Na samoj info sesiji, Nela Savić, koordinatorka projekta istakla je značaj prepoznavanja ovog projekta, ne samo zbog socijalne inkluzije, već i mogućnosti osnaživanja organizacije i svih u procesu pružanja besplatne pravne podrške, naglasivši da zahvaljujući podršci grada Pančeva, “Volonteri Kačarevo” su, nakon 4 godine rada, improvizacije i korišćenja sopstvenih resursa, obezbedili tehničku opremu u vidu kompjutera, projektora, platna za projektor,…, koja je stigla neposredno pred konferenciju, koja će im pomoći u budućim akcijama, ali će obezbediti i bolju vidljivost i transparentnost rada organizacije podizanjem sajta.

Što se tiče drugih aktivnosti,  od izuzetnog značaja, su podizanje kompetencija zaposlenih u sistemu socijalne zaštite, pravnika, medijatora i drugih u postupku pružanja BPP kroz specijalizovane obuke za zaposlene u sistemu socijalne zaštite i pružaoce besplatne pravne podrške, koje su prijavljene Komori za socijalnu zaštitu i Ministarstvu pravde, te će polaznici dobiti bodove/sate stručnog usavršavanja u skladu sa pravilnicima, neophodnih za produženje licenci. Obuke će se sprovoditi onlajn, a na završnoj konferenciji, planiranoj u decembru, uživo, biće dodeljeni sertifikati zaposlenima u sistemu socijalne zaštite i medijatorima. Još jedna od značajnih aktivnosti u okviru projekta jeste izdavanje online priručnika za pružanje besplatne pravne podrške (BPP), koji će kako pružaocima, tako  i korisnicima BPP da predstavlja praktičnu pomoć prilikom prijema i/ili podnošenje zahteva za besplatnu pravnu podršku, te svim narednim koracima koji vode do ostvarenja prava vulnerabilnih grupa.

Projekat za cilj, pored osnaživanja organizacije, podizanja kompetencija u sistemu socijalne zaštite i pružalaca besplatne pravne podrške, ima i podizanje svesti o medijaciji kao vansudskom, mirnom rešavanju sporova i konflikata. Medijacija se može primeniti, ne samo kod utuživanja srodnika, kada govorimo o primeni medijacije u sistemu socijalne zaštite, već u porodičnim sukobima, vršnjačkim sukobima, razvodu braka, starateljstvom nad decom, brige o starima i sl.

Jelica Milosavljević, predsednica UG „Medijatori Kruševca“, licencirani medijator ispričala je pozitivna iskustva primene besplatne pravne podrške u gradu Kruševcu, napominjući da je početak bio veoma težak, jer niko nije prepoznavao mogućnost primene medijacije, umesto odlaska na sud, niti svoju ulogu u tome, iako je sve predviđeno zakonom. Veliki otpor je bio iz neznanja, ali uz istrajnost i volju da se pomogne vulnerabilnim grupama, i uz saradnju i nadzor Ministarstva pravde, kako kaže, uspela je da „izgura priču“. Danas, ponosno ističe, preko 100 predmeta rešenih u postupku medijacije, ali najveću satisfakciju joj predstavlja kada su korisnici, koji su odustali od zahteva zbog njima neprihvatljive procedure, ipak uspeli da ostvare svoja prava zahvaljujući primeni zakonskih mogućnosti, odnosno uz pomoć vansudskog rešavanja sporova – medijaciji.

„Sad kada smo prošli sve „dečije bolesti“, i kad znamo šta su problemi na koje nailazite, možemo da vam pomognemo, da vas uputimo i naučimo kompletan postupak u pružanju besplatne pravne podrške i ulozi svakog od vas u tom procesu. Nesebično vam se stavljamo na raspolaganje za svaku pomoć“ – naglasila je Jelica Milosavljević.

Neki od prisutnih izneli su svoja iskustva te istakli probleme sa kojima se susreću u svojoj zajednici, naglasivši da zbog nedovoljnog poznavanja zakona, različitog tumačenja, prebacivanja „loptice u tuđe dvorište“, ljudi kojima je pomoć neophodna ostaju bez iste.

Organizatori događaja su naglasili da je od suštinske važnosti da se istraje u pokušajima i da iako Zakon o BPP postoji 5 godina, kao jedan od glavnih problema, mada su u zakonskoj obavezi da to urade, jeste što opštine nisu u svom budžetu predvidele sredstva za ove usluge u lokalnoj zajednici, te da zbog toga mogu snositi prekršajnu odgovornost. Nakon toga su prisutni izneli podatke da u nekim opštinama ne postoji Kancelarija za pružanje besplatne pravne pomoći i podrške, odnosno da entitet Besplatne pravne pomoći nije uspostavljen.

Savićeva je pohvalila grad Pančevo, koji je prepoznao značaj projekta i zahvalila se na saradnji MZ Kačarevo, koja je pokazala visok stepen socijalne kohezije, te otvorenost saradnje sa civilnim sektorom i istakla da Pančevo ima Kancelariju za pružanje BPP, kao i budžetom opredeljena sredstva za to.Takođe je naglasila  da joj je drago što su među prisutnima pojedinci iz Kancelarije za pružanje besplatne pravne pomoći iz drugih gradova i opština, ali nije krila razočarenje što se iz Kancelarije za pružanje besplatne pravne pomoći iz Pančeva niko nije pojavio, te izrazila nadu da će se pridružiti na predstojećim događajima.

“Socijalna kohezija je ključna za uspešnu primenu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i podršci. Ako svako od nas prepozna svoju ulogu u procesu pružanja besplatne pravne podrške nećemo imati situaciju da oni  kojima je pomoć neophodna ostaju bez iste. Dakle, zaposleni u sistemu socijalne zaštite, Kancelariji za pružanje besplatne pravne pomoći i podrške, su prvi koji su u kontaktu sa vulnerabilnim grupama, i ako oni ne prepoznaju i upute stranku kako može ostvariti svoja prava, primena besplatne pravne podrške praktično izostaje, nažalost, na štetu korisnika koji na to imaju pravo i kojima je pomoć neophodna… Zato samo zajedno, uključivanjem svih socijalnih entita možemo pomoći da vulnerabilne grupe lakše ostvaruju svoja prava” – zaključak je sa današnje info sesije održane  U Kačarevu, pred više od 50 ljudi koji su Info sesiju pratili uživo ili online, iz svih krajeva zemlje i različitih sektora. Među prisutnima su bili zaposleni u sistemima socijalne zaštite, advokati, medijatori, pravnici, pedagozi, vaspitači, doktori, inspektori, zaposleni u JLS, predstavnici civilnih organizacija i drugi.

Organizatori su pozvali prisutne da proprate i naredne aktivnosti. Obuka za zaposlene u sistemu socijalne zaštite planirana je za 19. novembar, a za medijatore, pravnike, advokate, pružaoce besplatne pravne pomoći i podrške za 28.11. Obuke  će biti onlajn formata, preko zoom platforme.

Završna konferencija i  dodela sertifikata će se održati 12.12.2024. uživo.

Volonteri Kačarevo pozivaju sve, da se priključe svim aktivnostima, te usvoje nova znanja i veštine, i pruže verodostojne informacije onima kojima su najpotrebnije: građanstvu, posebno vulnerabilnim (ranjivim) grupama zajednice, kako bi im olakšali pristup pravdi i ostvarivanju njihovih prava.

Link za prijavu na predstojeće događaje:

https://forms.gle/1DESz36yyFRixynaA

Недавно сам, потпуно неочекивано, ушао у вербални, тачније – кореспондентски окршај изазван још једним случајем да се у медијима пише или говори о преведеном књижевном делу, да се уредно помене издавачка кућа која је то дело објавила, да се помене, штавише, и ко је рођена сестра или свастика или братанац аутора, а да преводилац не буде поменут, као да се књига превела сама, као да ју је рачунар пребацио с једног језика на други.

Био је то, авај, пети или шести мање-више сличан дијалог вођен у свега месец дана. Таквих примера, дакле, опет има много. Претходних година ситуација се на том плану била донекле поправила; јесте, побољшао се био однос медија према књижевним преводиоцима. И управо стога не бисмо смели да дозволимо да се наша позиција и достојанство поново урушавају и угрожавају.

Чувена клетва „дабогда имао па немао“ добра је за цитирање и кафанску разраду, али није добра за онога ко се борио за оно што је његово, за оно што му припада, а што му је одузето на силу. Силу која не моли никога, а нарочито не оно божанство које бисмо могли назвати општом културом, кућним васпитањем и сличним називима који указују на то да је реч, ипак, о ентитету који би свако, без обзира на то да ли је свестан да је религиозан или се још изјашњава као атеиста, требало да поштује.

.

Велика је књижевнопреводилачка срећа – а ту и не би уопште требало говорити о срећи, нарочито о срећи као некаквој талији, неком трефу, у стилу: ето, супер, имали смо среће – но ипак, велика је наша срећа што у овдашњој медијској сфери има много увиђавних, информисаних и високопрофесионалних новинара који апсолутно схватају место и значај књижевних преводилаца како у самој издавачкој продукцији, тако и у култури овог, па и сваког другог народа. Такви новинари су, хвала Богу, у великој већини, али њихова освешћеност и професионалност бивају прве на удару незнања (или немара, зле воље?) оних њихових колега који чине, с једне стране, занемарљиву, а с друге, опет, незанемарљиву мањину.

Догоди се, ето, да угледни књижевни критичар, носилац звучних академских звања (магистар, доктор, шта ли све не) и, усто, новинар и уредник у важној ТВ кући, направи прилог од девет минута посвећен свеже објављеном преводу нове књиге познатог, рецимо, француског или енглеског писца. Прилог траје девет минута, реномирани критичар-магистар-доктор-примаријус књижевности нашироко препричава дело, камерману каже да слика корице па се бар види ко је издавач, али се за све то време не сети да помене ко је књигу превео.

Или се, на пример, деси да ништа мање угледан новинар који о књигама пише за новине, магистар, такође, ако не и доктор књижевних наука, публикује иначе одличан есеј-приказ о такође фришко обнародованом преводу неког страног аутора – али на тих својих четири-пет куцаних страна, случајно ваљда, заборави да назначи ко је ту књигу превео. Издавач поменут, преводилац не постоји.

Поштовање ауторских права и свест о њиховом значају почивају у самом темељу културе, цивилизације, па и уметности као такве; да нема ауторских права, да се не зна ко је шта урадио, не бисмо ни познавали, а ни били у могућности да негујемо и чувамо уметничке вредности. Мрзим синтагму „систем вредности“, не бих је никад употребио, али израз „уметничка вредност“ није толико раубован, јер уметност, ипак, није систем. Речју, да нема ауторских права, не би се знало шта је шта и ко је ко.

Ради истините слике и чистог рачуна, рећи ћу да овај текст не пишем само као књижевник и књижевни преводилац, већ и као потпредседник Удружења књижевних преводилаца Србије. Ми, као удружење, имамо, или смо имали, или се договорили да имамо јасну стратегију око питања ниподаштавања књижевних преводилаца у медијима. А све утемељено на документима које је усвојио CEATL, институција која представља асоцијацију националних удружења књижевних преводилаца Европе. Имамо, дакле, реалну, законом и статутом загарантовану могућност да, конкретно говорим, прикупимо доказе из свих медија, штампаних и електронских, где у приказима преведених књига није поменуто име преводиоца, да таксативно наведемо и документујемо те примере, и да онда то изгурамо на суд и добијемо одштету, и то не одштету по скромним српским аршинима, него по кудикамо незгоднијим евроунијским.

Није то заштита никога лично, није то начин само да заштитимо било ког нашег колегу или колегиницу појединачно, већ је ту реч о заштити уметности којом се бавимо, о заштити наше вокације, и то заштити која је правно заснована и која располаже одговарајућим убедљивим средствима која, у финалној инстанци, доводе до – наплате.

Онај ко је кикснуо, значи, мора или да исправи кикс, да се уљудно извини, или да – плати. Јер, књижевни преводиоци нису слама која се може разносити по штали и авлији. Борба за достојанство једна је од оних борби код којих се ни трена не смемо питати да ли ћемо се у њу укључити или остати по страни.

У сваком случају, српски књижевнопреводилачки корпус, преко свог Удружења, располаже инструментима да своја елементарна професионална и уметничка права одбрани не само на основу овде важећиих закона већ и под окриљем надлежних институција које, стицајем околности, припадају ономе чему и ми, хтели то или не хтели, морамо припадати: уређеном свету, било то Османско царство, Европска унија или нешто ново што нас већ данас узима под своје, или ће нас узети ускоро.

Пише: Владимир Д. Јанковић

https://posrednik.org/vladimir-d-jankovic-beograd-1968/

На основу члана 47. Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РСˮ, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – др. закон, 101/11, 38/12 – одлука УС, 121/12, 101/13, 111/14 – одлука УС, 117/14, 106/15 и 63/16 – одлука УС) и члана 13. став 1. алинеја петнаеста Закона о Државном већу тужилаца („Службени гласник РСˮ, бр. 116/08, 101/10, 88/11 и 106/15),

Државно веће тужилаца доноси:

ЕТИЧКИ КОДЕКС јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Републике Србије

„Службени гласник РС“. број 42 од 27. априла 2021.

I. УВОД

Сврха доношења Етичког кодекса је да се успостављањем и прихватањем стандарда професионалне етике носилаца јавнотужилачке функције у вршењу функције и приватном животу допринесе јачању владавине права и поверења јавности у јавно тужилаштво.

Имајући у виду да је јачање интегритета тужилаца од кључног значаја за поверење јавности у јавно тужилаштво, Државно веће тужилаца, у циљу успостављања етичких стандарда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, како у вршењу функције, тако у приватном животу, доноси овај кодекс.

Државно веће тужилаца посебно сматра да носиоци јавнотужилачке функције, поред придржавања начела Етичког кодекса, приликом остваривања своје улоге треба да имају у виду и Смернице Уједињених нација о улози тужилаца усвојене на Осмом конгресу о превенцији злочина и третману преступника од 1990. године у Хавани, Куба, Препоруку Савета Европе (REC(2000)19) о улози јавног тужилаштва у кривично правном систему, мишљење Консултативног већа европских тужилаца број 13(2018) о независности, одговорности и етици тужилаца, Декларацију из Бордоа од 2009. године, Повељу из Рима од 2014. године, Европско упутство о етици и понашању за јавне тужиоце Конференције Генералних државних тужилаца Европе од 31. маја 2005. године, Стандарде професионалне одговорности и декларацију основних дужности и права тужилаца Међународног удружења тужилаца.

II. ЕТИЧКА НАЧЕЛА

1. Законитост Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да поступа у складу са Уставом, законом и прописом донетим на основу закона, потврђеним међународним уговором, општеприхваћеним правилима међународног права и праксом Европског суда за људска права.
2. Самосталност
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца у вршењу својих овлашћења је самосталан.
   Самосталност јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца ограничена је само Уставом и законом.
3. Непристрасност
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да поступа непристрасно на основу слободне оцене доказа и правилне примене права, уз поштовање претпоставке невиности и права на правично суђење.
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да објективно поступа и доноси одлуке поштујући права свих учесника у поступку, без било каквих наклоности, предрасуда и дискриминације.
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да тражи изузеће од поступања у предметима, када му је познато постојање основа за изузеће, у складу са законом.
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да се уздржи од јавног изражавања политичких ставова и учествовања у јавним расправама политичког карактера, осим када се ради о питањима која се тичу јавног тужилаштва, владавине права и људских права.
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да се уздржи од присуствовања и учествовања у политичким скуповима и кампањама.
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца може бити члан и учествовати у раду струковних или других организација које се баве заштитом професионалних интереса и предузимањем мера за очување самосталности у раду, у складу са законом.
4. Поштовање права
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да у свакој прилици поштује и штити људска права, слободе и људско достојанство, да поштује право на правично суђење, а посебно лични интегритет учесника у поступку и претпоставку невиности.
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да уважава и узме у обзир мишљења и оправдане интересе учесника у поступку и да их благовремено и потпуно информише о њиховим правима и обавезама.
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да поштује достојанство и уважава интересе оштећених и да им пружи одговарајућу заштиту, посебно водећи рачуна о спречавању секундарне виктимизације жртава кривичних дела.
5. Сразмерност
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да у свакој прилици поступа у јавном интересу, имајући притом у виду оправдане интересе појединца.
   Сва ограничења појединачних слобода и приватности морају бити неопходна, адекватна и пропорционална сврси.
6. Одговорност и посвећеност
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да пре доношења одлуке предузме све потребне радње у поступку, у циљу прикупљања доказа, потпуног и тачног утврђивања чињеничног стања и правилне примене права.
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да процесне радње предузима ефикасно и ажурно, нарочито поштујући прописане рокове.
7. Професионални интегритет
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да стално усавршава своја теоријска и практична знања и вештине неопходне за вршење јавнотужилачке функције, прати измене националног законодавства и релевантног међународног права, као и националну судску праксу и праксу Европског суда за људска права.
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца има право и обавезу на стручно усавршавање у складу са законом и актом којим се уређује управа у јавним тужилаштвима.
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да поштује професионалну поверљивост и чува тајне податке које је сазнао у вршењу функције.
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да о сваком недозвољеном утицају на рад јавног тужилаштва обавести надлежне државне органе у складу са законом и другим прописима.
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца не сме у приватне сврхе искоришћавати информације до којих је дошао у вршењу функције.
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да се уздржи од сваког понашања које би у јавности оправдано могло да створи утисак о коришћењу јавних овлашћења у приватне сврхе.
8. Лични интегритет
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да се у вршењу функције и у приватном животу уздржи од сваког понашања које би могло да наруши част и углед јавнотужилачке функције, као и поверење јавности у рад јавног тужилаштва.
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да се према учесницима у поступку опходи са уважавањем и поштовањем.
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да се према другом јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца, запосленима у јавном тужилаштву, припадницима осталих правосудних професија, полиције, безбедносних и других јавних служби, опходи с уважавањем и поштовањем.
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да својим одевањем не нарушава професионални и лични углед.
   Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да садржајем својих објава на друштвеним мрежама не нарушава професионални и лични углед и поверење грађана у јавно тужилаштво.
   

III. ОДГОВОРНОСТ ЗА КРШЕЊЕ ЕТИЧКОГ КОДЕКСА

Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца дужан је да се у свакој прилици придржава етичких начела прописаних овим кодексом.
У случају сумње да је дошло или би могло доћи до кршења одредаба Етичког кодекса, јавни тужилац и заменик јавног тужиоца може се обратити Етичком одбору Државног већа тужилаца за тумачење одредбе, савет или разјашњење.
Значајно кршење Етичког кодекса представља дисциплински прекршај.
Значајно кршење Етичког кодекса представља грубо непримерено понашање јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца којим се крше етичка начела.
Државно веће тужилаца се стара о примени и поштовању Етичког кодекса.

IV. ПРЕЛАЗНE И ЗАВРШНE ОДРЕДБE

Смернице за примену Етичких начела одштампане су у Прилогу 1. овог кодекса и чине његов саставни део.

Даном почетка примене овог кодекса престаје примена Етичког кодекса јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Републике Србије („Службени гласник РСˮ, број 87/13).

Овај кодекс се примењује од oсмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ.

А број 95/21

У Београду, 23. априла 2021. године

Председник Државног већа тужилаца,

Загорка Доловац, с.р.

.

Текст преузет са Правно-информационог система Републике Србије

Слика: Нела Савић

Зашто је то важно? Зато што желимо бољи свет у ком ћемо живети, а праве и прве промене долазе од нас, од сваког појединца. Прве промене правимо на себи. Прво мењамо себе. Кад се преиспитујемо и почињемо да себе мењамо и када свако од нас начини те промене на боље, резултат је боља породица, боља заједница, окружење, друштво у целини. Дакле, овај пут мало другачије посматрамо. Овај пут акценат је на теби, теби као појединцу који може мењати свет. Промена почиње од тебе, мене, сваког од нас појединачно. То је пут, једини прави пут, мењајући себе, чинимо промене, не чекамо да се десе и дођу од других. Питајмо се: шта ја могу да учиним да би обезбедио примену права људи у свом окружењу?

За почетак: да поштујемо та права и да их ми сами не кршимо.

Ова година је у знаку Ковида19, те се изразита пажња посвећује правима људи и угрожености у вези са пандемијом. Сматра се да су многа људска права, у време Ковида19, повређена. Кад кренете редом, од првог члана Универзалне декларације о људским правима, сами ћете доћи до закључка да су нам иста ускраћена. Нису нам увек други криви, нити нама други угрожавају права. Често свесно или не и ми другима ускрађујемо та права или их повређујемо. Први члан Декларације каже да једни према другима треба да делујемо у духу братства. Делујемо ли? Да ли се понашате тако према непознатим особама, друге боје коже, националности, друштвеног статуса или вере, или чим неко каже или уради што није у складу са вашим размишљањем кренете са арсеналом увреда и угрожавања права те особе? Колико вас је рађе и брже извређало неистомишљеника него водило цивилизован разговор, уз уважавање различитости и поштовања права и слобода? За ово друго је потребан рад, труд и воља да се буде бољи, то захтева стрпљење и дуготрпљивост, благост. Рад на себи.

Други члан Декларације каже да се неће правити разлика ни по каквом основу. Колико често не правите разлику? Питање је исправно и с намером постављено на такав начин.

Колико, заиста, живимо у „демократском“ свету? Ево пример: расправе по друштвеним мрежама зашто ће певач, Џеј Рамадановски, бити сахрањен по муслиманским обичајима. Чему то? Његова породица одлучила, жеља испоштована, никог с тим не угрожавају. Поштујмо то. Даље, због приговора савести (људи који не желе да узимају оружје у руке и служе војску) у Еритреји, Јужној Кореји, Туркменистану, Азербејџану, Казахстану су у затворима, у катастрофалним условима мучени су због своје вере и затворени, неки и по више деценија. У Русији због своје вере, пропагирања мира, љубави, породичних вредности, поштовања Божијих закона и начела, и приговора савести, Јеховини сведоци проглашени су екстремистима, отимана им је имовина, забрањено им је исповедање вере. И док једну породицу Јеховиних сведока Путин награђује за породичне вредности, остале прогоне и бране им да исповедају своју веру (више о правним питањима у неким земљама можете прочитати /https://www.jw.org/sr-cyrl/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/jw/%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8/%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0/%D0%94%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D0%B5%D1%82-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%83-%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%83-%D1%83-%D0%95%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B8/

Шта можемо закључити осим да су људска права повређена, нарочито права описана у члановима 1-18 Универзалне декларације о људским правима, али и остала права, нарочито везана за заштиту људи, сигурност и слободу. Па толико ратова, глади, болести… Људи у свету немају воду и храну, здравствену и социјалну заштиту… О каквим правима ми говоримо?

Да анализирамо још мало.

Члан 3 каже да имамо право на слободу и личну сигурност. Осећате ли се сигурно? У ово време пандемије, осећате ли се слободним и сигурним? Да ли се људи око вас осећају слободно и сигурно? Да ли некога угрожавате својим понашањем? Да ли малтретирате некога психички, физички, морално, материјално, здравствено (нпр.пушите у присуству деце)? Да ли се ваши ближњи осећају добро и сигурно у вашем присуству?

Колико злостављане деце и жена не познају осећај сигурности и безбедности? Колико људи је у ропству: економском, физичком, психичком, сексуалном? Колико људи је мучено, понижавано, вређано јер су другачији од нас (сваки члан од 1-5 повређен)? Кога ви понижавате и вређате? Немојте кукати о својим правима док туђа ви кршите!!!

Чланови 6-10 говоре о праву права, признавању свакога као особе пред законом свуда, са приступним и доступним правним лековима (толико су доступна та права и правни лекови да смо морали магазин да направимо да би информисали људе о праву и могућности решавања спорова вансудским мирним путем), праву на једнако и правично суђење, непристрасно („сила Бога не моли“, да не кажем „пара врти где бургија неће“)…

Колико вас, полицајаца, инспектора, судија, адвоката, социјалних радника, менаџера,… , вас који имате моћ одлучивања и којима је додељена толико племенита и велика одговорност да будете правични и да штитите и браните људска права, заправо их угрожавате и кршите, док им због ситних побуда уништавате оно мало наде у право и правду и поштовање достојанства и рушите сваку шансу за једнаким људским правима. Колико вас? Ту где сте, искористите за праведност и заштиту сваког човека, дато вам је па у добру користите. Иако сте до сад, а јесте се огрешили о неког, немојте у будућности то више чинити. Направите промену у себи и окружење ће бити боље. Ви треба да штитите људска права не да их кршите! Зар сте заборавили вашу улогу? Вратите људскост, достојанство и веру у институције (извршне власти) које треба да штите људска права а не да их крше!

О члановима 12 и 13 ви можете много више написати него ја, и готово сигурно свако има нешто за рећи: приватност нам никада није била угроженија, а да нас на прву осуди, етикетира и окарактерише свако себи даје за право, јер има право на своје мишљење, али нема право да вас вређа и осуђује, ремети приватност и наноси бол било које врсте. Престаните да осуђујете и мешате се у људске животе. Право на то имате само ако нешто можете помоћи тој особи. Не кршите људска права и слободе. И не етикетирајте људе, не угрожавајте их.

Што се члана 13 тиче и права описаних у истом, не постоји особа која би могла да каже да јој ово право није ускраћено. Свима нам је кретање ограничено и забрањено. Излазак и улазак у другу земљу ограничен или условљен. Да ли ви некоме ограничавате кретање? Кршите ли то право и зашто?

Приступ јавним службама никада није исти за све. Ако имате везу приступ олакшан (члан 21). Да ли запослени у јавним службама крше људска права, тако што им ускраћују приступ? Да ли, државни службениче, ти је важно ког сам статуса, економског или политичког, да ли сам незапослена или директорка, да ли сам инспекторка или спремачица, политичарка,… , па према томе ми приступаш и допушташ?

Да ли кршиш нечија права или си то учинио? Сети се! Немој више.

Чланови 22 и 23 говоре о социјалној заштити и правима на рад те се у ставу три члана 23 каже: „Свако ко ради има право на праведну и повољну накнаду која себи и својој породици осигурава егзистенцију достојну људског достојанства и која се по потреби допуњује другим средствима социјалне заштите.“ Даље у члану 25: „Свако има право на животни стандард који одговара здрављу и добробити себе и своје породице, укључујући храну, одећу, смештај и медицинску негу и неопходне социјалне услуге, и право на сигурност у случају незапосленост, болест, инвалидитет, удовство, старост или други недостатак средстава за живот у околностима ван његове контроле.
(2) Мајчинство и детињство имају право на посебну негу и помоћ. Сва деца, рођена у браку или ван њега, уживаће исту социјалну заштиту.“ Држава, послодавци, социјално и сви чиниоци и учесници у процесу, свесно и несвесно крше људска права. Не може човек од гушења да умре у ходнику здравствене установе, након што је чекао 30 сати да му се укаже медицинска помоћ!!!

Не може да добија нездраву храну а да му онда као лек предложе инсулин. Свесно му дају оно што му шкоди а онда му лече последице тога и уводе доживотни лек. Не може да се деца отимају родитељима зато што немају довољно новца, а онда из буџета одвоје новац за хранитељску породицу. Колико сте права људских прегазили, колико људи дискриминисани, колико достојанства унизили? Престаните да кршите људска права! То чинимо сваки дан свесно или не. Промена је у нама, мењајте се на боље, радите на себи јер највећи проблем је у човеку, у појединцу. Када свако од нас буде себе променио променићемо свет! Не можемо кукати и причати о својим правима док истовремено газимо по туђим правима. Не можемо тражити право за себе кршећи туђе право.

Дакле, сви имате право на животни стандард који одговара здрављу и добробити вас и ваше породице… а то што то право у већини случајева није остварено па, неко је крив: ти, ја, ми, они, систем… Пише да имате/мо право, стварност једно, жеље друго, а папир трпи све. Да би се то променило мењајмо себе! Не крши туђе право!!!

У наставку погледајте Универзалну декларацију о људским правима и текст преузет са сајта УН.

Универзална декларација о људским правима

Универзална декларација о људским правима (УДХР) је прекретница у историји људских права. Састављени од представника различитог правног и културног порекла из свих региона света, Декларацију је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација у Паризу 10. децембра 1948. године ( Резолуција Генералне скупштине 217 А ) као заједнички стандард достигнућа за све народе и све нације. По први пут поставља основна људска права која треба да буду универзално заштићена и преведена је на преко 500 језика.

Преузмите ПДФ

Преамбула

Док је признавање урођеног достојанства и једнаких и неотуђивих права свих чланова људске породице темељ слободе, правде и мира у свету,

Док су занемаривање и презир према људским правима резултирали варварским поступцима који су огорчили савест човечанства, а појава света у којем ће људи уживати слободу говора и веровања и слобода од страха и жеље проглашена је највишом тежњом обичног народа,

Будући да је неопходно, ако човек не буде приморан да прибегне, као крајњем уточишту, побуни против тираније и угњетавања, да људска права буду заштићена владавином закона,

Будући да је неопходно промовисати развој пријатељских односа међу народима,

Док су народи Уједињених нација у Повељи потврдили своју веру у основна људска права, у достојанство и вредност људске личности и у једнака права мушкараца и жена и одлучили да промовишу друштвени напредак и боље стандарде живота у већа слобода,

Док су се државе чланице обавезале да ће у сарадњи са Уједињеним нацијама промовисати универзално поштовање и поштовање људских права и основних слобода,

Док је заједничко разумевање ових права и слобода од највеће важности за пуну реализацију овог залога,

Стога, ОПШТА СКУПШТИНА проглашава Ову УНИВЕРЗАЛНУ ДЕКЛАРАЦИЈУ ЉУДСКИХ ПРАВА заједничким стандардом постигнућа за све људе и све нације, до краја да ће сваки појединац и сваки орган друштва, имајући ову Декларацију непрестано на уму, настојати подучавањем и образовање за промоцију поштовања ових права и слобода и прогресивним мерама, националним и међународним, да се обезбеди њихово универзално и ефикасно признавање и поштовање, како међу народима самих држава чланица, тако и међу народима територија под њиховом јурисдикцијом. 

Члан 1.

Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Они су обдарени разумом и савешћу и треба да делују једни према другима у духу братства.

Члан 2.

Свако има право на сва права и слободе изложене у овој Декларацији, без икакве разлике, попут расе, боје коже, пола, језика, религије, политичког или другог мишљења, националног или социјалног порекла, имовине, рођења или другог статуса. Даље, неће се правити разлика на основу политичког, јурисдикционог или међународног статуса земље или територије којој неко лице припада, било да је независно, поверено, несамоуправно или под било којим другим ограничењем суверенитета.

Члан 3.

Свако има право на живот, слободу и личну сигурност.

Члан 4.

Нико не сме бити држан у ропству или ропству; ропство и трговина робовима забрањени су у свим облицима.

Члан 5.

Нико не сме бити подвргнут мучењу или окрутном, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању.

Члан 6.

Свако има право на признање свуда као особу пред законом.

Члан 7.

Сви су једнаки пред законом и без дискриминације имају право на једнаку заштиту закона. Сви имају право на једнаку заштиту од сваке дискриминације која крши ову Декларацију и од било каквог потицања на такву дискриминацију.

Члан 8.

Свако има право на ефикасан правни лек од надлежних националних судова за дела која крше основна права која су му додељена уставом или законом.

Члан 9.

Нико не може бити подвргнут самовољном хапшењу, притвору или изгону.

Члан 10.

Свако има пуну једнакост на правично и јавно саслушање пред независним и непристрасним судом, у утврђивању његових права и обавеза и било које кривичне оптужбе против њега.

Члан 11.

(1) Свако ко је оптужен за кривично дело има право да се сматра невиним све док му се у складу са законом не докаже кривица на јавном суђењу на којем има све гаранције потребне за одбрану.
(2) Нико се неће сматрати кривим за било које кривично дело због било које радње или пропуста који у време када је почињен нису представљали кривично дело према националном или међународном праву. Нити ће се изрећи тежа казна од оне која је била примењива у време када је кривично дело почињено.

Члан 12.

Нико не сме бити подвргнут произвољном мешању у његову приватност, породицу, дом или преписку, нити нападима на његову част и углед. Свако има право на заштиту закона од таквог ометања или напада.

Члан 13.

(1) Свако има право на слободу кретања и боравка унутар граница сваке државе.
(2) Свако има право да напусти било коју земљу, укључујући своју, и да се врати у своју земљу.

Члан 14.

(1) Свако има право да тражи и ужива азил у другим земљама од прогона.
(2) На ово право се не може позивати у случају кривичног гоњења које заиста потиче из неполитичких злочина или дела противног циљевима и принципима Уједињених нација.

Члан 15.

(1) Свако има право на држављанство.
(2) Нико не може бити самовољно лишен свог држављанства нити право на промену држављанства.

Члан 16

(1) Пунолетни мушкарци и жене, без икаквих ограничења због расе, националности или религије, имају право да се венчају и оснују породицу. Они имају право на једнака права у погледу брака, током брака и након његовог раскида.
(2) Брак се закључује само уз слободну и потпуну сагласност супружника који планирају.
(3) Породица је природна и основна друштвена јединица и има право на заштиту од стране друштва и државе.

Члан 17.

(1) Свако има право да поседује имовину сам, као и заједно са другима.
(2) Нико не може бити самовољно лишен своје имовине.

Члан 18.

Свако има право на слободу мисли, савести и вероисповести; ово право укључује слободу промене вероисповести или уверења и слободу, било самостално или у заједници са другима, јавно или приватно, да испољава своју веру или уверење у настави, пракси, богослужењу и обредима.

Члан 19.

Свако има право на слободу мишљења и изражавања; ово право укључује слободу држања мишљења без уплитања и тражења, примања и преношења информација и идеја путем било ког медија и без обзира на границе.

Члан 20.

(1) Свако има право на слободу мирног окупљања и удруживања.
(2) Нико не може бити приморан да припада удружењу.

Члан 21.

(1) Свако има право да учествује у влади своје земље, директно или преко слободно изабраних представника.
(2) Свако има право на једнак приступ јавним службама у својој земљи.
(3) Воља народа биће основа власти власти; ова воља ће се изразити на повременим и истинским изборима који ће се одржати на општем и једнаком бирачком праву и одржаће се тајним гласањем или еквивалентним слободним поступцима гласања.

Члан 22.

Свако, као члан друштва, има право на социјалну сигурност и има право на остваривање економских, социјалних и културних права неопходних, кроз национални напор и међународну сарадњу, у складу са организацијом и ресурсима сваке државе. његово достојанство и слободан развој његове личности.

Члан 23.

(1) Свако има право на рад, на слободан избор запослења, на праведне и повољне услове рада и на заштиту од незапослености.
(2) Свако, без икакве дискриминације, има право на једнаку плату за једнак рад.
(3) Свако ко ради има право на праведну и повољну накнаду која себи и својој породици осигурава егзистенцију достојну људског достојанства и која се по потреби допуњује другим средствима социјалне заштите.
(4) Свако има право да оснива синдикате и да им се придружује ради заштите својих интереса.

Члан 24.

Свако има право на одмор и разоноду, укључујући разумно ограничење радног времена и периодичне плаћене празнике.

Члан 25.

(1) Свако има право на животни стандард који одговара здрављу и добробити себе и своје породице, укључујући храну, одећу, смештај и медицинску негу и неопходне социјалне услуге, и право на сигурност у случају незапосленост, болест, инвалидитет, удовство, старост или други недостатак средстава за живот у околностима ван његове контроле.
(2) Мајчинство и детињство имају право на посебну негу и помоћ. Сва деца, рођена у браку или ван њега, уживаће исту социјалну заштиту.

Члан 26.

(1) Свако има право на образовање. Образовање мора бити бесплатно, барем у основној и основној фази. Основно образовање је обавезно. Техничко и професионално образовање биће опште доступно, а високо образовање једнако доступно свима на основу заслуга.
(2) Образовање ће бити усмерено на пуни развој људске личности и на јачање поштовања људских права и основних слобода. Промовираће разумевање, толеранцију и пријатељство међу свим народима, расним или верским групама и унапређиваће активности Уједињених нација на одржавању мира.
(3) Родитељи имају претходно право да бирају врсту образовања које ће се стећи њиховој деци.

Члан 27.

(1) Свако има право да слободно учествује у културном животу заједнице, ужива у уметности и учествује у научном напретку и његовим предностима.
(2) Свако има право на заштиту моралних и материјалних интереса који произилазе из било које научне, књижевне или уметничке продукције чији је аутор.

Члан 28.

Свако има право на друштвени и међународни поредак у којем се права и слободе утврђени овом Декларацијом могу у потпуности остварити.

Члан 29.

(1) Свако има дужности према заједници у којој је једино могућ слободан и потпун развој његове личности.
(2) У вршењу његових права и слобода, свако ће бити подложан само оним ограничењима која су утврђена законом искључиво у циљу осигурања потребног признавања и поштовања права и слобода других и испуњавања праведних моралних захтева , јавни ред и опште благостање у демократском друштву.
(3) Ова права и слободе ни у ком случају се не могу примењивати супротно циљевима и принципима Уједињених нација.

Члан 30.

Ништа у овој Декларацији не може се тумачити тако да подразумева било коју државу, групу или лице било какво право да се бави било којом активношћу или да изврши било који акт усмерен на уништавање било ког од овде наведених права и слобода.

Текст преузет са https://www.un.org/en/universal-declaration-human-rights/index.html

Да ли ико, заиста, размишља и чини нешто за добробит деце (част изузецима и појединцима)? Да ли они који имају могућност да помогну деци у свету то и чине? Колико је деце у ратним подручјима? Колико деце је гладно? Колико нема основне услове за живот? Колико их је отето, продано и злостављано? Да ли су нам заиста важна права све деце на планети или је ово само још једно слово на папиру? Да ли и колико земље потписнице поштују и примењују Конвенцију?

Поражавајући статистички подаци говоре о угрожености скоро свих дечијих права, бар оних која су описана у Конвенцији о правима детета усвојеној 1989. године од исте те Генералне скупштине Уједињених нација.

Конвенцијa је значајна по томе што се на једном месту дефинишу грађанска, политичка, економска, здравствена, социјална и културна права детета, али и по томе што је ово, могли бисмо рећи, најшире прихваћен инструмент, правни, за заштиту људских права. Конвенцију је до сада ратификовало 196 земаља.

Свака држава усвајањем ове Конвенције, показује спремност за преузимање одговорности за добробит деце. Конвенција не говори само о правима детета, већ и обавезама које ми, као друштво у целини, имамо ради остваривања права детета.

Дете је, према Конвенцији, свака особа млађа од 18 година (осим ако домаће законодавство не дефинише другачије годину у којој се стиче пунолетство).

Конвенција се заснива на четири основна принципа:

Право детета на живот, опстанак и развој, партиципација, недискриминација и најбољи интерес детета.

У нади да ће свако од нас појединачно заштитити свако дете и омогућити услове за безбедан и безбрижан живот, али и да ће свака држава као приоритет ставити интересе и добробит деце и радити у интересу деце, желимо да свако дете на планети буде безбрижно и пошаљемо поруку целом свету да су деца наше благо и да њихова добробит свима нама би требло да је најбитнија.

Ове слике говоре о нашој „успешности“ да деци обезбедимо безбрижност и све оно што им је загарантовано рођењем, свим писаним и неписаним моралним правима и нормама.

Опростите нам децо.

Конвенцију о правима детета можете преузети овде.

“Стални пораст захтева за посредовањем и посредовања приметан је од доношења Закона о посредовању у решавању спорова („Службени гласник РС“, бр. 55/2014), а посебно од издавања Заједничких смерница за промоцију медијације у Републици Србији од стране Врховног касационог суда, Високог савета судства и Министарства правде 28.јуна 2017. године.
Након издавања Заједничких смерница уследиле су разне промотивне активности Министарства правде и Правосудне академије, као и запажени напори одређених судова у том смислу. На основу Заједничких смерница закључени су различити протоколи, попут Протокола о сарадњи Вишег и Основног суда у Нишу, с једне стране, и Јавног комуналног предузећа ЈКП Ниш, с друге стране, о примени медијације у решавању спорова који проистичу из пружања комуналних услуга; Споразум о сарадњи на унапређењу примене медијације у привреди између Привредне коморе Србије и Привредног апелационог суда; Упутство за унапређење и промоцију поступка закључења и извршења вансудског поравнања у поступцима за заштиту права на суђење у разумном року, итд. Министарство правде наставља да промовише посредовање кроз учешће на семинарима, конференцијама и другим релевантним националним и међународним форумима. Треба истаћи да је Република Србија била међу првих 46 потписница Конвенције Уједињених нација о међународним споразумима о решавању спорова медијацијом, у Сингапуру 7. августа 2019.године. Сингапурска Конвенција о медијацији представља кључни инструмент олакшавања међународне привреде и промоције медијације као алтернативног и ефикасног начина решавања спорова, обезбеђујући извршност споразума које су странке закључиле у поступку медијације и очекује се да ће имати исти подстицај на развој медијације као и Њујоршка конвенција о признању и извршењу страних арбитражних одлука.
Ипак, статистика показује да мора постојати већа потражња за медијацијом да би се постигли циљеви из Директиве о медијацији из 2008.године.

Наиме, од 411 посредника који су поднели своје годишње извештаје Министарству правде за 2019. годину, 124 су изјавили да су посредовали у 2019. години, од којих су 34 посредовала у сарадњи са још једним посредником. На основу ових извештаја, током 2019. године закључено је 569 споразума о посредовању (споразум о приступању посредовању), док је 403 случаја успешно окончано закључењем споразума о решавању спора посредовањем.

Већина поступака посредовања спроведена је на територији Апелационог суда у Београду (34,7%), док је 29% спроведено на територији Апелационог суда у Нишу, 19,4% на територији Апелационог суда у Новом Саду и 14,5% на територији Апелационог суда у Крагујевцу.

Стога број медијација у односу на број покренутих парничних поступака и даље остаје испод 1%.

Закључно са 30.12.2019. године, код Министарства правде регистровано је 1.349 посредника.
Од тог броја, више од трећине посредника (477) је из Београда, потом 136 из Ниша, 131 из Новог Сада и 65 из Крагујевца. Њих 277 је из реда адвоката (1/4 од свих посредника), 29 судија, 6 судијска помоћника, 10 јавних извршитеља, 832 дипломираних правника и два заштитника грађана. Није било поднетих предлога за одузимање дозвола посредника Комисији за спровођење поступка одузимања дозволе за посредовање.
Што се тиче обука, закључно са 30.12.2019. године, 17 организација је добило дозволе за спровођење обуке за посреднике, али је до сада 12 организација спроводило обуку, са укупним бројем од 2.941 полазника.
У погледу легислативних измена, Народна скупштина Републике Србије је 28. јуна 2018. године усвојила Закон о изменама и допунама Закона о мирном решавању радних спорова којим је проширен делокруг Републичке агенције за мирно решавање радних спорова, у складу са праксом и дотадашњим искуством.
Надлежност за индивидуалне радне спорове је проширена и на спорове поводом: исплате плате/зараде, накнаде плате/зараде у складу са законом, исплате отпремнине при одласку у пензију, радног времена и остваривања права на годишњи одмор. Битна новина у Закону је изричито нормирање да арбитар у току поступка указује странама у спору на могућност споразумног решавања спора. Закон о изменама и допунама Закона о судским таксама („Службени гласник РС“ бр. 95/2018 од 8. децембра 2018. године) којим се странке подстичу да своје спорове реше мирним путем, медијацијом или на други споразуман начин је усвојен и ступио је на снагу 1. јануара 2019. године.

У складу са изменама и допунама,

наплата судске таксе се одлаже како би се странкама оставила могућност да и по покретању судског поступка још једном додатно размотре мирно решење насталог спора. Уколико странке до закључења првог рочишта за главну расправу реше спор медијацијом, судским поравнањем, признањем или одрицањем од тужбеног захтева, ослобађају се од плаћања свих судских такси.

Увиђајући да је до одрживог и ефикасног система медијације могуће доћи само кроз координиране, заједничке и континуиране напоре, Министарство правде се у циљу покретања стратешког приступа у августу 2018. године обратило институцијама, попут Националне банке Србије и Агенције за мирно решавање спорова, како би заједно покушали да пронађу најбоље начине за унапређење примене и квалитета медијације у областима њихових надлежности. Такође, Радна група за израду Нацрта измена и допуна Закона о посредовању у решавању спорова и пратећих подзаконских аката формирана је 2018. године и уз подршку ЕУ пројеката интензивно ради на новом законском оквиру од почетка 2019. године, све са циљем унапређења доступности и квалитета медијатора и повећања броја медијација, тј. проналажења модалитета који би омогућили постизање циљева из Директиве о медијацији из 2008. године. Надзор над применом Законика о кривичном поступку од 2011. године успешно је спроведен, посебно у оквиру рада Комисије за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа за период 2013-2018. године. Тромесечни извештаји о примени новог Законика о кривичном поступку које је припремало Републичко јавно тужилаштво детаљно су разматрани на седницама Комисије за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа за период 2013-2018. године. Увођење тужилачке истраге и института одлагања кривичног гоњења и споразума о признању кривичног дела учинили су кривични систем много ефикаснијим. Радна група која ће бити формирана предложиће предузимање одговарајућих корективних мера где је то потребно, као и евентуалне измене појединих одредаба у чијој су примени уочени недостаци” – наводи се у Ревидираном акционом плану за поглавље 23, који је 10. јула 2020. године усвојила Влада Републике Србије.

текст и слике преузети са: сајта Министарства правде, Ревидирани акциони план поглавља 23. У следећем броју ћемо дати свој поглед на овај план и однос према медијацији. Мада, није тешко закључити колико и шта је урађено по питању медијације ако је број поступака медијације испод 1% у односу на број парничних поступака, иако је чињеница да је скоро 71% успешно окончаних поступака у медијацији, тј. окончано споразумом. Шта је онда у питању?

Да ли сте знали да је 5. јуна 2003. од стране Савета Европе и Европске комисије  установљен Европски дан грађанске правде. За обележавање овог дана означен је 25. октобар и од тада се сваке године обележава као дан цивилне правде са циљем приближавања правосудног система грађанима, информисања,  како би им правосудни систем  био приступачнији, али и како би боље разумели своја права и сазнали на који начин могу да остваре своја права и  која средства  им стоје на располагању за остваривање тих права. После 17 година, од како је установљено обележавање овог дана, ми данас можемо слободно да кажемо да се ништа значајно није променило и да би осим формалног обележавања на папиру, који служи за правдање онима који финансирају,  било идеално информисати грађанство и приближити им се искрено и срдачно, а не формално,

јер резултати говоре да о грађанским правима знају сви осим самих грађана, управо оних којима су намењена и потребна и који не знају како да их остваре.

Није ово критика само појединим владама Европских држава, већ читавој Европи и онима који одлучују по овим питањима! Затворен круг у који не можете доћи ни до информација ни до средстава да би заиста народу омогућили да буду информисани, а онда им пружили прилику да покушају, али и да остваре своја права!!!

У прилог овоме говоре и резултати недавно спроведених истраживања која су показала да скоро 60% грађана не зна ништа о поступку медијације, нпр. Не знају да свој спор, конфликт, незадовољство могу решавати вансудским мирним путем,  који је ефикаснији, бржи, хуманији, штеди све ресурсе, унапређује односе… Не знају за поступак у ком се ПРАВО И ПРАВДА ПРИБЛИЖАВАЈУ.

Е, моја Европо! Ово су поражавајуће чињенице. У прилог  говори и мејл који је стигао у нашу редакцију, чији садржај ћемо објавити уз одобрење онога ко га је послао, погледајте! Чак 14 година процес траје. Колико људи још има овакве и сличне проблеме, а ништа о својим правима и начинима на које могу да их остваре не знају!? Толико о правди и њеном приближавању грађанству!!! Захваљујући нашем магазину први пут је човек чуо за поступак медијације.

Синоћ смо добили још неке поруке са питањима како да људи остваре своја права! Драга Европо пробуди се! Без вере у постојање правде, какав живот очекује становнике земље? Да ли народ верује у правду коју спроводе надлежне институције, европске институције, светске  или једино преостаје да се надамо и стрпљиво сачекамо Божију правду?

Ваш магазин Медијатор, магазин свих становника ове нам планете ће се залагати да будете информисани и да вам свака корисна информација буде доступна, залагаће се да се право и правда приближе, да се спорови и конфликти решавају мирним путем, да се што више људи информише о поступку медијације, да се што више младих обучи вештинама медијације, како би предупредили и адекватно реаговали на могуће конфликте, али пре свега како би истицали и развијали социолошко хуманистичке особине, јер данас је „умјетност бити човјеком“ како би рекао уметник у овој дисциплини господин Срђан Шимац, који враћа веру у људе, а као судија враћа веру и у правду!

Нека нам је сретан овај дан и да се право и правда изједначе и буду доступне грађанима.

За сам почетак треба истаћи да:

“Основни суд у Крушевцу има посебан третман од стране Врховног касационог суда управо због резултата који су постигнути на пољу медијације.

У прилог томе говори и чињеница да је управо Основни суд у Крушевцу активностима усмереним на унапређење медијације изабран од стране Врховног касационог суда Одлуком Врховног касационог суда, у оквиру спровођења подршке пројекту “ЕУ за Србију – подршка Врховном касационом суду”. Наиме, приликом посете представника пројекта Основном суду у Крушевцу и њиховог упознавања са организацијом, предузетим активностима и резултатима постигнутим у подршци и унапређењу медијације, Основни суд у Крушевцу је апострофиран као суд који је пример најбоље праксе у организацији и предузетим активностима у решавању спорова мирним путем, у Републици Србији”.

Све претходно наведено је и више него довољно  да наредне странице Медијатор магазина посветимо овом суду.

Од кад постоји Центар за медијацију?

“На основу одредби Судског пословника и на основу Упутства за унапређење медијације у Републици Србији које је донето од стране председника Врховног касационог суда, Високог савета судства и Министра правде, – председник Основног суда у Крушевцу Слободан Н. Ивановић донео је дана 10.10.2018. године Одлуку о оснивању Инфо службе Основног суда у Крушевцу, за подршку алтернативном решавању спорова као и Упутство о начину приступа, систему рада и начину поступања Инфо – службе за подршку алтернативном решавању спорова”.

Како је организован?

“Инфо пулт је формиран у холу Основног суда у Крушевцу ради пружања општих информација странкама и грађанима о поступку посредовања-медијације и давања лифлета Националног удружења медијатора Србије и Удружења грађана медијатори Крушевац.

Инфо служба медијације за подршку алтернативним начинима решавања спорова налази се на другом спрату Основног суда у Крушевцу, канцеларија бр. 31, контакт телефон 037/413-631, мејл medijacija@ks.os.sud.rs, а која пружа детаљније информације о могућности решавања спорова путем медијације у складу са Законом о посредовању у решавању спорова, и то како грађанима који нису покренули спор пред судом, тако и странкама које је предметни судија на рочишту упутио на поступак медијације”.

Шта је задатак инфо службе?

“Задатак Инфо службе је пружање помоћи грађанима приликом попуњавања упитника и избора медијатора са списка лиценцираних медијатора који се налази на Огласној табли Основног суда у Крушевцу, на сајту НУМС-а, сајту Министарства правде РС и у Инфо служби, али и вођење уписника ради евиденције упућених странака и предмета на поступак посредовања, праћење предмета и начина њиховог окончања у поступку медијације уз електронску и телефонску комуникацију са изабраним медијаторима”.

Колико је предмета упућено на медијацију?

“Од оснивања Инфо службе 10.10.2018. године па до данас, упућено је укупно 28 (двадесетосам) предмета на поступак посредовања-медијације, попуњавањем упитника код поступајућег судије или у Инфо служби Основног суда у Крушевцу. Према врсти спора упућено је: радни спор – 1 предмет, породични спор 7 предмета, брачна тековина – 2 предмета, накнада штете – 4 предмета, утврђење права својине (сусвојине) – 7 предмета, чинидба и трпљење – 1 предмет, поништај судског поравнања – 1 предмет, сметање државине 1 предмет, стицање без основа (неосновано обогаћење) – 2 предмета, 1 кривични предмет (лака телесна повреда и увреда) и 1 извршни предмет (извршење на покретним стварима).

Од 28 упућених предмета успешно су окончана 9 ( девет ) предмета потписивањем Споразума о решавању спора код изабраног медијатора, међу којима је посматрано према врсти спора успешно решено 6 парничних предмета у поступцима у вези породичних односа, 1 парнични предмет – утврђење права својине, 1 предмет из кривичне материје и 1 предмет из извршне материје”.

Како се врши избор предмета који се упућују на медијацију?

Избор предмета који се упућује на медијацију врши поступајући судија у свакој фази поступка, и то тако што странке у медијабилним предметима активно усмерава на поступак медијације, достављајући странкама и њиховим пуномоћницима писано обавештење о праву на поступак медијације која садржи поуку о праву на ослобађање судске таксе уколико се поступак оконча до дана закључења првог рочишта за главну расправу посредовањем, судским поравнањем, признањем тужбеног захтева или одрицањем од тужбеног захтева.

Такође, странке су самоиницијативно предлагале на рочишту поступак медијације, или су након разговора са судијским помоћником у Инфо служби медијације упућиване у исти”.

Процедура упућивања предмета на медијацију, који је поступак и ко то чини?

“Поступак медијације, односно посредовања може се покренути пре или након покренутог поступка. Покреће се закључењем Споразума о приступању посредовању код изабраног медијатора. Ако се странке у току судског или неког другог поступка сагласе да спор реше путем посредовања, поступајући судија заказује наредно рочиште за главну расправу или гл.претрес уколико је кривични предмет у питању, и упућује странке у Инфо службу медијације Основног суда у Крушевцу где странке попуњавају упитнике, а ради евидентирања и праћења предмета. Том приликом судијски помоћник даје  информације о сертификованим медијаторима који су прошли  основну и специјализовану обуку и помаже странама у избору, уколико им је помоћ потребна, без фавориције било ког медијатора, потпуно независно и стручно. Када изабрани медијатор достави суду, односно Инфо служби споразум о приступању посредовању, поступајући судија тада застаје са поступком који не може бити дужи од 60 дана и који само једном може бити одређен по овом основу. Споразум о приступању посредовању мора бити у писаној форми и њиме странке потврђују избор медијатора, уређују међусовна права и обавезе, утврђују трошкове поступка медијације и др.питања од значаја за њих. Након тога, чека се исход медијације, односно Инфо служба контактира изабраног медијатора, прати и проверава да ли је медијација успела или не, и сходно томе да ли су странке у спору закључиле Споразум о решавању спора посредовањем и на тај начин решиле свој спорни однос, поступак медијације и судски поступак се успешно завршава, а уколико исти није закључен, стране се без икаквих санкција враћају у судски поступак који се наставља код поступајућег судије, и самим тим не долази до одуговлачења судког поступка.

Битно је нагласити и то да, уколико стране у спору постигну споразум о решавању спора посредовањем, тај споразум има снагу вансудског поравнања, и може имати снагу извршне исправе ако садржи клаузулу извршности (изјаву дужника да пристаје да поверилац на основу споразума након доспелости може покренути поступаки принудног извршења) или ако су потписи страна и посредника оверени од стране суда или јавног бележника.

По досадашњем искуству Основног суда у Крушевцу, поступак посредовања – медијације је заживео и постоји велико интересовање грађана за исти. Странке су у почетку биле скептичне и недовољно информисане, док сада све више прихватају поступак медијације, а као доказ за то је и чињеница да је Основни суд у Крушевцу један од 11 судова у Републици Србији који су увели поступак медијације као начин алтернативног решавања спорова”.

Како је све почело и које се активности предузимате у циљу промоције и унапређења медијације?

“Након пилот пројекта у Крагујевцу и Нишу, Основни суд у Крушевцу је међу првима почео да са применом медијације и потписао је дана 01.10.2018. године Протокол о сарадњи ради унапређења медијације са НУМС-ом у циљу промовисања и спровођења посредовања у решавању спорова као једног од вансудских начина решавања односа у свим областима друштвеног живота. Медијатори – чланови НУМС-а који су обухваћени овим протоколом, пружали су услуге медијације у споровима мале вредности бесплатно, док у споровима који прелазе малу вредност медијатори су пружали услуге медијације бесплатно три месеца, односно до 01.01.2019. године.

– У Основном суду у Крушевцу, у периоду од 22. до 26. октобра 2018. године, одржана је

„Недеља медијације“, као део општих активности у оквиру Националне стратегије реформе правосуђа и Акционог плана за преговарачко поглавље 23,

а како би се промовисала и подржала медијација као алтернативни начин решавања спрова.

– „Дан отворених врата“ Основног суда у Крушевцу одржан је дана 25.10.2018. године, обележавањем Европског дана цивилне правде и приближавањем рада суда грађанима одржавањем конференције за штампу и симулацијом суђења ученика правног смера Економско-трговинске школе у Крушевцу који су спорни однос између странака решили у поступку медијације.

– Европски дан цивилне правде обележен је 25. новембра 2019. године манифестацијом отвореног форума у Основном суду у Крушевцу под називом „Дан отворених врата“ са циљем да се судство приближи грађанима кроз дискусију о начину рада и функционисању суда.

– У периоду од 04. новембра до 08. новембра 2019. године, у Основном суду у Крушевцу одржани су „Дани медијације“ у сарадњи са Министарством правде за подршку пројекта „ЕУ уз правду“, ради подршке развоју медијације и унапређењу њене примене, као и унапређењу приступа правди. У овом периоду грађани, странке, адвокати, могли су да се информишу о начинима решавања спорова мирним путем, а судије су како у седишту суда, тако и у судској јединици у Варварину, пре сваког рочишта уручивале странкама и пуномоћницима списак лиценцираних медијатора, упитник, обавештење и јавни позив да дођу у суд и покушају да реше спор медијацијом.

– Основни суд у Крушевцу је дана 01.11.2019. године потписао Протокол о сарадњи ради унапређења медијације са Удружењем грађана Медијатори Крушевца, у циљу ширења свести и сарадње на промовисању и спровођењу посредовања-медијације у решавању спорова, а којим су медијатори – чланови Удружења грађана МЕДИЈАТОРИ КРУШЕВЦА обухваћени овим протоколом пружали услуге медијације бесплатно у периоду од 01.11.2019. године до 31.12.2019. године.

– Медијско представљање као вид промотивне активности медијације ради упознавања шире јавности о предностима алтернативног решавања спорова у Основном суду у Крушевцу одржано је на локалним телевизијама и то дана 18.10.2018. године на Телевизији Крушевац у емисији „Разговор са поводом“, дана 24.10.2018. године и дана 06.11.2019. године на Плус телевизији у емисији „Пулс Града“”.

Свако успешно прилагођавање променама,  ефикасност, квалитет и иновативност  морају бити запажени и награђени, као што смо рекли на почетку. Добитници сте многих награда, реците нам нешто више о овим последњим признањима?

“На основу Одлуке Комисије Високог савета судства за доделу награда и признања од 17.09.2019. године, Основни суд у Крушевцу је добитник завидног броја награда и признања и сходно томе Основни суд у Крушевцу је, од стране председника Врховног касационог суда, председника Високог савета судства и председника Комисије Врховног касационог суда, судије Драгомира Милојевића, означен као апсолутни победник, који је добио следеће награде и признања:

1.  Награду у категорији “Повећања броја решених старих предмета у суду у односу на исти период претходне године”.

2. “Признање за допринос унапређењу ефикасности и квалитету судског система” – у обе категорије.

3.   “Признање за иновације које су допринеле побољшању рада суда”.

4.  Најзад, Основни суд у Крушевцу, је од стране Комисије Врховног касационог суда, означен и као суд који је остварио најбоље резултате у категорији “Повећања броја решених предмета у суду у односу на исти период претходне године”, али је из разлога везаних за критеријуме Правилника, који прописују, да предност има решавање старих предмета, Основном суду у Крушевцу је додељена награда у првој категорији, дакле, награда за више решених старих предмета”.

У чему се огледа награда ?

“Веома је битно истаћи и указати да је овај процес награђивања, у коме је Основни суд у Крушевцу означен као суд, који је остварио најбоље резултате у односу на судове исте врсте, реализован од стране Мулти донаторског фонда за подршку сектору правде у Србији ( МДТФ-ЈСС) који спроводи Светска банка, па се у складу са тим све набавке овог фонда реализују у складу са смерницама за набавку Светске банке.

Председник Основног суда у Крушевцу, судија Слободан Н. Ивановић, је заједно са својим сарадницима изабрао награду која ће допринети још ефикаснијем раду у Основном суду у Крушевцу, која ће бити коришћена од стране целог суда и за добробит суда.

Обзиром да је у питању робна награда, то је ентеријер овог суда богатији за две електронске инфо табле, најновије генерације, у 4К резолуцији, величине екрана 140 цм и 165 цм, које су смештене у холу на првом и другом спрату на којима се приказују све битне, значајне и неопходне информације које се односе на рад и функционисање Основног суда у Крушевцу”.

Сигурна сам да вас на неки начин ове награде и признања обавезују у даљем раду. Како даље?

“Истичемо да ће Основни суд у Крушевцу и у наредном периоду настојати да оствари циљ и сврху награда и признања, односно да ће и даље промовисати ефикасност, квалитет и иновативност у раду и најбоље праксе, те да ће остварити још напредније и делотворније методе рада, стварање подстицајног радног окружења. С тим у вези, све судије и запослени у Основном суду у Крушевцу ће и у наредном периоду настојати да одрже и још више унапреде овај висок квалитет рада, а тиме и оправдају како све добијене највише оцене тог рада, остварити циљ и сврху награђивања, тако и на најбољи могући начин учествовати у даљем унапређењу ефикасности и квалитету судског система Републике Србије, а све обзиром на место које Основни суд у Крушевцу последњих година заузима на правосудној мапи Републике Србије.

Захваљујући видљивим резултатима и заслуженим признањима Основног суда у Крушевцу, грађани Крушевца могу само да се поносе својим судом који је сада пример и инспирација и другим судовима како се скромно, достојанствено, упркос свим тешкоћама у раду на најбољи начин унапређује углед правосуђа у Републици Србији.”

Магазин Медијатор истиче да је Основни суд у Крушевцу извео и прво онлајн саслушање у априлу месецу, што говори у прилог свега претходно изреченог:  ефикасни, прилагодљиви променама и  иновативни. Прикључујемо се честиткама и желимо пуно успеха у даљем раду.

п.с. Насловна слика преузета са сајта Основног Суда у Крушевцу

Нела Савић

Када би просечног студента права питали штa чини доброг правника, одговор би врло вероватно био – добра правна логика и познавање правних правила и судске праксе. И он би био у праву. Бар једним делом. Познавати право и сналазити се у свету правних норми јест важно и јестe темељ правне струке, али није довољно. Као што студенти медицине уче и стичу знања како би једног дана помагали и лечили људе, тако то радимо и ми. Наша струка не постоји да би себи била сврхом, наша знања нису намењена нама самима, она су ту да служе другима. Проблем је што се понекад чини као да смо на то заборавили. Ми пишемо законе, доносимо пресуде и одлучујемо.

Али за кога ми то све радимо? 

Закони се примењују на све људе једне државе – млађе и старије, правнике, лекаре, вртларе или учитеље. Пресуда се не доноси за судије или адвокате, њима она не треба. Доноси се за оне који потраже помоћ и решење свог проблема. И онда се догађа једна апсурдна ситуација у којој они за које ми правници нешто пишемо и доносимо, нас не разумеју. Каквог то има смисла? 

Наша струка служи да би помагали другима. Наша улога јесте пружање правне помоћи и давање правних савета, али пре свега саслушати и разумети особу која помоћ тражи. Јер, пре него је проблем те особе постао праван, он је био само проблем. Можда је настао из пуког не разумевања двоје људи који нису могли прихватити своје различитости или се нису могли договорити. Можда су били неискрени. Можда су једно друго повредили. Можда су пале тешке речи и ћутање је звучало боље. Тужба је звучала најбоље, или је била једино преостало решење. А тужба је најчешће решење које ми правници дајемо када нам се људи обрате за помоћ. И тада њихов проблем постаје уз све остало и правни проблем. Сада се укључују адвокати, судије, тужбе и противтужбе – али у позадини свега је и даље један нарушени људски однос. Нечија туга, љутња, бол.

 У времену када знања психологије и неурологије постају све израженија, наша правна знања више нису довољна. Ми морамо посегнути за алатима и вештинама које и даље нажалост не учимо у школама и на факултетима. То су знања о међуљудским односима. Како комуницирамо, како се разумемо и слушамо. Зашто се понекад не разумемо и шта је у позадини сукоба?

Постоји низ комуникационих вештина и алата који се уче једнако као и наша правна знања. Замислите да вам дође особа са својим проблемом и да ви не само да знате у којој правној ситуацији се она налази, можете разумети како се осећа или због чега је до проблема дошло – где је он стварно настао. Тада би ваш спектар могућих решења био много шири од – “требало би тужити”. Јер шта ако ваша странка не жели заправо новац, већ од свог “противника” жели извињење? Као што сваки правник зна извињење не може бити предмет тужбеног захтева. Али могло би бити предмет поравнања. И о томе би се могло разговарати у поступку медијације односно мирења. 

Мирење тј. Медијација је један од алтернативних начина решавања спорова. Још се назива и потпомогнутим преговарањем или преговарањем уз помоћ треће неутралне особе. Идеја медијације је да у случајевима када је то могуће и када странке пристану, оне свој проблем решавају заједно – разговором и договором. И с обзиром на то да оне врло вероватно нису у добрим односима њима помаже трећа искусна особа – медијатор. Сваки медијатор поседује знања и вештине психологије, комуникације и др. kако би им помогао да се чују и разумеју, да схвате како су се уопште нашле у тој ситуацији, те да ситуацију реше тако да обе буду задовољне. За разлику од суда, где се проблем даје у руке судије да га реши – овде проблем решавају саме странке. И у том лежи и највећа моћ медијације. Ми правници у медијацији можемо бити медијатори или можемо и даље учествовати као адвокати странке. У том случају, ми странци помажемо да разуме позицију у којој се налази, саветујемо је и подржавамо у разрешењу њеног проблема. Све ово може звучати застрашујуће или нестварно. Заправо је врло стварно, стварније него икад. Свет се мења и долазе неке нове генерације. Више него икад посвећујемо пажњу свом унутрашњем свету , када смо незадовољни постављамо себи питања зашто се осећамо и понашамо на одређен начин. Покушавамо докучити међуљудске односе и радимо на себи. На крају, када и уђемо у конфликт са другима, ако нам је битан нарушени однос, не желимо тужбу, желимо решење! 

За ово нам пре свега треба храбрости. Није лако признати и рећи да је систем застарео и да не функционише. Није лако ни преиспитивати себе. Али будимо храбри и учимо се градити односе уместо да их рушимо! 

Аутор: Михаела Бекина, „Хрватска удруга за мирење“, Хрватска

We are in 2020 and we are moving closer together.

I am a foreigner in Serbia.

I only know the course of the conflict, the causes of the wars from books, stories and media reports.

I am a political scientist who focuses on International Relations and peace and conflict research and I want to emphasize the importance of mediation and reconciliation.

Conflicts always have more than one reason. There are several conflict parties and conflict objects, causes are varied and multidimensional.

Conflicts in communication arise when a party or a person wants to be right and the willingness to reach an agreement is missing.

Concerning the research on peace and conflict there are always different perspectives and stories which directly could lead into the unwillingness on an agreement. Approaches on a process of reconciliation are rejected by the conflict parties.

What are the causes of this behavior? The causes are wounds and pains…

Every war and conflict affects subsequent generations through trauma and wounds. We are next generations in 2020 and we are still identifying traces, wounds and pains throughout the region. But traces should fade, wounds should heal, pains should go away. Healing wounds takes time, care and medication. Most important is the awareness that this is the only way to recover and regain strength.

The medication that is needed – that the wound can heal and does not become inflamed or entails a subsequent illness – is mediation.

If a deep wound is not treated right it affects the overall health of the body. Blood poisoning occurs and the poisoned blood spreads throughout the body.

„Mediation is the Medication„

If you open up the wound, scratch it, it does not heal and you run the risk of getting a permanent infection of the body. You will not recover.

Southeastern Europe is a strong body but the wounds have not healed yet. The wounds were not treated properly. Now it is the time to work with mediation on the healing and reconciliation process. In education, in politics and in business.

We don’t know what the future holds… but in 2020 we will take care of each other again, wounds will heal and we will recover. 

Mediation is right way to do that!

Author: Iris Vasic

linkedin.com/in/irisvasic