljenje o primeni medijacije u ovim slučajevima:

Svoje utiske o inicijativi projekta UG “Volonteri Kačareva” da se medijacija primenjuje i u ovim slučajevima i da je to najhumaniji način rešavanja sporova, naročito primena medijacije u sistemima socijalne zaštite, za najugroženije stanovništvo, te utiscima sa obe obuke koje je prošla,  koje je organizovala partnerska organizacija na projektu “Medijatori Kruševca”,  Gordana Stojanović Dakić, dipl. pravnik, iz Zrenjanina izrazila je u evaluaciji nakon obuka:

“Mnogo smo srećni, što su prethodne aktivnosti naišle na tako dobar odziv i što su prepoznate suštinske vrednosti projekta i našeg rada.  Oblast delovanja naše organizacije je, pre svega socijalna kohezija. Briga o najugroženijim članovima naše zajednice. Jedan od načina da pomognemo njima jeste edukacija svih socijalnih entiteta, koji jesu i treba  da budu na usluzi našim sugrađanima, kako bi im na najjednostavniji način pomogli da ostvare svoja prava. Nije dovoljno samo da im kažemo da imaju prava na nešto, već da im pomognemo i pokažemo kako to pravo da ostvare. Da bismo bili u situaciji da im pomognemo i pokažemo na koji način mogu svoja prava ostvariti, moramo se sa načinom ostvarivanja prava vulnerabilnih grupa i sami upoznati. Kako mi – civilne organizacije, tako i svi učesnici u postupku pružanja besplatne pravne podrške: zaposleni u sistemima socijalne zaštite, gradske uprave, medijatori, pravnici, javni beležnici i drugi. Dobar način za to jeste kroz projektno delovanje, te razmenu iskustava i edukacije, kao i isticanje dobrih primera. Ponovo ističemo da samo zajedno, kao što mi sada činimo, i uz podršku GU Pančeva, kojoj se i ovim putem zahvaljujemo na prepoznavanju važnosti projekta,  možemo doći do bržih i jednostavnijih usluga u zajednici, te efikasnije primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i podršci”- poručili su iz UG “Volonteri Kačarevo” i pozvali nas da prisustvujemo završnoj konferenciji u hotelu Tamiš, na kojoj će predstaviti rezultate projekta, dodeliti sertifikate polaznicima obuka i pružiti više informacija o medijaciji, benefitima i primeni medijacije, kao humanijem načinu rešavanju svih sporova.

Specijalizovane obuke su deo aktivnosti u okviru projekta “…Besplatna pravna podrška za vulnerabilne grupe”, koji realizuje UG “Volonteri Kačarevo” sa partnerima UG „Medijatori Kruševca“ i UG „Ibinam“, uz podršku GU Pančevo. Obuke su održane u online formatu, jer je na istima bilo prijevljeno preko 60 ljudi iz svih krajeva zemlje.

Prva obuka bila je namenjena zaposlenima u sistemu socijalne zaštite  u cilju podizanja kompetencija zaposlenih u sistemu socijalne zaštite, te osim novih saznanja i veština, polaznici ove obuke dobiće i po 5 bodova u skladu sa Pravilnikom bodovanja zaposlenih u sistemu socijalne zaštite, jer je obuka prijavljena Komori socijalne zaštite.

Druga obuka, održana 28.11. 2024. prijavljena je Ministrstvu pravde i namenjena je bila medijatorima i ostalim pružaocima besplatne pravne podrške, te medijatori dobijaju 3 sata stručnog usavršavanja. Za obuke bila je zadužena partnerska organizacija „Medijatori Kruševca“, predavači Jelica Milosavljević i Nela Savić. Nešto više od 60 ljudi prisustvovalo je obukama, a pravo na sertifikate i/ili dodatne bodove ostvaruje preko 50.

Sertifikati za obuke biće podeljeni na završnoj konferenciji 12.12.2024. u hotelu Tamiš u Pančevu.

На основу 60. Закона о електронским медијима („Службени гласник РС”, бр. 83/14, 6/16 – др. закон и 129/21),

Савет Регулаторног тела за електронске медије, на седници одржаној 6. септембра 2023. године, донео је

ПРАВИЛНИК

о хитном обавештавању јавности о нестанку малолетног лица

„Службени гласник РС“, број 78 од 12. септембар 2023.

Члан 1.

Овим правилником ближе се уређује начин испуњавања обавеза пружалаца медијских услуга у вези са начином објављивања (емитовања) програмског садржаја који за предмет има хитно обавештавање јавности о нестанку малолетног лица, а у циљу прикупљања информација које могу помоћи у спровођењу мера трагања за малолетним лицем и његовом проналаску.

Малолетно лице из става 1. овог члана је лице које није навршило 18. година живота.

Члан 2.

Програмски садржај из члана 1. овог правилника чини обавештење јавности о нестанку малолетног лица које пружаоцима медијских услуга доставља министарство надлежно за послове информисања (у даљем тексту: министарство).

Члан 3.

Пружалац медијске услуге, по пријему информације упућене од стране министарства, без одлагања објављује (емитује) обавештење о нестанку малолетног лица.

Обавештење из става 1. овог члана пружалац медијске услуге дужан је да објави (емитује) у трајању од најмање 20 секунди, у неизмењеном облику и идентичној садржини у којима му је достављена од стране министарства.

Пружалац медијске услуге дужан је да обавештење из става 1. овог члана објављује (емитује) у наредних 48 сати и то у првих осам сати од тренутка достављања обавештења на сваких 30 минута, а после тога на сваких 60 минута.

Након протека рока од 48 сати од првог објављивања престаје обавеза даљег објављивања обавештења из става 1. овог члана.

Члан 4.

Пружалац медијске услуге, по пријему информације упућене од стране министарства да је нестало малолетно лице пронађено, без одлагања прекида објављивање (емитовање) обавештења о несталом малолетном лицу и пре истека рока из члана 3. став 3. овог правилника обавештавајући јавност да је лице пронађено.

Истовремено са прекидом објављивања (емитовања) обавештења о несталом малолетном лицу, а у циљу заштите податка о личности малолетног лица, пружалац медијске услуге дужан је да, без одлагања, обрише све податке из обавештења о несталом малолетном лицу.

Члан 5.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Међу награђенима су истакнуте личности не само из света привреде, правних и друштвено хуманистичких наука, већ и спортског, културног и политичког миљеа, међу којима је и легенда југословенског фудбала, Ненад Бјековић.

Једна од награда која се додељује јесте и награда за инклузивну идеју и иницијативу. Ово веома важно признање припало је народном посланику, председнику посланичке групе ПУПС – Солидарност и правда, Стефану Кркобабићу.

Сузе у очима присутних биле су у моменту када се на великом платну појавила слика, истакнуте, преминуле књижевнице, Исидоре Бјелице, којој је Награда за животно дело постхумно додељена, а примила ју је њена ћерка. Награду Исидориној ћерки, Вили, уручио је Стефан Кркобабић, народни посланик.

Из области безбедности награда је додељена првом човеку Министарства унутрашњих послова, Александру Вулину.

Честитке на организацији „Lawlife“ порталу, главном и одговорном уреднику Милану Чукићу и Правној комори, али искрене честитке и свима који су награђени. Ускоро опширнији извештај са церемоније.

Овом одлуком расписују се избори за чланове националних савета албанске, ашкалијске, бошњачке, бугарске, буњевачке, влашке, горанске, грчке, египатске, мађарске, македонске, немачке, пољске, ромске, румунске, русинске, руске, словачке, словеначке, украјинске, хрватске, црногорске и чешке националне мањине.

На непосредним изборима за чланове националних савета националних мањина бира се:

– 15 чланова Националног савета албанске националне мањине;

– 15 чланова Националног савета ашкалијске националне мањине;

– 35 чланова Националног савета бошњачке националне мањине;

– 19 чланова Националног савета бугарске националне мањине;

– 19 чланова Националног савета буњевачке националне мањине;

– 23 члана Националног савета влашке националне мањине;

– 15 чланова Националног савета грчке националне мањине;

– 15 чланова Националног савета египатске националне мањине;

– 35 чланова Националног савета мађарске националне мањине;

– 15 чланова Националног савета немачке националне мањине;

– 15 чланова Националног савета пољске националне мањине;

– 35 чланова Националног савета ромске националне мањине;

– 23 члана Националног савета румунске националне мањине;

– 19 чланова Националног савета русинске националне мањине;

– 15 чланова Националног савета руске националне мањине;

– 29 чланова Националног савета словачке националне мањине;

– 15 чланова Националног савета словеначке националне мањине;

– 15 чланова Националног савета украјинске националне мањине;

– 15 чланова Националног савета чешке националне мањине.

На изборима путем електорске скупштине за чланове националних савета националних мањина бира се:

– 15 чланова Националног савета горанске националне мањине;

– 23 члана Националног савета македонске националне мањине;

– 23 члана Националног савета црногорске националне мањине;

– 29 чланова Националног савета хрватске националне мањине.

За дан одржавања избора одређује се недеља 13. новембар 2022. године.

Извор: ПИС РС

„Сваке године, WHD се фокусира на тему, окупљајући партнере из целог хуманитарног система како би се залагали за опстанак, добробит и достојанство људи погођених кризама, као и за безбедност и сигурност хуманитарних радника.“ – наводи се на сајту УН.

Ове године УН користе дигиталну уметност како би истакли појединце различитих занимања и профила који несебично дају себе како би помогли онима којим је то најпотребније. Таквих појединаца има свуда, за многе и не знамо да постоје док у сенци свог живота, исти другима олакшавају. Има и оних који своју позицију користе у хуманитaрне сврхе јер су разумели на време суштину живота: „Више усрећује давање него примање“ – Дела апостолска 20:35 у којима Исус каже: „У свему сам вам показао да таквим марљивим радом морате помагати онима који су слаби и имати на уму речи Господа Исуса: ’Више усрећује давање него примање.‘ “ – управо њих ћемо споменути пред крај текста.

Од филантропа се често може чути како не могу уживати у својим околностима уколико знају да је комшија, пријатељ, ближњи у некаквој кризној ситуацији, или док неко други пати. Саосећајност, солидарност, понизност, жртва, …, све су то одлике великих људи. Људи, који несебично своје ресурсе дају како би другима помогли.

„Кад год и где год су људи у невољи, има других који им помажу. Они су сами погођени људи – увек први који реагују када дође до катастрофе – и глобална заједница која их подржава док се опорављају. Далеко од рефлектора и ван наслова, они се окупљају како би олакшали патњу и донели наду.

Кампања WHD 2022. осветљава хиљаде волонтера, професионалаца и људи погођених кризом који пружају хитну здравствену негу, смештај, храну, заштиту, воду и још много тога.

За овогодишњи WHD користићемо дигиталну уметност да испричамо приче о људима којима је потребна помоћ и онима који им помажу. У средишту кампање је низ лепо илустрованих профила хуманитарних радника који показују ширину и дубину хуманитарног рада и заједно симболизују шире хуманитарно село.

За овогодишњи WHD показујемо важност, ефикасност и позитиван утицај хуманитарног рада.

WHD је кампања Канцеларије Уједињених нација за координацију хуманитарних послова (ОСНА).“ – о овогодишњој кампањи Међународног дана хуманости пише на сајту УН.

Уједињене нације истичу колико је сваки појединац битан, и хуманитарни рад сваког човека без обзира на професију, вештине и могућности, јер је све важно i ,свачија помоћ је добродошла. Тако наводе неколико различитих профила међу којима су возачи, здравствени радници, учитељи, адвокати, преговарачи, радници задужени за безбедност итд. :

Они који нас прате знају колико нисмо љубитељи различитих прогласа, обележавања различитих дана како би скретали пажњу, један дан у години, на нешто веома важно. Нисмо, јер сматрамо да су људска права универзална и већина подразумевајућа. Нисмо, јер никада више није било приче о правима и чини нам се да се што више прича о њима, све се мање поштују. У целом свету. Никада већа криза и више ризика по достојанство човека. Зато нам је свест о заједништву, солидарности, једнаким могућностима за све, потребна на завидном нивоу. Зато пишемо о значају филантропије, хуманости, саосећајности и активизма. Нека свако од нас учини нешто, било шта, ма колико, за добробит појединца, групе, свог окружења, заједнице, ближњих… и свет може постати боље место за живот, само ако постанемо свесни свега око нас и ако се активно и несебично укључимо у креирање будућости. Зато се у своје име и име свих корисника захваљујем свим појединцима, волонтерима, хуманистима, без обзира шта и колико дају, захваљујем се у име свих оних којима је наша помоћ неопходна, захваљујем се у име породица, деце, бака и дека, тетки и теча, стрина и стричева, другова, пријатеља, разредних старешина, учитеља, наставника и професора…, у име болесних и здравих, у име свих којима сте помоги и којима ћете помоћи.

Хвала свима вама који своја постигнућа и могућности користите како бисте другима помогли и дали свој допринос за једнаку могућност за све. Истичем све који су осмислили и организовали, сви који донирају и помажу на било који начин у Народним кухињама, како би сви имали оно што је основно: намирнице за живот. Хвала вам. Истичем све људе који су основали, организовали и помажу рад Склоништа, без обзира да ли су за децу или старије људе, бескућнике. Истичем куваре, сервисере, психологе, педагоге, здравствене раднике, раднике обезбеђења, хигијеничаре, неговатеље, помоћне раднике… Толико људи има којима је преко потребна наша помоћ: стари, бескућници, гладни, деца, жртве злостављања, ратова, болесни, напуштени, сиромашни, инвалиди, … Осврнимо се око себе и помозимо. Будимо хумани.

Посебно истичем Фондацију „Буди хуман-Александар Шапић„, фондацију јединствену у свету, која нас је све ујединила, и која заиста пружа прилику свакоме од нас да помогнемо колико можемо, коме желимо, кад желимо, без изговора, како би сви корисници фондације имали једнаку шансу за оно најважније: живот! Поред тога вратила је веру у хуманост, јер сва средства која се сливају у фондацију се директно прослеђују корисницима, без провизије и потпуно транспарентно. Зато телефон у руке и одлучите се да ли желите једнократну или месечну помоћ да издвајате за кориснике фондације: За једнократну помоћ од 200 динара, укуцајте 1 и пошаљите на 3030, за месечну помоћ у висини од 200 динара месечно, упишите будихуман и пошаљите на 3030. Такође истичем и оснивача и сараднике и све оне који активно учествују у лицитацијама преко фејсбук групе (писали смо о овој групи у нашем магазину) Буди хуман – хуманитарне лицитације, како би корисницима Буди хуман активно помагали.

Велико хвала и Фондацији Алек Кавчић и Фондацији Новак Ђоковић. Ако је школовање обавезно (основно и средње) онда би сви требало да имају једнаку могућност и једак приступ том образовању. Образовање би требало да буде омогућено свима и бесплатно за све. Као и право на живот, приступ здравственим услугама, тако и свим другим социјалним услугама. Хвала вам што подижете свест о томе како само здрава, образована омладина може бити носилац здравог друштва (у сваком смислу речи). Хвала што се бавите васпитањем и образовањем деце, од најмлађег узраста, и што се трудите да шанса буде свима једнака. Правите и стварате окружење једнаких могућности: могућност да сви имају рану социјализацију , могућност похађања вртића, могућност бесплатних уџбеника… Право на образовање… „Едукација не сме да чека“…

Да би деца могла да се образују треба мислити и о њиховој безбедности. У том смислу захваљујем Центру за злостављану и несталу децу који се бави не само репресивним мерама, већ подиже свест о значају превентивних мера, како да заштитимо нашу децу, како да препознамо могуће ризике и опасности, како деца да препознају потенцијалне опасности, како да их избегну и да се заштите… А кад дође до нежељених ствари пружају несебичну подршку свим жртвама од саветодавне, преко психолошке до правне помоћи. На сајту организације подсећају да су хуманост и доброта неисцрпни ресурси.

И наш магазин Медијатор и цела организација је филантропска. Сви који су сарадници су хуманисти, пре свега. Сматрамо да је важно да народ буде правовремено и сврсисходно информисан. Требало би да зна о својим правима, а не зна. Народ има право да зна о својим правима и на који начин може да их оствари. Право на слободу и мир су, такође, основна права. Ми желимо мир за све људе, и жеља нам је да створимо мирољубиво друштво. Друштво у ком ће се и сваки наговештај сукоба решавати мирним путем, путем медијације. О томе желимо да информишемо људе: да своје право могу остварити путем медијације, да могу постати медијатори и миротворци у свом окружењу. Желимо да децу учимо вештинама медијатора, како би створили хуманије, толерантније, мирољубивије друштво – друштво медијатора. Хвала свим сарадницима који улажу себе у остварењу овог циља.

Није случајно што сам истакла баш ових неколико организација. Нема ту других интереса осим филантропских, потребе да се помогне. Филантропија се не мора огледати у јавном свеопштем организовању. Појединци то знају. Они појединци који сваки дан некоме помогну да пређе улицу, некога нахране, обезбеде подшку било које врсте, одвоје време да поразговарају са неким, некога пресвуку, некога окупају, некоме принесу, некоме донесу, одвезу, довезу, некоме гардеробу оперу и испеглају, убаце писмо подршке у сандуче, некога превију, некога зашију, …, пошаљу поруку утехе, или поруку на буди хуман 3030, или једноставно љубазно пруже руку некоме да устане, охрабре… Сви ти појединци који поред нас пролазе су хероји данашњице, сви они који се боре са сопственим недаћама а нађу времена и снаге да помогну другима. Хвала вам свима што постојите и ово јесте Дан хуманости, али ово је дан који треба да подстакне све друге да буду као и ви, а ви, драги хуманитарци, овај дан живите сваки дан и на томе вам неизмерно хвала.

Велика част нам је што се међу кандидатима за награду у области новинарства, нашла и наша уредница, Нела Савић, која је номинована управо за „оснивање, организовање, издавање и уређивање специјализоване публикације „Медијатор” и уређивање интернет медија „Медијатор магазин”. “ – како се наводи у листи, али и колега Владимир Д. Јанковић, област књижевност и преводно стваралаштво – за превод књиге „Повести о Берену и Лyтијени“ Џ.Р.Р. Толкин

https://posrednik.org/nela-savic/

https://posrednik.org/vladimir-d-jankovic-beograd-1968/

Разлог оснивања магазина, како сама Нела каже, најбоље се описује цитатом Мартина Лутера Кинга: „НА КРАЈУ, НАША ГЕНЕРАЦИЈА НЕЋЕ ТОЛИКО ДА ПЛАЧЕ ЗБОГ ЗЛОДЕЛА ГЛУПИХ И ЗЛИХ ЉУДИ, КОЛИКО ЗБОГ ЗАСТРАШУЈУЋЕГ ЋУТАЊА ПАМЕТНИХ И ДОБРИХ“.

И ЗАТО НЕКА ПАМЕТНИ И ДОБРИ ПРОГОВОРЕ ДА БИ ГЕНЕРАЦИЈАМА ЗА НАМА ОСТАВИЛИ БОЉИ СВЕТ!

Магазин Медијатор је настао у време пандемије КОВИД-19, из потребе да се шира јавност информише о медијацији и свим њеним предностима. „Увек је право време да се учини права ствар“ – Мартин Лутер Кинг. Мисија магазина је разбијање предрасуда и пружање веродостојних информација грађанству и стручној јавности о медијацији, а све с циљем стварања медијаторског друштва. Тежи се свету у ком се сви труде да буду медијатори, било где и било кад, свету у ком се сваки сукоб решава дијалогом или у процесу медијације. Идеја је повезати све медијаторе и организације од интереса, како би заједничким снагама учествовали у креирању новог, мирољубивијег и хуманијег друштва – друштва медијације. Магазин је место свих медијатора, добрих, хуманих људи, филантропа, миротвораца. Место где медијатори, стручна јавност и грађани, сви који су били корисници медијације, могу да деле и размењују знања и искуства, место где учимо једни од других, учимо се култури дијалога, разумевању толеранцији и једнаким правима за све, без обзира у ком делу планете се налазимо.

Поред Неле Савић, из области новинарства кандидовани су и Ненад Камиџорац – за неговање традиционалне музике и чување сећања на угледне београдске уметнике и друге ауторе песама
похрањених у Фонотеци Радио Београда. У „Музичкој плетеници”, Камиџорац суверено објашњава наше музичко наслеђе и, зналачки вођеним интервјуима и етномузиколошким анализама, баца ново светло на музичке легенде прошлог века и традицију Србије и региона; Бранислава Брана Милунов – за објављивање фељтона „Слушате сада Студио Б” у 52 наставка у дневном листу „Данас”. Фељтон обухвата период од оснивања радија Студио Б 1970. до почетка рада НТВ Студио Б 1990. године и Ана Стеља – за пројекат покретања електронског часописа за сатиру „Оксиморон”.

Одлуком Скупштине града Београда највише признање града Београда, од прошле године, носи име “Награда града Београда – деспот Стефан Лазаревић”. Будући добитници најважнијег признања нашег града осим Повеље добијаће и статуу деспота Стефана Лазаревића коју је израдио наш академски вајар Светомир Арсић Басара. Изглед статуе идентичан је изгледу споменика деспоту Стефану Лазаревићу који је откривен 19. априла 2021. у оквиру манифестације “Дани Београда”.

Од редакције Медијатор-а искрене честитке свим номинованим кандидатима за награду деспота Стефана Лазаревића.

Листу номинованих кандидата из свих области можете преузети овде: https://www.beograd.rs/images/file/5fd75cc77fdbfead0d3cac31ebc1440e_6274709841.pdf

“Разлика између разговора и дијалога, јесте у томе да у разговору учествују сви који се једни другима допадају, док дијалог подразумева једини простор да сви неистомишљеници седе у једној соби и да на овај начин, попут данашњег округлог стола присуствују дијалогу. У нашем друштву је постало  интелектуално отмено бирати и тражити дијалог. Националне мањине улажу много у дијалог, улажу много више знања и труда да би се дијалог остварио и био препознат.  Дијалог сузбија нестрпељивост, мржњу, као и недемократски приступ ка националним мањинама. *Ступање у дијалог са националним мањинама* – ми то зовемо, лично, троугао који садржи таблиране националне мањине, нове националне мањине без ружне конотације, као и недостатак културе опхођења које се види кроз отворену мржњу према националним мањинама”, закључила је министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Републике Србије Гордана Чомић, приликом обраћања присутнима.

У саопштењу за јавност издатом од стране Института за медијацију, преговарање и јавне политике, истакнуто је да су се током дијалога на округлом столу отварала различита питања, пре свега питања о подношљивости/трпељивости да будемо различити, питања вођења међуинституционалних дијалога и институционалних дијалога са представницима националних мањина, међуетничког дијалога, као и питање поверења националних мањина у институционални оквир. Једно од основних питања је да ли би интегративна медијација могла да буде помоћна полуга у стварању дијалога и поверења, да ли би могла послужити Министарству као помоћни алат у изради Акционог плана за права националних мањина, и помогла развоју дијалога како у Војводини тако и у читавом друштву.

У име покрајинског секретеријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, обратила се Милинка Хрћан: “Ово је изазовна година за националне мањине, од пописа становништва до израде акционог плана за националне мањине… Ми у Војводини верујемо да су добросуседски односи предуслов за међуљудске односе и суживот, као и одржавање културне разлике и дијалога, како би наша покрајина, као и до сада, остала јединствена у својој различитости”

Милан Криловић,  лиценцирани медијатор и законски заступник Института за медијацију, преговарање и јавне политике, који је био и модератор овог догађаја, између осталог је рекао да је ово добра прилика да цивилни сектор и представници власти, на нивоу читавог друштва и локалне заједнице воде дијалог. “Медијација у локалној заједници је шанса за људе да преузму контролу над међусобним односима и над самим сукобом, те да заједно утичемо на исход конфликта. Интегративна медијација је напредни приступ решавању сукоба, али морамо да говоримо у садашњости, можемо да се ослонимо на прошлост ради чињеница, али је важно освестити да су то процеси који се тичу садашњости и оснажују локалне заједнице за будућност. Истакао бих кључне појмове: бесплатна правна помоћ, безбедност, социјализација, интеграција, медијска писменост, као и остваривање сарадње са надлежним и релевантним институцијама унутар локалне самоуправе. Будућност овог пројекта такође доприноси повећању економског оснаживања националних мањина, као и друштвеног дијалога.

Округли сто је предпројектна активност која за циљ има утврђивање потреба и интереса припадника националних заједница и других заинтересованих страна као основе за наставак пројекта „ИНТЕГРАТИВНА МЕДИЈАЦИЈА И ОСНАЖИВАЊЕ ТОЛЕРАНЦИЈЕ И ПОВЕРЕЊА МЕЂУ ПРИПАДНИЦИМА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА У ЛОКАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ“. Пројекат ће се развијати у земљама Централне и Источне Европе, у првој фази фокус је на Србији, док се у другој фази планира проширење пројекта на друге државе. Интегративна медијација је важан алат како би се повратило поверење националних заједница у државу и како би се обновила социјална кохезија. Такође, циљ пројекта је решавање сукоба појединаца и група унутар локалне мултиетничке средине, а на основама конструктивног дијалога и заједничког интереса решавања проблема, путем интегративне и вршњачке медијације. 

Специфични циљеви пројекта су:  Успостављање дугорочног или трајног механизма за решавање сукоба унутар мултиетничке локалне заједнице;  Креирање одрживих алата за информисање чланова локалне заједнице о интегративној медијацији у локалној заједници;  Унапређење наставног система у релевантним институцијама. Успостављање дугорочног или трајног механизма за решавање сукоба унутар мултиетничке локалне заједнице за резултат има дефинисање и формирање јединственог неформалног тела на нивоу локалне заједнице које чине обучени интегративни медијатори, представници свих етничких група” – рекао је Криловић, идентификујући проблеме у недостатку комуникације између различитих група и локалне самоуправе и предности интегративне медијације.

Округлом столу присуствовали су представници Канцеларије Савета Европе, ОЕБС-а, представници Националних савета Националних мањина, заштитници грађана републичког, покрајинског и градског нивоа, као и представници других покрајинских ресорних секретаријата, медијатори, као и представница УГ „Ибинам“ и уредница Медијатор магазина, Нела Савић.

Питања која постављамо, углавном, када се деси нека катастрофа са стравичним последицама, смртним исходима, страдањима. Да ли смо могли другачије одреаговати? Где и који део система је заказао? Зашто? Хиљаду пута зашто? Јавност као јавност, склона осудама без сагледавања потпуних чињеница, али јединствена у питањима: зашто? и да ли је трагедија могла бити спречена?

Оног момента кад схватите да та дивна, невина бића уништавају, злостављају, искоришћавају, убијају, …, они, који би требало да их штите, пробуди се у вама и она емоција за коју нисте знали да постоји. Родитељи, хранитељи, стараоци, полиција, социјални радници, медицинари, тужилаштво, просветни радници, … ту су да заштите, помогну, изведу на пут… а онда видите, чујете да управо они, онима који им безусловно верују, наносе страховиту бол, психичку и физичку, злостављају их на најмонструозније начине… убијају. Не, не могу писати овај уводни део како бих хтела јер је емоција јача и сузе лију док размишљам како су рођену децу злостављали и убили на крају, а један случај асоцира на други и само се присећам монструозних ситуација и злочина који су се догодили, и  не могу да не плачем од туге једнако као и од беса, кад се сетим да су у ланцима педофилије и проституције управо они који би против тога требало да се боре и да децу штите (сетила сам се филма “Звиждачица” или “Узбуњивачица” како је где преведен (THE WHISTLEBLOWER), који је базиран на истинитом догађају, који се десио у Босни. Они који би требало да их заштите су заправо били њихови злостављачи! Осетим наду тих девојака, у моменту кад су помислиле да су спашене, која се претвара у очај и безнађе када су виделе да су полицајци и “мировњаци” који су дошли да их спасу, заправо њихови злостављачи…  Тај бес и гнев који осетим, због толиког зла код таквих, назови, људи, је неописив! Они који би требало да буду уточиште, да пруже заштиту, топлину, сигурност и помоћ су заправо монструми. Сетите се наслова по новинама: “Одвели трогодишњу Кају у Звездарску шуму, очух је силовао и тукао док је мајка гледала”, “Мајка подводила ћерку”, “Политичари, професори, полицајци и хоџа умешани у проституцију и педофилију!”, “Очух силовао пасторку”, “Свештеник злостављао дечака 4 године, а онда му за покору рекао да му опет дође…”,  “Доктори крали бебе и продавали у иностранству током СФРЈ!“, “Отац злостављао близнакиње”, “Отац убио сина”, “Ухапшен судија..”, “Продавали будућност детета за мобилни: ухапшена правница и социјални радник…“ ”Ухапшен наставник због педофилије” “Син претукао мајку”, “Продавали децу”, “Полицајци умешани у отмицу”, “Полицајци претукли Рома” , “Ухапшен тужилац…” “Спрега полиције, високих функционера и мафије…” итд. Толико покварених, злих и умноболних људи око нас! Они који би требало да штите народ му наносе зло! Докле? Заиста претешка тема, а истина још тежа и болнија за нормалне људе! Чињеница је да системски не ваља! Систем је кваран. Нереалан, незаинтересован, корумпиран, нестручан… не само код нас, већ у региону, а и свету…

Оних који нису ни криминалци ни заштитници. Који немају идентитет, који су свачији и ничији, који немају скрупуле, не знају шта значи човечност, достојанство, правда, поштовање, љубав, све док се њихова дела њима не врате  као бумеранг, па се онда сете неких својих права. Но, како су навикли да крше туђа настављају у истом маниру, па своја права траже кршећи туђа. Вероватно су то они који су и сами били угрожавани и злостављани па сад то другима раде, или они који су једноставно похлепни и грамзиви, или једноставно су  зли, како год,  представљају све оно што не ваља! Они, којима треба помоћ да се открију узроци њихових злодела, да им се проба помоћи да буду бар неко, да покушају да буду бољи људи! У коју групу ти спадаш читаоче?

Како цивилизован човек да се бори против таквих који су сада у већини, а некада су били реткост и срамота за породицу, колеге, друштво, нацију!?

Сетих се случаја када је силована четрнаестогодишњакиња излетела на улицу да потражи помоћ и зауставила први ауто који је наишао. Возач је примио онако унезверену и повређену, детету живот упропаштен и уместо да је одведе у хитну или полицију силовао ју је и он!!! Колико мораш бити јадан и зао да би тако што учинио? Ко је та особа? То да се назове човеком, људским родом?! Од чега је саздан? Није ухваћен, али надам се да ће га Божија правда стићи или да ће бар мало људскости прорадити у њему те се сам пријавити и отићи на лечење (јер ово је за лечење)! Исто тако се надам да је храбра девојчица се изборила са свим последицама овог зла које је доживела и да ће у будућности имати миран живот. Надам се да има уточиште и безбрижност у свом дому и сву потребну љубав и подршку од свих од којих се то очекује.  

Ето, какви људи шетају поред нас и уместо да потпуно поверење имамо у све институције чији је основни задатак заштита, ми од истих доживљавамо иста и гора понижења и уништења. Новосађанка која је на улици од бахатог возача добила шамар отишла у СУП да пријави, тамо јој рекли да је боље да то не пријављује. Како ли се само осећала у том моменту? А деца? у родитеље своје гледају немо очекујући сву заштиту и бригу и онда доживљавају најмонструозније ствари. Не могу више да пишем јер један случај ме асоцира на други и само се   присећам гнусних дела људи који су злоупотребили своје позиције и изиграли  поверење оних који су им безкомпромисно веровали.  Знам да ће многи на овај текст гледати другачије него што ми је намера, ни мени се не мили да пишем и проживљавам све те емоције изнова и да изнова плачем (да, плачем на сваку вест, а кад страдају деца срце ми се изнова цепа, још од оних који би требало да их штите, туга и бол су већи као код двоипогодишње девојчице, смртно страдале од стране родитеља у Хрватској, или мале Катарине у Звездарској шуми,.., и ево опет креће бол и туга и:

Нађимо начине да се боримо против неправде и зла. Писањем, едукацијом, информисањем, напорним волонтерским радом,… један од начина борбе против неправде јесте и овај магазин и чланци који се објављују у њему. Размена знања и искуства, како би се системске ствари промениле, али уз важну напомену ДА СВАКА ПРОМЕНА ПОЧИЊЕ ОД НАС САМИХ; СВАКОГ ПОЈЕДИНЦА.

Оба чланка: (претходни о медијацији у систему социјалне заштите и наредни – вапај социјалног радника) су примери добрих и честитих људи у систему социјалне заштите. Један је вапај у виду текста а други је вапај кроз едукацију, образовање као један од основних елемената превентивног деловања. Погрешимо некад ненамеро, али учимо и трудимо се да будемо бољи, због оних који нам безусловно верују. Њима дугујемо да будемо бољи и да радимо на себи! Учимо како да помогнемо другима, тако ћемо помоћи и себи. Кад радите на себи, кад учите, кад се трудите да што боље и поштеније обављате свој посао, онда је ваш крик  у виду гласа, речи, дела, предавања, едукације, како нас самих, тако и свих у процесу рада. Наредни текст (у наставку) је вапај социјалног радника у нади да ће неко (ко има моћ одлучивања) чути и нешто променити јер нам је свима јасно да овај проблем, није проблем појединца, већ система, и није проблем једне државе, већ читаве регије, па и света.  Прочитајте до краја о систему социјалне заштите из угла социјалне раднице, која је недавном трагедијом, као и сви нормални људи, дубоко погођена.

“ДАНАС БИХ КРИКНУЛА”

Данас бих крикнула! Стотину мисли и реченица пролази ми главом, а све стану само у једно, у крик. Крикнула бих као мама, као психолог, као нетко тко више од три десетљећа ради у суставу социјалне скрби. Висококонфликтни разводи, себично и манипулативно родитељство, занемарујуће и злостављајуће понашање родитеља десетљећима су моја свакодневица. Одговорно, његујуће и брижно родитељство такођер. Радим савјесно и с пуном одговорношћу, радим одлучно и не тражим да други доносе моје одлуке, своје налазе и приједлоге суду потписујем и заступам кадгод и гдјегод је то потребно, не бојим се пријетњи корисника ни притиска одвјетника, не устручавам се аргументирано доносити и најтеже одлуке, окружена сам колегицама и колегама међу којима већина поступа једнако.   

Дословно цјеложивотно учим, а у прилици сам и студентима преносити своје искуство из праксе и заједно с њима истраживати начине како осигурати најбољу подршку онима који се сами не могу заштитити, а при том не сагорјети и очувати властито ментално здравље на свакодневно преплављујућем, а непрепознатом и неуважаваном радном мјесту. Једине су ми мјере рада стално стручно усавршавање и властита савјест.

Сватко тко ради, може и смије погријешити. Но, сваки пропуст или погрешка психолога или стручњака другог профила у суставу социјалне скрби, може резултирати једнако трагичним исходом као када кирург скалпел помакне милиметар у кривом смјеру. Ипак, нисам примијетила да би појединци (друштвене мреже, медијски наступи) икада себи узели за право рећи како би кирург требао оперирати или да су лијечници ухљеби, нерадници и друштвени коров. Не примјећујем да особе других занимања одређују што би и како требали радити одгојитељи у вртићима, учитељи у школама, свеучилишни професори или архитекти на својим радним мјестима. Но, када је ријеч о суставу социјалне скрби, сватко си даје за право рећи што би и када требало учинити, када стручни тим одузима дијете мајци манипулативног понашања и предаје оцу, цијела је земља на ногама и „штити мајчинство“, када се издваја дијете из обитељи, то је отимачина добрим родитељима не би ли дијете „продали“ посвојитељима, када се родитељима помаже кроз изречене мјере за зашиту права и добробити дјетета, то је сигурно погрешно, дијете им је одмах требало одузети. Ријеч је изнимно сложеној проблематици, а ниједна обитељска ситуација није идентична другој. И све карике у ланцу, како унутар стручног тима Центра тако и у међуресорној сурадњи морају бити функционалне, у противном догађају се пропусти на штету дјеце који могу завршити трагично. Док промишљам о свом свакодневном раду, намеће ми се читав сет питања.  

Зашто се одлука о одузимању права родитељима на живот с дјететом коју је иницирао стручни тим Центра или поступак лишења права на родитељску скрб, на суду не доноси годинама? Зашто развод брака траје и до пет година? Зашто одлуку о привременој мјери коју по закону треба донијети унутар три мјесеца, поједини суци не доносе дуже од годину дана? Зашто приједлог стручног тима да се проведе вјештачење родитеља на околност подобности за родитељску скрб Центар најчешће не жели одобрити јер превише кошта? Зашто поједине установе или појединци пишу налаз у складу с очекивањем родитеља који је довео дијете иако сви објективни параметри указују супротно? Зашто педијатрица није Центру пријавила пет вагиналних инфекција дјевојчице од пет година све до тренутка док стручни тим Центра није поставио сумњу, а касније се и доказало сексуално злостављање? Зашто лијечница обитељске медицине не пријављује сумњу да су модрице на лицу њезине пацијентице изазване ударцима, а не случајном незгодом? Зашто педијатар није обавијестио Центар да дијете није редовито процијепљено? Зашто Градски уред за образовање није обавијестио Центар да дијете није редовито уписано у основну школу? Зашто за смјештај дјетета држава установи мјесечно издваја износ од пет тисућа куна, а удомитељској обитељи двије тисуће? Зашто Центар који покрива подручје од 242 км2 с више од 50 стручних радника за теренске извиде располаже једним службеним возилом?

Зашто се за коментар о проблемима у здравству питају стручњаци с подручја здравства, о проблемима у правосуђу стручњаци за правну проблематику, о проблемима у школству стручњаци професорске струке или у грађевинарству, грађевинаре, а о проблемима у суставу социјалне скрби пита се те исте, а не социјалне раднике и психологе који су десетљећима у изравном раду с корисницима социјалне скрби? Зашто идеје за рјешавање проблема у социјалној скрби изналазе удруге грађана које проблематику најчешће разумију површно и субјективно, а не они који су на том пољу стручни и искусни?

Сустав социјалне скрби тоне десетљећима, а тоне откад је укинут Завод за социјалну заштиту који се примарно бавио унапрјеђењем стручног рада у вријеме када је ресорно министарство било у главном граду тадашње државе. Недавно је поновно основан Завод састављен углавном од запосленика премјештених из министарства, а његова је улога стручним радницима Центара још увијек непознаница. Чујем да ће се сада основати и неко ново повјеренство као и Академија социјалне скрби па ми се јавља стрепња да ће то бити још једно мјесто за додатну зараду зналаца који једва да су икада радили у пракси

Уназад тридесет година министарство које се бави проблематиком социјалне скрби функционирало је у склопу министарства здравства, министарства рада или самостално, на власти су се измјењивали ХДЗ и СДП, понашали су се као да прије њих ничега доброг није било, мијењали су закон о социјалној скрби и обитељски закон на начин да је сваки сљедећи био све лошији, а при његовом тумачењу правници се хватају за главу. Колико је новца покрадено за тзв. реформе знају само они који су се тим истим новцем окористили. Министри су били – филозоф, ветеринар, лијечник, политологиња, психолог/часна сетра, педагогиња, а вала и социјална радница – сви као да су се надметали тко ће социјалној скрби бити злочестија маћеха, а њима уз бок често су били и разни замјеници, главни тајници, начелници сектора, одјела, одсјека. Што из тога закључити? Намеће ми се закључак да је недостајало стручног и практичног знања и да никоме није стало да се сустав социјалне скрби сувисло реформира и доведе у ред, уводиле су се бесмислене квазиреформе тек да сватко од њих свој јадни печат остави, било је тек битно да њиме на свим разинама руководе подобни, а не способни, да се у министарству запосле појединци на недефинираним радним мјестима, да се у установама социјалне скрби, особито на руководећим али и другим радним мјестима, запошљавају људи по страначкој и коруптивној линији. Сада имамо то што имамо – рад у немогућим увјетима у већини центара за социјалну скрб, осредње законе, отежану сурадњу са сурадним установама, неамбициозне, изморене, незадовољне, подцијењене и потплаћене запосленике који ту и тамо на капљаку добивају едукације, запосленике којима због силних таблица, протокола и обвезе администрирања корисник не стигне бити у првом плану. Посљедично, у земљи која потребитих има све више, ти исти корисници, баш попут запосленика, осјећају се усамљени, несхваћени, неподржани, обесправљени. С времена на вријеме, на једној и на другој страни нажалост бројимо мртве, догађају се трагедије у вези с којима медији и углавном неупућени грађани прозивају и паметују, критизирају, вријеђају и пријете, с времена на вријеме целебритији окупљају грађане са захтјевима за рјешавање поједине проблематике у суставу, дигне се прашина па каравана прође и оде. И све испочетка.  

Пресудним ми се чини то хоће ли суставом социјалне скрби руководити особе које су заиста стручне,  искусне, одговорне, досљедне, предане, вољне одлучно радити на суштинским промјенама, хоће ли се из сустава на свим разинама удаљити ухљебљени, неодговорни, немарни, неспособни, хоће ли се одлучно прионути побољшању увјета рада једнако важним запосленицима и корисницима, хоће ли законе писати способни или политички пробојни, хоће ли се за сустав социјалне скрби издвајати оптимална средства и онда помно пратити у што се улажу. Но, коликогод сустав социјалне скрби био квалитетан и коликогод се стручно и предано радило, а надам се да ће једном бити баш тако, увијек ће бити несретних, неодговорних, психички нестабилних људи и није могуће све обитељске несреће спријечити, али могуће је и једино исправно – радити стручно, савјесно и одговорно, могућност пропуста свести на минимум. У задњих годину дана насиље у обитељи порасло је, кажу, за око 40%. У задњих десет година колико је одобрено новог запошљавања у центрима за социјалну скрб, колико им је и каквих едукација омогућено?

Данас бих крикнула јер је једна мајушна дјевојчица трпјела незамисливу патњу коју је, по свему што знамо, било могуће спријечити. Данас бих крикнула јер су повјерење једне малене дјевојчице изневјерили они који су је једини могли заштити. Данас бих крикнула јер сам дио сустава који не могу мијењати успркос свему што знам и на што се трудим указати откада препознајем његове озбиљне мањкавости. Данас бих крикнула јер се осјећам суодговорна за бол и смрт недужне, насмијане двоиполгодишње цурице која је требала бити нечија маза, миљеница, понос. Данас бих крикнула јер знам да можемо боље, а осјећам се беспомоћно.

Данас бих крикнула јер не знам камо би требао досећи мој крик да би сустав социјалне скрби, али и сви сурадни сустави остварили претпоставке да дјевојчице и дјечаци некомпетентних родитеља буду препознати и заштићени, да заиста буду оно једино што требају бити – нечије мазе. А каква корист од написа на фејсу? Можда ће ми бити само мало  лакше. Или неће ни то. Остајем погнутог лица пред лицем угасле дјевочице. “                  

      Валерија Канђера, Загреб, Хрватска

Закон о Бесплатној правној помоћи објављен је у Службеном гласнику бр.87/2018 од 13.11.2018. године. Примена истог је започела 01.10.2019.год. а према Извештају Министарства правде усвојена су и сва подзаконска акта предвиђена законом (од 31. марта 2020. године) неопходна за његову пуну имплементацију.

Овим чланком желимо да упознамо јавност са начином упућивања и одобравања бесплатне правне помоћи и подршке као и са позитивним искуством из Крушевца у вези примене овог закона.

Оно што је новина је да овај закон први пут препознаје и посреднике-медијаторе као пружаоце услуга бесплатне правне подршке.

Питање бесплатне правне помоћи годинама је било предмет спора између представника адвокатуре и организација цивилног друштва. У самом тексту закона примећено је више нејасноћа, како у погледу одређивања пружалаца бесплатне правне помоћи, тако и у погледу самих корисника којима правна помоћ може бити пружена. Недовољном прецизношћу појединих одредаба такође је остављена могућност за произвољно тумачење. Исто тако, закон предвиђа ограничења усмерена ка удружењима грађана као пружаоцима бесплатне правне помоћи, односно допушта удружењима грађана да пружају правну помоћ, али само на основу одредби закона који уређују право азила и забрану дискриминације. Две године након почетка примене закона о бесплатној правној помоћи, неке јединице локалне самоуправе и даље нису успоставиле своје системе за пружање бесплатне правне помоћи.
Правницима у јединицама локалне самоуправе тренутном законском формулацијом остављају се преширока овлашћења у процени коме се може пружити бесплатна правна помоћ, пошто иста неће бити омогућена уколико је очигледно да не постоји шанса да странка успе у спору. На тај начин, отвара се простор за потенцијалне злоупотребе и грешке.
Проблем у примени закона о бесплатној правној помоћи уочен је и приликом упућивања грађана на удружења од стране јединица локалне самоуправе, које то неретко чине усменим путем. Све наведено допринело је да, након почетка примене закона о бесплатној правној помоћи, грађанима приступ бесплатној правној помоћи, а тиме и приступ правди, буде отежан и ограничен, док су удружења грађана која имају вишегодишње искуство и одговарајућу кадровску и организациону инфраструктуру за пружање бесплатне правне помоћи онемогућена да то чине као раније.
У складу са Законом о бесплатној правној помоћи (ЗБПП), јединице локалне самоуправе у обавези су да на својим подручјима оснују и организују адекватне пружаоце бесплатне правне помоћи и подршке.

Бесплатна правна помоћ је правна помоћ коју корисник остварује без накнаде сагласно одредбама ЗБПП, а остварује се путем:

1. Бесплатне правне помоћи у ужем смислу, састоји се од:

 Пружање правних савета – детаљно објашњење о начину и могућности решавања конкретне правне ствари пред судом, другим државним органом, односно органом јавне власти или у поступку мирног решавања спора, а које се односи на право, обавезу или интерес корисника бесплатне правне помоћи заснован на закону.
Састављање поднеска – израда писмена, којим се покреће поступак пред судом, другим државним органом, односно органом јавне власти или које се подноси током већ покренутог поступка (састављање тужбе, захтева, предлога, молбе, притужбе, приговора, поднесака, жалбе и другог правног средства).
Заступање – свака правна радња коју на основу овлашћења за заступање пуномоћник предузима у име и за рачун корисника бесплатне правне помоћи у поступку пред судом, другим државним органом, органом јавне власти или у поступку мирног решавања спора.
Одбрана – заступање осумњиченог, окривљеног или оптуженог у предистражном, истражном и кривичном поступку, који се води због сумње да је извршено кривично дело за које није предвиђена обавезна одбрана и заступање у прекршајном поступку који се води због сумње да је извршен прекршај за који је предвиђена казна затвора.

 2. Бесплатне правне подршке, састоји се од:
Општа правна информација – информација о уређењу неке правне области, правном положају корисника у конкретној правној ствари, субјекту и начину одлучивања о појединачном праву, обавези или интересу заснованом на закону, пред судом или другим државним органом односно органом јавне власти, о правилима и о висини трошкова поступка који се не односе на поступак пред судом у конкретној правној ствари, могућности мирног решења спора, начину извршења одлуке, о разлозима и условима за покретање управног поступка и поступка који се покреће уставном жалбом и о условима и поступку остваривања права на бесплатну правну подршку. 
Попуњавање формулара – помоћ у уношењу података о кориснику, које попуњава пружалац, а потписује корисник.
Посредовање у решавању спорова – свака радња коју, према закону којим се уређује посредовање у решавању спорова, предузима посредник.
Састављање јавнобележничке исправе – састављање јавнобележничких записа и јавнобележничких записника.

3. Услови за пружање бесплатне правне помоћи
   Бесплатна правна помоћ може да се пружи, ако:
   1) испуњава услове да буде корисник права на новчану социјалну помоћ или корисник права на дечији додатак као и члановима његове породице односно заједничког домаћинства, чији је круг одређен овим законима;
   2) не испуњава услове да буде корисник права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак, али би због плаћања правне помоћи из сопствених прихода у конкретној правној ствари испунило услове да постане корисник права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак.
   Право на БПП може имати и :

1. дете о чијем се праву, обавези или интересу заснованом на закону одлучује у поступку пред судом, другим државним органом односно органом јавне власти;лице према коме се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи или заштитна мера обавезног психијатријског лечења;лице према коме се води поступак делимичног или потпуног лишења или враћања пословне способности; лице које остварује правну заштиту од насиља у породици; лице које остварује правну заштиту од тортуре, нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања или трговине људима;лице које тражи азил у Републици Србији;избеглици, лице под супсидијарном заштитом или интерно расељено лице; особи са инвалидитетом; дете које је заштићено услугом смештаја у систему социјалне заштите; децa и млади којима је престала услуга социјалног смештаја до навршене 26 године живота; одрасла и стара лица која су без сопственог пристанка смештена у установу социјалне заштите; лица које остварује право на утврђивање времена и места рођења сагласно закону којим се уређује ванпарнични поступак; лице које је погођено поступком принудног исељења и пресељења у складу са законом којим се уређује становање. 4. Пружаоци
   Бесплатну правну помоћ пружају адвокати и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе.
   Пружаоци бесплатне правне подршке јесу јавни бележници, посредници и правни факултети.
   Сви пружаоци морају бити на листи пружалаца тј регистру пружалаца при Министарству правде РС

5. Поступак за остваривање права на бесплатну правну помоћ

* Захтев за одобравање бесплатне правне помоћи подноси се органу општинске управе писмено или усмено на записник или електронским путем, у складу са законом.
* Поступак о захтеву за одобравање бесплатне правне помоћи је хитан.
*Орган управе доноси решење о захтеву у року од осам дана од дана пријема захтева, а ако је затражио допунску документацију од подносиоца захтева, у року од осам дана од дана када му је она достављена.
* Ако орган управе не донесе решење у року од осам односно три дана од дана пријема захтева, односно достављања допунске документације, сматра се да је захтев одбијен.
* У колико орган управе није донео Решење у законском року или је захтев одбијен, странка има право да се жали Министарству правде у року од 8 дана од пријема захтева или истека рока за достављање решења

*Министарство правде има обавезу да у року од 15 дана покрене поступак по жалби странке

6. Накнада за пружање бесплатне правне помоћи
   Кад бесплатну правну помоћ пружају адвокати или кад се саставља јавнобележничка исправа или посредује у решавању спора, јединица локалне самоуправе сноси 50% накнаде за пружање бесплатне правне помоћи или састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора, док 50% накнаде сноси Република Србија, преко Mинистарства правде. И ако је Закон о бесплатној правној помоћи донет 2019.год. још увек у потпуности није заживео и и не примењује се на начин на који би требало. Многе локалне самоуправе и даље нису обезбедиле средства за исплату средстава пружаоцима ових услуга, а нарочито се противе како за одобравање бесплатне правне подршке тако и за исплату средстава надокнаде за медијаторе.

Из богатог искуства из Крушевца, могу слободно да кажем да смо у току 2020.год. имали великих проблема нарочито у делу одобравања бесплатне правне подршке. Јединица локалне самоуправе није била спремна да призна право на бесплатну правну подршку а није ни обезбедила средства за надокнаду средстава. Судови су се бунили да ће изгубити посао, и ако декларативно признају медијацију, још увек, скоро никада, не упућују предмете на исту, а тек су се супроставили томе да се предмети утуживања сродника због признавања права на новчану социјалну помоћ повере медијаторима. Изговор им је да су преоптерећени предметима, а опет, када се укаже прилика да се смањи број предмета боје се да ће тиме изгубити један број предмета. Сведоци смо вишедеценијског неповерења грађана у судски систем, које је још израженије када су у питању права грађана која треба да остваре уз помоћ локалних власти.

Циљ ми је да кроз овај и наредне тектстове позивамо грађане и грађанке али и стручне раднике,

Такође, овим путем, кроз низ чланака, информисаћемо стручну јавност о позитивним искуствима из Крушевца а у вези примене бесплатне правне подршке.

Како би смо приближили медијацију и бесплатну правну помоћ и подршку, како грађанима тако и стручној јавности у току 2021.год., организовали смо више вебинара како за медијаторе, тако и за запослене у систему социјалне заштите у Србији.

Сви вебинари су били пријављени и одобрени, како од стране Министарства правде, тако и од Коморе социјалне заштите. Два вебинара, „Бесплатна правна подршка помоћ-вулнерабилним групама“ и „Застани са парницом, настави са медијацијом“,

У току 2021.год. након више интервенција и надзора Министартсва правде почели су да доносе Решења о одобравању бесплатнне правне подршке из ГУ у Крушевцу.

На крају 2021.год. могли смо да се похвалимо са укупно 37 предмета бесплатне правне подршке који су на основу Решења ГУ у Крушевцу успешно, у року и на задовољство самих странака одрађени.

Наиме сви предмети су се односили на пружање бесплатне правне подршке у случајевима утуживања сродника при признавању права на Новчану социјалну помоћ.

Табела 2021. година:

Из табеле се види структура медијација-бесплатних правних подршки. С обзиром да се радило о утуживању сродника за признавање права на Новчану социјалну помоћ, Споразум постигнут у медијацији, да би био извршна исправа мора да се овери код јавног бележника-нотара. У току 2021.г. чак 30 Споразума је оверено код јавног бележника, а имајући у виду да су Споразуми за потребе социјалне заштите, сви су оверени без плаћања накнаде.

Искрено се надамо да ће у наредном периоду медијација добити заслужено месту које јој припада у односу на друге начине решавања спорова и сукоба.

Јелица Милосављевић, медијатор,
УГ Медијатори Крушевца