<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>mediation &#8211; Медијатор</title>
	<atom:link href="https://posrednik.org/tag/mediation/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://posrednik.org</link>
	<description>Магазин</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Sep 2024 14:36:53 +0000</lastBuildDate>
	<language>sr-RS</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.7.4</generator>

<image>
	<url>https://posrednik.org/wp-content/uploads/2020/04/cropped-mediator-logo-3-1-32x32.jpg</url>
	<title>mediation &#8211; Медијатор</title>
	<link>https://posrednik.org</link>
	<width>32</width>
	<height>32</height>
</image> 
	<item>
		<title>O MEDIJACIJI &#8211; Danijela Vasiljević, dipl. pravnik i medijator, Niš</title>
		<link>https://posrednik.org/o-medijaciji-danijela-vasiljevic-dipl-pravnik-i-medijator-nis/?utm_source=rss&#038;utm_medium=rss&#038;utm_campaign=o-medijaciji-danijela-vasiljevic-dipl-pravnik-i-medijator-nis</link>
					<comments>https://posrednik.org/o-medijaciji-danijela-vasiljevic-dipl-pravnik-i-medijator-nis/#comments</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Nela Savic]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 29 Sep 2024 14:36:53 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Медијаторска Хроника]]></category>
		<category><![CDATA[Едукација]]></category>
		<category><![CDATA[Из мог угла]]></category>
		<category><![CDATA[mediation]]></category>
		<category><![CDATA[medijator]]></category>
		<category><![CDATA[obuka za medijator]]></category>
		<category><![CDATA[osnovna obuka za medijatore]]></category>
		<category><![CDATA[адвокат]]></category>
		<category><![CDATA[медијатор]]></category>
		<category><![CDATA[медијација]]></category>
		<category><![CDATA[судија]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://posrednik.org/?p=5473</guid>

					<description><![CDATA[Ja sam medijator Danijela Vasiljević iz Niša, inače po struci diplomirani pravnik sa radnim iskustvom na pravnim poslovima nekih 20-ak godina. Po rešenju Ministarstva pravde, licencirani  sam medijator od 2022. godine.  Podeliću svoje utiske o obukama u organizaciji: Udruženja &#8222;Medijatori Kruševca&#8220; i svemu što je uticalo da moja ljubav u oblasti MEDIJACIJE]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<p>Ja sam medijator Danijela Vasiljević iz Niša, inače po struci diplomirani pravnik sa radnim iskustvom na pravnim poslovima nekih 20-ak godina. Po rešenju Ministarstva pravde, licencirani  sam medijator od 2022. godine. </p>



<p>Podeliću svoje utiske o obukama u organizaciji: Udruženja &#8222;Medijatori Kruševca&#8220; i svemu što je uticalo da moja ljubav u oblasti MEDIJACIJE raste iz dana u dan.</p>



<p>S obzirom da sam nakon završene osnovne obuke u organizaciji Fakulteta političkih nauka,  želela da se dalje kvalitetno i kontinuirano  edukujem i proširim svoja znanja, krenula sam sa proverom svih licenciranih predavača sa zvaničnog sajta Ministarstva pravde. Bilo ih je oko 30-ak ali nakon manjeg istraživanja,  nije bilo teško svesti ih na 5 koji su po mom mišljenju pružali kvalitetna predavanja i dobru edukaciju. Ono što me je vodilo prilikom izbora, bila je najpre mogućnost izgradnje u pravcu u kome sam želela da idem kao profesionalac. Moja istraživanja su se bazirala na  biografijama predavača, poseti sajtovima ukoliko su ih imali i  društvenim mrežama u kojima smo svi negde uplovili, kao najlakše sredstvo za dobijanje neke opšte slike o kvalitetu predavanja i temama koje su obrađivali. Nakon nekog vremena imala sam  bolju uvid u ono šta bih dobila za uložen novac.</p>



<figure class="wp-block-pullquote"><blockquote><p>U traženju dostupne a kvalitetne literature sa teritorije Srbije, naišla sam najpre na <strong><em><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-accent-color">Magazin Medijator</mark></em></strong> čiji je glavni urednik Nela Savić i mogu slobodno reći, većinu pisanih tekstova sam sa nestrpljenjem čitala i tražila broj više. A onda se u nekom od brojeva pojavio tekst koji mi je privukao najveću pažnju: &#8222;<em><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">Važno je ko vam je mentor</mark></em>&#8220; &#8211; Jelica Milosavljević. DA! Zvučalo je tako ohrabrujuće jer sam u ovoj priči prepoznala iskrenost i želju da priča oko medijacije u Srbiji konačno dobije na značaju i snazi i pomeri se sa tačke u kojoj se više vrti u krug nego što ide kako bi trebalo</p></blockquote></figure>



<p></p>



<p>Zaključak je da stanovništvo u velikoj meri nije edukovano na pravi načini u vezi odgovora na pitanja: šta se dobija medijacijom, koje su njene prednosti, trajanje, cena&#8230;? I sve ono što joj daje prednost u odnosu na sudski postupak, još uvek je nedovoljno rečeno za javnost.&nbsp;</p>



<p>Pomenuću i predstavu sa tematikom medijacije pod nazivom: &#8222;<em><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">Deca su naše ogledalo</mark></em>&#8222;, koja je rađena u saradnji sa udruženjem <em><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-luminous-vivid-orange-color">Medijatori Kruševca</mark></em> i koja je takođe predstavljena u <em><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-accent-color">Magazinu Medijator</mark></strong>.</em> Lično, meni je predstava pokazala nešto više, a to je ogroman rad i trud na celoj priči vezanoj za medijaciju ali i </p>



<figure class="wp-block-pullquote"><blockquote><p>osvešćivanju društva da svaki konflikt, od onog najbanalnijeg do onih teških i mučnih, može da se završi lepom rečju i mirom u duši. Kao što poslovica kaže : &#8222;lepa reč i gvozdena vrata otvara&#8220;.</p></blockquote></figure>



<p>Tako je krenuo moj najveći put edukacije koji se nije završio na jednom predavanju već i danas traje, bez da me neko vuče za rukav i gura u nešto u šta nisam sigurna, jer ovog puta to zaista jesam. I kao što uvek biva, da ko traži nadje i ko kuca njemu se vrata sama otvaraju, tako sam nakon mesec dana dobrog &#8222;istraživanja tržišta&#8220;, došla do saznanja da počinje edukacija u organizaciji:  <em><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-luminous-vivid-orange-color">&#8222;Udruženja Medijatori Kruševca&#8220;</mark></strong></em> na temu &#8222;<strong>Medijacija u vršnjačkim sukobima</strong>&#8222;. U  srcu i u glavi čulo se veliko BINGOOO. Znala sam da je to put gde ću moći da se vremenom izgradim u velikog profesionalca i nekog, ko će u svom gradu postati sinonim za dobrog i uspešnog medijatora. </p>



<figure class="wp-block-image size-large"><img fetchpriority="high" decoding="async" width="1024" height="576" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/crop-medijacija-vezbe-1024x576.jpg" alt="" class="wp-image-5475" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/crop-medijacija-vezbe-1024x576.jpg 1024w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/crop-medijacija-vezbe-300x169.jpg 300w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/crop-medijacija-vezbe-768x432.jpg 768w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/crop-medijacija-vezbe-465x261.jpg 465w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/crop-medijacija-vezbe-695x391.jpg 695w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/crop-medijacija-vezbe.jpg 1265w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><figcaption>Jedno od predavanja u vezi medijacije  i vežbi tokom leta 2024.</figcaption></figure>



<p>Prijavila sam se na edukaciju, ali ne zbog prikupljanja bodova za obnovu licence jer sam dovoljan broj već imala, nego zbog osećaja koji me nije prevario. Tako je početkom  2023-e krenulo moje prvo druženje, oduševljenje, veliki broj pitanja i dobijenih odgovora. Sve ono što sam razumela bez da ponavljam više puta, bilo je rečeno, zapamćeno i upijeno. Nakon trodnevne obuke osetila sam sreću jer je TO BILO TO. Moj BINGO sa početka priče.</p>



<p>I kako su čudni putevi Gospodnji, tako je i mene put naveo ni manje ni više direktno u Kruševac, na divan osmeh i zagrljaj od strane Jelice Milosavljević, jednog od najvećih boraca u oblasti medijacije na prostorima Srbije. Naš prvi susret &#8222;oči u oči&#8220; pokazao je mnogo toga. Osetila sam da mogu da joj verujem, a poverenje u nešto što radite, jeste veoma bitna stavka, jer znate da kad bilo šta &#8222;zapne&#8220;, imate na koga da se oslonite.</p>



<p>I tada sam znala kao što i sada znam da će ovo biti velika i moćna priča jer se upravo &#8222;rađa&#8220; tim ljudi koji imaju viziju, snagu i  znanje koje se stiče dok si živ. I više od svega, odličan temelj koji je bitan, a naši predavači  temelj imaju kroz dugogodišnji rad od samog početka ponovnog uvođenja medijacije kroz zakonsku regulativu republike Srbije koja je krenula 2004-e godine. Nakon toga, 2008-e Ministarstvo pravde je  formiralo prvu radnu grupu za izradu zakona o Medijaciji, koji je izrađen 2014-e i koji je od 2015-e počeo sa primenom. </p>



<p>Da se vratim na suštinu.</p>



<p>Nakon prve edukacije, slagala sam misli danima i došla do zaključka da u celoj priči postoji jedan veliki biser: veliki predavač, profesor, NLP trener, medijator: Kata Vuletić. Stroga u komentarima, ali svaka joj je na mestu (ka u Njegoša), pa &#8222;nema ljutiš&#8220;. Od nje smo čuli najpre izuzetno predavanje sa konkretnim primerima iz prakse, ali i dobronamerne kritike i sugestije onda kada smo mi imali svoje uloge. Pišem iz svog ugla, ali verujem da smo svi jedva čekali te njene komentare. Upravo tog najstrožijeg, vremenom najviše zavolite, jer vas on najviše i nauči. Sve u svemu, u ovoj priči postojao je &#8222;dobar i loš policajac&#8220;, ali svakako je ovo tim koji vas najviše, toplinom sa jedne i strogoćom sa druge strane, pripremi za dalje  na jednom dugačkom putu. Njih dve su kao tim, dale ono što ostaje duboko urezano u mislima svakog od nas. Tražile su interakciju i razmišljanje, davale su primere iz života i prakse i na taj način nas terale da pomeramo granice svojih misli i širimo sopstvene vidike. Ceo rad je doveo do toga da počinjemo sami da dajemo ideje i predloge za ono što nas dalje bude čekalo. A čekalo je i čeka nas mnogo toga, jer shvatiš da si na početku puta sa timom koji pokreće lavinu nečega što treba utemeljiti u sistem pravosuđa za neka buduća pokolenja. </p>



<p>Divno je biti deo priče na čelu sa ovakvim ljudima i hvala Bogu da je tako.</p>



<p>Medijator:</p>



<p>Dipl. pravnik Danijela Vasiljević, Niš. </p>



<p></p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://posrednik.org/o-medijaciji-danijela-vasiljevic-dipl-pravnik-i-medijator-nis/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>1</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ОСНОВНА ОБУКА ЗА МЕДИЈАТОРЕ &#8211; ВАЖНО ЈЕ КО ВАМ ЈЕ МЕНТОР</title>
		<link>https://posrednik.org/osnovna-obuka-za-medijatore-vazno-je-ko-vam-je-mentor/?utm_source=rss&#038;utm_medium=rss&#038;utm_campaign=osnovna-obuka-za-medijatore-vazno-je-ko-vam-je-mentor</link>
					<comments>https://posrednik.org/osnovna-obuka-za-medijatore-vazno-je-ko-vam-je-mentor/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Nela Savic]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 28 Aug 2024 23:25:00 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Едукација]]></category>
		<category><![CDATA[Медијација]]></category>
		<category><![CDATA[edukacija]]></category>
		<category><![CDATA[mediation]]></category>
		<category><![CDATA[mediator]]></category>
		<category><![CDATA[medijacija]]></category>
		<category><![CDATA[medijator]]></category>
		<category><![CDATA[obuke za medijatore]]></category>
		<category><![CDATA[osnovna obuka za medijatore]]></category>
		<category><![CDATA[медијатор]]></category>
		<category><![CDATA[медијација]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://posrednik.org/?p=5387</guid>

					<description><![CDATA[На улазу у Стеленбошки Универзитет у Јужној Африци стоји следећи натпис: &#8222;За уништење било које нације не требају атомске бомбе и далекометне ракете, потребно је само смањење квалитета образовања и дозвола преписивања и варања на испитима. Пацијенти умиру од руку таквих доктора. Зграде се руше од руку таквих инжењера. Новац]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<p>На улазу у Стеленбошки Универзитет у Јужној Африци стоји следећи натпис:</p>



<p>&#8222;За уништење било које нације не требају атомске бомбе и далекометне ракете, потребно је само смањење квалитета образовања и дозвола преписивања и варања на испитима. Пацијенти умиру од руку таквих доктора. Зграде се руше од руку таквих инжењера. Новац се губи из руку таквих економиста. Правда нестаје поред таквих јуриста и судија. <strong>Крах образовања је крах једне нације.</strong>&#8222;</p>



<p>Живимо у времену где се заборавило на квалитет. Једино што је важно јесте квантитет, па тако &#8222;штанцујемо&#8220; дипломе,  професоре, тренинг тренере, предаваче, службенике, &#8230;, докторе наука, медијаторе&#8230; и опет ничега и никога довољно. Увек нам фале стручњаци из различитих области. То је зато што данас свако може бити професор, тренер, ментор, предавач, педагог, или бар мислимо да може. Важно је ко вам и на који начин преноси знање. </p>



<p>Данас ћемо се бавити управо обукама за медијаторе. </p>



<p>Да бисте добили лиценцу за  посредника (медијатора) неопходно је да испуните неколико услова:</p>



<p>-да сте пословно способни;<br>-да сте држављанин Републике Србије;<br>-да имате високу стручну спрему;<br>-да нисте осуђивани на безусловну казну затвора за кривично дело које вас чини недостојним за обављање послова посредовања;<br>-да  сте завршили основну обуку за посредника. </p>



<p>Основну обуку за медијаторе данас многи спроводе, али не добијате једнако добро или довољно знање код свих организатора основних обука за медијаторе. Оно што чини разлику јесте, управо искуство предавача као медијатора, пре свега, а затим и начин на који вам се то знање (теоријско и искуствено) преноси, јер: &#8222;није знање знати већ је знање знање дати&#8220;.  </p>



<p>С обзиром на то, да спадамо у оне који цене квалитет, стручност, рад и искуство обрадовала нас је вест да је УГ &#8222;Медијатори Крушевца&#8220; (наша колегиница и сарадница Јелица Милосављевић са својим тимом)  добило лиценцу за спровођење <em>Основне обуке за медијаторе</em>.  Како је дoшло до тога рекла нам је Јелица.                                               </p>



<figure class="wp-block-image size-medium is-resized"><img decoding="async" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/osnovna-300x300.jpg" alt="" class="wp-image-5370" width="299" height="299" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/osnovna-300x300.jpg 300w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/osnovna-150x150.jpg 150w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/osnovna-768x768.jpg 768w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/osnovna-465x465.jpg 465w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/osnovna-500x500.jpg 500w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/osnovna.jpg 960w" sizes="(max-width: 299px) 100vw, 299px" /></figure>



<h3 class="wp-block-heading">ОСНОВНА ОБУКА ЗА МЕДИЈАТОРЕ КАО УСЛОВ ЗА ДОБИЈАЊЕ ЛИЦЕНЦИ ЗА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОБУКЕ</h3>



<h4 class="wp-block-heading">Иако сте говорили да има много оних који се баве основним обукама за медијаторе и да желите људима, будућим медијаторима да преносите своја лична искуства и знања из праксе и пружите им  специјалистичке обуке  и практична знања, ипак сте, на срећу многих, кренули и са спровођењем основне обуке за медијаторе. Зашто сте се предомислили?</h4>



<p><br>Када сам пре годину дана покушала да пријавим Специјалистичку обуку за медијаторе “<em>Медијација у вршњачким и другим врстма сукоба“,</em> била сам изненађена  када су ми из Министартсва правде јавили да не може да се организује специјалистичка обука за медијаторе уколико Удружење  нема лиценцу за обављање основне обуке за медијатора. Није ми дуго требало, осмислила сам и  написала програм за основну обуку за медијаторе и послала Министарству правде. Читавих годину дана нам је требало, од тада, да добијемо лиценцу за извођење <em>Основне обуке за медијаторе.</em><br>Иако нисмо никада као Удружење имали жељу да изводимо <em>Основну обуку за медијаторе</em> у међуврену смо променили мишљење, јер као искусни медијатори сматрамо да имамо одговорност, а нарочито ја, да након више од 20 година бављења медијацијом у Србији, не дозволим да се ово хумано занимање уруши а на добром је путу.</p>



<h4 class="wp-block-heading">Шта је узрок томе?</h4>



<p><br>Наиме од 2015. год., од када је наступио <em>Закон о посредовању у решавању спорова</em> на снагу, сведоци смо да имамо преко 1000 едукованих медијатора са лиценцом Министартсва правде, а годишње буде око 160 медијација. Око 50% од укупно пријављених медијација Министарству правде,  урадимо моји сарадници и ја у Крушевцу. О компетенцијма организација које изводе основну обуку не желим да полемишем, али ако изводе обуке медијатори који у пракси немају ни једну медијацију о чему онда причамо.?! Постоје медијатори који се рекламирау а да при том не разликују медијацију од медитације. Такође веома је дискутабилно и упитно, што медијатори оснивају предузећа, агенције, узимају кредите да би опремили простор, а при том, опет напомињем,  ретко ко да има у пракси искуства. Сведоци смо и да се многи изјашњавају као јавни посредници. Јавни посредник?! То не постоји, али ваљда,  лепше звучи. О рекламама како се кроз обуку за медијацију нуди посао, добра зарада и остало, и тако обмањују људи, не желим ни да причам.<br>У току протеклих годину дана имала сам више позива, из целе Србије, у којима су ме звали људи који су прошли основну обуку за медијацију,  разочарани што кроз основну обуку нису добили адекватна знања. Не знају практично ни како да добију предмет, а и кад га добију шта заправо треба да раде, нити како да воде медијацију.</p>



<h4 class="wp-block-heading">Да ли је и раније било овако?</h4>



<p>Када сам се ја обучавала за медијацију, ја сам имала, те 2004. год. 120 сати обуке, а уз то праксу сам стекла у ВПД (Васпитно поправни дом) где смо одмах примењивали стечена знања и од 2004. год.  до данас имала сам пар стотина предмета медијације у разним врстама спорова и сукоба. </p>



<p>Урадила сам филм “Застани са парницом-настави са медијацијом“, као и представу &#8222;Деца су наше огледало&#8220; (писали смо) а имала сам и много предавања на тему медијације за различите категорије професионалаца и учествовала сам у више пројеката за примену медијације у Србији.</p>



<div class="wp-block-group"><div class="wp-block-group__inner-container is-layout-flow wp-block-group-is-layout-flow">
<div class="wp-block-columns is-layout-flex wp-container-core-columns-is-layout-1 wp-block-columns-is-layout-flex">
<div class="wp-block-column is-layout-flow wp-block-column-is-layout-flow" style="flex-basis:100%">
<h4 class="wp-block-heading">Често и нашироко смо причале о томе како би требало ипак да спроводимо Основну обуку за медијаторе, јер је штета да знање и искуство се не преносе даље на кавлитетан начин.</h4>



<h4 class="wp-block-heading">Како је прошла прва Основна обука зе медијаторе?</h4>
</div>
</div>
</div></div>



<p>Наша прва <em>Основна обука </em>је изашла из система извођења обука, све смо испратили законски по томе како је Министартсво правде дало инструкције, али смо целу обуку извели ослањајући се на наша искуства. Целокупну евалуацију остављамо на увид да би они који желе да уче о медијацији имали прилике да виде ко спроводи и на који начин обуче.</p>



<p>Искусни тим УГ &#8222;Медијатори Крушевца&#8220; је заиста уживао у обуци, несебично преносећи знања, а како је на самој обуци било, најбоље се види из евалуације, које су полазници, проследили након обуке: </p>



<h2 class="wp-block-heading"><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-luminous-vivid-orange-color">Евалуација- основна обука за медијаторе 07-11.06.2023. УГ Медијатори Крушевца</mark></h2>



<h3 class="wp-block-heading"><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color"><strong>Јелена Стојадиновић</strong></mark></h3>



<p><br>Основна обука за медијаторе коју сте организовали карактеришу свеобухватност и квалитетан садржај. Предавачи су покушали да теоријска знања, која су имали обавезу да пренесу, обогате личним искуством што едукацију чини посебно драгоценом и јединственом. Новим пролазницима су покушали да представе поступак медијације корак по корак како би након учешћа у едукацији ова знања могли да примењују. Јединственост ове едукације је и у томе што смо имали прилику да видимо едукативни филм и симулација медијације. Део едукације у ком се говори о комуникационим вештинама обезбеђује технике и знања широко применљива у животу и раду која подстичу лични развој. <strong>Желела бих да похвалим све предаваче и целокупну организацију и сматрам да је ово максимум који може да се добије у оваквој едукацији.</strong><br>Не бих имала примедбе осим разматрања да би симулација медијације ипак била боља у директном контакту. Пожељно је ако сте у могућности да организује те још едукација на разне друге садржаје.&nbsp;</p>



<h3 class="wp-block-heading"><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-purple-color"><strong>Јелена Ивановић</strong></mark></h3>



<ol class="wp-block-list"><li>Напишите све што Вам се свидело што је било добро</li></ol>



<ul class="wp-block-list"><li>Поштовани, семинар је оправдао моја очекивања и пробудио у мојој глави &#8222;олују идеја &#8222;, од којих ће неке бити смислена&nbsp; &#8222;превенција насиља&#8220;. Концепција семинара је добра, даје добар темељ на коме се може градити. Семинар је покупио моја знања из разних области и изазавао потребу ревитализације истих. Постављени приоритети у мом приватном и пословном животу су се показали оправдани и врло оствариви захваљујући идејама које сам овим семинаром добила. Хвала свим учесницима на понуђеним знањима и доброј енергији .</li></ul>



<ol class="wp-block-list"><li>Написите препоруке и предлоге за будуцу сарадњу и за насу промоцију медијације</li></ol>



<ul class="wp-block-list"><li>Приоритет по мом мишљењу је промоција медијације кроз организоване превентивне активности са запосленима у школи, родитељима и ученицима. (Можда симулација медијација са ученицима и организована промоција преко друштвених мрежа и путем медија.)</li></ul>



<ol class="wp-block-list"><li>Напишите све примедбе и сугестије у односу на обуку и предаваче<br>Имам разумевања и за друге образовне профиле и стрпљења који желе да се баве медијацијим уз напомену да просвета захтева посебну врсту едукације. Школа је место које изискује медијацију на дневном нивоу. Искрено највише ми држе пажњу школски примери. Више симулација примера које можда ми иницирамо у једном тренутку. Шта је ситуација која нас је навела да себи помажемо на овај начин. Пример ми поставимо, па група даје решења, тј. води нас кроз сами процес. Хвала!</li></ol>



<h3 class="wp-block-heading"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-red-color">Надежда Ђорђевић</mark></strong></h3>



<p>Поштована Јелице, Като, поштовани Игоре, Милане, хвала Вам за ових 5 незаборавних дана, шта рећи сем да данас недостајете!!!<br>Први и најупечатљивији утисак за мене лично је задовољство што сам за време трајање обуке &#8222;изашла&#8220; из своје свакодневне рутине за коју нисам ни била свесна до краја да нешто фали. Након нашег дружења сам схватила да су ми управо овакви видови личног усавршавања итекако недостајали у животу. Сем што сам добила нова знања о новом начину решавања спорова како у личном животу, тако и на професионалном плану, добила сам прилику, да са новим Катиним техникама (за мене су то Катине технике од сада па на даље с обзиром на начин како нас је водила кроз обуку), да &#8222;извршим увид&#8220; у своје ЈА и начине понашања, размишљања, емоција и вредности људи у окружењу. Ми делове медијације примењујемо свакодневно и у породично-пријатељским-односима&nbsp; али без потребних правила и одсуства пристрасности које смо на обуци научили.&nbsp;</p>



<ol class="wp-block-list"><li>Имам потребу да похвалим концепт обуке, темпо није био напоран, пријатна опуштајућа атмосфера без &#8222;улога моћи&#8220; (оно ми смо медијатори ми све знамо, ви сте ђаци, као ни сујета међу самим предавачима), дозволили сте себи да покажете да се и Вама рађају идеје и потребе за новим сазнањима. Отворен, искрен однос и у томе се огледа <strong>Ваша висока професионалност</strong>. Чини ми се да се ни међу &#8222;ђацима&#8220; није осећала затегнутост у односима без обзира што се не познајемо и што долазимо из различитих сфера друштвених улога. Генерално, добар спој предавача са пуно уважавања што је јако било битно за атмосферу на обуци.</li><li>Препоруке за будућу сарадњу: Што се мене тиче Ви сте добили на располагање волонтера за сваки вид промоције медијације коју будете организовали. Морам да прођем материјал још једном (оно да се &#8222;слегне&#8220;) да би ми се родиле идеје за начине промоције.&nbsp;</li><li>Сугестије: Ја сам неко ко градиво воли &#8222;штреберски &#8220; да учи из књиге (оно брошура, скрипта, само да је папир), не би било лоше да се сачини такав неки материјал, јер кад обука прође остају одређене празнине због динамике прелажења садржаја. <strong>Ја сам већ навела да сам неких 5 година чекала овакву прилику за Обуку за медијаторе</strong> путем он лајн учења с обзиром да нисам могла да одсуствујем од куће на 5 дана због породичних околности да се нпр оде за Београд на обуке које су тамо биле организоване током претходних година. Али можда не би било лоше да се делови обуке убудуће одржавају комбиновано: бар 1 битан саржај уживо (ако нема могућности за целу Обуку) у некој такође опуштеној атмосфери неког простора а за оне који то нису у могућности (типа из другог града) такође да&nbsp; могу да прате он лајн и тај час путем линка, јер мислим да је уживо пажња другачије тј боље усмерена него код он лајн учења. А можда је то само ствар навике или условних рефлекса&nbsp;&nbsp;тј. сидрења&nbsp;.</li></ol>



<p>У очекивању новог сусрета за неки дан, срдачно Вам се захваљујем на свему, само тако наставите, желим Вам пуно успеха у даљем раду. <strong>И наравно што више специјалистичких обука да можемо да усвајамо нова знања.&nbsp;</strong><br>Срдачан поздрав свим члановима Вашег тима.<br>Надежда</p>



<h3 class="wp-block-heading"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-green-cyan-color">Јелена Марковић</mark></strong></h3>



<ol class="wp-block-list"><li>Напишите све што Вам се свидело и што је било добро<br>Време проведено на обуци је било ефикасно и испуњенено корисним саветима. Материјал са обуке је користан и широко применљив. Највише су ми се допале вежбе које смо радили током обуке и то што смо одмах добијали повратну информацију да ли смо на правом путу. Филм који смо гледали је права ствар за особе које планирају да постану медијатори.</li><li>Написите препоруке и предлоге за будућу сарадњу и за нашу промоцију медијације.<br>Кратки клипови на друштвеним мрежама који могу да упуте потенцијалне кориснике медијације, на то зашто је медијација корисна и у којим ситуацијама је пожељно употребити медијацију.</li><li>Напишите све примедбе и сугестије у односу на обуку и предаваче<br>Проширити активности медијације на превентивне активности. Више конкретних активности са наставницима, родитељима и ученицима.</li></ol>



<h3 class="wp-block-heading"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-luminous-vivid-orange-color">Снежана Ивић</mark></strong></h3>



<p>Поштована,<br>хвала свима Вама на знањима и дружењу које сте нам омогућили.&nbsp;<br>Верујем да ћемо се свакодневно присећати неких Ваших речи- техника, искуства и добронамерних&nbsp; савета.<br>Шта је то добро и шта је то што ми се допало?<br><strong>Добро је то што постоји нешто као што је медијација.&nbsp;&nbsp;Процес у коме сви добијају.&nbsp;</strong>&nbsp;Сукобљене стране добијају посредника као помоћ и подршку да боље разумеју себе и друге, добијају модел по коме могу да усаврше своје вештине комуникације и вештине решавања проблема. Медијатор осећа пословни успех и задовољство бавећи се, пре свега, једним хуманим радом.<br>Обука је била свеобухватна. Предусретљивост едукатора, не само у време трајања обуке већ исказана и кроз жељу за континуираном сарадњом показује да ћемо увек имати подршку, помоћ и пријатељства.<br>Шта ми се није допало?<br>То што сам најзначајнији део обуке пропустила. (нестрпљиво очекујем наредну организовану обуку&nbsp;&nbsp;).<br>Препоруке за промоцију медијације…<br>о томе бих свакако морала да размислим до наредног нашег виђења али мислим да свака и неформално употребљена &#8222;медијација&#8220; може бити запажена као добра вештина решавања проблема на којој ће нам други завидети и желети нас за посреднике у решавању својих сукоба.<br>До наредног дружења све најбоље!</p>



<p><br>Поздрав</p>



<p></p>



<p></p>



<figure class="wp-block-image size-large is-resized is-style-default"><img decoding="async" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/viber_image_2023-06-04_21-11-20-259-754x1024.jpg" alt="" class="wp-image-5368" width="-579" height="-787" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/viber_image_2023-06-04_21-11-20-259-754x1024.jpg 754w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/viber_image_2023-06-04_21-11-20-259-221x300.jpg 221w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/viber_image_2023-06-04_21-11-20-259-768x1042.jpg 768w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/viber_image_2023-06-04_21-11-20-259-405x550.jpg 405w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/viber_image_2023-06-04_21-11-20-259-368x500.jpg 368w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/viber_image_2023-06-04_21-11-20-259.jpg 921w" sizes="(max-width: 754px) 100vw, 754px" /></figure>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://posrednik.org/osnovna-obuka-za-medijatore-vazno-je-ko-vam-je-mentor/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПРИМЕНА НА МЕДИЈАЦИЈА ПО ХАШКА КОНВЕНЦИЈА ВО МЕЃУНАРОДЕН СЕМЕЕН СПОР ЗА ГРАБНУВАЊЕ НА ДЕТЕ , РОДИТЕЛСКА ОДГОВОРНОСТ И ЗАШТИТА НА ДЕТЕТО</title>
		<link>https://posrednik.org/primena-na-medijacija-po-haska-konvencija-vo-me%d1%93unaroden-semeen-spor-za-grabnuvanje-na-dete-roditelska-odgovornost-i-zastita-na-deteto/?utm_source=rss&#038;utm_medium=rss&#038;utm_campaign=primena-na-medijacija-po-haska-konvencija-vo-me%25d1%2593unaroden-semeen-spor-za-grabnuvanje-na-dete-roditelska-odgovornost-i-zastita-na-deteto</link>
					<comments>https://posrednik.org/primena-na-medijacija-po-haska-konvencija-vo-me%d1%93unaroden-semeen-spor-za-grabnuvanje-na-dete-roditelska-odgovornost-i-zastita-na-deteto/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Nela Savic]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 16 Jun 2024 09:50:10 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Породични односи]]></category>
		<category><![CDATA[Медијација Регион и Свет]]></category>
		<category><![CDATA[evropska konvencija o pravima deteta]]></category>
		<category><![CDATA[mediation]]></category>
		<category><![CDATA[mediator]]></category>
		<category><![CDATA[медијација]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://posrednik.org/?p=5461</guid>

					<description><![CDATA[Актуелните трендови на мобилност на работната сила од земјите на Балканот кон Запад (Западна Европа и САД), олеснетите процедури за премин од една во друга држава, доведоа до често менување на живеалиштето на семејствата, разбивање на културни бариери и создавање голем број на мешани бракови. Од друга страна расте бројот]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<p><br>Актуелните трендови на мобилност на работната сила од земјите на Балканот кон Запад (Западна Европа и САД), олеснетите процедури за премин од една во друга држава, доведоа до често менување на живеалиштето на семејствата, разбивање на културни бариери и создавање голем број на мешани бракови. Од друга страна расте бројот на разводи, нарушени родителски и семејни односи, разделување на семејствата со живеалишта во различни држави. Ваквите актуелни трендови донесоа нови ризици за децата како спорови околу преселување (иселување), релоцирање, меѓународно грабнување, спорови околу старателство, проблеми во одржувањето на контакти на децата со еден од родителите кои живеат во посебни држави. Децата во ваков контекст на ризици стануваат споделена одговорност на повеќе држави.<br>Разликите во националните прописи и практики на државите во светот, резултираат со несигурност дали одредени права применети од страна на надлежни органи во една држава ќе бидат признаени и извршени во друга држава. Хашката конференција за меѓународно право се обидува да ги намали овие ризици, со воспоставување на универзална правна рамка, преку нејзините Конвенции. Функционирањето е подржано и загарантирано од ЕУ и голем број на конвенции се прифатени од страна на ЕУ. ЕУ им препорачува на своите членки, но и на другите земји аспиранти за ЕУ, да ги ратификуваат Конвенциите на Хашката конференција.<br>Хашка конвенција за граѓанските аспекти на меѓународното грабнување на деца (донесена на 25 октомври 1980) е систем на инструменти за административна соработка за враќање на децата по грабнувањето од еден родител во земјата каде предходно живееле, воедно служи и како мерка за одвраќање од потенцијално грабнување, како и можност за остварување на контакти на детето со родителот со кого не живее. Земјите потписнички на Конвенцијата создаваат систем на соработка на централните власти, при тоа секоја земја определува државен орган кој ќе биде задолжен за соработка со органите во другите држави за брзо пронаоѓање на детето и враќање, и во постигнување доколку е можно доброволно враќање на детето или мирно/спогодбено разрешување на проблемите со примена на медијација.<br>Хашка конвенција за судска надлежност, применлив закон, признавање, спроведување и соработка во делот родителската одговорност и мерки за заштита на децата (донесена на 19 октомври 1996 ) Оваа Конвенција опфаќа широк опсег на прашања од доменот на меѓународна заштита на децата во случаи како родителски спор во однос на старателство (постапка на доверување на дете) или контактирање на детето со родителот со кого не живее, заштита на избегани тинејџери, судска надлежност во случај на дете бегалец или меѓународно раселени деца, сместување на дете во ризик кое се нашло во странство во згрижувачко семејство или во соодветна институција.<br>Конвенциите преставуваат систем на инструменти на признавање и спроведување на одлуките од друга држава, адаптирани на националните услови и законодавство. Имплементацијата на Конвенциите во врска со меѓународната соработка се одвива преку надлежните централни власти номинирани од секоја земја потписничка на Конвенциите. Надлежна централна власт во Северна Македонија е Министерствотото за труд и социјална политика, во Србија е Министерството за правда.<br>Пристапот до постапките за поддршка на децата востановени со Конвенцијата се бесплатни. Постапките кои се поведуваат по Хашките конвенции за зашита на деца се однесуваат на деца до 16 –годишна возраст на детето<br>Кога детето се наоѓа во одреден ризик во друга држава, тогаш двете држави имаат одговорност за постигнување на најдобриот интерес на детето, и државата од која потекнува и државата во која престојува. При тоа за да се постигне најдобриот интерес на детето може да се примени и медијација. Во вакви случаи судијата кој одлучува за враќање или невраќање на детето во државата на местото на вообичаеното живеење е во најдобра позиција да им препорача медијација на странките. Судиите треба да се свесни за фактот дека законската одлука околу прашањето за враќање или невраќање само ќе обезбеди решение за ова важно прашање, но нема да ги реши останатите сериозни проблеми пред кои се исправени родителите. Додека во постапка на медијација, медијаторот може вешто да ги води родителите по пат на договарање/преговарање да разрешат одредени проблеми. Стручните работници во центрите за социјална работа исто така можат да ги упатат странките во прекугранична семејна медијација. Истите треба да бидат информирани за постапката за медијација за да ги поттикнат страните кои се во прекуграничен семеен спор кој ги засега нивните деца, да изнајдат решение преку заеднички договор по пат на медијација.</p>



<p>Во случаи на грабнување на дете од страна на еден родител, односно кога детето е незаконски однесено во друга држава, во постапка на медијација најпрво се преговара за враќањето или не враќањето на детето во земјата во која предходно живеело. Доколку родителите се договорат околу ова основно прашање, тогаш можат да пристапат кон решавање на други поврзани прашања. Можат да се решаваат прашања поврзани со местото на живеење на детето, релокација, старателството над детето, договарање околу долгорочни планови за живеење на детето со еден или двајцата родители, подршка и остварување на контакти на детето со родителот со кого не живее, за редовни контакти, за празници, патувања, финансиски прашања, образование, религиозно и културно (двојазично) воспитување, издршка и алиментација и други тековни прашања.</p>



<p>Медијација е мирен начин на решавање на спорови по пат на преговарање. Таа овозможува приближување на страните кои се во спор до точка да почнат сами да се договараат и да најдат заедничко решение, кое е прифатливо за двете страни и подеднакво е во интерес на двете страни, особено во најдобар интерес на детето. Денес е воочлива се поширока примена на медијацијата во различни видови на спорови, така да и делумно се разликуваат методите на медијација во различните подрачја.<br>Медијацијата во меѓународни семејни спорови е специфична, бидејќи примената има низа на предизвици како :</p>



<ul class="wp-block-list"><li>Определување на судска надлежност – која се определува според вообичаеното место на живеење на детето со едниот родител. Доколку настане промена на местото на вообичаено живеење на детето, тогаш се раководи според законот на државата на новото место на живеење. Во случаи на меѓународно грабнување на деца, властите на државата потписничка во која детето се водело со место на вообичаено живеење непосредно пред незаконското одземање или задржување, ја задржува надлежноста за мерките наменети за заштита на личноста и сопственоста на детето;</li><li>Правна извршност на постигнатата спогодбата – со оглед дека се работи за постапка која се води помеѓу држави со различни правни системи, мора да се обезбеди извршност на постигнатата спогодба во сите земји потписнички на Конвенцијата;</li><li>Употреба на јазик на комуникација – медијаторот мора да го познава јазикот на двете страни или да владее со јазик кој го користат двете страни во постапката. Најчесто се користи англиски јазик или официјалниот јазик на државите кои се засегнати во постапката;</li><li>Потреба од медијатори кои специјализирани за меѓународни спорови, како и семејни спорови; Примената на меѓународната медијација има и други предизвици како различната култура и географска одалеченост, висината на трошоците на страните, отвореноста на границите на државите, држави кои се во конфликт со други држави, кои мора да се земат во предвид при определување на методологијата на медијацијата. Во вакви случаи погодно е да се користи современиот начин на онлајн комуникација, преку платформи за комуникација достапни за сите засегнати страни.<br>Истовремено државите треба да ги усогласат и ставовите околу вклучување на детето во постапката на медијација, кое во одредени држави е задолжително согласно Конвенцијата за правата на детето. Употребата на медијација е корисна од причина што е брза и флексибилна процедура, економична во однос на трошоците, страните можат да ги изразат своите емоции и лични потреби, потребите на своето дете и се постигнува деескалација на конфликтот. На страните во постапката им се овозможува да изработат решение кое е прилагодено на нивните конкретни потреби, им се наметнува одговорност за носењето на одлуката, а воедно се воспоставува комуникација, пракса за идна соработка и се намалува интезитетот на конфликти помеѓу страните.</li></ul>



<p>Следуваат реални примери од пракса на семејните спорови кои се погодни да се решаваат со употреба на медијација :</p>



<ol class="wp-block-list"><li>Брачниот пар потекнува од различни држави (потписнички на Хашка конвенција), двајцата работат во својата држава, имаат едно заедничко дете на училишна возраст кое живее со мајката. Таткото живее во Северна Македонија, а летниот одмор го поминува со својата сопруга и дете ( во државата каде тие жвеат Б). Таткото го носи во Северна Македонија без неговата мајка, со изговор да ги види неговите роднини, потоа ги прекинува сите контакти со сопругата, поднесува барање за развод, а детето го запишува да го продолжи образованието во Северна Македонија. Мајката кога доаѓа во Северна Македонија има видувања со детето само во присуство на таткото, од причина што таткото сака да спречи одземање на детето од страна на мајката и враќање во државата Б.</li><li>Државјанка на Северна Македонија склучува брак со државјанин на државата Б, во бракот се родиле две деца. Поради нефункционална брачна заедница, мајката се плаши да поведе постапка за развод на брак во државата Б, сметајќи дека државата Б ќе се грижи за правата на својот државјанин. Доаѓа во Северна Македонија заедно со своите деца со изговор да ги посети своите роднини, каде поведува постапка за развод на брак, а со сопругот ги прекинува контактите и му забранува видувања со малолетните деца, од причина што се плаши таткото да не ги врати децата во државата Б. </li></ol>



<p><blockquote class="wp-embedded-content" data-secret="vTfsmOqYxP"><a href="https://posrednik.org/mr-gordana-atanasova-republika-severna-makedonija/">Мр Гордана Атанасова, Северна Македонија</a></blockquote><iframe class="wp-embedded-content" sandbox="allow-scripts" security="restricted"  title="&#132;Мр Гордана Атанасова, Северна Македонија&#147; &#8212; Медијатор" src="https://posrednik.org/mr-gordana-atanasova-republika-severna-makedonija/embed/#?secret=gHasj7MIuJ#?secret=vTfsmOqYxP" data-secret="vTfsmOqYxP" width="600" height="338" frameborder="0" marginwidth="0" marginheight="0" scrolling="no"></iframe> </p>



<p></p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://posrednik.org/primena-na-medijacija-po-haska-konvencija-vo-me%d1%93unaroden-semeen-spor-za-grabnuvanje-na-dete-roditelska-odgovornost-i-zastita-na-deteto/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Вршњачко насиље и породични спорови &#8211; медијацијом до решења сукоба</title>
		<link>https://posrednik.org/vrsnjacko-nasilje-i-porodicni-sporovi-medijacijom-do-resenja-sukoba/?utm_source=rss&#038;utm_medium=rss&#038;utm_campaign=vrsnjacko-nasilje-i-porodicni-sporovi-medijacijom-do-resenja-sukoba</link>
					<comments>https://posrednik.org/vrsnjacko-nasilje-i-porodicni-sporovi-medijacijom-do-resenja-sukoba/#comments</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Nela Savic]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 18 Nov 2022 19:52:39 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Uncategorized]]></category>
		<category><![CDATA[Вршњачка медијација]]></category>
		<category><![CDATA[Едукација]]></category>
		<category><![CDATA[mediation]]></category>
		<category><![CDATA[medijacija]]></category>
		<category><![CDATA[medijacija u sistemu socijalne zastite]]></category>
		<category><![CDATA[restorativna pravda]]></category>
		<category><![CDATA[vršnjačko nasilje]]></category>
		<category><![CDATA[vrsnjacko nasilje]]></category>
		<category><![CDATA[žrtva]]></category>
		<category><![CDATA[вршњачко насиље]]></category>
		<category><![CDATA[Јелица Милосављевић]]></category>
		<category><![CDATA[медијација]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://posrednik.org/?p=5274</guid>

					<description><![CDATA[Данас, 18.11.2022. године, путем зум платформе, успешно одржан вебинар, под називом: &#8222;Вршњачко насиље и породични спорови &#8211; медијацијом до решења сукоба&#8220; у организацији Јелице Милосављевић, водитеља случаја у тиму за борбу против насиља у Центру за социјални рад у Крушевцу, лиценцираног медијатора, председнице УГ &#8222;Медијатори Крушевца&#8220;. На жалост, у светлу]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<p>Данас, 18.11.2022. године,  путем зум платформе, успешно одржан вебинар, под називом: &#8222;<em><strong>Вршњачко насиље и породични спорови &#8211; медијацијом до решења сукоба</strong></em>&#8220; у организацији Јелице Милосављевић, <strong>водитеља случаја у тиму за борбу против насиља</strong> у Центру за социјални рад у Крушевцу, <strong>лиценцираног медијатора,</strong> председнице УГ &#8222;Медијатори Крушевца&#8220;.  На жалост, у светлу немилих догађаја, чији смо сведоци ових дана, насиља и злостављања које се дешава у школама, ова тема за вебинар, који је знатно раније био заказан,  данас се показала више него актуелна. Можда ће некоме да &#8222;запара уши&#8220; што смо написали да је <em>успешно одржан вебинар,</em> али обзиром на то да вебинар није пука прича о вршњачком насиљу, дефиницијама, описима, изражавању забринутости и &#8222;констатовању да морамо нешто учинити док не буде касно&#8220;, већ представља приказ практичних метода којима се долази до узрока вршњачког насиља,  разумевања корена вршњачког насиља, као и препознавања и спречавања сукоба, али и решавања сукоба, кад до њега дође, уз помоћ института званог <strong>медијација,</strong> и значаја спровођења ресторативне правде, као и приказом практичних примера успешно решених вршњачких сукоба, и обзиром на одговоре полазника на евалуциони упитник на крају вебинара, с правом кажемо више него успешно одржан вебинар.</p>



<p>Кад дође до вршњачког насиља, склони смо осуди починиоца, не испитујући околности, а још мање узроке који су довели до насиља. Није случајно у називу теме спојено вршњачко насиље и породични сукоби. Најчешће породични проблеми су узрок насилничког понашања, често породични сукоби, или насиље у породици представљају модел који починиоци пресликавају на своје жртве, а неретко  су насилници управо они који су сами жртве у свом најближем окружењу. Кад до насиља дође, укључује се породица, родитељи, старатељи, тим у школи за спречавање насиља, педагози, психолози, центри за социјални рад, у озбиљнијим случајевима и полиција и тужилаштво.  Зато је важно да се сви, који се налазе у том процесу препознавања, спречавања и решавања сукоба едукују о превентивним и репресивним мерама и могућностима решавања сукоба. Значајна законска могућност решавања породичних и вршњачких сукоба јесте поступaк медијације, који запослени у системима социјалне заштите могу користити. </p>



<p>Јелица Милосављевић  је упознала учеснике са начином на који, свако од њих, може применити медијацију за решавање вршњачких и породичних сукоба, у оквиру својих ингеренција и унутар својих институција. Овај вебинар није заснован на теоријском знању, већ практичној примени теоријског знања презентоване кроз примере из праксе. И ову прилику ауторка је искористила да спомене успешно решен вршњачки сукоб у поступку медијације, који је послужио као инспирација за представу: &#8222;Деца су наше огледало&#8220; у којој се приказује проблем, узрок али и решење вршњачког сукоба. </p>



<div class="wp-block-columns is-layout-flex wp-container-core-columns-is-layout-3 wp-block-columns-is-layout-flex">
<div class="wp-block-column is-layout-flow wp-block-column-is-layout-flow" style="flex-basis:100%">
<div class="wp-block-columns is-layout-flex wp-container-core-columns-is-layout-2 wp-block-columns-is-layout-flex">
<div class="wp-block-column is-layout-flow wp-block-column-is-layout-flow">
<figure class="wp-block-image size-large"><img decoding="async" width="1024" height="783" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/медијација-1-1024x783.jpg" alt="" class="wp-image-5294" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/медијација-1-1024x783.jpg 1024w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/медијација-1-300x229.jpg 300w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/медијација-1-768x587.jpg 768w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/медијација-1-465x356.jpg 465w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/медијација-1-654x500.jpg 654w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/медијација-1.jpg 1080w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>
</div>



<div class="wp-block-column is-layout-flow wp-block-column-is-layout-flow">
<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="772" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/области-1024x772.jpg" alt="" class="wp-image-5283" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/области-1024x772.jpg 1024w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/области-300x226.jpg 300w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/области-768x579.jpg 768w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/области-465x350.jpg 465w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/области-663x500.jpg 663w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/области.jpg 1080w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>
</div>



<div class="wp-block-column is-layout-flow wp-block-column-is-layout-flow">
<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="754" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/нема-нересивих-1024x754.jpg" alt="" class="wp-image-5282" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/нема-нересивих-1024x754.jpg 1024w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/нема-нересивих-300x221.jpg 300w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/нема-нересивих-768x565.jpg 768w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/нема-нересивих-465x342.jpg 465w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/нема-нересивих-679x500.jpg 679w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/нема-нересивих.jpg 1080w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>
</div>
</div>
</div>
</div>



<p>На вебинару је полазницима предочен начин препознавања предмета у центрима за  социјални рад, погодних за поступак медијације као и фазе поступка медијације.</p>



<p>Питања којима би се требало  више бавити, а Јелица Милосављевић је ставила акценат управо на њихове одговоре кроз овај вебинар, јесу: када је сукоб заправо решен? Шта подразумевамо под успешно решеним породичним или вршњачким сукобом, спором? <strong>Ауторка вебинара одговор даје кроз појам ресторативне правде и значаја примене медијације у вршњачким сукобима, која представља  пут до примене принципа ресторативне правде. </strong></p>



<p><strong>Принципи ресторативне правде су</strong>: Подршка жртви и њен опоравак; Преступници преузимају одговорност за оно што су учинили; Дијалог који треба да доведе до разумевања; Покушај да се исправи начињена штета; Преступници покушавају да избегну поновно деликвентно понашање; Помоћ друштвене заједнице у реинтеграцији како жртве тако и насилника.  </p>



<p>Када размотрите све ове принципе поставља се питање на који начин се то најбоље може постићи? Одговор је:  <strong>посредовање између жртве и насилника. </strong></p>



<figure class="wp-block-pullquote"><blockquote><p>Медијација је пут који би требало да доведе, пре свега, до узајамног разумевања страна у спору, или чак до конкретне репарације, која се састоји у томе да поступак исправи учињену грешку директно у односу на жртву или индиректно у односу на заједницу. </p></blockquote></figure>



<h4 class="wp-block-heading">На вебинару су биле истакнуте предности посредовања за жртву и предности поступка посредовања за починиоца, као и фактори који утичу на ефикасност посредовања у оваквим случајевима. </h4>



<p>На овом вебинару учествовали су, скоро, сви они који  су неопходни у ланцу раног препознавања, спречавања и решавања вршњачких и породичних сукоба, нешто више од 80 присутних (запослени у установама социјалне заштите,  центрима за социјални рад, домовима за децу и омладину, домовима за децу без родитељског старања, у васпитно образовним установама: професори, психолози, педагози, медијатори, &#8230;).  Неки учесници су се први пут сусрели са појмом медијације, а већина се први пут сусрела са могућношћу примене медијације у системима социјалне заштите, односно бенефитима примене медијације у породичним  и вршњачким сукобима.  Предочене су  реалне могућности које свако, од оних који су присуствовали вебинару,  може применити  у оквиру свог посла, те направити мали, али веома значајан корак ка примени медијације у решавању вршњачких и породичних сукоба, остварујући вешеструке бенефите како за странке у поступку (и за жртве и за починиоце) тако и за заједницу и установу у којој је запослен/а (ефикасно решавање предмета). Едукација запослених у наведеним институцијама је веома важна а лични развој запослених од круцијалног значаја. Оспособљавање појединаца у установама значи ефикаснију институцију, установу.  </p>



<p></p>



<div class="wp-block-media-text alignwide is-stacked-on-mobile" style="grid-template-columns:26% auto"><figure class="wp-block-media-text__media"><img loading="lazy" decoding="async" width="765" height="1024" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/Атанасова-765x1024.jpg" alt="" class="wp-image-5278 size-full" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/Атанасова-765x1024.jpg 765w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Атанасова-224x300.jpg 224w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Атанасова-768x1028.jpg 768w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Атанасова-1147x1536.jpg 1147w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Атанасова-411x550.jpg 411w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Атанасова-373x500.jpg 373w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Атанасова.jpg 1195w" sizes="(max-width: 765px) 100vw, 765px" /></figure><div class="wp-block-media-text__content">
<p style="font-size:25px">Гошћа на вебинару била је наша колегиница Мр Гордана Атанасова из Северне Македоније, запослена у Центру за социјални рад у Скопљу, која је поделила искуства из СМ са полазницима вебинара. Проблем вршњачког насиља није проблем једног места или округа. То је проблем са којим се суочавају све земље не само у региону већ у свету. </p>
</div></div>



<p>Пораст породичног насиља и насиља у школама јесте алармантан (за два дана у јавности су одјекнуле вести о неколико вршњачких сукоба, али и насиља које су ученици чинили над својим наставницима). Како стати на пут вршњачком насиљу? Да ли ће бити боље ако наставници  добију статус службеног лица? Да ли ће се нешто променити ако стално констатујемо да је насиље у порасту и правимо трибине на ту тему дефинишући насиље? Да ли ће се нешто променити уколико прећутимо, окрећемо главу јер се у том моменту нас не тиче или нам требају институционалне промене? Свако од нас би требало да ради оно што може у свом делокругу рада, да буде заинтересован и пронађе нове методе и начине примене који доводе до ефикасног решавања предмета. Медијатори знају да примена медијације у школама, свим образовним институцијама, институцијама социјалне заштите, правосудним, итд. може довести не само до успешног решавања сукоба, већ и до спречавања развоја сукоба. Медијација јесте институт и инструмент који нам помаже да разумемо, препознамо, предупредимо, спречимо и решимо породичне и вршњачке сукобе. Да то не мора и не треба да буде само теоретисање, кроз праксу показала је управо <strong>ауторка овог вебинара Јелица Милосављевић,</strong> која је за нешто више од два месеца успешно спровела преко 40 медијација.  Присуство преко 80 учесника из институција за социјалну заштиту, центара за социјални рад из целе земље, студената, образовних институција, свих појединаца, веома битних у овом процесу спречавања и решавања породичних и вршњачких сукоба, као и њихови одговори у евулативном упитнику на крају вебинара, дају  наду да ћемо у будућности много више практично деловати а не само теоријски. Нека у свакој од институција појединци примене практично или пресликају искуства из Крушевца, и већ ћемо бити ефикасније друштво. Опет користим прилику да кажем да промене почињу изнутра, сваког од нас појединачно, а онда добре примере пресликавамо на окружење, установу, институцију, заједницу, друштво. Ко није  учествовао на овом вебинару, обавезно да то учини следећи пут, а већ 23. 11. 2022. са почетком у 11 часова очекује нас други вебинар Јелице Милосављевић са темом: &#8222;Споразум као извршна исправа при признавању права на новчану социјалну помоћ кроз бесплатну правну подршку&#8220;.  За овај вебинар циљна група се проширује, осим на запослене у системима социјалне заштите и центрима за социјални рад и  на правнике, адвокате, медијаторе, јавне бележнике, сва лица у систему бесплатне правне помоћи и подршке, како кориснике тако и спроводиоце БПП. Пријаве су у току путем мејла на webinarmedijatori@gmail.com или на  друштвеним профилима УГ &#8222;Медијатори Крушевца&#8220;. Додатна вредност вебинара јесте што су пријављени <strong><em>Комори социјалне заштине</em></strong>, те сви запослени у систему социјалне заштите добиће поене у складу са бодовном листом Коморе.  У наставку текста преносимо утиске полазника.</p>



<p class="has-text-align-right">Нела Савић</p>



<div class="wp-block-columns is-layout-flex wp-container-core-columns-is-layout-5 wp-block-columns-is-layout-flex">
<div class="wp-block-column is-layout-flow wp-block-column-is-layout-flow" style="flex-basis:100%">
<div class="wp-block-columns is-layout-flex wp-container-core-columns-is-layout-4 wp-block-columns-is-layout-flex">
<div class="wp-block-column is-layout-flow wp-block-column-is-layout-flow">
<figure class="wp-block-image size-full"><img loading="lazy" decoding="async" width="940" height="788" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/webinar-Jelica.jpg" alt="" class="wp-image-5276" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/webinar-Jelica.jpg 940w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/webinar-Jelica-300x251.jpg 300w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/webinar-Jelica-768x644.jpg 768w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/webinar-Jelica-465x390.jpg 465w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/webinar-Jelica-596x500.jpg 596w" sizes="(max-width: 940px) 100vw, 940px" /></figure>
</div>



<div class="wp-block-column is-layout-flow wp-block-column-is-layout-flow">
<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="930" height="1024" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/Јелица-1-930x1024.jpg" alt="" class="wp-image-5279" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/Јелица-1-930x1024.jpg 930w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Јелица-1-272x300.jpg 272w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Јелица-1-768x846.jpg 768w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Јелица-1-465x512.jpg 465w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Јелица-1-454x500.jpg 454w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Јелица-1.jpg 994w" sizes="(max-width: 930px) 100vw, 930px" /></figure>
</div>



<div class="wp-block-column is-layout-flow wp-block-column-is-layout-flow">
<figure class="wp-block-image size-full"><img loading="lazy" decoding="async" width="960" height="640" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/јелица3.jpg" alt="" class="wp-image-5296" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/јелица3.jpg 960w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/јелица3-300x200.jpg 300w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/јелица3-768x512.jpg 768w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/јелица3-465x310.jpg 465w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/јелица3-695x463.jpg 695w" sizes="(max-width: 960px) 100vw, 960px" /></figure>
</div>
</div>
</div>
</div>



<p>Коментари и утисци  полазника вебинара:</p>



<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow"><p>Поштовани,<br>Данашњи вебинар је стварно био изврстан, свака част. Потребно је што више пробудити свест<br>родитеља, других људи, о вршњачком насиљу, ког је у последње време на жалост баш много, и проширити утицај медијације у циљу спречавања покушаја суицида деце и решавања сукоба. Радујем се следећем вебинару.                                                                                                                               Са поштовањем&nbsp;<br>&nbsp; &nbsp; &nbsp; &nbsp; Драгана Миливојевић</p></blockquote>



<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow"><p>Поштована Јелице,&nbsp;<br>Данашња радионица је била одлична. Чак сте ме мотивисали да размотрим опцију да се и сама<br>бавим медијацијом. Видиимо се опет 23. новембра.&nbsp;<br>У потпуности испуњена очекивања&#8230; Све што сам данас чула је веома корисно, јер представља нове и корисне услуге за даљи рад&#8230;&nbsp;<br>Срдачан поздрав<br>Аида Тотић,&nbsp;<br>Општински центар за социјални рад Нова Варош.</p></blockquote>



<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow"><p><br>Драга Јелице, за данашње предавање заслужујеш све похвале. Била ми је част присуствовати оваквој обуци. Заслужујеш највећу оцену. Посебно сам одушевљена примерима из праксе, који<br>буду реткост на обукама иначе. Радујем се сваком следећем предавању, велики позз!</p></blockquote>



<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow"><p>Поштовани,<br>честитам на одличном предавању. Ова тема ми је била посебно занимљива и привлачна због посла којим се бавим с једне стране (психотерапија), учесталости којом се јавља последњих година (пораст вршњачког насиља) и нарочито због тога што лично нисам имала прилике да се сретнем са тиме. Баш сам јутрос коментарисала са мајком колико је присутно данас и колико тога није било у моје време, а поготово не у њено. Сугестија би била можда да направите још неки вебинар са истом темом, али поред Вас као предавача да Вам се прикључе и нпр. психоаналитичари, социолизи, психолози, који ће говорити о разлогу зашто је то тако данас, због чега је повећан број.</p></blockquote>



<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow"><p>Евалуација<br>&nbsp;<br>Веома интересантно и корисно. Дуже време слушамо о медијаци али нисмо до сада били у прилици да чујемо искуства из прве руке. Волеле би кад би имали прилику да са Јелицом попричамо уживо и да добијемо одговоре на сва питања која имамо из прве руке.<br>&nbsp;<br>Хвала пуно.<br>Велики поздрав.<br>Тања, Љиља, Сања</p></blockquote>



<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow"><p>Поштовани,&nbsp;<br>Захваљујем се на дивном и поучном излагању.<br>Испунили сте моја очекиваwе.<br>Свака нова информација је корисна, а веома ми се допао пример који сте навели,  Деца су наше<br>огледало . Волела би што пре да снимите овај филм, седукативнок карактера.<br>Поздрав<br>ЕВАЛУАЦИЈА: Очекивања су испињена. Били сте детаљни, несебично се дијелили своје<br>искуство, било је врло &nbsp;корисно. </p><p>С поштовањем,</p></blockquote>



<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow"><p>Поштовани,&nbsp;<br>Достављам вам евелуацију за вебинар&nbsp; одржан дана 18.11.2022. године и одговор на постављена<br>питања<br>ДА ЛИ СУ ИСПУЊЕНА&nbsp; ВАША ОЧЕКИВАЊА ?<br>&nbsp;Ово&nbsp; није први&nbsp; вебинар који слушам&nbsp; у Вашој организацији и могу да кажем да су као и до сада у потпуности испуњена сва моја очекивања.&nbsp;</p><p>ШТА БИ СТЕ ПРОМЕНИЛИ?<br>Ништа. Овај формат трибине ми одговара. Немам примедби, све је било одлично. </p><p>ШТА БАМ ЈЕ БИЛО КОРИСНО ?<br>Све је од користи и&nbsp; увек се чује нешто ново </p><p>ШТА ВАМ НИЈЕ БИЛО ДОВОЉНО ЈАСНО?<br>Није било нејасноћа, презентација је била сјајна и јако занимљива. </p><p>ОСТАЛО:&nbsp;<br>Дивни&nbsp; сте&nbsp; само тако наставите. Велики поздрав&nbsp;</p></blockquote>



<p></p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://posrednik.org/vrsnjacko-nasilje-i-porodicni-sporovi-medijacijom-do-resenja-sukoba/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>1</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Maureen Erickson-Robertshaw</title>
		<link>https://posrednik.org/maureen-erickson-robertshaw/?utm_source=rss&#038;utm_medium=rss&#038;utm_campaign=maureen-erickson-robertshaw</link>
					<comments>https://posrednik.org/maureen-erickson-robertshaw/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Nela Savic]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 17 Nov 2022 23:56:00 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Стручни Сарадници]]></category>
		<category><![CDATA[Maureen Erickson-Robertshaw]]></category>
		<category><![CDATA[mediation]]></category>
		<category><![CDATA[mediator]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://posrednik.org/?p=4632</guid>

					<description><![CDATA[Maureen je pregovarač na Harvardskoj pravnoj školi, posrednik porodičnog prava, procenjivač starateljstva, ekspeditor vremena za roditeljstvo, kvalifikovana neutralna osoba prema pravilu 114 i roditeljski savetnik.&#160; Maureen predaje na međunarodnom nivou o nasilju intimnih partnera i medijaciji.&#160;Stekla je sertifikat za rešavanje sukoba na Cornell University, završila&#160;je&#160;program pregovaranja na Pravnom fakultetu Harvarda]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<p>Maureen je pregovarač na Harvardskoj pravnoj školi, posrednik porodičnog prava, procenjivač starateljstva, ekspeditor vremena za roditeljstvo, kvalifikovana neutralna osoba prema pravilu 114 i roditeljski savetnik.&nbsp;</p>



<p>Maureen predaje na međunarodnom nivou o nasilju intimnih partnera i medijaciji.&nbsp;Stekla je sertifikat za rešavanje sukoba na <em>Cornell University</em>, završila&nbsp;je&nbsp;program pregovaranja na Pravnom fakultetu Harvarda i diplomirala je na <em>Massachusetts Institute of Technology’s Sloan School of Management.</em>&nbsp;U Savetu&nbsp;je&nbsp;za alternativno rešavanje sporova Državne advokatske komore Minesota, &nbsp;U Upravnom odboru je Kluba dečaka i devojčica u severnoj Minesoti i član Odbora za obuku Asocijacije programa za intervenciju mladih.</p>



<figure class="wp-block-image size-full"><img loading="lazy" decoding="async" width="558" height="408" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-126.png" alt="" class="wp-image-4633" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-126.png 558w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-126-300x219.png 300w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-126-465x340.png 465w" sizes="(max-width: 558px) 100vw, 558px" /></figure>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://posrednik.org/maureen-erickson-robertshaw/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Tjedan medijacije 2022.Život bez destruktivnog konflikta</title>
		<link>https://posrednik.org/tjedan-medijacije-2022-zivot-bez-destruktivnog-konflikta/?utm_source=rss&#038;utm_medium=rss&#038;utm_campaign=tjedan-medijacije-2022-zivot-bez-destruktivnog-konflikta</link>
					<comments>https://posrednik.org/tjedan-medijacije-2022-zivot-bez-destruktivnog-konflikta/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Nela Savic]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 09 Oct 2022 09:07:00 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Едукација]]></category>
		<category><![CDATA[Hrvatska udruga za medijaciju]]></category>
		<category><![CDATA[hum]]></category>
		<category><![CDATA[mediation]]></category>
		<category><![CDATA[medijacija]]></category>
		<category><![CDATA[medijator]]></category>
		<category><![CDATA[nedelja medijacije]]></category>
		<category><![CDATA[Tjedan medijacije]]></category>
		<category><![CDATA[World Conflict Resolution Day]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://posrednik.org/?p=5233</guid>

					<description><![CDATA[Hrvatska udruga za medijaciju (HUM), prva medijacijska udruga u Republici Hrvatskoj, desetu godinu zaredom organizira TJEDAN MEDIJACIJE, od 17. do 21. listopada 2022. Ove će se godine Tjedan održatidijelom uživo, a dijelom online. Tjedan je prava prilika za građane da besplatno riješe konflikte iinformiraju se o medijaciji. Medijacije predložene tijekom]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<p>Hrvatska udruga za medijaciju (HUM), prva medijacijska udruga u Republici Hrvatskoj, desetu godinu za<br>redom organizira TJEDAN MEDIJACIJE, od 17. do 21. listopada 2022. Ove će se godine Tjedan održati<br>dijelom uživo, a dijelom online. Tjedan je prava prilika za građane da besplatno riješe konflikte i<br>informiraju se o medijaciji. Medijacije predložene tijekom ovog Tjedna, u HUM-u će se provesti bez<br>naknade (besplatno).<br>Tjedan medijacije je namijenjen svima zainteresiranima neovisno o tome imaju li konflikte ili ne. Želja<br>organizatora je snažnije promovirati mirenje/medijaciju ne samo kao izvansudski način rješavanja sukoba i<br>sporova, već i kao način života te poslovanja. Kroz ovaj tjedan održat će se okrugli stolovi, i to „Medijacija u obiteljskim odnosima – kada, kako i za koga“ u suradnji s udrugom SOS Rijeka – Centar za nenasilje i<br>ljudska prava, „Medijacija u radnim odnosima“, kao i „Rješavanje pritužbi u financijskoj industriji<br>medijacijom&#8220; u suradnji s HANFA-om.<br>Pripremaju se različita predavanja i radionice za građane i medijatore. Tjedan će započeti radionicom za<br>nastavnike medijatore u suradnji s Agencijom za odgoj i obrazovanje: „Kako rješavati sukobe u školi mirnim putem“. Slijede tri online webinara, a teme su: „Zlatna pravila koja pomažu izabrati suđenje ili medijaciju“, „Primjeri prakse i iskustva u medijaciji iz drugih država, „Zašto biznis treba medijaciju“ te radionica „Kako komuniciram s drugima?“ . </p>



<p class="has-text-align-center">U četvrtak, 22. listopada 2022., svečano će se obilježiti</p>



<p class="has-text-align-center"> „<strong>Conflict Resolution Day“- &#8222;Svjetski dan rješavanja sukoba”.</strong></p>



<figure class="wp-block-pullquote"><blockquote><p><br>„Medijacija predstavlja sigurnu luku za teške razgovore, obnovu prekinute komunikacije, slušanje i<br>razumijevanje te vraćanje odnosa na njegov početak. U medijaciji suradnja zamjenjuje suprotstavljanje.<br>Umjesto jedni druge, sudionici medijacije napadaju zajednički problem i zajedno uz pomoć medijatora pronalaze rješenje skrojeno po njihovoj mjeri. Nakon brze i kvalitetne nagodbe u medijaciji stranke rijetko propuste reći: &#8222;Uf, da smo samo za medijaciju saznali ranije!&#8220; &#8211; predsjednik HUM-a dr sc. Srđan Šimac</p></blockquote></figure>



<p>HUM je od Ministarstva pravosuđa i uprave RH akreditirana institucija za medijaciju i obuku medijatora.<br>Osnovan je 29. rujna 2003. i utemeljen je na entuzijazmu i vjeri osnivača u način rješavanja sporova koji se<br>temelji na dijalogu, međusobnom uvažavanju te razumijevanju stajališta i interesa suprotstavljenih strana.<br>Udruga danas broji preko 1000 članova. Među njima su odvjetnici, suci, gospodarstvenici, učitelji,<br>ekonomisti, socijalni radnici i stručnjaci iz mnogih drugih područja, ali i pravne osobe.<br>U skladu s pravnom stečevinom Europske unije te bogatom povijesti i razvojem medijacije na globalnoj<br>razini, HUM provodi aktivnosti među građanima, organizacijama i javnosti usmjerene na upoznavanje s<br>mogućnostima koje pruža medijacija. Medijacija je izvrstan alat za preveniranje, poboljšanje i rješavanje<br>svih vrsta životnih i poslovnih problema na mnogo brži, ekonomičniji, jednostavniji i ugodniji način.<br>O svim blagodatima medijacije najbolje svjedoče podaci Centra za medijaciju HUM-a u 2021. godini, u<br>kojoj je 75% medijacija završeno nagodbom, a medijacije su do nagodbe trajale prosječno 18 dana.<br>Zadovoljstvo s medijacijom i s medijatorima među strankama zabilježen je je iznad 95 posto, neovisno o<br>sklapanju nagodbe, a sve osobe koje su u HUM-u koristile medijaciju, preporučile bi je i drugima.</p>



<figure class="wp-block-image size-large is-resized"><img decoding="async" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/tm1-1-724x1024.jpg" alt="" class="wp-image-5236" width="-128" height="-180" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/tm1-1-724x1024.jpg 724w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/tm1-1-212x300.jpg 212w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/tm1-1-768x1086.jpg 768w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/tm1-1-1086x1536.jpg 1086w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/tm1-1-389x550.jpg 389w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/tm1-1-354x500.jpg 354w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/tm1-1.jpg 1414w" sizes="(max-width: 724px) 100vw, 724px" /></figure>



<h1 class="wp-block-heading">Više o samom programu:</h1>



<p class="has-text-align-center"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">TJEDAN MEDIJACIJE</mark></strong><br><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">Život bez destruktivnog konflikta</mark></strong></p>



<p class="has-text-align-center"><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color"><strong>PONEDJELJAK, 17. 10. 2022.</strong></mark></p>



<p class="has-text-align-center"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">12:00-14:00 sati</mark></strong></p>



<p class="has-text-align-center">Radionica za nastavnike medijatore u suradnji s Agencijom za odgoj i obrazovanje:</p>



<p class="has-text-align-center"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">Kako rješavati sukobe u školi mirnim putem</mark></strong></p>



<p>Naša (Mali korak &#8211; Centar za kulturu mira i nenasilja i HUM – Hrvatska udruga za medijaciju) dosadašnja iskustva rada s djecom i mladima u školi i zajednici, te spoznaje iz prakse, govore nam da je uz učenje i afirmaciju pozitivnih životnih strategija, vještina i vrijednosti u školi važno senzibilizirati učenike, nastavnike i roditelje da u problemskoj situaciji reagiraju pomoću suradničke, a ne suparničke logike.<br>Vještine komunikacije, dijaloga, dogovaranja, timskog rada te pregovaranja, upravljanja sukobima, zajedničkog rješavanja problemskih situacija, a posebice medijacije, čine glavna umijeća kojima se postiže uspješniji život i razvoj u zajednici. Na ovoj će radionici učitelji imati priliku rješavati izazove s kojima se susreću u školi uz pomoć medijacijskih tehnika.</p>



<p><strong>Voditeljice</strong>: Dušanka Pribičević-Gelb, dopredsjednica HUM-a medijatorica i trenerica<br>medijatora, i Suzana Fugaj, mag. iur., univ. spec.iur., medijatorica i trenerica medijatora<br>Mjesto održavanja: HUM, Kneza Mislava 12, Zagreb</p>



<p class="has-text-align-center"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">18:00–19:30 sati</mark></strong></p>



<p class="has-text-align-center"><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color"><strong>Online webinar</strong>: Zlatna pravila koja pomažu izabrati suđenje ili medijaciju. Što to stranke i njihovi punomoćnici trebaju znati prije nego se odluče za medijaciju kao pr(a)vo rješenje?</mark></p>



<p class="has-text-align-center"><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-accent-color"><strong>MEDIJACIJA se s pouzdanjem može nazvati najboljim načinom rješavanja konflikata i sporova.</strong></mark></p>



<p> I pored njene iznimne učinkovitosti te i pored njenih iznimnih prednosti za sudionike sporenja koje su za sada doista prepoznali najčešće samo oni koju su sudjelovali u kvalitetnoj medijaciji, ona još uvijek ne uspijeva raširiti krila u mjeri i brzini u kojoj to zaslužuje. Dio razloga za to nalazi se ne samo u nedovoljnom poznavanju medijacije od strane njenih potencijalnih korisnika, već i u nedovoljnoj artikuliranosti medijatora pri njenoj promociji i pojašnjavanju razloga za davanje prednosti njoj u odnosu na druge metode rješavanja sporova. U ovom izlaganju pokušat ćemo u tom pogledu učiniti korak ili dva naprijed, ne bi li kako strankama u konfliktu ili sporu tako i njihovim punomoćnicima koji još uvijek dvoje oko medijacije, dodatno približili dio onoga što oni neizostavno trebaju znati prije nego se odluče za medijaciju.</p>



<p><strong>Voditelj</strong>: dr. sc. Srđan Šimac, predsjednik HUM-a, sudac Visokog trgovačkog suda RH,<br>medijator i trener medijatora<br><strong>ZOOM platforma; obavezno se registrirati na linku:</strong><br>https://us02web.zoom.us/meeting/register/tZUpcu2orD4jH9LoYrXT8kVtu3tayLcKYASh</p>



<p></p>



<p class="has-text-align-center"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">UTORAK, 18. 10. 2022.<br>13:00-14:30 sati</mark></strong></p>



<p class="has-text-align-center"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">Online okrugli stol u suradnji sa SOS Rijeka- Centrom za nenasilje i ljudska prava u okviru projekta &#8220;Pravo na pravo &#8220;Ministarstva pravosuđa i uprave RH: </mark></strong></p>



<p class="has-text-align-center"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">Medijacija u obiteljskim odnosima – kada, kako i za koga</mark></strong></p>



<p>Koji sve sukobi mogu biti obuhvaćeni medijacijom u obiteljskim sporovima otkrit će nam Dušanka Pribičević-Gelb kao iskusna medijatorica. Iva Čatipović iz SOS Rijeke – Centra za nenasilje i ljudska prava ukratko će predstaviti problematiku u slučajevima nasilja, s kojima se susreće u svakodnevnom radu. Između ostalog, sudionici će saznati prednosti izvansudskog načina rješavanja problema u obiteljskim odnosima, kao i koja je razlika između obiteljske medijacije pred Centrom za socijalnu skrb i <br>medijacije u obiteljskim sporovima u npr. HUM-u. Sudionici će se po završetku okruglog stola moći pridružiti diskusiji svojim pitanjima i komentarima. Cilj okruglog stola je okupljanje i razmjena iskustava medijatora s riječkog područja, i šire.<br>Okrugli stol dio je projekta pod nazivom Savjetovalište za pravnu pomoć, koji financira Ministarstvo pravosuđa i uprave RH. Udruga SOS Rijeka je nositelj projekta dok je partner Hrvatska udruga za medijaciju.</p>



<p><strong>Moderatorica</strong>: Suzana Fugaj, mag. iur., univ. spec. iur., medijatorica i trenerica medijatora,<br><strong>panelisti:</strong> Dušanka Pribičević-Gelb, dopredsjednica HUM-a, medijatorica i trenerica medijatora, Iva Čatipović, SOS Rijeka – Centar za nenasilje i ljudska prava, medijatorica<br>ZOOM platforma; obavezno se registrirati na linku:<br>https://us02web.zoom.us/meeting/register/tZArdOGrrjotG9NglFNwSZXYXfNdK7twaSsB</p>



<p></p>



<p class="has-text-align-center"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">17:30-19:00 sati</mark></strong></p>



<p class="has-text-align-center"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">Radionica u suradnji s udrugom ARANE:<br>„Kako komuniciram s drugima?“</mark></strong></p>



<p>Na ovom interaktivnom predavanju sudionici će imati prilike saznati nešto više o različitim stilovima komunikacije, kako se asertivno izražavati ali i spoznati kako slušate druge te saznati kako ih zaista čuti dok ih slušate.</p>



<p><strong>Voditeljica</strong>: Tea Mađerčić, mag. psych., medijatorica</p>



<p>Mjesto održavanja: HUM, Kneza Mislava 12, Zagreb</p>



<p></p>



<p class="has-text-align-center"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">SRIJEDA, 19. 10. 2022.<br>12:00-14:00 sati<br>Okrugli stol</mark></strong></p>



<p class="has-text-align-center"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">Medijacija u radnim odnosima</mark></strong></p>



<p>Medijacija u individualnim radnim sporovima i uopće upravljanje sukobima i rješavanje sporova u vezi s radnim odnosima pojedinih radnika važno je područje društvenog života i mirenja i želimo mu posvetiti posebnu pozornost.</p>



<p>Uspješnost obveznog mirenja u kolektivnim radnim sporovima naglašava potrebu za inauguriranjem sustava mirenja u individualnim radnim sporovima, u sudovima i izvan njih te posebno potrebu za promicanjem politika mirnog rješavanja sukoba i sporova na radnom mjestu unutar tijela, organizacija i trgovačkih društvima. Riječ je jednako kako o interesu i radnika i poslodavaca, tako i o interesu cjelokupne društvene zajednice.</p>



<p>Vrijeme je da se sukobi i sporovi koji u većini slučajeva opterećuju odnose na radu prestanu ignorirati, rješavati tek kada se pojave i tretirati kao problemi unatoč drugim mogućnostima. Koncept  suprotstavljanja u njihovom rješavanju kao neproduktivan, treba zamijeniti suradnjom kao prvom  opcijom. Medijacija ne predstavlja samo način rješavanja sukoba i sporova, već način života i modernog poslovanja. O izuzetnim pogodnostima medijacije (poput oslobođenja od poreza) i poslovnih politika mirnog rješavanja sporova želimo prodiskutirati s relevantnim subjektima i zajedno pokušati utvrditi smjernice za buduće zajedničko i pojedinačno djelovanje u ovom pravcu.</p>



<p>Pronađimo odgovore na pitanja o važnosti upravljanja konfliktima i sporovima u vezi s radnim odnosima , njihovom ranom otkrivanju i mirnom rješavanju.</p>



<p><strong>Moderatorica:</strong> Aida Marijan, dipl. iur., dopredsjednica HUM-a, medijatorica i trenerica medijatora<br>Mjesto održavanja: HUM, Kneza Mislava 12, Zagreb</p>



<p></p>



<p class="has-text-align-center"><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color"><strong>18:00-19:30 sati<br>Online interaktivno predavanje</strong></mark></p>



<p class="has-text-align-center"><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color"><strong>Primjeri prakse i iskustva u medijaciji iz drugih država</strong></mark></p>



<p>Od brojnih podataka koje smo saznali u Nizozemskoj jedan zaslužuje posebnu elaboraciju: prema opsežnom istraživanju o razlozima zašto bi netko umjesto sudskog postupka odabrao medijaciju, u 43% slučajeva sudska odluka ne rješava problem &#8211; nema instrumenata kojima bi mogla riješiti postavljeni problem, odnosno, sud u tolikom broju slučajeva nema primjereni odgovor na postavljeno pitanje &#8211; s druge strane, smatra da medijacija ima. Uz sve ostale razloge zbog kojih stranke u Nizozemskoj smatraju medijaciju prikladnim načinom rješavanja sporova (brzina, jednostavnost, inkluzivnost, povjerljivost..) ovaj bode oči, tim prije što su nizozemski sudovi kvalitetni i efikasni (samo 1% ispitanika smatra da bi trebalo spor rješavati medijacijom jer je to brže).</p>



<p>Mogu se iznijeti neke pretpostavke (s primjerima) zašto bi to moglo biti tako. Interesantno je da sudionici u diskusiji kažu zašto je prema njihovom mišljenju to tako.</p>



<p>Rasprava ima određeni okvir događanja: očekujemo novi Zakon o mirenju u kojem bi se potaklo rješavanje sporova medijacijom na sudu i izvan suda. Zakon prema uvodnim napomenama želi zadržati sve ono do čega je medijacija do sada u Hrvatskoj došla i to unaprijediti s određenim idejama. Za sada ne znamo koja su konkretna rješenja, ali imamo priliku razgovarati o tome što mi kao netko tko je u temi<br>pretpostavljamo da bi bilo važno uzeti u obzir.</p>



<p><strong>Voditelj</strong>: Vanja Bilić, medijator, trener medijatora<br>ZOOM platforma, obavezno se registrirati na linku:<br>https://us02web.zoom.us/meeting/register/tZcpcuCgrT8oHdVGn_lWlMeVdDCk8iYHsSBE</p>



<p></p>



<p class="has-text-align-center"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">ČETVRTAK, 20. 10. 2022.<br>12:00-14:00 sati</mark></strong></p>



<p class="has-text-align-center"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">Okrugli stol u suradnji s HANFA-om:</mark></strong></p>



<p class="has-text-align-center"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">„Rješavanje pritužbi u financijskoj industriji medijacijom&#8220;</mark></strong></p>



<p>Potrošači u ugovornim odnosima redovno imaju slabiji položaj u odnosu na trgovca. Kako bi ostvarili svoja prava i riješili spor, potrošači prvo moraju podnijeti prigovor trgovcu, a na koji je on dužan odgovoriti u roku od 15 dana. Ako na taj način nisu uspjeli riješiti spor, potrošači imaju mogućnost riješiti ga na neki od alternativnih načina rješavanja sporova pred nekim od sedam akreditiranih tijela za provođenje takvih postupaka, kao što je Hrvatska udruga za medijaciju. Glavna metoda za alternativno<br>rješavanje potrošačkih sporova u Hrvatskoj je medijacija, koja omogućuje brzo, fleksibilno i financijski povoljnije rješavanje spora kako za trgovca tako i za potrošača. Na okruglom stolu će se pridružiti Ivan Mučnjak, Voditelj direkcije za praćenje zaštite potrošača i edukaciju unutar Sektora za sistemske rizike HANFA-e te predstavnici financijske industrije.</p>



<p><strong>Moderatorica:</strong> Ejla Grantverger, korporativna pravnica, Eurizon Asset Management Croatia d.o.o., medijatorica i članica nadzornog odbora HUM-a<br>ZOOM platforma, obavezno se registrirati na linku:<br>https://us02web.zoom.us/meeting/register/tZwsf-2qrDotGNFTg0aPbaOxbbBLjfImWLSi</p>



<p class="has-text-align-center"><br><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">18:00-20:00 sati</mark></strong></p>



<p class="has-text-align-center"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">Svečano obilježavanje Svjetskog dana rješavanja sukoba<br>HUM tradicionalno obilježava Svjetski dan rješavanja sukoba – </mark></strong></p>



<h3 class="has-text-align-center wp-block-heading"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">„World Conflict</mark></strong> <strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">Resolution Day“</mark></strong></h3>



<p>Svečanom obilježavanju ovog dana već desetu godinu za redom, pridružuje se i Hrvatska udruga za medijaciju. S ciljem daljnjeg promoviranja medijacije u našem društvu, ne samo kao izvansudskog načina rješavanja sporova, već i kao načina života i poslovanja. Kroz afirmaciju vještina komuniciranja, nekonfliktnog dijaloga, upravljam konfliktima, međusobnog razumijevanja i tolerancije, želimo ne samo u tom pogledu organizirati razne edukacijske aktivnosti u Tjednu medijacije, već i uz naše drage<br>članove, goste i prijatelje, svečano obilježiti ovaj dan. Pridružite nam se i Vi i svojim prisustvom uveličajte ovaj dan!<br><strong>Voditelj</strong>: dr. sc. Srđan Šimac, predsjednik HUM-a, sudac Visokog trgovačkog suda RH, medijator i trener medijatora<br>Mjesto održavanja: HUM, Kneza Mislava 12, Zagreb</p>



<p></p>



<p class="has-text-align-center"><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">PETAK, 21. 10. 2022.<br>11:00-12:30 sati</mark></strong></p>



<p class="has-text-align-center"><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color"><strong>Online webinar: Zašto biznis treba medijaciju?</strong></mark></p>



<p>Pregovaranje može biti teško. Kao pomoć, može nam poslužiti cijela paleta medijacijskih vještina koje možemo primijeniti da se pregovori pokrenu i omogući dolazak do kvalitetnog rješenja za obje strane.<br>Ključno je zadržati fokus na ciljeve, otkriti pozadinske motive te kreirati široki prostor potencijalnih rješenja. Uvijek postoji prostor da obje strane pronađu win-win rješenje. Jerislav je pokretač niza tehnoloških tvrtki, dugogodišnji Microsoft MVP, entuzijastični fotograf, jedriličar i kuhar. U svojoj karijeri koja je obuhvatila raznolika područja, od robota u nuklearnoj industriji, mrežne opreme do velikih video streaming platformi, stekao je iskustva koja želi podijeliti.</p>



<p><strong>Voditelj</strong>: Jerislav Bobić, medijator i serijski poduzetnik, član Upravnog odbora HUM-a<br>ZOOM platforma, obavezno se registrirati na linku:<br>https://us02web.zoom.us/meeting/register/tZItce2urDkjH9yxVC2WuYwPieejPrOxqKf9</p>



<h1 class="has-text-align-center wp-block-heading"><strong>POZIV GRAĐANIMA</strong>:</h1>



<figure class="wp-block-pullquote"><blockquote><p><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-red-color">SVI POSTUPCI MEDIJACIJE<br>PREDLOŽENI PRED HUM-om</mark></strong></p><p><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-red-color">TIJEKOM<br>TJEDNA MEDIJACIJE<br>17.-21. listopada 2022.</mark></strong></p><p><strong><mark style="background-color:rgba(0, 0, 0, 0)" class="has-inline-color has-vivid-red-color">PROVEST ĆE SE U POTPUNOSTI<br>BEZ NAKNADE=BESPLATNO</mark></strong></p></blockquote></figure>



<p>Svi građani ili pravne osobe mogu se obratiti HUM-u za informaciju, savjet, pojašnjenje, pomoć, saznati mnogo više o MEDIJACIJI i otkriti je li medijacija odgovarajući način rješavanja konflikta ili spora.</p>



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="724" height="1024" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/tm2-1-724x1024.jpg" alt="" class="wp-image-5234" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/tm2-1-724x1024.jpg 724w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/tm2-1-212x300.jpg 212w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/tm2-1-768x1086.jpg 768w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/tm2-1-1086x1536.jpg 1086w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/tm2-1-389x550.jpg 389w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/tm2-1-354x500.jpg 354w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/tm2-1.jpg 1414w" sizes="(max-width: 724px) 100vw, 724px" /></figure>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://posrednik.org/tjedan-medijacije-2022-zivot-bez-destruktivnog-konflikta/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Медијација, без дилема</title>
		<link>https://posrednik.org/medijacija-bez-dilema/?utm_source=rss&#038;utm_medium=rss&#038;utm_campaign=medijacija-bez-dilema</link>
					<comments>https://posrednik.org/medijacija-bez-dilema/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Nela Savic]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 05 Sep 2022 14:30:46 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<category><![CDATA[EPI]]></category>
		<category><![CDATA[mediation]]></category>
		<category><![CDATA[mediator]]></category>
		<category><![CDATA[medijacija bez dileme]]></category>
		<category><![CDATA[Амбасадата на Кралството Холандија]]></category>
		<category><![CDATA[ЕПИ]]></category>
		<category><![CDATA[Институтот за европска политика (ЕПИ)]]></category>
		<category><![CDATA[Комора медијатора]]></category>
		<category><![CDATA[Матра]]></category>
		<category><![CDATA[медијација]]></category>
		<category><![CDATA[Медијација без дилеме]]></category>
		<category><![CDATA[Република Северна Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[РСМ]]></category>
		<category><![CDATA[Скопје]]></category>
		<category><![CDATA[Холандска федерација на медијатори]]></category>
		<category><![CDATA[Холондска комора медијатора]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://posrednik.org/?p=5198</guid>

					<description><![CDATA[&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160; &#160;Во Република Северна Македонија паралелно со реформските процеси за пристап кон&#160;Европската Унија,&#160;започна и имплементацијата на медијацијата како вонсудски начин на решавање на споровите.&#160;За движење на рефомите&#160;од сферата на медијација&#160;во насока на ЕУ, важна е улогата на сите чинители&#160;почнувајќи&#160;од медијаторите, Комората на медијатори, граѓанските организации, Министерството за правда, Владата, за]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<p class="has-text-align-right">&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;</p>



<p>&nbsp;Во Република Северна Македонија паралелно со реформските процеси за пристап кон&nbsp;Европската Унија,&nbsp;започна и имплементацијата на медијацијата како вонсудски начин на решавање на споровите.&nbsp;За движење на рефомите&nbsp;од сферата на медијација&nbsp;во насока на ЕУ, важна е улогата на сите чинители&nbsp;почнувајќи&nbsp;од медијаторите, Комората на медијатори, граѓанските организации, Министерството за правда, Владата, за создавање на силен институционален систем за&nbsp;креирање на политики и нивна реализација.&nbsp;</p>



<p>&nbsp;&nbsp;Значајна&nbsp;е улогата на Институтот за европска политика како тинк-тенк&nbsp;организација,&nbsp;кој се занимава&nbsp;со&nbsp;истражување и предлози за европски политики, меѓу другото, на полето на медијацијата, како дел од реформските процеси.&nbsp;Во таа насока во тек е Проектот „Медијација, без дилема“ , во&nbsp;кој&nbsp;се&nbsp;спроведе истражување за користењето на медијацијата и се презедоа активности за зајакнување на капацитетите на сите релевантни чинители кои можат да допринесат за&nbsp;зголемена&nbsp;употребата&nbsp;на медијацијата како мирен начин на&nbsp;решавање на споровите.</p>



<p>&nbsp;Во статијата&nbsp;„Медијација, без дилема“ &nbsp;ќе се обидеме да ги прикажеме клучните прашања и дискусии во рамките&nbsp;на проектот, посебно истакнати за време на Годишна конференција „Медијација &#8211; за нова култура во решавање на споровите“. &nbsp;&nbsp;&nbsp;</p>



<p>Институтот за европска политика (ЕПИ) е граѓанска организација чија мисија е со високо квалитетни истражувања и предлози за европски политики да обезбеди основа за дебата и решенија, насочена кон носителите на одлуки и пошироката јавност. Така, во фокусот на вниманието на ЕПИ, во два наврати се најде примената на медијацијата&nbsp;во Република Северна Македонија.</p>



<p>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Имено, во период од декември 2012&nbsp;&nbsp;до јули 2013 г.&nbsp;се реализира МАТРА проект поддржан од Амбасадата на Кралството Холандија: „Поддршка за унапредувањето на имплементацијата на медијацијата во Република Македонија“, имплементиран од Институтот за европска политика, во соработка со Институтот Асер од Хаг. Наслов на проектот беше&nbsp;„Решете го спорот-да, со&nbsp;медијација“. Негова општа цел беше да се придонесе за унапредување на спроведувањето на медијацијата во граѓански и во стопански спорови во Република Македонија. Негова конкретна цел беше да се помогне на Министерството за правда да воспостави солидна среднорочна рамка за унапредено спроведување на медијацијата, врз основа на сеопфатна проценка на недостатоците на постојниот систем. Заклучоци и препораки на проектот беа: правилно функционирање на Комората на медијатори, транспарентност на сите воспоставени критериуми и релевантни документи за медијацијата, обуки на медијаторите и континуирана едукација, промоција на медијацијата пред потенцијалните корисници и адаптации во тековната законска рамка во земјата,&nbsp;кои ќе придонесат за зголемена употреба на медијацијата.</p>



<p>&nbsp;&nbsp;Со оглед дека реформите поврзани со медијацијата како алтернативен начин на решавање на споровите се една од стратешките цели на Стратегијата за реформа на правосудниот сектор 2017-2022 година, Институт за европска политика започна со спроведување втор проект „Медијација, без дилема“. Проектот кој се имплементира во периодот&nbsp;од 01.09.2020 до 30.09.2022 г., е финансиран од Амбасадата на Кралството Холандија во Скопје, главен спроведувач е ЕПИ, додека партнери во проектот се Академија за судии и јавни обвинители ,,Павел Шатев’’ (АСЈО), Комора на медијатори на Република Северна Македонија и Холандска федерација на медијатори. Главна цел на проектот е: да придонесе кон зголемување на стапката на користење на медијацијата како алтернативен начин за решавање на споровите. Во специфични цели влегува истражување за користењето на медијацијата, зајакнување на капацитетите на медијаторите, судиите, Комората на медијатори, &nbsp;промовирање на суштински дијалог и соработка помеѓу најрелевантните страни од областа на медијацијата. Главни активности предвидени и дел реализирани во проектот се: Истражување засновано на докази, градење капацитети со&nbsp;спроведување на обуки, студиска посета, промоција – настани за политики, конференции, состаноци за застапување.</p>



<p>&nbsp;&nbsp;Една од активностите предвидени во проектот беше организирање на Годишна конференција „Медијација &#8211; за нова култура во решавање на споровите“ организирана преку платформата ZOOM, на ден 09.06.2021 година. Цели на конференцијата беа овозможување на дискусија за состојбите за користењето на медијацијата, нејзините придобивки во посебни гранки од правото, да се прикажат најдобрите практики и искуства од други земји, како и да се запознаат граѓаните и деловните субјекти со медијацијата како алтернативен начин на решавање на споровите.</p>



<p>&nbsp;&nbsp;На конференцијата воведно обраќање имаа д-р Симонида Кацарска, директорката на Институтот за европска политика, м-р Бојан Маричиќ, министер за правда на Република Северна Македонија, Н.Е.,г-дин Дирк Јан Коп, амбасадор на Кралството Холандија во Скопје и партнерите во проектот. Искуствата &nbsp;со медијацијата во своите земји ги изнесоа медијатори од Кралството Холандија, Грција, Италија, Хрватска и Мексико. Медијаторите&nbsp;од Република Северна Македонија зборуваа за медијацијата во различни видови на спорови.</p>



<div class="wp-block-columns is-layout-flex wp-container-core-columns-is-layout-6 wp-block-columns-is-layout-flex">
<div class="wp-block-column is-layout-flow wp-block-column-is-layout-flow">
<figure class="wp-block-image size-large is-resized"><img decoding="async" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/banner-g15f4d4855_1920-1-1024x683.png" alt="" class="wp-image-5207" width="-70" height="-46" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/banner-g15f4d4855_1920-1-1024x683.png 1024w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/banner-g15f4d4855_1920-1-300x200.png 300w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/banner-g15f4d4855_1920-1-768x512.png 768w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/banner-g15f4d4855_1920-1-1536x1024.png 1536w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/banner-g15f4d4855_1920-1-465x310.png 465w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/banner-g15f4d4855_1920-1-695x463.png 695w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/banner-g15f4d4855_1920-1.png 1920w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>
</div>



<div class="wp-block-column is-layout-flow wp-block-column-is-layout-flow" style="flex-basis:50%">
<div class="wp-block-image"><figure class="aligncenter size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="349" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/viber_image_2022-09-05_16-23-56-399-1-1024x349.jpg" alt="" class="wp-image-5208" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/viber_image_2022-09-05_16-23-56-399-1-1024x349.jpg 1024w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/viber_image_2022-09-05_16-23-56-399-1-300x102.jpg 300w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/viber_image_2022-09-05_16-23-56-399-1-768x262.jpg 768w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/viber_image_2022-09-05_16-23-56-399-1-465x159.jpg 465w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/viber_image_2022-09-05_16-23-56-399-1-695x237.jpg 695w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/viber_image_2022-09-05_16-23-56-399-1.jpg 1298w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure></div>
</div>
</div>



<p>&nbsp;&nbsp;Сесијата за клучните предизвици и постигнатите резултати во примена &nbsp;на медијацијата во земјава од 2006 г.&nbsp;до денес ја отвори д-р Ардита Абази Имери,&nbsp;програмска директорка на ЕПИ, која има богато искуство во имплементација&nbsp;на медијацијата како алтернативен начин на решавање на спорови, кое како што изјавува ѝзапочнало уште во 2006 година. Во оваа сесија зборуваа д-р Малинка Ристевска Јорданова член на Управен одбор на ЕПИ и Радица Лазаревска Геровска, државна советничка во Министерството за правда.</p>



<p>&nbsp;Д-р Малинка Ристевска Јорданова е член на Управниот одбор на ЕПИ и поранешна директорка на Институтот, во периодот од 2011 до 2017 година. Ристевска Јорданова има долгогодишно искуство во креирањето и спроведувањето на политиките поврзани со ЕУ во Република &nbsp;Северна Македонија и во регионот, долгогодишно искуство во реформите на јавната администрација во земјава&nbsp;и во регионот, истата е добар познавач на процесот на имплементација на медијацијата од самото создавање до денес, во Република Северна Македонија, како и директен учесник и иницијатор на промените во медијацијата во насока на усогласување со европското законодавство, подобрување на функционалноста на Комората на медијатори и зголемување на квалитетот и професионалоноста на медијаторите.&nbsp;Нејзиниот интерес за развојот на медијацијата во Република Северна Македонија е мотивиран од уверувањето дека придобивките од медијацијата ќе придонесат&nbsp;за подобрување на судството&nbsp;и на долг рок ќе значат воведување нова култура во решавањето&nbsp;на&nbsp;спорови. Инаку, медијацијата е еден од клучните елементи и еден од столбовите на кои се потпираат натамошните реформи во правосудството на ниво на Европа.</p>



<p>&nbsp;&nbsp;Значајно беше излагањето на Конференцијата на д-р Малинка Ристевска Јорданова како експерт која има дологогодишно искуство за тоа што е направено за медијацијата од страна на институциите и граѓанскиот сектор. Во нејзиното излагање&nbsp;д-р Ристевска Јорданова направи резиме на она што смета дека е подобрено во текот на годините наназад, но и изнесе мислење каде треба во иднина да се насочат активностите поврзани со медијацијата. Како клучни придобивки д-р Ристевска-Јорданова ги потенцира:&nbsp;ресетирањето&nbsp;на комората, создавањето&nbsp;нов закон&nbsp;и&nbsp;подобрувањето&nbsp;на квалитетот на медијаторите. На наведените резултати им претстоеја одредени активности. Имено, пред создавање нова Комора на медијатори во јули 2017 година, постоеше нефункционална комора, која не само што не го унапредуваше процесот, туку и попречуваше да се внесат промени. Клучно беше создавањето&nbsp;на&nbsp;критична маса медијатори кои беа спремни да носат промени, во насока на подобрување на квалитетот, интегритетот и професинализмот, а паралелно се носеше новиот Закон за медијација.</p>



<p>&nbsp;&nbsp;&nbsp;Во однос на таргетирање, поставување на вистински цели д-р Малинка Ристевска Јорданова смета дека иницијаторите на досегашните промени сѐ&nbsp;уште имаат енергија да иницираат промени во насока на поголема примена на медијацијата, особоено&nbsp;во семејните&nbsp;спорови, споровите за заштита на потрошувачи и осигурителните спорови. Како посебно значајно го смета вклучувањето&nbsp;различни чинители, особено судството и адвокатите, а во однос на судството смета дека освен што се значајни обуките, потребно е и враќање на довербата во судството, но и во медијаторите од страна на судиите. Во однос на поставеното&nbsp;прашање во јавноста дали е потребно да се воведат магистерски студии за медијација, д-р Ристевска Јорданова смета дека не треба да се продуцира нов кадар, без анализа на пазарот. Смета дека фокусот не треба да биде во формалното образование, туку кон јакнење на квалитетот на медијаторите и изградбата на професионализмот на медијаторите. При јакнење на свеста за медијацијата исто така потребно е таргетирање, односно примарно треба да &nbsp;се запознаат оние што треба да работат со медијација и кои одлучуваат во однос на медијацијата.</p>



<p>&nbsp;&nbsp;Радица Лазаревска Геровска,&nbsp;меѓу другото,&nbsp;зборуваше за новиот Закон за медијација, кој веќе е во сила од 23.12.2021 година и ги презентираше податоците кои ги поседува Министерството за правда,&nbsp;од&nbsp;електронскиот&nbsp;регистар за евидентирање на предмети на медијација, во&nbsp;однос на бројот на&nbsp;евидентирани&nbsp;постапките за медијација. При тоа истакна дека е зголемен бројот на медијации во последните години, како и значителен е бројот на постигнати спогодби.&nbsp;Така,&nbsp;од&nbsp;почетокот на&nbsp;2016&nbsp;г.&nbsp;заклучно со 31 мај 2022 г.&nbsp;во Министерството за правда евидентирани се 2 125 постапки на медијација, од кои 1 325 завршиле со спогодба, односно 65 проценти завршиле со спогодба.&nbsp;Најголем број постапки за медијација се однесуваат на работните спорови 1&nbsp;090&nbsp;постапки и во најголем број завршиле со спогодби, 1 049&nbsp;спогодби, односно 96,2 проценти. Голем е бројот на решени&nbsp;стопански&nbsp;(трговски) спорови со мала вредност&nbsp;по пат на медијација, каде има задолжителен обид за решавање на споровите, има евидентирано 906 предмети, од кои 227 завршиле со спогодби, &nbsp;односно 25 проценти.</p>



<p>&nbsp;&nbsp;&nbsp;Проектот&nbsp;„Медијација, без дилема“ на Институт за европска политика (ЕПИ) завршува на&nbsp;крајот на септември 2022 година со завршна конференција, на која ќе бидат презентирани резултатите од истражувањето реализирано во рамките на проектот,&nbsp;на кое се темели Анализа за примена на медијацијата во Република Северна Македонија.&nbsp;</p>



<p>&nbsp;&nbsp;Истражувањето&nbsp;се реализирало&nbsp;од крајот на септември 2021 до почетокот на декември 2021 година,&nbsp;се&nbsp;одвивало во два дела. Во првиот дел&nbsp;направена е теоретска анализа на законските решенија за примена на медијацијата. Во вториот дел, анализата за медијација е изработена во форма на квантитативна анализа&nbsp;на прашалници&nbsp;кои биле дистрибуирани&nbsp;до релевантни&nbsp;чинители,&nbsp;од&nbsp;остварен пристап до информации во врска со&nbsp;медијацијата во&nbsp;Министерството за правда, како и&nbsp;од податоци од реализирана фокус-група. Заклучоците&nbsp;кои произлегле од истражувањето и анализата&nbsp;ќе&nbsp;се користат како основа&nbsp;за креирањето на идни решенија и политики што имаат како цел поголема и поуспешна примена&nbsp;на медијацијата.</p>



<p class="has-text-align-right">&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;медијатор М-р Гордана Атанасова</p>



<figure class="wp-block-embed is-type-wp-embed is-provider-медијатор wp-block-embed-медијатор"><div class="wp-block-embed__wrapper">
<blockquote class="wp-embedded-content" data-secret="oDQTY1c1Kp"><a href="https://posrednik.org/mr-gordana-atanasova-republika-severna-makedonija/">Мр Гордана Атанасова, Северна Македонија</a></blockquote><iframe class="wp-embedded-content" sandbox="allow-scripts" security="restricted"  title="&#132;Мр Гордана Атанасова, Северна Македонија&#147; &#8212; Медијатор" src="https://posrednik.org/mr-gordana-atanasova-republika-severna-makedonija/embed/#?secret=vvYA8IQEHa#?secret=oDQTY1c1Kp" data-secret="oDQTY1c1Kp" width="600" height="338" frameborder="0" marginwidth="0" marginheight="0" scrolling="no"></iframe>
</div></figure>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://posrednik.org/medijacija-bez-dilema/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ЈУБИЛАРНИ 10. Број магазина МЕДИЈАТОР</title>
		<link>https://posrednik.org/jubilarni-10-broj-magazina-medijator/?utm_source=rss&#038;utm_medium=rss&#038;utm_campaign=jubilarni-10-broj-magazina-medijator</link>
					<comments>https://posrednik.org/jubilarni-10-broj-magazina-medijator/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Nela Savic]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 28 Apr 2022 20:42:00 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Магазин ПДФ]]></category>
		<category><![CDATA[О Нама]]></category>
		<category><![CDATA[mediation]]></category>
		<category><![CDATA[medijacija]]></category>
		<category><![CDATA[medijator]]></category>
		<category><![CDATA[медијатор]]></category>
		<category><![CDATA[медијација]]></category>
		<category><![CDATA[Нела Савић]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://posrednik.org/?p=4864</guid>

					<description><![CDATA[]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://posrednik.org/jubilarni-10-broj-magazina-medijator/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Медијација у предмету:  Las Vegas Massacre</title>
		<link>https://posrednik.org/medijacija-u-predmetu-las-vegas-massacre/?utm_source=rss&#038;utm_medium=rss&#038;utm_campaign=medijacija-u-predmetu-las-vegas-massacre</link>
					<comments>https://posrednik.org/medijacija-u-predmetu-las-vegas-massacre/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Nela Savic]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 10 Aug 2021 20:50:44 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Медијација]]></category>
		<category><![CDATA[Добра пракса]]></category>
		<category><![CDATA[Медијација примена]]></category>
		<category><![CDATA[Медијација Регион и Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Las Vegas massacre]]></category>
		<category><![CDATA[Las Vegas shooting]]></category>
		<category><![CDATA[lawsuit]]></category>
		<category><![CDATA[Mandalay Bay]]></category>
		<category><![CDATA[mediation]]></category>
		<category><![CDATA[MGM resort international]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://posrednik.org/?p=4228</guid>

					<description><![CDATA[ПРИКАЗ ЈЕДНЕ МЕДИЈАЦИЈЕ ИЗ СВЈЕТСКЕ ПРАКСЕ Наставно на претходни примјер медијације из свјетске праксе – тзв. Concussion Lawsuit који је описивао случај између садашњих и бивших професионалних играча хокеја на леду, те њихове Националне хокејашке лиге, у овом чланку ће бити презентиран још један примјер медијације који је понешто другачији,]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<p><br>ПРИКАЗ ЈЕДНЕ МЕДИЈАЦИЈЕ ИЗ СВЈЕТСКЕ ПРАКСЕ</p>



<p><br>Наставно на претходни примјер медијације из свјетске праксе – тзв. <em>Concussion Lawsuit</em> који је описивао случај између садашњих и бивших професионалних играча хокеја на леду, те њихове Националне хокејашке лиге, у овом чланку ће бити презентиран још један примјер медијације који је понешто другачији, али је такођер с подручја САД-а с обзиром да је то подручје заиста најплодније што се тиче медијација.<br>Медијација у предмету <em>Las Vegas Massacre</em> </p>



<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow"><p>Ријеч је о тзв. Масакру у Лас Вегасу (или масовној пуцњави у Лас Вегасу, <em><span class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">Las Vegas massacre / Las Vegas shooting</span></em>) када је 2017. године дошло до масовне пуцњаве на концерту у САД-у.<br>Дакле, 01.10.2017. године одржавао се концерт у склопу <em><span class="has-inline-color has-vivid-red-color">Route 91 Harvest music</span></em> фестивала те је на истоме било присутно 22.000 људи. За вријеме трајања концерта из хотела <span class="has-inline-color has-luminous-vivid-amber-color"><em>Mandalay Bay</em> </span>који се налази точно поред мјеста одржавања фестивала је с 32. ката <em>Stephen Paddock</em> пуцао по судионицима концерта. </p></blockquote>



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="907" height="392" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-114.png" alt="" class="wp-image-4230" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-114.png 907w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-114-300x130.png 300w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-114-768x332.png 768w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-114-465x201.png 465w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-114-695x300.png 695w" sizes="(max-width: 907px) 100vw, 907px" /></figure>



<figure class="wp-block-pullquote" style="border-color:#cf2e2e"><blockquote><p><strong>Притом је 58 људи убијено, више од 500 их је рањено, а тисуће су претрпјеле страх по живот.</strong><br>2018.године обитељи погинулих, рањени те и остали судионици концерта почињу подносити тужбе ради накнаде штете против МГМ-а (MGM Resorts International<strong>)</strong>, корпорације која је власник хотела <em>Mandalay Bay</em>.</p></blockquote></figure>



<p></p>



<p>Међутим, убрзо долази до преокрета те у српњу 2018. године МГМ креће с подношењем тужби против жртава масакра, њих око 1000 – и то оних које су већ поднијеле тужбе против МГМ-а или најавиле да ће такве тужбе поднијети.<br>Једноставно је за закључити како жртве туже МГМ због накнаде штете јер власника хотела сматрају одговорним за трагични догађај, односно зато што сматрају да осигурање у хотелу није било на адекватној разини и што је <em>Stephen Paddock</em> неометано унио арсенал оружја у хотел, испланирао и извео напад без ометања.</p>



<h4 class="wp-block-heading"><br>Међутим, зашто би МГМ тужио жртве?</h4>



<p>Након 9/11, познатог напада на <em>World Trade Center u New Yorku</em>, у САД-у је донесен федерални закон &#8211; тзв. <em>SAFETY ACT.</em><br>Такав закон је донесен да би заштитио од одговорности власнике простора који имају сигурност у својим просторима на толикој разини да су цертифицирани од саме државе тј. од <em>Homeland Security-a.</em> а у случају терористичког напада.</p>



<h4 class="wp-block-heading"><br>Што то значи?<br></h4>



<p>Наведено значи да у случају терористичког напада, жртве не би могле поднијети тужбе због накнаде штете ако је хотел имао сигурност на таквој разини која одговара цертификату Homeland Security-a.<br>Дакле, из наведеног произлази како МГМ заправо тужбама жели утврдити да не може бити одговоран за терористичке нападе који се догоде у њиховим хотелима или из њихових хотела с обзиром да је у овом хотелу сигурност била цертифицирана од стране државе. Дакле, сматрају да су на њиховој страни испуњена оба увјета да би се ослободили одговорности – да је сигурност у хотелу <em>Mandalay Bay</em> била осигурана на највећој могућој разини те да је била ријеч о терористичком чину.</p>



<div class="wp-block-image"><figure class="aligncenter size-large is-resized"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-113.png" alt="" class="wp-image-4229" width="573" height="382" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-113.png 434w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-113-300x200.png 300w" sizes="(max-width: 573px) 100vw, 573px" /><figcaption><em>Mandalay bay -Pixabay</em></figcaption></figure></div>



<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow"><p><br>С обзиром на поднесене, односно најављене, тужбе с обје стране, одлучено је покушати с медијацијом у овом случају и то на начин да су се странке добровољно одлучиле на медијацију.</p></blockquote>



<h4 class="wp-block-heading"><br>Како то да су се странке одлучиле на добровољну медијацију?</h4>



<p>Можда томе у прилог говори чињеница да је, сукладно доступним подацима, МГМ одржао чак три пробна суђења (тзв. <em>mock trials</em>), с три пробне пороте, те је у таквим симулираним суђењима сваки пут одлучено да је МГМ одговоран за накнаду штете.<br>Медијација је започела 19.02.2019. године. С обзиром на многобројност странака, те опширност и комплексност материје, одређено је да ће медијација трајати пуних 12 радних дана, да ће у истој судјеловати само ужи одвјетнички тимови обију страна те да ће медијацију водити два медијатора.</p>



<h4 class="wp-block-heading"><br>Зашто је ријеч о изузетно важној медијацији?<br></h4>



<p>Прије свега, ова медијација је занимљива јер би могла имати утјецај на друге поступке који се тичу масовних и терористичких напада – којих је у САД-највећи број у свијету. Наиме, по први пута од дана доношења је <em>Safety Act</em> предметом поступка с обзиром да се дотад нитко није позвао у иједном поступку на тај федерални закон јер никада није било масовне пуцњаве / терористичког напада у простору или из простора који је био осигуран на начин који захтијева S<em>afety Act</em>.</p>



<h4 class="wp-block-heading"><br>Зашто је медијација у овом случају добра опција?</h4>



<p><br>Из перспективе жртава масовне пуцњаве, медијација је свакако брже рјешење уз мање трошкова од дуготрајног и скупог судског поступка. Такођер је велика предност што се у медијацији може постићи једна нагодба за све жртве односно једном нагодбом може бити обухваћен велики број тужитеља или чак сви тужитељи заједно. С друге стране, медијација је добра опција и из перспективе МГМ-а с циљем покушаја санације негативног публицитета.<br>Узимајући у обзир да је медијација повјерљив поступак, информације које су јавно доступне су ограниченог карактера.<br>Међутим, у листопаду 2019. године МГМ је објавио најаву да би се на име нагодбе могао исплатити износ од 800 милијуна долара те је у липњу 2020. године објављено да је МГМ повукао поднесене тужбе против жртава масовне пуцњаве у Лас Вегасу.<br>                                                 </p>



<p>                                                                                         Ива Бабић, одвјетница </p>



<figure class="wp-block-embed is-type-wp-embed is-provider-медијатор wp-block-embed-медијатор"><div class="wp-block-embed__wrapper">
<blockquote class="wp-embedded-content" data-secret="bDwgopthtw"><a href="https://posrednik.org/iva-babic-odvjetnica-i-medijatorica-zagreb/">Ива Бабић, адвокат и медијатор,  Хрватска</a></blockquote><iframe class="wp-embedded-content" sandbox="allow-scripts" security="restricted"  title="&#132;Ива Бабић, адвокат и медијатор,  Хрватска&#147; &#8212; Медијатор" src="https://posrednik.org/iva-babic-odvjetnica-i-medijatorica-zagreb/embed/#?secret=bDwgopthtw" data-secret="bDwgopthtw" width="600" height="338" frameborder="0" marginwidth="0" marginheight="0" scrolling="no"></iframe>
</div></figure>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://posrednik.org/medijacija-u-predmetu-las-vegas-massacre/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>НОВИ БИСЕР У КУТИЈИ МЕДИЈАТОРА (ЛИЦЕ СА НАСЛОВНЕ СТРАНЕ)</title>
		<link>https://posrednik.org/novi-biser-u-kutiji-medijatora-lice-sa-naslovne-strane/?utm_source=rss&#038;utm_medium=rss&#038;utm_campaign=novi-biser-u-kutiji-medijatora-lice-sa-naslovne-strane</link>
					<comments>https://posrednik.org/novi-biser-u-kutiji-medijatora-lice-sa-naslovne-strane/#comments</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Nela Savic]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 09 Aug 2021 10:55:00 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Стручни Сарадници]]></category>
		<category><![CDATA[Медијатори]]></category>
		<category><![CDATA[Медијатори и организације]]></category>
		<category><![CDATA[Ilijana Todorović]]></category>
		<category><![CDATA[law]]></category>
		<category><![CDATA[mediation]]></category>
		<category><![CDATA[mediator]]></category>
		<category><![CDATA[medijatorka]]></category>
		<category><![CDATA[Nela Savić]]></category>
		<category><![CDATA[Nikola Jokic]]></category>
		<category><![CDATA[pravo]]></category>
		<category><![CDATA[Srbi u Americi]]></category>
		<category><![CDATA[адвокат]]></category>
		<category><![CDATA[Илијана Тодоровић]]></category>
		<category><![CDATA[медијатор]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://posrednik.org/?p=4128</guid>

					<description><![CDATA[Најбоље што ми се догодило, откад сам у свету медијације, јесу људи које сам на овом путешествију упознала. Захваљујући магазину Медијатор имам прилику да упознам сјајне, квалитетне, остварене, добре људе и то је оно што сматрам највећим богатством. При том, не мислим само на своје феноменалне сараднике, већ све оне]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<p><br> </p>



<div class="wp-block-media-text alignwide is-stacked-on-mobile" style="grid-template-columns:39% auto"><figure class="wp-block-media-text__media"><img loading="lazy" decoding="async" width="383" height="531" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-80.png" alt="" class="wp-image-4153 size-full" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-80.png 383w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-80-216x300.png 216w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-80-361x500.png 361w" sizes="(max-width: 383px) 100vw, 383px" /></figure><div class="wp-block-media-text__content">
<p style="font-size:15px">Најбоље што ми се догодило, откад сам у свету медијације, јесу људи које сам на овом путешествију упознала. Захваљујући магазину <strong><span class="has-inline-color has-vivid-red-color">Медијатор</span></strong> имам прилику да упознам сјајне, квалитетне, остварене, добре људе и то је оно што сматрам највећим богатством. При том, не мислим само на своје феноменалне сараднике, већ све оне с којима из неког разлога остварујем интеракцију захваљујући магазину <strong><span class="has-inline-color has-vivid-red-color">Медијатор</span></strong>. Медијатор му дође као кутија у којој се држи највеће благо, драгоцености, а сарадници Медијатора су као то благо. Иако сам специј. инжењер менаџм., пословних ИТ система, искрено верујем да су људи једина истинска вредност коју имате/мо у свом, било пословном било приватном, окружењу. Поносна на сараднике и на људе који се окупљају око магазина, не само због њихове стручности, већ човечности којом одишу, порукама које шаљу. Овом приликом желим да вам представим нови бисер у <span class="has-inline-color has-vivid-red-color"><strong>Медијатору</strong></span>. Долази нам из Америке (али наше регије лист) чија биографија засени. Признајем, била сам у недоумици да ли да је објављујем у наставцима или некако покушам да сажмем у један чланак. Данас,  у улози госта а у наредним бројевима у улози стручног сарадника, представиће нам се Илијана Тодоровић. Резимирајући њену биографију закључујем да је <strong>Илијана Тодоровић</strong> &#8211; изузетак од скоро сваког правила, девојка која помера границе, а “бити најбоља у свему што ради” &#8211; може се рећи да је синоним за њу или да је средње име ове младе, вредне, успешне жене! Прочитајте зашто:</p>
</div></div>



<p></p>



<div class="wp-block-group has-luminous-vivid-orange-color has-text-color"><div class="wp-block-group__inner-container is-layout-flow wp-block-group-is-layout-flow">
<figure class="wp-block-pullquote is-style-default"><blockquote><p>Лиценцирани адвокат у три америчке државе: Њујорку, Вашингтону ДС и Луизијани. Медијатор и нотар. Уврштена међу 15 елитних страних адвоката у Америци. Ради за <strong><em><strong><em>The Cochran Firm</em></strong></em></strong> (једну од највећих тужитељских правних фирми у Америци, коју је основао <em>Johnnie Cochran</em> који је бранио <em>Michael Jackson-a, O.J. Simpson-a</em>, и друге познате личности). Поред матерњег српског, течно прича енглески и шпански, а поседује и основно знање немачког језика.<br>Осим што је члан адвокатских комора наведених држава, члан је многих других адвокатских комора, као што су: Српска адвокатска комора Америке, са седиштем у Чикагу, Адвокатска комора Њу Орлеанса, Федерална адвокатска комора, Адвокатска комора за енергетику, итд.<br></p></blockquote></figure>
</div></div>



<p class="has-normal-font-size"><br>Илијана Тодоровић рођена је у Мркоњић Граду 07.06.1990. Одрастала на релацији Бања Лука – Мркоњић Град. Од првог до петог разреда похађала је О.Ш. “Петар Петровић Његош”, а од 6.-9. разреда О.Ш. “Јован Цвијић”, након тога завршава гимназију у Бањој Луци, такође са одличним успехом. Све време активно игра кошарку, а своје прве кошаркашке кораке направила је у Школи кошарке Баскет 2000, да би се потом прикључила екипи ЖКК Младог Крајишника. Слика: Илијана Тодоровић &#8211; приватна архива: У судници окружног суда <em>(Civil District Court for the Parish of Orleans) </em></p>



<blockquote class="wp-block-quote is-style-default is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow"><p><em><span class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">ИЗУЗЕТАК ОД ПРАВИЛА:<br>У осмом разреду основне школе добија награду “Ученика школе”, која се додељује оном ученику који неће бити Ђак генерације након завршене девете године (с обзиром да је у. О.Ш. Јован Цвијић од шестог разреда, не може бити Ђак генерације јер је услов био да ученик мора од 1.-9. разреда похађати ту школу да би могао понети титулу Ђака генерације). Међутим, кад је дошло вријеме да се бира Ђак генерације, ниједан ученик није се могао мерити са Илијаниним достигнућима ни у школи (5.0) нити ван ње. Управни Одбор прави изузетак од правила и школа Илијани додељује, поред већ добијене награде Ученика школе и Светосавску награду Вуковца и Ђака генерације у деветом разреду. Поред тога бива проглашена спортисткињом генерације и добија посебно признање за допринос српском језику, јер је само са 14 година објавила књигу.</span></em></p></blockquote>



<p></p>



<div class="wp-block-media-text alignwide is-stacked-on-mobile" style="grid-template-columns:34% auto"><figure class="wp-block-media-text__media"><img loading="lazy" decoding="async" width="1221" height="1586" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/Slika-6-U-dresu-banjaluckog-Borca.jpg" alt="" class="wp-image-4142 size-full" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/Slika-6-U-dresu-banjaluckog-Borca.jpg 1221w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Slika-6-U-dresu-banjaluckog-Borca-231x300.jpg 231w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Slika-6-U-dresu-banjaluckog-Borca-788x1024.jpg 788w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Slika-6-U-dresu-banjaluckog-Borca-768x998.jpg 768w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Slika-6-U-dresu-banjaluckog-Borca-1183x1536.jpg 1183w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Slika-6-U-dresu-banjaluckog-Borca-423x550.jpg 423w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Slika-6-U-dresu-banjaluckog-Borca-385x500.jpg 385w" sizes="(max-width: 1221px) 100vw, 1221px" /></figure><div class="wp-block-media-text__content">
<p class="has-normal-font-size"></p>



<p style="font-size:15px">Са само 14 година је играла за кадетску, јуниорску, и сениорску селекцију клуба који је у то вријеме играо међународну женску АБА лигу. Са ЖКК Млади Крајишник постиже значајне успехе, ниже медаље и титуле у свим слекцијама међу којима је и неколико пута освојен Куп РС, затим Куп БиХ, итд.<br>Наступала је за млађе репрезентативне селекције репрезентације БИХ у Естонији, Македонији, и Румунији као и за селекције репрезентације Републике Српске. Играла је и за ЖКК Борац…<br>Након завршене гимназије уписује правни факултет на ком се ствара прилика кроз програм размене студената да отпутује за Америку.  Једини њен мотив за одлазак у Америку тада била је кошарка (гледали смо сви пуно филмова о колеџ кошарци и колико је све то другачије организовано и вредновано у односу на наше просторе). Хтела је да оно са телевизије уживо осети и користи прилику те одлази у Америку, али не са намером да остане. Међутим, живот је имао другачије планове.</p>



<p class="has-small-font-size"><em>Слика: </em>У дресу бањалучког <em>Борца</em> из архиве Илијане Тодоровић</p>
</div></div>



<p> </p>



<div class="wp-block-media-text alignwide is-stacked-on-mobile" style="grid-template-columns:52% auto"><figure class="wp-block-media-text__media"><img loading="lazy" decoding="async" width="542" height="325" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-107.png" alt="" class="wp-image-4204 size-full" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-107.png 542w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-107-300x180.png 300w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-107-465x279.png 465w" sizes="(max-width: 542px) 100vw, 542px" /></figure><div class="wp-block-media-text__content">
<p style="font-size:15px"><span class="has-inline-color has-pale-pink-color">“<strong>Само након три недеље по доласку у Њујорк, бива проглашена најбољим играчем <strong><em><strong><em>Sunrise Conference</em></strong></em></strong>, и по завршетку сезоне предводи екипу State University of New York (SUNY) at Canton</strong> <strong>из прве дивизије NAIA</strong> <strong>лиге у виши ранг такмичења – &nbsp;NCAA lige.</strong></span><strong>” &#8211; <em>eserbia.org</em></strong><br>&#8222;Пред дипломирање, 2012.-те године, одлази у Швајцарску где, као представник БиХ, учествује у <strong><em><strong><em>Caux Scholars </em></strong></em>(CSP</strong>) програму. Овај престижни и светски познати програм је део међународне мреже глобалних лидера, инфлуенсера, научника, и стручњака где се, кроз једномјесечна практична предавања и семинаре анализирају актуелне теме из области међународних односа и дискутују опције на тему решавања спорова и трансформације сукоба између различитих земаља, влада, заједница, итд.&#8220; &#8211; <strong><em>eserbia.org</em></strong></p>
</div></div>



<p><br></p>



<div class="wp-block-media-text alignwide has-media-on-the-right is-stacked-on-mobile"><figure class="wp-block-media-text__media"><img loading="lazy" decoding="async" width="533" height="361" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-94.png" alt="" class="wp-image-4190 size-full" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-94.png 533w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-94-300x203.png 300w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-94-465x315.png 465w" sizes="(max-width: 533px) 100vw, 533px" /></figure><div class="wp-block-media-text__content">
<p style="font-size:14px"><strong><em>Професори и тренери покушавају да је задрже у Америци указујући на могућности које има у истој, а с обзиром на потенцијал који она поседује</em></strong>.  Међутим, након завршетка семестра она се враћа у своју Босну и Херцеговину, где 2013. дипломира и стиче звање дипломираног правника међународног и компаративног права (<strong>просек 9.98</strong>).<br>У исто време дипломира и на <em>SUNY Canton</em> на пољу правних студија. Слика из приватне архиве Илијане Тодоровић..<br>Одмах након дипломирања пријављује се на неке од најпрестижнијих правних факултета у Америци: <em>George Washington</em>&nbsp;u Washington DC-u, <em>University of Michigan</em>&nbsp;(који је међу десет најбољих правних факултета у Америци), <em>SMU u Texas-u, University of Miami, University of Minnesota, Boston College</em>,итд. Занимљиво је истаћи да је примљена на свим колеџима, на које се пријавила и сваки јој је доделилио стипендију! Љубав према кошарци утиче на коначну одлуку и одлучује се за <em>Saint Louis University School of Law</em>, јер екипа универзитета у Сент Луису, који се зове <strong><em><strong><em>Billikens-i</em></strong></em></strong>, се такмичи у најјачој колеџ дивизији, <strong><em><strong><em>NCAA D-1</em></strong></em></strong> (у А-10 конференцији).<br>Упркос невероватно исцрпљујућем распореду тренинга и утакмица прве дивизије <strong><em><strong><em>NCAA </em></strong></em></strong>лиге, Илијана 2014. године бива проглашена за најбољег мастер студента генерације и уручује јој се <strong><em><strong><em>Don King Family Award</em></strong></em></strong> за супериоран академски успех.</p>
</div></div>



<p><br></p>



<p><br></p>



<div class="wp-block-media-text alignwide is-stacked-on-mobile" style="grid-template-columns:39% auto"><figure class="wp-block-media-text__media"><img loading="lazy" decoding="async" width="720" height="960" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/Slika-9-U-dresu-Sejnt-Luis-Univerziteta-.jpg" alt="" class="wp-image-4145 size-full" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/Slika-9-U-dresu-Sejnt-Luis-Univerziteta-.jpg 720w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Slika-9-U-dresu-Sejnt-Luis-Univerziteta--225x300.jpg 225w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Slika-9-U-dresu-Sejnt-Luis-Univerziteta--413x550.jpg 413w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/Slika-9-U-dresu-Sejnt-Luis-Univerziteta--375x500.jpg 375w" sizes="(max-width: 720px) 100vw, 720px" /></figure><div class="wp-block-media-text__content">
<p class="has-normal-font-size"><strong><span class="has-inline-color has-vivid-red-color">ОПЕТ ИЗУЗЕТАК &#8211; Због ње су мењали правила и уписивали изузетке од правила</span></strong>:<br>Илијана истовремено игра NCAA D-1 и похађа мастер права. У историји ове лиге у цијелој Америци, па самим тим и у историји овог универзитета, никад се прије (нити послије) није десило да студент-спортиста игра NCAA D-1 док упоредо студира на постдипломском нивоу (и то још у области права). То је прва, и једина до сада, успјела Илијана. Као резултат, академски и атлетски департменти универзитета су морали да креирају број изузетака у прописима како би се то омогућило. &#8211; есербиан.орг<br>Мастер је исте те године завршила са великим почастима ((<strong>magna cum laude</strong>) са специјализацијом у америчком праву: (<strong>LL.M. in U.S. Law</strong>)<br>Као да први мастер није био довољан и то што је завршила са највећим почастима, Илијана 2015. одлази у Њу Орлеанс на правни колеџ <strong><em><strong><em>Loyola University</em></strong></em></strong>, са пуном стипендијом.<br>Погађајте! Исти завршава са специјализацијом у међународним правним студијама, <strong>LL.M. in International Legal Studies</strong> са највишим почастима (<strong>summa cum laude</strong>) и просеком <strong>9.9.</strong></p>
</div></div>



<figure class="wp-block-pullquote is-style-default" style="border-color:#00d084"><blockquote><p>Када је урађена анкета од стране професора правног колеџа <strong><em><strong><em>Loyola University</em></strong></em></strong>, на тему ко је особа коју никад не би хтјели да имају као супарника у судници, прва на листи са највише освојених гласова студената је била Илијана Тодоровић.</p></blockquote></figure>



<p>2016.године полаже Правосудни испит државе Њујорк, наравно из прве. По подацима Адвокатске коморе државе Њујорк шансе да страни студент положи из прве свега су биле 18% .</p>



<figure class="wp-block-pullquote is-style-default"><blockquote><p><br><span class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">Занимљивост: Тај исти правосудни испит из првог пута нису положиле ни особе попут: <strong>John F. Kennedy, Jr.-a</strong>, син председника Америке <strong>John F. Kennedy-a</strong>&nbsp; (који га је положио тек из трећег покушаја), градоначелник Њујорка <strong>Ed Koch-a</strong>, гувернер државе Њујорк: <strong>David Peterson-a</strong>,, итд.<br>Занимљивост: Ни Хилари Клинтон није успела да из првог покушаја постане адвокат у Вашингтон ДС-у, што је Илијани пошло за руком. &#8211; есербиа.орг</span></p></blockquote></figure>



<p>2017.Уписује и трећи мастер Европско континенталног права (<strong>LL.M. in Civil Law</strong>), који такође завршава са највишим почастима (<strong>summa cum laude</strong>).<br>Током својих мастер студија, Илијана осваја чак седам <strong>Law Excellence Awards</strong> :</p>



<div class="wp-block-group"><div class="wp-block-group__inner-container is-layout-flow wp-block-group-is-layout-flow">
<div class="wp-block-columns is-layout-flex wp-container-core-columns-is-layout-7 wp-block-columns-is-layout-flex">
<div class="wp-block-column is-layout-flow wp-block-column-is-layout-flow" style="flex-basis:100%">
<figure class="wp-block-gallery columns-3 is-cropped wp-block-gallery-1 is-layout-flex wp-block-gallery-is-layout-flex"><ul class="blocks-gallery-grid"><li class="blocks-gallery-item"><figure><img loading="lazy" decoding="async" width="212" height="163" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-96.png" alt="" data-id="4193" data-full-url="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-96.png" data-link="https://posrednik.org/?attachment_id=4193" class="wp-image-4193"/></figure></li><li class="blocks-gallery-item"><figure><img loading="lazy" decoding="async" width="205" height="160" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-97.png" alt="" data-id="4194" data-full-url="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-97.png" data-link="https://posrednik.org/?attachment_id=4194" class="wp-image-4194"/></figure></li><li class="blocks-gallery-item"><figure><img loading="lazy" decoding="async" width="206" height="162" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-101.png" alt="" data-id="4198" data-full-url="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-101.png" data-link="https://posrednik.org/?attachment_id=4198" class="wp-image-4198"/></figure></li><li class="blocks-gallery-item"><figure><img loading="lazy" decoding="async" width="207" height="159" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-100.png" alt="" data-id="4197" data-full-url="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-100.png" data-link="https://posrednik.org/?attachment_id=4197" class="wp-image-4197"/></figure></li><li class="blocks-gallery-item"><figure><img loading="lazy" decoding="async" width="212" height="165" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-99.png" alt="" data-id="4196" data-full-url="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-99.png" data-link="https://posrednik.org/?attachment_id=4196" class="wp-image-4196"/></figure></li><li class="blocks-gallery-item"><figure><img loading="lazy" decoding="async" width="205" height="159" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-98.png" alt="" data-id="4195" data-full-url="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-98.png" data-link="https://posrednik.org/?attachment_id=4195" class="wp-image-4195"/></figure></li></ul></figure>



<h5 class="wp-block-heading">Две године је радила у судству, једном од три огранка државне владе, као правни саветник часној суткињи Ellen M. Hazeur на окружном суду у Њу Орлеансу-у (<strong><em><strong><em>Civil District Court for the Parish of Orleans</em></strong></em></strong>). </h5>
</div>
</div>
</div></div>



<div class="wp-block-media-text alignwide is-stacked-on-mobile" style="grid-template-columns:39% auto"><figure class="wp-block-media-text__media"><img loading="lazy" decoding="async" width="461" height="615" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-103.png" alt="" class="wp-image-4200 size-full" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-103.png 461w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-103-225x300.png 225w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-103-412x550.png 412w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-103-375x500.png 375w" sizes="(max-width: 461px) 100vw, 461px" /></figure><div class="wp-block-media-text__content">
<p style="font-size:25px"><span class="has-inline-color has-vivid-red-color"><strong>ОПЕТ ИЗУЗЕТАК:</strong><br>Када је победила на изборима, Ellen M. Hazeur, суткиња, је почела да бира чланове свог кабинета. Главни менаџер њене кампање је, у потрази за потенцијалним стручним сарадницима, контактирао истакнути,  <strong><em><strong><em>Loyola University</em></strong></em></strong></span> <strong><span class="has-inline-color has-vivid-red-color"><em>Law</em></span></strong> <span class="has-inline-color has-vivid-red-color">и замолио их да им пошаљу 10 резимеа својих најбољих алумни-а које би они могли да интервјуишу. Послат им је само један резиме, Илијанин, уз поруку да је то све што им је потребно. </span></p>



<p class="has-normal-font-size"><span class="has-inline-color has-vivid-red-color">Слика: приватна архива Илијана Тодоровић, полагање заклетве за АК Вашингтон ДС</span></p>
</div></div>



<h4 class="wp-block-heading"><br>К ада сте дошли у Америку која су била очекивања?</h4>



<p><br>С обзиром да је жеља да одем у Америку била искључиво везана за кошарку, једино очекивање је било да играм спорт који волим на другачији начин и на другом нивоу. И, наравно, пошто су у Америци спортски и академски департменти нераскидиво повезани, да при том не занемарим школу. Једноставно речено, очекивање је било да се фокусирам на оно због чега сам првобитно и дошла и да то успјешно обавим.</p>



<h4 class="wp-block-heading"><br>Шта Вам је било најтеже у том првом периоду било, али и касније?</h4>



<p>Одвојеност од породице и драгих људи. Пропуштање празника, рођендана, и осталих славља није било новина, имајући у виду да је та врста пожртвовања већ увелико била присутна кроз дотадашње бављење спортом. Али не бити у стању да загрлите или будете у присуству оних до којих вам је стало &#8211; нешто што сам до тада несвјесно узимала здраво за готово &#8211; то је било и остало најтеже.</p>



<h4 class="wp-block-heading"><br>Да ли сте као неко са ових простора били изложени предрасудама?</h4>



<p>Предрасудама у оном стандардном смислу те ријечи од стране људи, не. Међутим, у зависности од професије којом се бавите, амерички систем нађе начин да вам стави до знања да сте странац. У мом случају је то конкретно било кроз енормно повишене таксе, знатно отежану документацију приликом и најобичнијих радњи, ограничавање одређене врсте дјеловања, и томе слично. Али разлог томе се негдје и може разумјети.</p>



<h4 class="wp-block-heading"><br>Шта Вас је мотивисало на све успехе?</h4>



<p><br>Жеља да се једног дана доведем у позицију из које бих могла да помогнем, првенствено својим родитељима (и тиме им се одужим за све што су сестри и мени пружили у јако изазовним послијератним временима), затим својим пријатељима, својој земљи, свом народу.</p>



<h4 class="wp-block-heading">Порука за све младе и оне који би се можда запутили Вашим стазама?</h4>



<p><br>Ништа није немогуће. Све што желите, желите зато што сте то већ негдје видјели или управо зато што то још нигдје нисте видјели. Оба сценарија би требала да буду једнако мотивишућа. Ако је то што желите већ неко постигао прије вас, значи да можете и ви. А ако то још нико није успио, зашто ви не бисте били први?</p>



<h4 class="wp-block-heading"><br>Који правосудни Вам је био најтежи за полагање?</h4>



<p><br>Правосудни у Њу Јорку. До тада сам америчко право изучавала само годину дана, за разлику од локалних студената који га изучавају три године, па сам у старту имала осјећај да сам у дефициту којег сам морала да надокнадим. Припремала сам се минимално осам сати дневно, сваки дан, готово три мјесеца. И то са материјалом који је био нов и непровјерен у пракси јер је управо тај правосудни испит био први историјски, универзални правосудни испит (УБЕ) државе Њу Јорк. Испит је трајао два дана и састојао се од рјешавања два случаја (Multistate Performance Test), писања шест правних есеја (Multistate Essay Examination), и давања одговора на 200 питања (Multistate Bar Examination).</p>



<div class="wp-block-media-text alignwide has-media-on-the-right is-stacked-on-mobile" style="grid-template-columns:auto 38%"><figure class="wp-block-media-text__media"><img loading="lazy" decoding="async" width="540" height="656" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-105.png" alt="" class="wp-image-4202 size-full" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-105.png 540w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-105-247x300.png 247w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-105-453x550.png 453w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-105-412x500.png 412w" sizes="(max-width: 540px) 100vw, 540px" /></figure><div class="wp-block-media-text__content">
<h3 class="wp-block-heading">Кошарка је имала значајан утицај и допринос у Вашем животу, колико је данас присутна?</h3>



<p>Нажалост, не онолико колико бих хтјела. Али то је љубав која никад не престаје. Одржавам је у животу одлазећи на НБА утакмице и играјући баскет кад год имам времена. Искрено, тек сам недавно заправо схватила да се више активно не бавим кошарком. До сада ми се све вријеме чинило да је последња одиграна утакмица била колико јуче</p>
</div></div>



<h4 class="wp-block-heading"><br></h4>



<div class="wp-block-media-text alignwide is-stacked-on-mobile" style="grid-template-columns:35% auto"><figure class="wp-block-media-text__media"><img loading="lazy" decoding="async" width="307" height="364" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-104.png" alt="" class="wp-image-4201 size-full" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-104.png 307w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/image-104-253x300.png 253w" sizes="(max-width: 307px) 100vw, 307px" /></figure><div class="wp-block-media-text__content">
<p style="font-size:31px">Колико се право у Америци разликује од права на нашим просторима?</p>



<p>То је јако комплексно питање које изискује поприлично детаљан одговор а њега је готово немогуће дати у пар реченица. На ову тему сам написала и научни рад од преко 30 страна и опет остала недоречена. Можда би неки реалан сажетак био да је суштина самог права по одређеним питањима у просјеку слична, али се процедуре драстично разликују. Све то наравно варира у зависности од тога о којој сфери права говоримо.</p>
</div></div>



<p><br><br></p>



<div class="wp-block-media-text alignwide has-media-on-the-right is-stacked-on-mobile" style="grid-template-columns:auto 39%"><figure class="wp-block-media-text__media"><img loading="lazy" decoding="async" width="1376" height="1080" src="https://posrednik.org/wp-content/uploads/IMG_20210414_204309.jpg" alt="" class="wp-image-4134 size-full" srcset="https://posrednik.org/wp-content/uploads/IMG_20210414_204309.jpg 1376w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/IMG_20210414_204309-300x235.jpg 300w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/IMG_20210414_204309-1024x804.jpg 1024w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/IMG_20210414_204309-768x603.jpg 768w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/IMG_20210414_204309-465x365.jpg 465w, https://posrednik.org/wp-content/uploads/IMG_20210414_204309-637x500.jpg 637w" sizes="(max-width: 1376px) 100vw, 1376px" /></figure><div class="wp-block-media-text__content">
<p class="has-medium-font-size"><strong>Америка се сматра колевком медијације. Ви сте освојили и награду Вашег факултета за медијацију и арбитражу, такође. Како се постаје медијатор у Америци и колико је Ваше интересовање за саму медијацију?</strong></p>



<p style="font-size:15px">Током студија ми се пробудила заинтересованост за алтернативне методе рјешавања правних сукоба, укључујући медијацију и арбитражу. Због тога сам и изабрала да слушам тај предмет у којем сам, можда управо због те заинтересованости, освојила Лаw Еxцелленце Аwард јер сам имала највишу оцјену у тој генерацији студената. Свака држава у Америци има право да поставља своје услове које неко мора да испуни како би постао медијатор, тако да ту нема неке загарантоване униформисаности. Медијатори су махом адвокати, психолози, социјални радници, брачни савјетници, бивше судије, и људи сличних професија. Примјера ради, да бих као адвокат постала медијатор у Луизијани, морала сам да завршим једноседмични семинар који се састојао од 40 сати теоретских предавања и праксе у току које су се рјешавали хипотетички случајеви. Од тада сам имала прилику да будем медијатор у неколико бракоразводних парница које су резултирале споразумом, а објављено је и пар мојих чланака везаних за медијацију док је још пар чланака у припреми.<br></p>
</div></div>



<div class="wp-block-columns is-layout-flex wp-container-core-columns-is-layout-8 wp-block-columns-is-layout-flex">
<div class="wp-block-column is-layout-flow wp-block-column-is-layout-flow" style="flex-basis:100%">
<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow"><p><span class="has-inline-color has-vivid-cyan-blue-color">Са професором Боби Харгес-ом алумнус-ом правног факултета на Харвард-у, којег је један од врховних судија у Мисисипију именовао за специјалног ад хок судију, Илијана је сарађивала на случају вредном преко пола милијарде долара, који је покренут против три највеће осигуравајуће компаније у Америци везано за штете нанешене ураганом Катрина на подручју државе Мисисипи. Заједно су написали чланак који је објављен је у издању престижног <em>Loyola Law Review</em>-a, у којем се залажу за ревизију Лузијаниног државног закона о доказима. Ако ревизија буде усвојена по њиховом предлогу, довешће до кључних промена кад је у питању врста доказа које судија и порота могу да узму у разматрање како у кривичним тако и у парничним поступцима који се воде у овој држави</span>.<br></p></blockquote>
</div>
</div>



<p style="font-size:23px"><br><strong><span class="has-inline-color has-vivid-red-color">M</span></strong>ного тога још није речено о Илијани у овом чланку, али се надам да ће кроз серију чланака за магазин Медијатор, пренети нам своја знања и искуства, сарађивати на различитим пројектима, све са циљем да учинимо свет бољим, информишемо грађанство, будемо на корист онима којима је то најпотребније, а стручној јавности пружимо додатна знања. Надамо се да је овај чланак послужио многима као мотив за остварење својих снова са поруком да ништа није немогуће ако се довољно трудимо и радимо. Промене почињу од нас самих!</p>



<p></p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://posrednik.org/novi-biser-u-kutiji-medijatora-lice-sa-naslovne-strane/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>1</slash:comments>
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>
