Međunarodna konferencija, organizovana u dva panela i šest radionica, je bila prilika za razmjenu iskustava, ideja i vizija o budućnosti medijacije u Hrvatskoj i šire.

Promicanje dijaloga i mirnog načina rješavanja sporova temelj je društva u kojem se poštuju ljudska prava, različitosti i dostojanstvo svakog pojedinca.
Medijacija nije samo alat, ona je temelj razumijevanja, empatije i suradnje.
Ponosni smo što smo upravo na Međunarodni dan nenasilja okupili stručnjake na području medijacije i sve one koji vjeruju u moć riječi.“ – navode iz Hrvatske udruge za medijaciju i zahvaljuju svima koji su dali svoj doprinos samoj konferenciji, te svima koji svakodnevno doprinose kulturi dijaloga. „Nastavljamo zajedno graditi mostove razumijevanja i rješavati sukobe na način koji osnažuje, povezuje i potiče mir.“ – poručuju iz HUMa

„Medijacija je ključna za budućnost odvjetničke profesije.
Medijacija nije alternativa odvjetništvu, nego njegov logičan i neizbježan razvojni smjer.
Vjerujem da se kroz medijaciju odvjetnici ponovno povezuju s izvornom svrhom prava – pomoći ljudima i zajednici, štiteći interese na 𝐧𝐚č𝐢𝐧 𝐤𝐨𝐣𝐢 𝐧𝐚𝐝𝐢𝐥𝐚𝐳𝐢 𝐤𝐥𝐚𝐬𝐢č𝐧𝐢 𝐤𝐨𝐧𝐜𝐞𝐩𝐭 𝐬𝐮𝐤𝐨𝐛𝐚.
Pravna profesija ovim dobiva novu dimenziju, onu koja uključuje empatiju, razumijevanje ljudskih potreba, ali i efikasnost u pronalaženju optimalnih rješenja.
Zaista, odvjetnici kroz medijaciju ne gube, već dobivaju – postaju više od zastupnika, postaju stratezi i kreatori pozitivnih ishoda. Grade mostove tamo gdje su nekad bili zidovi, a pritom održavaju i osnažuju profesionalni dignitet.
U konačnici, 𝐨𝐯𝐚𝐤𝐚𝐯 𝐩𝐫𝐢𝐬𝐭𝐮𝐩 𝐩𝐨𝐝𝐬𝐣𝐞ć𝐚 𝐧𝐚𝐬 da 𝐩𝐫𝐚𝐯𝐨 𝐧𝐞 𝐦𝐨𝐫𝐚 𝐛𝐢𝐭𝐢 𝐛𝐨𝐣𝐧𝐨 𝐩𝐨𝐥𝐣𝐞, 𝐯𝐞ć 𝐦𝐣𝐞𝐬𝐭𝐨 𝐬𝐮𝐬𝐫𝐞𝐭𝐚, 𝐝𝐢𝐣𝐚𝐥𝐨𝐠𝐚 𝐢 𝐭𝐫𝐚𝐣𝐧𝐢𝐡 𝐫𝐣𝐞š𝐞𝐧𝐣𝐚.“ – Hrvoje Tokić, odvjetnik u Dubrovniku

Ovo je samo jedna od aktivnosti u mesecu listopadu (oktobru) koju je HUM pripremio za sve koji potiču mir. Već od druge polovine listopada očekuje nas „Tjedan medijacije – Medijacijom možemo zajedno učiniti svijet HUManijim!„, trinaesti po redu.

Ono što je izvrsno je što u toku Tjedna medijacije medijacije predložene tijekom tjedna (13.-17. listopada 2025.), u HUM-u će se provesti naknadno bez naknade, odnosno besplatno!

„„Medijacijom možemo zajedno učiniti svijet HUManijim!“ I ove jeseni otvaramo prostor za miran dijalog, međusobno razumijevanje i pronalaženje zajedničkih rješenja.
Medijacija je prilika da svoje nesporazume pretvorimo u dogovor, a sukobe u mostove prema suradnji.
Tijekom Tjedna medijacije svi građani imaju mogućnost pokrenuti medijaciju koja će se provesti potpuno besplatno, jer mir nema cijenu.
Već 13 godina zaredom vjerujemo da svi imaju pravo na mirno rješenje svog spora, a iza svake priče stoji prilika da je ispričamo na bolji način, zajedno. Pridružite nam se i budite dio promjene. Jer samo dijalogom činimo svijet humanijim. Sudjelovanje je besplatno, ali je potrebna prijava: info@medijacija.hr “ – poručuju iz HUMa

Kompletan program Tjedna medijacije možete pogledati na linku: https://medijacija.hr/tjedan-medijacije-2025/

Slike: HUM

Република Северна Македонија је држава која настоји да својим грађанима обезбеди правну сигурност што би у неким привредним споровима значило да дужник испуњава своју обавезу, а поверилац да може да оствари испуњење применом алтернативног начина решавања спорова, конкретно путем обавезног покушаја медијације. Примена обавезног посредовања (обавезног покушаја медијације) у привредним споровима омогућиће странкама да избегну високе новчане трошкове, да не изгубе пословне партнере и запослене, да избегну губљење времена на низу рочишта и да имају прилику да руководе својим временом и трошковима, али и задовољство, јер је спор успешно решен,  свим странама у спорном односу.

У том правцу усвојен је Закон о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Македоније“ бр. 244 од 23.7.2015.). Члан 47 прописао је измене члана 461 Закона о парничном поступку : прописана обавеза за обавезним покушајем посредовања у привредним споровима. Измене и допуне ступиле су на снагу 01.2.2016. Промене се односе на део привредних спорова за новчана потраживања чија вредност не прелази 1.000.000 денара (16.300 еура), након чега се поступак покреће тужбом пред судом. Странке су дужне да покушају да разреше спор, пре подношења тужбе, медијацијом. При подношењу тужбе, подносилац тужбе је дужан да достави писмени доказ који издаје медијатор   да спор није успео да се реши у поступку медијације.

Ако тужитељ не обезбеди и не достави доказе – Изјаву лиценцираног медијатора,  ризикује да суд одбаци тужбу.

Практично, поступак медијације, за који је законом прописан обавезан покушај одвија се на следећи начин: Страна која има захтев пре подношења тужбе пред надлежним судом:

мора покушати да спор реши посредовањем, бирајући лиценцираног медијатора  из Именика медијатора којима се подноси захтев за покретање медијације.

У захтеву се наводе подаци о иницирајућој страни, подаци о противној страни, основа спора, вредност спора и кратак опис спора. Након што прими захтев од иницијатора, а то може бити правно или физичко лице, медијатор (посредник) шаље позив другој страни у спорном односу. Уз позив, медијатор обавештава супротну страну о предмету спорног односа и позива га у року од 15 дана од слања позива да изјави да ли ће прихватити позив за решавање спорног односа медијацијом. Ако позвана страна у законском року прихвати позив за медијацију, медијатор у договору са странама договара место и време одржавања састанака, а на заказаним састанцима свака страна може бити заступљена пуномоћјем. Ако позвана страна не прихвати позив или не достави никакав одговор у року од 15 дана, медијатор иницијатору издаје Изјаву да покушај обавезног посредовања није успео. Медијатор  издаје изјаву да покушај разрешавања спора посредовањем није успео и у случају да позвана страна прихвати позив за посредовање, али у законски прописаном року од 60 дана није постигнут споразум за решавање спора. Изјава посредника (медијатора) може се користити као додатак парници, ако је страна иницијатор одлучила покренути поступак пред судом због конкретног спорног односа.

У случају да се поступак посредовања успешно оконча, односно странке дођу до решења спорног односа, медијатор у договору са странкама припрема споразум, који потписују медијатор и странке. Медијатор подноси примерак споразума странама и подноси извештај Министарству правде да је спор решен посредовањем. Ако се стране договоре да ће постигнути споразум постати извршни документ, постоји законска могућност да га овласти јавни бележник у складу са одредбама Закона о бележништву.

Иако део стручне јавности сматра да обавезан покушај медијације доводи у питање принцип добровољности у посредовању, информације које је Министарство правде објавило у априлу 2019. године наводе да је према њиховим статистикама забележено 395 медијација у привредним споровима, од чега 129 или 32,6% су завршене споразумом.

                                                                                 Аутор: Мр Гордана Атанасова

 Во Република Северна Македонија паралелно со реформските процеси за пристап кон Европската Унија, започна и имплементацијата на медијацијата како вонсудски начин на решавање на споровите. За движење на рефомите од сферата на медијација во насока на ЕУ, важна е улогата на сите чинители почнувајќи од медијаторите, Комората на медијатори, граѓанските организации, Министерството за правда, Владата, за создавање на силен институционален систем за креирање на политики и нивна реализација. 

  Значајна е улогата на Институтот за европска политика како тинк-тенк организација, кој се занимава со истражување и предлози за европски политики, меѓу другото, на полето на медијацијата, како дел од реформските процеси. Во таа насока во тек е Проектот „Медијација, без дилема“ , во кој се спроведе истражување за користењето на медијацијата и се презедоа активности за зајакнување на капацитетите на сите релевантни чинители кои можат да допринесат за зголемена употребата на медијацијата како мирен начин на решавање на споровите.

 Во статијата „Медијација, без дилема“  ќе се обидеме да ги прикажеме клучните прашања и дискусии во рамките на проектот, посебно истакнати за време на Годишна конференција „Медијација – за нова култура во решавање на споровите“.    

Институтот за европска политика (ЕПИ) е граѓанска организација чија мисија е со високо квалитетни истражувања и предлози за европски политики да обезбеди основа за дебата и решенија, насочена кон носителите на одлуки и пошироката јавност. Така, во фокусот на вниманието на ЕПИ, во два наврати се најде примената на медијацијата во Република Северна Македонија.

     Имено, во период од декември 2012  до јули 2013 г. се реализира МАТРА проект поддржан од Амбасадата на Кралството Холандија: „Поддршка за унапредувањето на имплементацијата на медијацијата во Република Македонија“, имплементиран од Институтот за европска политика, во соработка со Институтот Асер од Хаг. Наслов на проектот беше „Решете го спорот-да, со медијација“. Негова општа цел беше да се придонесе за унапредување на спроведувањето на медијацијата во граѓански и во стопански спорови во Република Македонија. Негова конкретна цел беше да се помогне на Министерството за правда да воспостави солидна среднорочна рамка за унапредено спроведување на медијацијата, врз основа на сеопфатна проценка на недостатоците на постојниот систем. Заклучоци и препораки на проектот беа: правилно функционирање на Комората на медијатори, транспарентност на сите воспоставени критериуми и релевантни документи за медијацијата, обуки на медијаторите и континуирана едукација, промоција на медијацијата пред потенцијалните корисници и адаптации во тековната законска рамка во земјата, кои ќе придонесат за зголемена употреба на медијацијата.

  Со оглед дека реформите поврзани со медијацијата како алтернативен начин на решавање на споровите се една од стратешките цели на Стратегијата за реформа на правосудниот сектор 2017-2022 година, Институт за европска политика започна со спроведување втор проект „Медијација, без дилема“. Проектот кој се имплементира во периодот од 01.09.2020 до 30.09.2022 г., е финансиран од Амбасадата на Кралството Холандија во Скопје, главен спроведувач е ЕПИ, додека партнери во проектот се Академија за судии и јавни обвинители ,,Павел Шатев’’ (АСЈО), Комора на медијатори на Република Северна Македонија и Холандска федерација на медијатори. Главна цел на проектот е: да придонесе кон зголемување на стапката на користење на медијацијата како алтернативен начин за решавање на споровите. Во специфични цели влегува истражување за користењето на медијацијата, зајакнување на капацитетите на медијаторите, судиите, Комората на медијатори,  промовирање на суштински дијалог и соработка помеѓу најрелевантните страни од областа на медијацијата. Главни активности предвидени и дел реализирани во проектот се: Истражување засновано на докази, градење капацитети со спроведување на обуки, студиска посета, промоција – настани за политики, конференции, состаноци за застапување.

  Една од активностите предвидени во проектот беше организирање на Годишна конференција „Медијација – за нова култура во решавање на споровите“ организирана преку платформата ZOOM, на ден 09.06.2021 година. Цели на конференцијата беа овозможување на дискусија за состојбите за користењето на медијацијата, нејзините придобивки во посебни гранки од правото, да се прикажат најдобрите практики и искуства од други земји, како и да се запознаат граѓаните и деловните субјекти со медијацијата како алтернативен начин на решавање на споровите.

  На конференцијата воведно обраќање имаа д-р Симонида Кацарска, директорката на Институтот за европска политика, м-р Бојан Маричиќ, министер за правда на Република Северна Македонија, Н.Е.,г-дин Дирк Јан Коп, амбасадор на Кралството Холандија во Скопје и партнерите во проектот. Искуствата  со медијацијата во своите земји ги изнесоа медијатори од Кралството Холандија, Грција, Италија, Хрватска и Мексико. Медијаторите од Република Северна Македонија зборуваа за медијацијата во различни видови на спорови.

  Сесијата за клучните предизвици и постигнатите резултати во примена  на медијацијата во земјава од 2006 г. до денес ја отвори д-р Ардита Абази Имери, програмска директорка на ЕПИ, која има богато искуство во имплементација на медијацијата како алтернативен начин на решавање на спорови, кое како што изјавува ѝзапочнало уште во 2006 година. Во оваа сесија зборуваа д-р Малинка Ристевска Јорданова член на Управен одбор на ЕПИ и Радица Лазаревска Геровска, државна советничка во Министерството за правда.

 Д-р Малинка Ристевска Јорданова е член на Управниот одбор на ЕПИ и поранешна директорка на Институтот, во периодот од 2011 до 2017 година. Ристевска Јорданова има долгогодишно искуство во креирањето и спроведувањето на политиките поврзани со ЕУ во Република  Северна Македонија и во регионот, долгогодишно искуство во реформите на јавната администрација во земјава и во регионот, истата е добар познавач на процесот на имплементација на медијацијата од самото создавање до денес, во Република Северна Македонија, како и директен учесник и иницијатор на промените во медијацијата во насока на усогласување со европското законодавство, подобрување на функционалноста на Комората на медијатори и зголемување на квалитетот и професионалоноста на медијаторите. Нејзиниот интерес за развојот на медијацијата во Република Северна Македонија е мотивиран од уверувањето дека придобивките од медијацијата ќе придонесат за подобрување на судството и на долг рок ќе значат воведување нова култура во решавањето на спорови. Инаку, медијацијата е еден од клучните елементи и еден од столбовите на кои се потпираат натамошните реформи во правосудството на ниво на Европа.

  Значајно беше излагањето на Конференцијата на д-р Малинка Ристевска Јорданова како експерт која има дологогодишно искуство за тоа што е направено за медијацијата од страна на институциите и граѓанскиот сектор. Во нејзиното излагање д-р Ристевска Јорданова направи резиме на она што смета дека е подобрено во текот на годините наназад, но и изнесе мислење каде треба во иднина да се насочат активностите поврзани со медијацијата. Како клучни придобивки д-р Ристевска-Јорданова ги потенцира: ресетирањето на комората, создавањето нов закон и подобрувањето на квалитетот на медијаторите. На наведените резултати им претстоеја одредени активности. Имено, пред создавање нова Комора на медијатори во јули 2017 година, постоеше нефункционална комора, која не само што не го унапредуваше процесот, туку и попречуваше да се внесат промени. Клучно беше создавањето на критична маса медијатори кои беа спремни да носат промени, во насока на подобрување на квалитетот, интегритетот и професинализмот, а паралелно се носеше новиот Закон за медијација.

   Во однос на таргетирање, поставување на вистински цели д-р Малинка Ристевска Јорданова смета дека иницијаторите на досегашните промени сѐ уште имаат енергија да иницираат промени во насока на поголема примена на медијацијата, особоено во семејните спорови, споровите за заштита на потрошувачи и осигурителните спорови. Како посебно значајно го смета вклучувањето различни чинители, особено судството и адвокатите, а во однос на судството смета дека освен што се значајни обуките, потребно е и враќање на довербата во судството, но и во медијаторите од страна на судиите. Во однос на поставеното прашање во јавноста дали е потребно да се воведат магистерски студии за медијација, д-р Ристевска Јорданова смета дека не треба да се продуцира нов кадар, без анализа на пазарот. Смета дека фокусот не треба да биде во формалното образование, туку кон јакнење на квалитетот на медијаторите и изградбата на професионализмот на медијаторите. При јакнење на свеста за медијацијата исто така потребно е таргетирање, односно примарно треба да  се запознаат оние што треба да работат со медијација и кои одлучуваат во однос на медијацијата.

  Радица Лазаревска Геровска, меѓу другото, зборуваше за новиот Закон за медијација, кој веќе е во сила од 23.12.2021 година и ги презентираше податоците кои ги поседува Министерството за правда, од електронскиот регистар за евидентирање на предмети на медијација, во однос на бројот на евидентирани постапките за медијација. При тоа истакна дека е зголемен бројот на медијации во последните години, како и значителен е бројот на постигнати спогодби. Така, од почетокот на 2016 г. заклучно со 31 мај 2022 г. во Министерството за правда евидентирани се 2 125 постапки на медијација, од кои 1 325 завршиле со спогодба, односно 65 проценти завршиле со спогодба. Најголем број постапки за медијација се однесуваат на работните спорови 1 090 постапки и во најголем број завршиле со спогодби, 1 049 спогодби, односно 96,2 проценти. Голем е бројот на решени стопански (трговски) спорови со мала вредност по пат на медијација, каде има задолжителен обид за решавање на споровите, има евидентирано 906 предмети, од кои 227 завршиле со спогодби,  односно 25 проценти.

   Проектот „Медијација, без дилема“ на Институт за европска политика (ЕПИ) завршува на крајот на септември 2022 година со завршна конференција, на која ќе бидат презентирани резултатите од истражувањето реализирано во рамките на проектот, на кое се темели Анализа за примена на медијацијата во Република Северна Македонија. 

  Истражувањето се реализирало од крајот на септември 2021 до почетокот на декември 2021 година, се одвивало во два дела. Во првиот дел направена е теоретска анализа на законските решенија за примена на медијацијата. Во вториот дел, анализата за медијација е изработена во форма на квантитативна анализа на прашалници кои биле дистрибуирани до релевантни чинители, од остварен пристап до информации во врска со медијацијата во Министерството за правда, како и од податоци од реализирана фокус-група. Заклучоците кои произлегле од истражувањето и анализата ќе се користат како основа за креирањето на идни решенија и политики што имаат како цел поголема и поуспешна примена на медијацијата.

                                                         медијатор М-р Гордана Атанасова

Свакако да је 2020. протекла у страху, забринутости и борби против пандемије, те да су све друге активности биле по страни, нарочито државних органа и институција. Ипак не можемо Ковид19 користити као изговор за све што нисмо урадили а требалo je,  нарочито што нам савремене технологије отварају пут ка новим начинима и приступима решавању проблема. Србија се, нажалост, не може похвалити са акцијама везаним за медијацију у недељи медијације у 2020.години. Штавише, медијски је није било. Да ли су неки судови, можда, нешто чинили не знамо, али сигурно знамо да је од стране стручне јавности и институција од значаја у Србији медијација потпуно запостављена. На недавно oдржаној  конференцији „Национално удружење медијатора Србије“ је изнело податке:  

Невероватно је да имате близу 1600000 нерешених предмета, од којих је већина медијабилна, и да медијацију не користите као алат при решавању тих спорова, нити предмете упућујете на медијацију чиме се сигурно могу остварити  вишеструке користи како за саме странке у поступку тако и за судство. Но, зато имамо колеге из региона од којих можемо много научити: како се прилагодити променама, како користити савремене технологије, како адекватно одговорити на кризу изазвану Ковидом 19, како користити бенефите медијације, како постићи судску ефикасност, како информисати грађане и стручну јавност.

За сам почетак истаћи ћу и похвалити Хрватску удругу за мирење која је  у недељи медијације организовала неколико трибина, вебинара, округлих столова,… онлајн! Дакле, врло успешно спроведен програм у недељи медијације. Иначе се октобар месец сматра месецом правде.  

НАГРАДЕ У ОБЛАСТИ МЕДИЈАЦИЈЕ

Ако добро погледате овај програм видећете да су колеге из Хрватске удруге за мирење на сам дан мирног решавања  спорова, организовали свечаност и доделу медијацијских награда.  Хрватска удруга за мирење “ХУМ” је у недељи медијације у месецу октобру 2020. године по трећи пут  доделила  посебне награде физичким и правним особама заслужним за примену, едукацију, унапређење и развој   медијације, али и културе мира  у Републици Хрватској.

“Циљ је овим признањима указати на истакнуте појединце и организације које устрају у настојањима да медијација постане опћеприхваћени начин рјешавања сукоба” – наводи се на сајту Хум-а.

Међу номинованима, али и међу добитницима нашла се и моја маленкост. Кад сам добила мејл од Хрватске удруге за мирење да сам номинована за награду, коју традиционално додељују, била сам пресрећна. Та номинација је за мене, сама по себи већ била награда. Само непуних 7 месеци, од како излази магазин, неко препознаје вредност и значај оног што радим, и не можете да не осетите радост и задовољство због тога.  Док сам се радовала изразитој срећи, због добијања награде, Синдикату хрватских учитеља прочитали су моје име…

Остало је историја и обавеза да наставим са својим радом.

Могу рећи да је награда дошла у право време, а овај број је резултат мотивисаности кроз ту награду. Колико год да је тешко, а било је (нарочито јер је нас директно закачила ова пошаст), када знате да неко вреднује ваш рад, имате мотив да наставите и идете напред. Још једном хвала Хум-у. Целу церемонију доделе можете погледати на јутјубе каналу Хрватске удруге за мирење, као  и остале радионице.

Желели смо да присуствујемо на свим догађајима, те смо наш догађај одгодили за прву недељу новембра.  Ми смо , у сарадњи са УГ “Медијатори Крушевца”, нешто касније организовали вебинар на тему Медијација у региону и тек тад сазнали колико се медијацији слабо посвећује пажња у Србији.

Иако је “статистика збир погрешних података” како нам је рекао колега Авдагић из Босне и Херцеговине, ми ћемо овде пренети пар информација које смо сазнали на вебинару Медијација у региону,  а за више информација можете погледати цео вебинар на јутјуб каналу Медијатор магазина (Тhe Мediator Мagazine)

Босна и Херцеговина:

1998.године захваљујући појачаном присуству међународних донатора и организација почело се говорити о медијацији. Канадски институт је покренуо канадски модел медијације и то су били сами зачеци медијације на просторима БИХ.

2001. Прва обука за медијаторе. Након прве обуке рађа се иницијатива за Удружење медијатора и тада креће поступак израде и доношења два Закона. Упоредо започиње се и са два пилот пројекта при судовима у Сарајеву и Бањој Луци о примени медијације. Док су пројекти трајали медијација је била присутна у судовима, касније се све вратило на старо, по речима колеге Амира Авдагића.

2005.усвојен Закон о преносу послова медијације на Удружење медијатора. На листи медијатора присутно око 140 медијатора, али  нису сви активни.  Статистички податак за 2019.: 485 предмета у поступку медијације од којих, само, десетак без споразума. Вредност ослобођених средстава у тим споровима 11.500.000,00 еура. Предности у БИХ медиајције: Правни оквир и споразум који се закључи у медијацији има снагу извршне исправе. Медијација у стратегији БИХ Министарстава правде заузима значајно место.

Хрватска:

У Хрватској је заступљена судска и вансудска медијација. Први закон о посредовању у Хрватској донет 2003. године. Обавезна је у колективним радним споровима. Медијација се примењује у центрима за социјални рад у породичним споровима. Број предмета пада.

Није формализована. У Хрватској се за медијацију користи израз мирење, у Србији посредовање. Заиста, терминологија није најсретније изабрана, те би било пожељно да дође до измене у корист  термина:  медијација.

За медијаторе је важно проћи основну обуку од 40 сати и сваке године специјалистичке обуке од по 20 сати. Свако ко испуњава законске услове може се пријавити министарству било као медијатор или институција за мирење (није прихватљив израз) и добити акредитацију за обављање послова медијације. “Услуге медијације као и све друго треба бити на отвореном тржишту” – Др Сц Срђан Шимац, председник Хрватске удруге за мирење.

Северна Македонија:

Први закон донет 2006. Други Закон који је усклађен са Европским директивама је донет 2013. г. а најновији је у припреми.  

Медијацију спроводе лиценцирани медијатори (уписани у листу медијатора организованих у Комори (2014) 46 лиценцираних медијатора има, како нам је рекла Гордана Атанасова.

Значајне промене на пољу примене медијације је донела Допуна и измена Закона о парничном поступку из 2015. Обавезно је покушати трговински спор, ниже вредности, решити у поступку медијације (трг.спор. мале вредности до 1.000.000. денара – 16.000 еура)

2016-2020 СПОРОВИ: БРОЈ ПОКРЕНУТИХ МЕДИЈАЦИЈА БРОЈ ПОСТИГНУТИХ СПОРАЗУМА:

Привредни спорови мале вредности 689 споразума: 161; Радни спорови 1060 споразума: 945; Спорови везани за осигурање 56 споразума: 29; Имовински спорови 12 споразума: 2

Укупно у Министарство Правде Републике Северне Македоније, за период од 2013-2020 има евидентираних 1837 предмета, од којих је у 1241 постигнут споразум или  68 %.

Словенија:

Од 2000. г.  медијација је присутна у Словенији.  И судска и вансудска медијација.

На судовима: Основни закон о медијацији у грађанским и привредним споровима (у овим споровима свако може бити медијатор), Закон о Алтернативом решавању на судовима (медијатор који је акредитован код Министарства правде), Породични Закон (медијације пре суда у центрима за социјални рад – након саветовања се нуди као обавезно и бесплатно (држава плаћа)). На суду што већ постоји и након суда породични законик уређује поступак медијације (медијатори морају бити регистровани код Министарства за рад)

– АДР потрошачки спорови итд. Остало је тржиште слободно.  Осим за породичне спорове у Словенији нема акредитованих извођача тренинга. Лиценцирани су извођачи при министарству за породицу.

“Велики број медијатора, велики број извођача медијација али не и довољан број медијација” – Гордана Ристин, судиница и Председница АДР а у Апелационом суду у Љубљани.

Црна Гора:

Први Закон о посредовању 2005. Како  у земљама региона тако и у Црној Гори медијација је представљала велики изазов за судије, адвокате и грађане. Ништа се значајно није дешавало по питању медијације све до 2018. када, захваљујући Министру правде  и потпредсенику Владе Зорану Пажину (медијатор 2005) на крају године, Влада доноси Стратегију развоја алтернативног решавања спорова са акцентом на медијацију и увођењем још једног АДР-а: Рана неутрална оцена спора – канадски модел… Истовремено уз Стратегију формиран је и Савет на челу З. Пажином.

ЦГ је заузела став да медијација буде централизована, односно да контролу над медијацијом и њеном применом има држава, што даје резултате. “Док медијација не достигне ниво којим ћемо сви бити задовољни и наши грађани не упознају добро медијацију и судије и адвокати и грађани, биће централизовано. Тек након постизања задовољавајућег нивоа примене медијације отворићемо се ка приватном сектору и центрима. До тада медијација остаје централизована” каже Марина Лутовац – извршни директор Центра за алтернативно рјешавање спорова, Подгорица.

У Црној Гори спорови мање вредности, спорови из послова уговора о осигурању, радни спорови и спорови из делокруга рада су обавезни да пред Центром покушају медијацију и тек након неуспеле медијације иду на суд.

Добровољност – обавезали су странку која намерава да покрене поступак – потенцијалног тужиоца, да се пре покретања поступка јави центру ради организовања првог информативног састанка са медијатором, где ће чути о свим бенефитима медијације.  За досадашње поступање на овом пољу ЦГ је добила три полугодишње позитивне оцене од ЕУ комисије.

Спорови који су отишли на суд па их суд након тужбе упућује да покушају у поступку медијације су: породично правни односи, нарочито развод брака, све привредне спорове осим спорова са међународним елементом, привредни спорови који проистичу из стечаја, спорови статусних питања, спорови против ЦГ односно против јединица локалне самоуправе… како нам је рекао Генерални директор Директората за грађанско законодавство и надзор, Министарство правде Црне Горе – Ибрахим Смаиловић

Од септембра 2020.г. до новембра исте године преко 800 упућених предмета у Центру за алтернативно решавање спорова /надлежном центру за вансудско мирно  решавање спорова.

Преносимо цео текст са сајта инвеститор.ме:  “Влада Црне Горе донијела је уредбу којом је одредила награде за медијацију и евалуацију у разним грађанско-правним и имовинским споровима који се могу ријешити и без судова. Према том пропису, који је управо ступио на снагу, медијатору спора припада награда до 85 еура, а евалуатору чак 545 еура.

Медијација и евалуација су уведени сходно Закону о алтернативном рјешавању спорова. Закон је усвојен у јулу мјесецу, а због предизборних активности није добио заслужен одјек у јавности. Наиме, овај пропис чије усвајање су тражли Европска унија али и инвеститори има и економски значај јер ће потпуно растеретити судове махом грађанских имовинских спорова, преноси ЦдМ.

Подсјећања ради, број грађанских предмета достигао је био цифру од 120.000, од којих су већином имовински спорови, и пријетио је да потпуно паралише рад судова.

У уредби су таксативно наведено висине награда за поједине врсте медијације, па је тако у породичним споровима када је поступак медијације окончан закључењем поравнањем, медијатору припада 11 одсто просјечне бруто зараде у Црној Гори, а ако тај поступак није окончан закључењем поравнања осам одсто просјечне бруто зараде.

Бруто просјечна зарада у Црној Гори износи 778 еура, а 11 одсто од тога 85 еура колико припада награде медијатору.

Надаље, у кривичним стварима у којима је поступак медијације окончан споразумом странака осам одсто просјечне бруто зараде, а ако тај поступак није окончан споразумом странака пет одсто просјечне бруто зараде.

“У споровима у којима је једна странка Црна Гора, Главни град, Пријестоница, односно општина у којима је поступак медијације окончан закључењем поравнања осам одсто просјечне бруто зараде, а ако тај поступак није окончан закључењем поравнања пет одсто просјечне бруто зараде. У грађанско-правним споровима у којима је поступак медијације окончан закључењем поравнања осам одсто просјечне бруто зараде, а ако тај поступак није окончан закључењем поравнања пет одсто просјечне бруто зараде”, наводи се у Уредби.

Такође, у привредним споровима у којима је поступак медијације окончан закључењем поравнања 11 одсто просјечне бруто зараде, а ако тај поступак није окончан закључењем поравнања осам одсто просјечне бруто зараде.

Ако су једна или обје странке ослобођене од плаћања трошкова поступка медијације, висина награде за рад медијатора износи 50 одсто износа одређене медијације.

Евалуатори, који врше рану неутралну оцјену спора, њима припада награда од 70 одсто бруто просјечне зараде или 545 еура.

“Висина награде за рад евалуатора спора износи 70 одсто просјечне бруто зараде у Црној Гори која је утврђена за први мјесец календарске године у којој се води поступак ране неутралне оцјене спора”, пише у Уредби.

Поред тога, медијатор, односно евалуатор спора који је имао трошкове превоза ради вођења поступка медијације има право на накнаду тих трошкова у висини путне карте средством јавног превоза. Ако средство јавног превоза не постоји, не саобраћа у погодно вријеме или из других разлога није могуће користити јавни превоз, медијатор, односно евалуатор спора има право на накнаду трошкова превоза сопственим или другим возилом, која се одређује према броју пређених километара најкраћим путем у висини 10 одсто цијене литра бензина по пређеном или започетом километру.

Подсјетимо, алтернативно рјешавање спорова подразумијева рјешавање тих спорова уз учечће неутралног трећег лица, прије или након покретања судског илл другог поступка.

Према закону, стручне послове у вези медијације, ране неутралне оцјене спора и других начина алтернативног рјешавања спорова, као и подстицање и унапређење доступности алтернативног рјешавања спорова врши Центар за алтернативно рјешавање спорова. Медијатори и евалуатори морају посједовати лиценцу за обављање ове дјелатности.

Према закону, стручне послове у вези медијације, ране неутралне оцјене спора и других начина алтернативног рјешавања спорова, као и подстицање и унапређење доступности алтернативног рјешавања спорова врши Центар за алтернативно рјешавање спорова. Медијатори и евалуатори морају посједовати лиценцу за обављање ове дјелатности.”

Србија:

Слободно тржиште. Акредитованих организација за спровођење обука има 17. До 2020. 12 организација је спроводило основну обуку, кроз коју је прошло 2941 полазник. Лиценцираних медијатора има 1349 до 30.12.2019. За 2019. извештаје Министарству правде поднело је 411 посредника, од којих је  124 изјавило да су посредовали у 2019.  Од 124 медиајтора који су посредовали, 34 је радило комедијацију.

На основу ових извештаја, преузетих са сајта Министарства Правде, закључених споразума о медијацији је било  569 од којих је у 403 постигнут споразум.  

Већина поступака посредовања спроведена је на територији Апелационог суда у Београду (34,7%), док је 29% спроведено на територији Апелационог суда у Нишу, 19,4% на територији Апелационог суда у Новом Саду и 14,5% на територији Апелационог суда у Крагујевцу – наводи се у Извештају Министарства правде.

Број медијација у односу на покренуте парничке поступке је испод 1%.  Ово је поражавајућа чињеница, нарочито када узмемо у озир колико нерешених предмета стоји по судовима.

Места за примену медијације има. Обученог кадра, медијатора има, па се питам чега нема? Шта нас спречава да кренемо са применом медијације која се показује као ефикасан поступак решавања спорова? ЕУ донира многе организације са новцем у области владавине права, ефикасности судства, примени медијације, а резултата нема. Грађани, они до којих би требало да нам је највише стало, неинформисани и запостављени а стручна јавност незаинтересована. Закон имамо. Сад ћемо опет доносити нове Законе а ни стари нису нашли примену, не зато што нису били добри, већ зато што није било воље, па ћемо још пооштрити и тренирати строгоћу доносећи нови Закон.

Истраживање које је спровео магазин Медијатор показује да око 60% грађана не зна шта је медијација. Први Закон је донет 2004.године. За 17 година Министарство правде самостално и кроз своје институције, није успело да информише грађане о медијацији нити подигне свест код стручне јавности о значају примене медијације. Имамо упоредне податке из региона. Учимо из примера других и оно што је добро препишимо, само дајте да се народ и стручна јавност упознају са бенефитима медијације као поступка мирног вансудског решавања спорова.  Црна Гора је за нешто мање од 2 месеца имала преко 800 предмета упућених на медијацију а Србија цца 70 % од тог броја за целу годину.

У наредном тексту видећемо део истраживања које смо спровели у току лета 2020. г. у ком је, анонимно, учествовало преко 1000 испитаника, највише из Србије али и региона.    

Знате,

у времену глобалне, неочекиване, екстерне промене која , због својих својстава имплицира и интерне промене сваког појединца, породице, организације, друштва у целини, заједнице, државе, региона и света, неки су уплашени, неки су збуњени, неки су још лошији него што су били, деструктивни, …, док су други виспрени, прилагодљиви, предузимљиви, од претњи праве шансе, од изолације романсе ( морала сам 🙂 ). Дакле, поседују вештине које су потребне за процес управљања променама (више о овоме у неком од наредних издања).

Колико је прилагођавање променама важно, видимо из горњег цитата, који се, од када је изречен до данас, небројано пута потврдио као истинит. Како се медијатори сналазе у овим данима, да ли се прилагођавају променама, како би нас данас Дарвин окарактерисао?

Ево три примера конструктивних и брзопотезних реакција на ову кризну ситуацију :

ЧАСОПИС МЕДИЈАТОР

„Све има своје време, све што се чини под небесима има своје време“ пише у Библији у Проповеднику 3:1. И ето нас, данас у времену короне покренули смо први број:  првог часописа о медијацији у свету . Знамо да има блогова на ову тему, нормално је да има стручне литературе, специјалистичких радова исл., али наш допринос у време КОВИД-а19 јесте  први глобални часопис о медијацији. С обзиром на то да се идеја родила пре ове пошасти, а није је било могуће спровести у дело тада и да су се сада „присилно“ створили услови и пружила могућност, решили смо све то да искористимо и ову претњу претворимо у шансу тако што ћемо свету даривати магазин о медијацији. Људи имају право да знају да своје спорове могу решавати вансудски мирним путем. Часопис је намењен како грађанству тако и стручној јавности. Изгледа да, заиста, „све има своје време“.

Дакле, драге колеге честитам вам на вашем првом специјализованом магазину и позивам вас да дате свој допринос у креирању истог.

ОНЛАЈН МЕДИЈАЦИЈА

Један одличан пример долази нам из региона. Хрватска удруга за мирење (ХУМ) из Загреба спровела је своју прву, а можда и прву прву онлајн медијацију на овим просторима. Колеге, од срца вам честитам и надам се да ћете у неком од наредних чланака то ваше искуство поделити са свим нашим читаоцима. Ово је још један велики корак за медијацију, али и феноменалан пример о брзом реаговању и прилагоћавању у  кризној ситуацији. И сад би вам, драге колеге,  Дарвин рекао: “Ви ћете сигурно опстати” :).

ВЕБИНАР МЕДИЈАЦИЈА

Још један добар пример, и допринос у овим временима, везан за медијацију у доба короне, јесте пример колеге Блаже Недића. Зашто да чекамо да прође корона, прилагодићемо се и уместо семинара направити вебинар. Е, управо то је урадио колега Недић и једном таквом вебинару присуствоваћемо 24.04.2020. Место одржавања ВЕБ. Тема: Извињење у медијацији  (скоро смо спомињали у једном чланку значај извињења). Вебинар је бесплатан. Можете присуствовати, а ако сте спречени из неког разлога ми ћемо вас свакако известити. Колега, Недићу, и Вама би Дарвин исто рекао као и колегама из ХУМ-а, а нама преостаје да се надамо да смо у истој групи :).

Аутор: НС

We are in 2020 and we are moving closer together.

I am a foreigner in Serbia.

I only know the course of the conflict, the causes of the wars from books, stories and media reports.

I am a political scientist who focuses on International Relations and peace and conflict research and I want to emphasize the importance of mediation and reconciliation.

Conflicts always have more than one reason. There are several conflict parties and conflict objects, causes are varied and multidimensional.

Conflicts in communication arise when a party or a person wants to be right and the willingness to reach an agreement is missing.

Concerning the research on peace and conflict there are always different perspectives and stories which directly could lead into the unwillingness on an agreement. Approaches on a process of reconciliation are rejected by the conflict parties.

What are the causes of this behavior? The causes are wounds and pains…

Every war and conflict affects subsequent generations through trauma and wounds. We are next generations in 2020 and we are still identifying traces, wounds and pains throughout the region. But traces should fade, wounds should heal, pains should go away. Healing wounds takes time, care and medication. Most important is the awareness that this is the only way to recover and regain strength.

The medication that is needed – that the wound can heal and does not become inflamed or entails a subsequent illness – is mediation.

If a deep wound is not treated right it affects the overall health of the body. Blood poisoning occurs and the poisoned blood spreads throughout the body.

„Mediation is the Medication„

If you open up the wound, scratch it, it does not heal and you run the risk of getting a permanent infection of the body. You will not recover.

Southeastern Europe is a strong body but the wounds have not healed yet. The wounds were not treated properly. Now it is the time to work with mediation on the healing and reconciliation process. In education, in politics and in business.

We don’t know what the future holds… but in 2020 we will take care of each other again, wounds will heal and we will recover. 

Mediation is right way to do that!

Author: Iris Vasic

linkedin.com/in/irisvasic