Ускоро на снази нови Правилник о начину вођења евиденције о пруженој бесплатној правној помоћи и подршци („Службени гласник РС“, број 22 од 17. марта 2025.)

Овим правилником уређује се начин вођења евиденције о пруженој бесплатној правној помоћи, односно бесплатној правној подршци (БПП) и начин вођења евиденције коју води орган управе јединице локалне самоуправе који одлучује о захтевима за одобравање бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке.

Евиденције ће се водити у елeктрoнској форми на прописаним обрасцима који су саставни део Правилника.

Посебни су обрасци за све пружаоце БПП. Тако пружаоци из реда адвоката и јединицe локалне самоуправе евиденцију ће водити на обрасцима бр. 1 (Евиденција о пруженој бесплатној правној помоћи за пружаоце из реда адвоката и јединицe локалнe самоуправe/градских општина) и бр. 2 (Евиденција о пруженој бесплатној правној подршци за пружаоце из реда адвоката и јединицe локалне самоуправе/градских општина).

Пружаоци из реда удружења воде евиденцију на обрасцима бр. 3 (Евиденција о пруженој бесплатној правној помоћи – удружења) и бр. 4 (Евиденција о пруженој бесплатној правној подршци – удружења).

Пружаоци из реда јавних бележника воде евиденцију на обрасцу бр. 5 (Евиденција пружалаца бесплатне правне подршке – јавни бележници).

Пружаоци из реда посредника воде евиденцију на обрасцу бр. 6 (Евиденција пружалаца бесплатне правне подршке – посредници).

Пружаоци из реда правних факултета воде евиденцију на обрасцу бр. 7 (Евиденција о пруженој бесплатној правној подршци – правни факултети). (члан 3 Правилника)

Органи управе јединицe локалне самоуправе ће водити евиденцију о захтевима за одобравање бесплатне правне помоћи, односно бесплатне правне подршке, о решењима која су донета о захтевима и решењима о укидању решења о одобравању бесплатне правне помоћи, односно бесплатне правне подршке, на обрасцу бр. 8 (Евиденција органа управе јединице локалне самоуправе/градских општина о захтевима за одобравање бесплатне правне помоћи/подршке и о решењима донетим по захтевима). Обрасце можете пронаћи у наставку:

Образац број 1

Образац број 2

Образац број 3

Образац број 4

Образац број 5

Образац број 6

Образац број 7

Образац број 8

Република Северна Македонија је држава која настоји да својим грађанима обезбеди правну сигурност што би у неким привредним споровима значило да дужник испуњава своју обавезу, а поверилац да може да оствари испуњење применом алтернативног начина решавања спорова, конкретно путем обавезног покушаја медијације. Примена обавезног посредовања (обавезног покушаја медијације) у привредним споровима омогућиће странкама да избегну високе новчане трошкове, да не изгубе пословне партнере и запослене, да избегну губљење времена на низу рочишта и да имају прилику да руководе својим временом и трошковима, али и задовољство, јер је спор успешно решен,  свим странама у спорном односу.

У том правцу усвојен је Закон о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Македоније“ бр. 244 од 23.7.2015.). Члан 47 прописао је измене члана 461 Закона о парничном поступку : прописана обавеза за обавезним покушајем посредовања у привредним споровима. Измене и допуне ступиле су на снагу 01.2.2016. Промене се односе на део привредних спорова за новчана потраживања чија вредност не прелази 1.000.000 денара (16.300 еура), након чега се поступак покреће тужбом пред судом. Странке су дужне да покушају да разреше спор, пре подношења тужбе, медијацијом. При подношењу тужбе, подносилац тужбе је дужан да достави писмени доказ који издаје медијатор   да спор није успео да се реши у поступку медијације.

Ако тужитељ не обезбеди и не достави доказе – Изјаву лиценцираног медијатора,  ризикује да суд одбаци тужбу.

Практично, поступак медијације, за који је законом прописан обавезан покушај одвија се на следећи начин: Страна која има захтев пре подношења тужбе пред надлежним судом:

мора покушати да спор реши посредовањем, бирајући лиценцираног медијатора  из Именика медијатора којима се подноси захтев за покретање медијације.

У захтеву се наводе подаци о иницирајућој страни, подаци о противној страни, основа спора, вредност спора и кратак опис спора. Након што прими захтев од иницијатора, а то може бити правно или физичко лице, медијатор (посредник) шаље позив другој страни у спорном односу. Уз позив, медијатор обавештава супротну страну о предмету спорног односа и позива га у року од 15 дана од слања позива да изјави да ли ће прихватити позив за решавање спорног односа медијацијом. Ако позвана страна у законском року прихвати позив за медијацију, медијатор у договору са странама договара место и време одржавања састанака, а на заказаним састанцима свака страна може бити заступљена пуномоћјем. Ако позвана страна не прихвати позив или не достави никакав одговор у року од 15 дана, медијатор иницијатору издаје Изјаву да покушај обавезног посредовања није успео. Медијатор  издаје изјаву да покушај разрешавања спора посредовањем није успео и у случају да позвана страна прихвати позив за посредовање, али у законски прописаном року од 60 дана није постигнут споразум за решавање спора. Изјава посредника (медијатора) може се користити као додатак парници, ако је страна иницијатор одлучила покренути поступак пред судом због конкретног спорног односа.

У случају да се поступак посредовања успешно оконча, односно странке дођу до решења спорног односа, медијатор у договору са странкама припрема споразум, који потписују медијатор и странке. Медијатор подноси примерак споразума странама и подноси извештај Министарству правде да је спор решен посредовањем. Ако се стране договоре да ће постигнути споразум постати извршни документ, постоји законска могућност да га овласти јавни бележник у складу са одредбама Закона о бележништву.

Иако део стручне јавности сматра да обавезан покушај медијације доводи у питање принцип добровољности у посредовању, информације које је Министарство правде објавило у априлу 2019. године наводе да је према њиховим статистикама забележено 395 медијација у привредним споровима, од чега 129 или 32,6% су завршене споразумом.

                                                                                 Аутор: Мр Гордана Атанасова