Конференцији, која, како је наглашено, није само женска конференција, већ представља и промовише партнерство између жена и мушкараца, институција и цивилног друштва, националних и интернационалних актера, присуствовали су, поред председника Владе Србије проф. др Ђуро Мацут и министарке без портфеља задужене за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена Татјане Мацуре, министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто, министар рада и социјалних питања Јерменије Арсен Торосјан, министарка за инклузију и волонтерски сектор Малте Јулија Фаруђа Портели, министарка породице и социјалних услуга Турске Махинур Оздемир Гекташ, чланица Председништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић, директор Канцеларије за ИТ и еУправу Србије Михаило Јовановић.

У уводној речи министарка без портфеља, задужена за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена, Татјана Мацура, истакла је да оснаживање жена никада не сме бити представљено као подела, већ као покретач заједничког напретка, те да циљ није само заштита, већ и инспирација за другачију будућност, утемељену на једнакости, достојанству и партнерству. „У времену глобалних криза и дубоких неједнакости, снагу не треба тражити у надметању, већ у сарадњи“ – рекла је Мацура, додајући: „Дошао је тренутак да развијамо равноправан и савезнички однос између мушкараца и жена. Ми се не такмичимо већ смо савезници у тежњи да стварамо нову вредност за оште добро – у политици, привреди или било којој сфери живота“.

Председник Владе Србије проф. др Ђуро Мацут истакао је да је веома задовољан што предводи Владу земље која је на 22. месту у свету када је политички утицај жена, једанаеста у Европи и прва у региону.

Као значајни корак у будућности истакао је измене Закона о спречавању насиља у породици. „То су изузетно добре ствари и самим тим што стижемо до промена, тежимо да то побољшамо. Применљивост оваквих прописа је од изузетног значаја. Ту је једна серија законских решења која ће се појавити и која је у саставу ове Владе препозната као битна, а један од примера је Алиментациони фонд, који показује да се ова Влада бави врло осетљивим социјалним темама“, истакао је Мацут.

Након уводних обраћања и разговора Мацута и министарке без портфеља Татјане Мацуре, уследили су панели са гостима. Завршетак конференције обелeжио је говор супруге председника Републике Србије, Тамаре Вучић, која је рекла да је важно да жене верују у сопствену Богом дату снагу и јединственост која надилази квоте и законе.

„Јединственост која инспирише и продужава живот какав познајемо, која блажи ране и одлучујуће утиче на емоције које покрећу све. Та јединственост се огледа у нашим улогама: супруге, ћерке, унуке, сестре, мајке…, са даром обнављања човечанства. Наша моћ није новотарија, она постоји одувек. Суптилна и тиха, гради, ствара, креира. Она теши, помаже, подржава, она храни, грли, милује… Она је као невидњива мрежа: лагана и мека, без које би све пало у неповрат и зато смо и данас овде да спознамо чињеницу да одавнина играмо водећу улогу у историји. И не морамо да тражимо инспирацију у моћним женама које су играле кључну улогу у неким другим државама и народима, а свака их има. Код нас, у Србији, и те како има примера који плене и могу бити узор и нама и другим народима у свету. Зато, хајдемо на тренутак у средњи век, који често називају „мрачним“, као народ ми имамо своју светлост која беше кнегиња Милица. Владарка, списатељица, дипломата, чувар породице, државе и читавог народа. Имали смо и Јефимију као прву песникињу, Оливеру Лазаревић која се жртвоваше за мир и народ. Јелену Балшић, која беше толико учена, да из сачуваних њених преписки можемо да видимо да је у XV веку знала да је планета Земља кружног облика. Имали смо Драгу Јочић, Милеву Марић, Надежду Петровић, Милунку Савић, Софију Јовановић,…, небројано много хероина, јунакиња свога времена и свога народа… Ово су само неке од жена које су утрле пут нама, оснаживале жене и онда када тај термин није ни постојао…“

У свом говору, Тамара Вучић, је истакла да је Србија последњих година радила много и организовано на оснаживању жена. „Резултати нису насумични већ су плод јасне политичке воље, усвојених стратегија, нових закона и системске посвећености државе. Србија не само да предњачи у региону, већ у одређеним областима бележи и боље резултате од појединих држава чланица Европске уније…“

На конференцији је присусвовало преко 500 гостију и званица, жене из политичког живота, одборнице, представнице привредних друштава, цивилних организација међу којима је била и председница Удружења предузетница Војводине, Светлана Чавић, која је за наш магазин поделила своје утиске са конференције: „Конференција је донела мишљење о женама из различитих држава, различитх не само по географском већ и културолошком смислу. Шта је оно што је заједничко за све говорнике, панелисте и друге званице? Унапредити положај жена у друштву, економски је подржати, мотивисати да се активно укључи у политички и друштвени живот. Водити рачуна о себи, свом здрављу пре свега, породици и истовремено градити каријеру није ни мало једноставно. Конференција је отворила другачији, рецимо иновативнији приступ будућности у оснаживању жена. Важно је да истакнем да само удружене можемо учинити ствари и дела која се тренутно чине немогућим. Посебан акценат је на економском оснаживању жена, што би требало да представавља прву карику у ланцу онога што намеравамо да побољшамо у будућности“- нагласила је председница Удружења.

Наша уредница, Нела Савић, рекла је да је конференција била прилика за синергију, размену мишљења, идеја и различитих позитивних искустава са представницима других држава, посебно се осврћући на речи министра спољних послова Мађарске Петера Сијартоа у којима говори о одлуци да имате дете, те да таква одлука не сме да вас доведе у мање повољну позицију у односу на ону уколико не донесете такву одлуку. „Желимо да се лишимо ситуација у којима одлука да ли да имате дете или не, јесте економска одлука, то не сме да се деси“, истакао је Сијарто. Истичући да је заиста економски моменат важан, ако не и најважнији када говоримо о томе да ли ћемо се одлучити на родитељство и да ли ћемо се задржати на једном детету, или ћемо имати више деце, Нела наглашава да би требало осмислити механизам где, као што је рекао господин Сијарто, доношење такве одлуке не сме бити условљено економским моментима. „Допада ми се што Мађарска, попут Србије, истиче значај породице у друштву. Сматрам да здраво друштво можемо имати само уколико су нам носиоци друштва, пре свега породица као стуб друштва, у сваком смислу те речи здрави, а опет стуб породице, жена, здрава, оснажена и јака. Квалитетно друштво подразумева квалитетне односе, квалитетне породице, мирољубиво друштво, које ће све своје разлике, сукобе и конфликте решавати путем дијалога, преговора, а онда и по потреби у поступку медијације. Економски моменат је важан, јер ћете врло често чути да су економски разлози главни када млади људи треба да донесу одлуку о родитељству. Ту видим кључну улогу државе у подстицању и развијању механизама који ће помоћи женама да се лакше одлуче за мајчинство. Друга важна ствар коју бих истакла јесте да је тај економски моменат веома битан када говоримо о оснаживању жена, јер само економски оснажена жена може бити носилац значајних позитивних промена у свом окружењу, друштву и шире.“ – рекла је Савићева и додала да бисмо могли преписати од Мађарске позитивну праксу у оснаживању породице самим тим и жена.

„Оно што ми се посебно допало јесте што су се кроз читаву конференцију прожимале речи, као што су снага, солидарност, сарадња, јединство и највише од свега као заговорника медијације, јесте истицање значаја разговора, дијалога, те позивање на дијалог свих актера друштва,. Медијација јесте култура дијалога, а порука са конференције је свакако јасна и мој утисак, сажета у једној реченици: оснажена жена – оснажено друштво. “ – закључила је Савићева

“Разлика између разговора и дијалога, јесте у томе да у разговору учествују сви који се једни другима допадају, док дијалог подразумева једини простор да сви неистомишљеници седе у једној соби и да на овај начин, попут данашњег округлог стола присуствују дијалогу. У нашем друштву је постало  интелектуално отмено бирати и тражити дијалог. Националне мањине улажу много у дијалог, улажу много више знања и труда да би се дијалог остварио и био препознат.  Дијалог сузбија нестрпељивост, мржњу, као и недемократски приступ ка националним мањинама. *Ступање у дијалог са националним мањинама* – ми то зовемо, лично, троугао који садржи таблиране националне мањине, нове националне мањине без ружне конотације, као и недостатак културе опхођења које се види кроз отворену мржњу према националним мањинама”, закључила је министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Републике Србије Гордана Чомић, приликом обраћања присутнима.

У саопштењу за јавност издатом од стране Института за медијацију, преговарање и јавне политике, истакнуто је да су се током дијалога на округлом столу отварала различита питања, пре свега питања о подношљивости/трпељивости да будемо различити, питања вођења међуинституционалних дијалога и институционалних дијалога са представницима националних мањина, међуетничког дијалога, као и питање поверења националних мањина у институционални оквир. Једно од основних питања је да ли би интегративна медијација могла да буде помоћна полуга у стварању дијалога и поверења, да ли би могла послужити Министарству као помоћни алат у изради Акционог плана за права националних мањина, и помогла развоју дијалога како у Војводини тако и у читавом друштву.

У име покрајинског секретеријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, обратила се Милинка Хрћан: “Ово је изазовна година за националне мањине, од пописа становништва до израде акционог плана за националне мањине… Ми у Војводини верујемо да су добросуседски односи предуслов за међуљудске односе и суживот, као и одржавање културне разлике и дијалога, како би наша покрајина, као и до сада, остала јединствена у својој различитости”

Милан Криловић,  лиценцирани медијатор и законски заступник Института за медијацију, преговарање и јавне политике, који је био и модератор овог догађаја, између осталог је рекао да је ово добра прилика да цивилни сектор и представници власти, на нивоу читавог друштва и локалне заједнице воде дијалог. “Медијација у локалној заједници је шанса за људе да преузму контролу над међусобним односима и над самим сукобом, те да заједно утичемо на исход конфликта. Интегративна медијација је напредни приступ решавању сукоба, али морамо да говоримо у садашњости, можемо да се ослонимо на прошлост ради чињеница, али је важно освестити да су то процеси који се тичу садашњости и оснажују локалне заједнице за будућност. Истакао бих кључне појмове: бесплатна правна помоћ, безбедност, социјализација, интеграција, медијска писменост, као и остваривање сарадње са надлежним и релевантним институцијама унутар локалне самоуправе. Будућност овог пројекта такође доприноси повећању економског оснаживања националних мањина, као и друштвеног дијалога.

Округли сто је предпројектна активност која за циљ има утврђивање потреба и интереса припадника националних заједница и других заинтересованих страна као основе за наставак пројекта „ИНТЕГРАТИВНА МЕДИЈАЦИЈА И ОСНАЖИВАЊЕ ТОЛЕРАНЦИЈЕ И ПОВЕРЕЊА МЕЂУ ПРИПАДНИЦИМА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА У ЛОКАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ“. Пројекат ће се развијати у земљама Централне и Источне Европе, у првој фази фокус је на Србији, док се у другој фази планира проширење пројекта на друге државе. Интегративна медијација је важан алат како би се повратило поверење националних заједница у државу и како би се обновила социјална кохезија. Такође, циљ пројекта је решавање сукоба појединаца и група унутар локалне мултиетничке средине, а на основама конструктивног дијалога и заједничког интереса решавања проблема, путем интегративне и вршњачке медијације. 

Специфични циљеви пројекта су:  Успостављање дугорочног или трајног механизма за решавање сукоба унутар мултиетничке локалне заједнице;  Креирање одрживих алата за информисање чланова локалне заједнице о интегративној медијацији у локалној заједници;  Унапређење наставног система у релевантним институцијама. Успостављање дугорочног или трајног механизма за решавање сукоба унутар мултиетничке локалне заједнице за резултат има дефинисање и формирање јединственог неформалног тела на нивоу локалне заједнице које чине обучени интегративни медијатори, представници свих етничких група” – рекао је Криловић, идентификујући проблеме у недостатку комуникације између различитих група и локалне самоуправе и предности интегративне медијације.

Округлом столу присуствовали су представници Канцеларије Савета Европе, ОЕБС-а, представници Националних савета Националних мањина, заштитници грађана републичког, покрајинског и градског нивоа, као и представници других покрајинских ресорних секретаријата, медијатори, као и представница УГ „Ибинам“ и уредница Медијатор магазина, Нела Савић.

Да ли људи, свих генерација (нарочито деца), данас имају прилику да усаврше своје интерперсоналне комуникацијске вештине? Јавни наступ? Реторику? Ако узмемо у обзир конзумеризам, који, на првом месту, бива злоупотребљен од стране медија, те у том смислу константни медијаски стрес у коме се људи социјализују, образују, одрастају… оптимистичан одговор је – „тешко“. Може звучати као чудно или смешно питање, али морамо да се запитамо, да ли постоји било која вештина из 21. века, која је важнија од одржавања повезаног, поверљивог, искреног разговора.

„Сваки разговор има потенцијал да се претвори у свађу“

Некада је важило „правило“ да се за пријатан разговор требало држати тема о временској прогнози и здрављу, али уз климатске промене, зелене покрете, покрет антиваксера, ковид и сличне завере, ни ове теме више нису сигурне… Дакле, свет у коме живимо, је свет у коме апсолутно сваки разговор има потенцијал да се претвори у свађу, свет у коме политичари не могу да причају међусобно… и где чак и најбаналнија питања (начин исхране, спорт, одећа, шминка…) имају иза себе неког ко се острашћено бори за њих или против њих. То, напросто, није нормално. Недавна истраживања показују да је, рецимо, наше друштво, Србија, једно од најподељенијих у Европи… Више него икада у инсторији. Да не буде забуне – у Америци, на пример, иста је ситуација…

Дакле, нема компромиса, или су шансе за њега минималне! Зашто? Врло једноставно – не разговарамо. То значи да не слушамо једни друге, а доносимо одлуке… О томе где ћемо живети, с ким ћемо у брак, с ким ћемо се дружити, а на основу чега?! На основу постојећих уверења, предрасуда, крутих образаца, ставова заузетих без критичког промишљања, дијалога…! То поново значи да не слушамо (или не знамо да слушамо) једни друге…

Један од највећих изазова је селективна перцепција која је додатно провоцирана злоупотребом медија и јавног говора. Укратко, злоупотребљавају се и пренаглашавају емоције, сећања, културни обрасци, предрасуде. Селективна перцепција значи да опажамо само неке појаве у околини или на самоме себи. Селективна перцепција је иначе нормална и општа последица онога што називамо пажња, међутим под утицајем емоција, ставова, очекивања и других фактора она се повећава тако да долази до “перцептивног слепила” за све остало што тог тренутка за нас није важно. У таквим околностима постајемо „слепи“ и „глуви“ за све што је другачије, што представља језгро и окидач сукоба, свађе, неразумевања и главну препреку разговору.

„Ја заиста пуно разговарам. Са правницима, економистима, књиговођама, психолозима, електричарима, занатлијама, политичарима, активистима итд… и на неки начин и живим од тога. Са неким од њих се лично дубоко не слажем, неки ми се свиђају, неки ми се не свиђају… Ипак, и даље имам сјајне разговоре са свима њима!“

Разговор, прави разговор, захтева равнотежу између причања и слушања, а ту равнотежу смо негде успут испустили… Важне вештине за прави разговору су, најпре, активно слушање и децентрација. Активно слушање представља основ комуникације. То је слушање с интересовањем и емпатијом, а укључује и невербални ниво. Активно слушање помаже да саговорници схвате шта су желели да кажу једно другом, као и да ставе до знања да су се разумели. Децентрација је способност сагледавања себе из споља.Овај ,,излазак“ нам дозвољава да преиспитамо сопствене нормативе, предрасуде и стереотипе, али и да се ставимо у позицију друге особе („туђе ципеле“) и да је боље разумемо. Ове и сличне технике се стичу праксом и уз добру намеру неговања институције разговора. С друге стране, заправо, не постоји разлог да учите како да покажете да обраћате пажњу, ако заправо не обраћате пажњу… Много је предности обраћања пажње. Обраћајући пажњу научићете да водите разговоре без губљења времена, без досаде и, најважније, без вређања. Вођењем правих разговора стичу се и унапређују вештине какве су говорништво, јавни наступ, реторика, али и стичу и негују поверење, уважавање и поштовање, као узвишене вредности и неопходни оквири за опстанак човечности. Речи извини, разумем, опрости, поштујем, уважавам, жао ми је, су у свима нама, али је потребно и да их изговарамо. Разговори су феноменална прилика.

Сви смо ми водили много сјајних разговора, креативних, искрених, дивних. Сви смо их имали. Сви ми знамо како они изгледају. То су разговори после којих се осећате укључено, прихваћено и инспиративно или када осећате да сте се заиста повезали или да се савршено разумете. Не постоји нити један разлог да велика већина разговора не буде таква. Уживајте у њима.

Сви смо ми водили много сјајних разговора, креативних, искрених, дивних. Сви смо их имали. Сви ми знамо како они изгледају. То су разговори после којих се осећате укључено, прихваћено и инспиративно или када осећате да сте се заиста повезали или да се савршено разумете. Не постоји нити један разлог да велика већина разговора не буде таква. Уживајте у њима. „Будите заинтересовани за друге људе. Држите ваш ум отвореним што више можете. Радите то! Разговарајте са људима, слушајте их, и најважније, будите спремни да будете задивљени.“

Поштујте институцију разговора и не радите више ствари у исто време. Није ствар само у телефонима, таблетима, кључевима од аутомобила или било чему другом у рукама. Будите присутни. Будите у том тренутку. Не размишљајте о вечери, разговору са шефом, комшијом. Ако не желите да разговарате – немојте, напросто прекините разговор и објасните зашто то радите. И саговорнику, али и уваженој институцији. Ако желите да износите своја мишљења без пружања прилике за реакцију, расправу, негативан одговор или развој – напишите блог. Немојте вређати разговор.

Просечна особа изговара око 225 речи у минути, али ми можемо да слушамо и до 500 речи у минути. Зато наш ум попуњава празнину од ових 275 речи. Зато су потребни изузетан труд и енергија да стварно обратите пажњу на некога, али ако то не можете – знајте да онда не разговарате и да то није разговор. Ви сте онда двоје људи који изговарају неке речи и реченице у простору између вас… Већина нас не слуша са намером да разуме, већ са намером да одговори.

Започните, пак, сваки разговор са претпоставком да ћете нешто научити. Свако зна нешто ново, а што ви не знате. Дакле, свако је стручњак у нечему. Зато се радујте разговорима. Ако нешто не знате, реците да не знате. Говор је магија! Чудо природе! Не би требао да буде јефтин. Ослањајте се на проверене информације, мишљења стручњака, упоредне анализе, искуство, праксу. Бирајмо шта говоримо! Будимо одговорни према говору и према разговору.

Аутор: Милан Криловић