„За уништење било које нације не требају атомске бомбе и далекометне ракете, потребно је само смањење квалитета образовања и дозвола преписивања и варања на испитима. Пацијенти умиру од руку таквих доктора. Зграде се руше од руку таквих инжењера. Новац се губи из руку таквих економиста. Правда нестаје поред таквих јуриста и судија. Крах образовања је крах једне нације.„

Живимо у времену где се заборавило на квалитет. Једино што је важно јесте квантитет, па тако „штанцујемо“ дипломе, професоре, тренинг тренере, предаваче, службенике, …, докторе наука, медијаторе… и опет ничега и никога довољно. Увек нам фале стручњаци из различитих области. То је зато што данас свако може бити професор, тренер, ментор, предавач, педагог, или бар мислимо да може. Важно је ко вам и на који начин преноси знање.

Данас ћемо се бавити управо обукама за медијаторе.

Да бисте добили лиценцу за посредника (медијатора) неопходно је да испуните неколико услова:

-да сте пословно способни;
-да сте држављанин Републике Србије;
-да имате високу стручну спрему;
-да нисте осуђивани на безусловну казну затвора за кривично дело које вас чини недостојним за обављање послова посредовања;
-да сте завршили основну обуку за посредника.

Основну обуку за медијаторе данас многи спроводе, али не добијате једнако добро или довољно знање код свих организатора основних обука за медијаторе. Оно што чини разлику јесте, управо искуство предавача као медијатора, пре свега, а затим и начин на који вам се то знање (теоријско и искуствено) преноси, јер: „није знање знати већ је знање знање дати“.

С обзиром на то, да спадамо у оне који цене квалитет, стручност, рад и искуство обрадовала нас је вест да је УГ „Медијатори Крушевца“ (наша колегиница и сарадница Јелица Милосављевић са својим тимом) добило лиценцу за спровођење Основне обуке за медијаторе. Како је дoшло до тога рекла нам је Јелица.

ОСНОВНА ОБУКА ЗА МЕДИЈАТОРЕ КАО УСЛОВ ЗА ДОБИЈАЊЕ ЛИЦЕНЦИ ЗА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОБУКЕ

Иако сте говорили да има много оних који се баве основним обукама за медијаторе и да желите људима, будућим медијаторима да преносите своја лична искуства и знања из праксе и пружите им специјалистичке обуке и практична знања, ипак сте, на срећу многих, кренули и са спровођењем основне обуке за медијаторе. Зашто сте се предомислили?

Када сам пре годину дана покушала да пријавим Специјалистичку обуку за медијаторе “Медијација у вршњачким и другим врстма сукоба“, била сам изненађена када су ми из Министартсва правде јавили да не може да се организује специјалистичка обука за медијаторе уколико Удружење нема лиценцу за обављање основне обуке за медијатора. Није ми дуго требало, осмислила сам и написала програм за основну обуку за медијаторе и послала Министарству правде. Читавих годину дана нам је требало, од тада, да добијемо лиценцу за извођење Основне обуке за медијаторе.
Иако нисмо никада као Удружење имали жељу да изводимо Основну обуку за медијаторе у међуврену смо променили мишљење, јер као искусни медијатори сматрамо да имамо одговорност, а нарочито ја, да након више од 20 година бављења медијацијом у Србији, не дозволим да се ово хумано занимање уруши а на добром је путу.

Шта је узрок томе?

Наиме од 2015. год., од када је наступио Закон о посредовању у решавању спорова на снагу, сведоци смо да имамо преко 1000 едукованих медијатора са лиценцом Министартсва правде, а годишње буде око 160 медијација. Око 50% од укупно пријављених медијација Министарству правде, урадимо моји сарадници и ја у Крушевцу. О компетенцијма организација које изводе основну обуку не желим да полемишем, али ако изводе обуке медијатори који у пракси немају ни једну медијацију о чему онда причамо.?! Постоје медијатори који се рекламирау а да при том не разликују медијацију од медитације. Такође веома је дискутабилно и упитно, што медијатори оснивају предузећа, агенције, узимају кредите да би опремили простор, а при том, опет напомињем, ретко ко да има у пракси искуства. Сведоци смо и да се многи изјашњавају као јавни посредници. Јавни посредник?! То не постоји, али ваљда, лепше звучи. О рекламама како се кроз обуку за медијацију нуди посао, добра зарада и остало, и тако обмањују људи, не желим ни да причам.
У току протеклих годину дана имала сам више позива, из целе Србије, у којима су ме звали људи који су прошли основну обуку за медијацију, разочарани што кроз основну обуку нису добили адекватна знања. Не знају практично ни како да добију предмет, а и кад га добију шта заправо треба да раде, нити како да воде медијацију.

Да ли је и раније било овако?

Када сам се ја обучавала за медијацију, ја сам имала, те 2004. год. 120 сати обуке, а уз то праксу сам стекла у ВПД (Васпитно поправни дом) где смо одмах примењивали стечена знања и од 2004. год. до данас имала сам пар стотина предмета медијације у разним врстама спорова и сукоба.

Урадила сам филм “Застани са парницом-настави са медијацијом“, као и представу „Деца су наше огледало“ (писали смо) а имала сам и много предавања на тему медијације за различите категорије професионалаца и учествовала сам у више пројеката за примену медијације у Србији.

Наша прва Основна обука је изашла из система извођења обука, све смо испратили законски по томе како је Министартсво правде дало инструкције, али смо целу обуку извели ослањајући се на наша искуства. Целокупну евалуацију остављамо на увид да би они који желе да уче о медијацији имали прилике да виде ко спроводи и на који начин обуче.

Искусни тим УГ „Медијатори Крушевца“ је заиста уживао у обуци, несебично преносећи знања, а како је на самој обуци било, најбоље се види из евалуације, које су полазници, проследили након обуке:

Евалуација- основна обука за медијаторе 07-11.06.2023. УГ Медијатори Крушевца

Јелена Стојадиновић

Основна обука за медијаторе коју сте организовали карактеришу свеобухватност и квалитетан садржај. Предавачи су покушали да теоријска знања, која су имали обавезу да пренесу, обогате личним искуством што едукацију чини посебно драгоценом и јединственом. Новим пролазницима су покушали да представе поступак медијације корак по корак како би након учешћа у едукацији ова знања могли да примењују. Јединственост ове едукације је и у томе што смо имали прилику да видимо едукативни филм и симулација медијације. Део едукације у ком се говори о комуникационим вештинама обезбеђује технике и знања широко применљива у животу и раду која подстичу лични развој. Желела бих да похвалим све предаваче и целокупну организацију и сматрам да је ово максимум који може да се добије у оваквој едукацији.
Не бих имала примедбе осим разматрања да би симулација медијације ипак била боља у директном контакту. Пожељно је ако сте у могућности да организује те још едукација на разне друге садржаје. 

Јелена Ивановић

1. Напишите све што Вам се свидело што је било добро

• Поштовани, семинар је оправдао моја очекивања и пробудио у мојој глави „олују идеја „, од којих ће неке бити смислена  „превенција насиља“. Концепција семинара је добра, даје добар темељ на коме се може градити. Семинар је покупио моја знања из разних области и изазавао потребу ревитализације истих. Постављени приоритети у мом приватном и пословном животу су се показали оправдани и врло оствариви захваљујући идејама које сам овим семинаром добила. Хвала свим учесницима на понуђеним знањима и доброј енергији .

1. Написите препоруке и предлоге за будуцу сарадњу и за насу промоцију медијације

• Приоритет по мом мишљењу је промоција медијације кроз организоване превентивне активности са запосленима у школи, родитељима и ученицима. (Можда симулација медијација са ученицима и организована промоција преко друштвених мрежа и путем медија.)

1. Напишите све примедбе и сугестије у односу на обуку и предаваче
   Имам разумевања и за друге образовне профиле и стрпљења који желе да се баве медијацијим уз напомену да просвета захтева посебну врсту едукације. Школа је место које изискује медијацију на дневном нивоу. Искрено највише ми држе пажњу школски примери. Више симулација примера које можда ми иницирамо у једном тренутку. Шта је ситуација која нас је навела да себи помажемо на овај начин. Пример ми поставимо, па група даје решења, тј. води нас кроз сами процес. Хвала!

Надежда Ђорђевић

Поштована Јелице, Като, поштовани Игоре, Милане, хвала Вам за ових 5 незаборавних дана, шта рећи сем да данас недостајете!!!
Први и најупечатљивији утисак за мене лично је задовољство што сам за време трајање обуке „изашла“ из своје свакодневне рутине за коју нисам ни била свесна до краја да нешто фали. Након нашег дружења сам схватила да су ми управо овакви видови личног усавршавања итекако недостајали у животу. Сем што сам добила нова знања о новом начину решавања спорова како у личном животу, тако и на професионалном плану, добила сам прилику, да са новим Катиним техникама (за мене су то Катине технике од сада па на даље с обзиром на начин како нас је водила кроз обуку), да „извршим увид“ у своје ЈА и начине понашања, размишљања, емоција и вредности људи у окружењу. Ми делове медијације примењујемо свакодневно и у породично-пријатељским-односима  али без потребних правила и одсуства пристрасности које смо на обуци научили. 

1. Имам потребу да похвалим концепт обуке, темпо није био напоран, пријатна опуштајућа атмосфера без „улога моћи“ (оно ми смо медијатори ми све знамо, ви сте ђаци, као ни сујета међу самим предавачима), дозволили сте себи да покажете да се и Вама рађају идеје и потребе за новим сазнањима. Отворен, искрен однос и у томе се огледа Ваша висока професионалност. Чини ми се да се ни међу „ђацима“ није осећала затегнутост у односима без обзира што се не познајемо и што долазимо из различитих сфера друштвених улога. Генерално, добар спој предавача са пуно уважавања што је јако било битно за атмосферу на обуци.
2. Препоруке за будућу сарадњу: Што се мене тиче Ви сте добили на располагање волонтера за сваки вид промоције медијације коју будете организовали. Морам да прођем материјал још једном (оно да се „слегне“) да би ми се родиле идеје за начине промоције. 
3. Сугестије: Ја сам неко ко градиво воли „штреберски “ да учи из књиге (оно брошура, скрипта, само да је папир), не би било лоше да се сачини такав неки материјал, јер кад обука прође остају одређене празнине због динамике прелажења садржаја. Ја сам већ навела да сам неких 5 година чекала овакву прилику за Обуку за медијаторе путем он лајн учења с обзиром да нисам могла да одсуствујем од куће на 5 дана због породичних околности да се нпр оде за Београд на обуке које су тамо биле организоване током претходних година. Али можда не би било лоше да се делови обуке убудуће одржавају комбиновано: бар 1 битан саржај уживо (ако нема могућности за целу Обуку) у некој такође опуштеној атмосфери неког простора а за оне који то нису у могућности (типа из другог града) такође да  могу да прате он лајн и тај час путем линка, јер мислим да је уживо пажња другачије тј боље усмерена него код он лајн учења. А можда је то само ствар навике или условних рефлекса  тј. сидрења .

У очекивању новог сусрета за неки дан, срдачно Вам се захваљујем на свему, само тако наставите, желим Вам пуно успеха у даљем раду. И наравно што више специјалистичких обука да можемо да усвајамо нова знања. 
Срдачан поздрав свим члановима Вашег тима.
Надежда

Јелена Марковић

1. Напишите све што Вам се свидело и што је било добро
   Време проведено на обуци је било ефикасно и испуњенено корисним саветима. Материјал са обуке је користан и широко применљив. Највише су ми се допале вежбе које смо радили током обуке и то што смо одмах добијали повратну информацију да ли смо на правом путу. Филм који смо гледали је права ствар за особе које планирају да постану медијатори.
2. Написите препоруке и предлоге за будућу сарадњу и за нашу промоцију медијације.
   Кратки клипови на друштвеним мрежама који могу да упуте потенцијалне кориснике медијације, на то зашто је медијација корисна и у којим ситуацијама је пожељно употребити медијацију.
3. Напишите све примедбе и сугестије у односу на обуку и предаваче
   Проширити активности медијације на превентивне активности. Више конкретних активности са наставницима, родитељима и ученицима.

Снежана Ивић

Поштована,
хвала свима Вама на знањима и дружењу које сте нам омогућили. 
Верујем да ћемо се свакодневно присећати неких Ваших речи- техника, искуства и добронамерних  савета.
Шта је то добро и шта је то што ми се допало?
Добро је то што постоји нешто као што је медијација.  Процес у коме сви добијају.  Сукобљене стране добијају посредника као помоћ и подршку да боље разумеју себе и друге, добијају модел по коме могу да усаврше своје вештине комуникације и вештине решавања проблема. Медијатор осећа пословни успех и задовољство бавећи се, пре свега, једним хуманим радом.
Обука је била свеобухватна. Предусретљивост едукатора, не само у време трајања обуке већ исказана и кроз жељу за континуираном сарадњом показује да ћемо увек имати подршку, помоћ и пријатељства.
Шта ми се није допало?
То што сам најзначајнији део обуке пропустила. (нестрпљиво очекујем наредну организовану обуку  ).
Препоруке за промоцију медијације…
о томе бих свакако морала да размислим до наредног нашег виђења али мислим да свака и неформално употребљена „медијација“ може бити запажена као добра вештина решавања проблема на којој ће нам други завидети и желети нас за посреднике у решавању својих сукоба.
До наредног дружења све најбоље!

Поздрав

Во случаи на грабнување на дете од страна на еден родител, односно кога детето е незаконски однесено во друга држава, во постапка на медијација најпрво се преговара за враќањето или не враќањето на детето во земјата во која предходно живеело. Доколку родителите се договорат околу ова основно прашање, тогаш можат да пристапат кон решавање на други поврзани прашања. Можат да се решаваат прашања поврзани со местото на живеење на детето, релокација, старателството над детето, договарање околу долгорочни планови за живеење на детето со еден или двајцата родители, подршка и остварување на контакти на детето со родителот со кого не живее, за редовни контакти, за празници, патувања, финансиски прашања, образование, религиозно и културно (двојазично) воспитување, издршка и алиментација и други тековни прашања.

Медијација е мирен начин на решавање на спорови по пат на преговарање. Таа овозможува приближување на страните кои се во спор до точка да почнат сами да се договараат и да најдат заедничко решение, кое е прифатливо за двете страни и подеднакво е во интерес на двете страни, особено во најдобар интерес на детето. Денес е воочлива се поширока примена на медијацијата во различни видови на спорови, така да и делумно се разликуваат методите на медијација во различните подрачја.
Медијацијата во меѓународни семејни спорови е специфична, бидејќи примената има низа на предизвици како :

• Определување на судска надлежност – која се определува според вообичаеното место на живеење на детето со едниот родител. Доколку настане промена на местото на вообичаено живеење на детето, тогаш се раководи според законот на државата на новото место на живеење. Во случаи на меѓународно грабнување на деца, властите на државата потписничка во која детето се водело со место на вообичаено живеење непосредно пред незаконското одземање или задржување, ја задржува надлежноста за мерките наменети за заштита на личноста и сопственоста на детето;
• Правна извршност на постигнатата спогодбата – со оглед дека се работи за постапка која се води помеѓу држави со различни правни системи, мора да се обезбеди извршност на постигнатата спогодба во сите земји потписнички на Конвенцијата;
• Употреба на јазик на комуникација – медијаторот мора да го познава јазикот на двете страни или да владее со јазик кој го користат двете страни во постапката. Најчесто се користи англиски јазик или официјалниот јазик на државите кои се засегнати во постапката;
• Потреба од медијатори кои специјализирани за меѓународни спорови, како и семејни спорови; Примената на меѓународната медијација има и други предизвици како различната култура и географска одалеченост, висината на трошоците на страните, отвореноста на границите на државите, држави кои се во конфликт со други држави, кои мора да се земат во предвид при определување на методологијата на медијацијата. Во вакви случаи погодно е да се користи современиот начин на онлајн комуникација, преку платформи за комуникација достапни за сите засегнати страни.
  Истовремено државите треба да ги усогласат и ставовите околу вклучување на детето во постапката на медијација, кое во одредени држави е задолжително согласно Конвенцијата за правата на детето. Употребата на медијација е корисна од причина што е брза и флексибилна процедура, економична во однос на трошоците, страните можат да ги изразат своите емоции и лични потреби, потребите на своето дете и се постигнува деескалација на конфликтот. На страните во постапката им се овозможува да изработат решение кое е прилагодено на нивните конкретни потреби, им се наметнува одговорност за носењето на одлуката, а воедно се воспоставува комуникација, пракса за идна соработка и се намалува интезитетот на конфликти помеѓу страните.

Следуваат реални примери од пракса на семејните спорови кои се погодни да се решаваат со употреба на медијација :

1. Брачниот пар потекнува од различни држави (потписнички на Хашка конвенција), двајцата работат во својата држава, имаат едно заедничко дете на училишна возраст кое живее со мајката. Таткото живее во Северна Македонија, а летниот одмор го поминува со својата сопруга и дете ( во државата каде тие жвеат Б). Таткото го носи во Северна Македонија без неговата мајка, со изговор да ги види неговите роднини, потоа ги прекинува сите контакти со сопругата, поднесува барање за развод, а детето го запишува да го продолжи образованието во Северна Македонија. Мајката кога доаѓа во Северна Македонија има видувања со детето само во присуство на таткото, од причина што таткото сака да спречи одземање на детето од страна на мајката и враќање во државата Б.
2. Државјанка на Северна Македонија склучува брак со државјанин на државата Б, во бракот се родиле две деца. Поради нефункционална брачна заедница, мајката се плаши да поведе постапка за развод на брак во државата Б, сметајќи дека државата Б ќе се грижи за правата на својот државјанин. Доаѓа во Северна Македонија заедно со своите деца со изговор да ги посети своите роднини, каде поведува постапка за развод на брак, а со сопругот ги прекинува контактите и му забранува видувања со малолетните деца, од причина што се плаши таткото да не ги врати децата во државата Б.

Мр Гордана Атанасова, Северна Македонија

Maureen predaje na međunarodnom nivou o nasilju intimnih partnera i medijaciji. Stekla je sertifikat za rešavanje sukoba na Cornell University, završila je program pregovaranja na Pravnom fakultetu Harvarda i diplomirala je na Massachusetts Institute of Technology’s Sloan School of Management. U Savetu je za alternativno rešavanje sporova Državne advokatske komore Minesota,  U Upravnom odboru je Kluba dečaka i devojčica u severnoj Minesoti i član Odbora za obuku Asocijacije programa za intervenciju mladih.

 Во Република Северна Македонија паралелно со реформските процеси за пристап кон Европската Унија, започна и имплементацијата на медијацијата како вонсудски начин на решавање на споровите. За движење на рефомите од сферата на медијација во насока на ЕУ, важна е улогата на сите чинители почнувајќи од медијаторите, Комората на медијатори, граѓанските организации, Министерството за правда, Владата, за создавање на силен институционален систем за креирање на политики и нивна реализација. 

  Значајна е улогата на Институтот за европска политика како тинк-тенк организација, кој се занимава со истражување и предлози за европски политики, меѓу другото, на полето на медијацијата, како дел од реформските процеси. Во таа насока во тек е Проектот „Медијација, без дилема“ , во кој се спроведе истражување за користењето на медијацијата и се презедоа активности за зајакнување на капацитетите на сите релевантни чинители кои можат да допринесат за зголемена употребата на медијацијата како мирен начин на решавање на споровите.

 Во статијата „Медијација, без дилема“  ќе се обидеме да ги прикажеме клучните прашања и дискусии во рамките на проектот, посебно истакнати за време на Годишна конференција „Медијација – за нова култура во решавање на споровите“.    

Институтот за европска политика (ЕПИ) е граѓанска организација чија мисија е со високо квалитетни истражувања и предлози за европски политики да обезбеди основа за дебата и решенија, насочена кон носителите на одлуки и пошироката јавност. Така, во фокусот на вниманието на ЕПИ, во два наврати се најде примената на медијацијата во Република Северна Македонија.

     Имено, во период од декември 2012  до јули 2013 г. се реализира МАТРА проект поддржан од Амбасадата на Кралството Холандија: „Поддршка за унапредувањето на имплементацијата на медијацијата во Република Македонија“, имплементиран од Институтот за европска политика, во соработка со Институтот Асер од Хаг. Наслов на проектот беше „Решете го спорот-да, со медијација“. Негова општа цел беше да се придонесе за унапредување на спроведувањето на медијацијата во граѓански и во стопански спорови во Република Македонија. Негова конкретна цел беше да се помогне на Министерството за правда да воспостави солидна среднорочна рамка за унапредено спроведување на медијацијата, врз основа на сеопфатна проценка на недостатоците на постојниот систем. Заклучоци и препораки на проектот беа: правилно функционирање на Комората на медијатори, транспарентност на сите воспоставени критериуми и релевантни документи за медијацијата, обуки на медијаторите и континуирана едукација, промоција на медијацијата пред потенцијалните корисници и адаптации во тековната законска рамка во земјата, кои ќе придонесат за зголемена употреба на медијацијата.

  Со оглед дека реформите поврзани со медијацијата како алтернативен начин на решавање на споровите се една од стратешките цели на Стратегијата за реформа на правосудниот сектор 2017-2022 година, Институт за европска политика започна со спроведување втор проект „Медијација, без дилема“. Проектот кој се имплементира во периодот од 01.09.2020 до 30.09.2022 г., е финансиран од Амбасадата на Кралството Холандија во Скопје, главен спроведувач е ЕПИ, додека партнери во проектот се Академија за судии и јавни обвинители ,,Павел Шатев’’ (АСЈО), Комора на медијатори на Република Северна Македонија и Холандска федерација на медијатори. Главна цел на проектот е: да придонесе кон зголемување на стапката на користење на медијацијата како алтернативен начин за решавање на споровите. Во специфични цели влегува истражување за користењето на медијацијата, зајакнување на капацитетите на медијаторите, судиите, Комората на медијатори,  промовирање на суштински дијалог и соработка помеѓу најрелевантните страни од областа на медијацијата. Главни активности предвидени и дел реализирани во проектот се: Истражување засновано на докази, градење капацитети со спроведување на обуки, студиска посета, промоција – настани за политики, конференции, состаноци за застапување.

  Една од активностите предвидени во проектот беше организирање на Годишна конференција „Медијација – за нова култура во решавање на споровите“ организирана преку платформата ZOOM, на ден 09.06.2021 година. Цели на конференцијата беа овозможување на дискусија за состојбите за користењето на медијацијата, нејзините придобивки во посебни гранки од правото, да се прикажат најдобрите практики и искуства од други земји, како и да се запознаат граѓаните и деловните субјекти со медијацијата како алтернативен начин на решавање на споровите.

  На конференцијата воведно обраќање имаа д-р Симонида Кацарска, директорката на Институтот за европска политика, м-р Бојан Маричиќ, министер за правда на Република Северна Македонија, Н.Е.,г-дин Дирк Јан Коп, амбасадор на Кралството Холандија во Скопје и партнерите во проектот. Искуствата  со медијацијата во своите земји ги изнесоа медијатори од Кралството Холандија, Грција, Италија, Хрватска и Мексико. Медијаторите од Република Северна Македонија зборуваа за медијацијата во различни видови на спорови.

  Сесијата за клучните предизвици и постигнатите резултати во примена  на медијацијата во земјава од 2006 г. до денес ја отвори д-р Ардита Абази Имери, програмска директорка на ЕПИ, која има богато искуство во имплементација на медијацијата како алтернативен начин на решавање на спорови, кое како што изјавува ѝзапочнало уште во 2006 година. Во оваа сесија зборуваа д-р Малинка Ристевска Јорданова член на Управен одбор на ЕПИ и Радица Лазаревска Геровска, државна советничка во Министерството за правда.

 Д-р Малинка Ристевска Јорданова е член на Управниот одбор на ЕПИ и поранешна директорка на Институтот, во периодот од 2011 до 2017 година. Ристевска Јорданова има долгогодишно искуство во креирањето и спроведувањето на политиките поврзани со ЕУ во Република  Северна Македонија и во регионот, долгогодишно искуство во реформите на јавната администрација во земјава и во регионот, истата е добар познавач на процесот на имплементација на медијацијата од самото создавање до денес, во Република Северна Македонија, како и директен учесник и иницијатор на промените во медијацијата во насока на усогласување со европското законодавство, подобрување на функционалноста на Комората на медијатори и зголемување на квалитетот и професионалоноста на медијаторите. Нејзиниот интерес за развојот на медијацијата во Република Северна Македонија е мотивиран од уверувањето дека придобивките од медијацијата ќе придонесат за подобрување на судството и на долг рок ќе значат воведување нова култура во решавањето на спорови. Инаку, медијацијата е еден од клучните елементи и еден од столбовите на кои се потпираат натамошните реформи во правосудството на ниво на Европа.

  Значајно беше излагањето на Конференцијата на д-р Малинка Ристевска Јорданова како експерт која има дологогодишно искуство за тоа што е направено за медијацијата од страна на институциите и граѓанскиот сектор. Во нејзиното излагање д-р Ристевска Јорданова направи резиме на она што смета дека е подобрено во текот на годините наназад, но и изнесе мислење каде треба во иднина да се насочат активностите поврзани со медијацијата. Како клучни придобивки д-р Ристевска-Јорданова ги потенцира: ресетирањето на комората, создавањето нов закон и подобрувањето на квалитетот на медијаторите. На наведените резултати им претстоеја одредени активности. Имено, пред создавање нова Комора на медијатори во јули 2017 година, постоеше нефункционална комора, која не само што не го унапредуваше процесот, туку и попречуваше да се внесат промени. Клучно беше создавањето на критична маса медијатори кои беа спремни да носат промени, во насока на подобрување на квалитетот, интегритетот и професинализмот, а паралелно се носеше новиот Закон за медијација.

   Во однос на таргетирање, поставување на вистински цели д-р Малинка Ристевска Јорданова смета дека иницијаторите на досегашните промени сѐ уште имаат енергија да иницираат промени во насока на поголема примена на медијацијата, особоено во семејните спорови, споровите за заштита на потрошувачи и осигурителните спорови. Како посебно значајно го смета вклучувањето различни чинители, особено судството и адвокатите, а во однос на судството смета дека освен што се значајни обуките, потребно е и враќање на довербата во судството, но и во медијаторите од страна на судиите. Во однос на поставеното прашање во јавноста дали е потребно да се воведат магистерски студии за медијација, д-р Ристевска Јорданова смета дека не треба да се продуцира нов кадар, без анализа на пазарот. Смета дека фокусот не треба да биде во формалното образование, туку кон јакнење на квалитетот на медијаторите и изградбата на професионализмот на медијаторите. При јакнење на свеста за медијацијата исто така потребно е таргетирање, односно примарно треба да  се запознаат оние што треба да работат со медијација и кои одлучуваат во однос на медијацијата.

  Радица Лазаревска Геровска, меѓу другото, зборуваше за новиот Закон за медијација, кој веќе е во сила од 23.12.2021 година и ги презентираше податоците кои ги поседува Министерството за правда, од електронскиот регистар за евидентирање на предмети на медијација, во однос на бројот на евидентирани постапките за медијација. При тоа истакна дека е зголемен бројот на медијации во последните години, како и значителен е бројот на постигнати спогодби. Така, од почетокот на 2016 г. заклучно со 31 мај 2022 г. во Министерството за правда евидентирани се 2 125 постапки на медијација, од кои 1 325 завршиле со спогодба, односно 65 проценти завршиле со спогодба. Најголем број постапки за медијација се однесуваат на работните спорови 1 090 постапки и во најголем број завршиле со спогодби, 1 049 спогодби, односно 96,2 проценти. Голем е бројот на решени стопански (трговски) спорови со мала вредност по пат на медијација, каде има задолжителен обид за решавање на споровите, има евидентирано 906 предмети, од кои 227 завршиле со спогодби,  односно 25 проценти.

   Проектот „Медијација, без дилема“ на Институт за европска политика (ЕПИ) завршува на крајот на септември 2022 година со завршна конференција, на која ќе бидат презентирани резултатите од истражувањето реализирано во рамките на проектот, на кое се темели Анализа за примена на медијацијата во Република Северна Македонија. 

  Истражувањето се реализирало од крајот на септември 2021 до почетокот на декември 2021 година, се одвивало во два дела. Во првиот дел направена е теоретска анализа на законските решенија за примена на медијацијата. Во вториот дел, анализата за медијација е изработена во форма на квантитативна анализа на прашалници кои биле дистрибуирани до релевантни чинители, од остварен пристап до информации во врска со медијацијата во Министерството за правда, како и од податоци од реализирана фокус-група. Заклучоците кои произлегле од истражувањето и анализата ќе се користат како основа за креирањето на идни решенија и политики што имаат како цел поголема и поуспешна примена на медијацијата.

                                                         медијатор М-р Гордана Атанасова

Њени успеси и достигнућа били су неизбежни, импресивни и бројни. Да наведемо само неке:

Током своје каријере у јавном сектору, Еллен Хазеур је представљала највећи део источног Њу Орлеанса, Доњи Девети Одјел и подручје Десире-Флорида. Као један од само седам чланова Градског већа, помогла је у формулисању и усвајању градског буџета и обезбедила да области које је представљала добију места за столом када се доносе одлуке о расподели средстава. Такође је служила као (1) регулатор комуналних услуга града Њу Орлеанса, омогућивши безброј капиталних пројеката који су довели до побољшања електричног система Њу Орлеанса, и (2) комесар у Одбору Левее, водећи отварање полицијских подстаница у оним деловима града у којима је било потребно присуство полиције. Допринос који је током своје јавне службе дала читавој заједници више пута је признат. На пример, уручена јој је награда Good Government Herbert Hoover Eddington Community Service , Тhe John C. Stennis Center for Public Service Pacesetter, награда   Spirit of Greatness  и награда Тhe YWCA Role Model Award. А ако то није било довољно, два пута је бирана за члана Градског већа, што је успех који је мало људи постигло. Затим је 2000. године изабрана за службеницу Првог градског суда у Њу Орлеансу. Одговорност која долази уз овај положај, и ако се може уочити из чињенице да је она, заједно са особљем од преко 25 запослених, водила евиденцију и чување свих трансакција везаних за случајеве  First City – број који је пре Катрине прелазио 23.000 годишње.

Ипак, њена потрага за изазовом се наставила. Схвативши да жели да игра и ректнију улогу у обезбеђивању да свим људима буде доступна истинска ефикасност, правда и приступ правди , одлучила је да се кандидује за судијско место. И то је успела да постигне. Тако је у марту 2018. године Еллен Хазеур постала судија Еллен Хазеур пошто су је људи у Њу Орлеансу изабрали да председава Одељењем „А“ при Грађанском Окружном суду у парохији Орлеанс. И ту је такође одмах остварила запажен утицај. У почетку је председавајући одсеком за породичне односе, а касније прешавши на општи записник случајева, судија Хазеур одржала и наметнула високе
стандарде понашања у својој судници, постигла ефикасност и правичност и несумњиво оправдала
поверење које јој је јавност указала. Кад не ради или волонтира у својој заједници, судија Хазеур проводи време са својим супругом Ернестом Колбертом Јуниором и својим сином Калебом.

Да ли као судија можете да примените медијацију и /или било какву стратегију посредовања у свету судских спорова којим председавате?

Да. Конференције о претпретресном поступку и поравнању саставни су део живота случајева у америчком правосудном систему током којег судија, заједно са адвокатима, ради на идентификовању главних текућих проблема. Или, на конференцији о поравнању, судија налаже обема странама да представе релевантна законска овлашћења – у облику онога што називамо
„позиционим документима“ – да подрже оно што сматрају да је фер вредност њиховог случаја. На основу тог поднеска и дискусије која уследи, судија затим даје препоруку за оно што сматра да је
вредност тог предмета и указује на нека забрињавајућа подручја ако дође до суђења

Знамо да неке судије у САД-у не воле да посредују нити нуде свој увид у случају у којем би они (за разлику од пороте) судили о чињеницама. Која је ваша пракса?

Различите судије имају различите приступе. Ако је судија пресуђивач (trier of fact) чињеница, верујем да не бисте требали бити толико укључени или тако изричити у конференцијама за претпретресни поступаки нагодбу са странама као када ће порота бити пресуђивач чињеница (trier of fact). Али, наравно, постоји неколико ствари које судије треба да имају на уму без обзира на то. Прво, судија треба да утврди да ли постоје неки судски канони или локална ДЗ правила која се тичу њиховог учешћа у разговорима о нагодби, посебно у судским поступцима. Друго, судија мора пазити да не буде пристрасан или да не изгледа пристрасно у корист једне или друге стране. И треће, судија никада не жели да изгледа да присиљава странку да реши случај или да делује казнено ако се странка не поравна.

Многе судије одлучују да постану званични посредници (медијатори) након одласка у пензију. Сматрате ли да судије због свог искуства постају добри посредници/медијатори?

Нисам имала искуства у посредовању са бившим судијама. Међутим, генерално, мислим да би, кад би медијатор био добар судија, био и добар и ефикасан медијатор.

То је зато што они имају огромно искуство у задржавању фокуса на одређеном питању и у успјешној интервенцији са странама када испадну из колосека или кад им сметају ћуди адвоката. Посвећени су проналажењу решења ако се за то укаже прилика. Такође, судије могу извући знање из закона и познавања начина на који су слични правни спорови – и основна питања – претходно решавани у њиховој судници.

јер могу рачунати на правичан третман и правичан исход а да сте на општем грађанском списку, али сте некада били судија у одељку за породичне односе.

Како сте тада, а како сада, процењујете да ли се у спору може или треба посредовати?

Заиста зависи од чињеница које су вам на располагању. На пример, случајеви домаћег (породичног права) обично укључују снажна лична осећања међу странама. Ако су ова осећања негативна, стране могу одбити посредовање без озбиљног напора. Исто се односи на сваки случај који укључује суштинска лична питања или односе. У тим ситуацијама, странка може осетити потребу да „победи“, не прави компромисе и/или да се освети другој страни. Ту је и питање финансија пошто се од страна углавном очекује да подијеле трошкове поступка посредовања. У домаћим (породичним) случајевима, ресурси страна разумљиво су ограниченији него ако говоримо о корпорацијама и другим правним лицима. Такође, није изненађујуће да однос између адвоката странака може одиграти улогу.

Према вашем искуству, да ли је већа вероватноћа да ће странке решити свој спор медијацијом ако их судија упути да истраже тај поступак?

То је моје искуство до сада. Међутим, све зависи од фактора које сам већ споменула, као и од тога колико стране и/или њихови адвокати имају снажан став према њиховом случају.

Шта сматрате да су неке од предности и недостатака медијације у поређењу са парницама?

То значи да спор који укључује понашање са лошим намерама, намјерно кршење или потребу за јавним гоњењем или ослобађањем не би био добар кандидат за посредовање.

Донекле везан за медијацију, правосудни систем Сједињених Држава такође дозвољава судијама да користе „посебне мајсторе“ да помогну у решавању сложених спорова. Неке сте већ именовали у прошлости. Када је то неопходно?

Неизбежна реалност је да судови имају веома ограничено особље, време и ресурсе. Тако, када судије председавају предметима који укључују обимне и изузетне количине докумената за преглед, који укључују веома сложена или специјализована питања или који захтевају необично дуготрајне процесе или процедуре, посебан мајстор им може бити од велике помоћи. Чак и неопходан. Именује их суд, а редослед именовања врло детаљно излаже питања око којих имају ограничена овлашћења и поступак за вођење поступка пред посебним мајстором... Ни један налог који је издао специјални мајстор није коначан и може га прегледати именовани судија на приговор странака. Именовала сам посебне мајсторе у неколико случајева који су укључивали један од горе наведених сценарија и сазнала сам да је њихова улога била корисна и за суд и за странке.

У оним случајевима у којима помажете „посредовању“ у спору који се води пред вама, који савет можете дати странкама и њиховим адвокатима? Које ствари судије цене у таквим ситуацијама како би осигурале ефикасност и избегле ћорсокак?

Ако покушавам да помогнем у посредовању у спору, на пример током нагодбе или претпретресне конференције,

Адвокати треба да доставе своје писмене поднеске у временском периоду који захтева суд. Немојте да чекате последњи тренутак. Поштујте своје противнике, њихове клијенте и судско особље. Потрудите се не само да изнесете свој став, већ и да дате овлашћења да га подржите. Будите спремни да побијете или разликујете своје чињенице од тврдњи вашег противника. Будите спремни на компромис – то је једна од главних тачака посредовања.

Оригинални чланак је објављен у магазину Медијатор број 8-9, страна 17-21 ( https://posrednik.org/wp-content/uploads/Medijator-8-9dvobroj.pdf )

Чланак припремила: Илијана Тодоровић

Најбоље што ми се догодило, откад сам у свету медијације, јесу људи које сам на овом путешествију упознала. Захваљујући магазину Медијатор имам прилику да упознам сјајне, квалитетне, остварене, добре људе и то је оно што сматрам највећим богатством. При том, не мислим само на своје феноменалне сараднике, већ све оне с којима из неког разлога остварујем интеракцију захваљујући магазину Медијатор. Медијатор му дође као кутија у којој се држи највеће благо, драгоцености, а сарадници Медијатора су као то благо. Иако сам специј. инжењер менаџм., пословних ИТ система, искрено верујем да су људи једина истинска вредност коју имате/мо у свом, било пословном било приватном, окружењу. Поносна на сараднике и на људе који се окупљају око магазина, не само због њихове стручности, већ човечности којом одишу, порукама које шаљу. Овом приликом желим да вам представим нови бисер у Медијатору. Долази нам из Америке (али наше регије лист) чија биографија засени. Признајем, била сам у недоумици да ли да је објављујем у наставцима или некако покушам да сажмем у један чланак. Данас, у улози госта а у наредним бројевима у улози стручног сарадника, представиће нам се Илијана Тодоровић. Резимирајући њену биографију закључујем да је Илијана Тодоровић – изузетак од скоро сваког правила, девојка која помера границе, а “бити најбоља у свему што ради” – може се рећи да је синоним за њу или да је средње име ове младе, вредне, успешне жене! Прочитајте зашто:

Илијана Тодоровић рођена је у Мркоњић Граду 07.06.1990. Одрастала на релацији Бања Лука – Мркоњић Град. Од првог до петог разреда похађала је О.Ш. “Петар Петровић Његош”, а од 6.-9. разреда О.Ш. “Јован Цвијић”, након тога завршава гимназију у Бањој Луци, такође са одличним успехом. Све време активно игра кошарку, а своје прве кошаркашке кораке направила је у Школи кошарке Баскет 2000, да би се потом прикључила екипи ЖКК Младог Крајишника. Слика: Илијана Тодоровић – приватна архива: У судници окружног суда (Civil District Court for the Parish of Orleans)

ИЗУЗЕТАК ОД ПРАВИЛА:
У осмом разреду основне школе добија награду “Ученика школе”, која се додељује оном ученику који неће бити Ђак генерације након завршене девете године (с обзиром да је у. О.Ш. Јован Цвијић од шестог разреда, не може бити Ђак генерације јер је услов био да ученик мора од 1.-9. разреда похађати ту школу да би могао понети титулу Ђака генерације). Међутим, кад је дошло вријеме да се бира Ђак генерације, ниједан ученик није се могао мерити са Илијаниним достигнућима ни у школи (5.0) нити ван ње. Управни Одбор прави изузетак од правила и школа Илијани додељује, поред већ добијене награде Ученика школе и Светосавску награду Вуковца и Ђака генерације у деветом разреду. Поред тога бива проглашена спортисткињом генерације и добија посебно признање за допринос српском језику, јер је само са 14 година објавила књигу.

Са само 14 година је играла за кадетску, јуниорску, и сениорску селекцију клуба који је у то вријеме играо међународну женску АБА лигу. Са ЖКК Млади Крајишник постиже значајне успехе, ниже медаље и титуле у свим слекцијама међу којима је и неколико пута освојен Куп РС, затим Куп БиХ, итд.
Наступала је за млађе репрезентативне селекције репрезентације БИХ у Естонији, Македонији, и Румунији као и за селекције репрезентације Републике Српске. Играла је и за ЖКК Борац…
Након завршене гимназије уписује правни факултет на ком се ствара прилика кроз програм размене студената да отпутује за Америку. Једини њен мотив за одлазак у Америку тада била је кошарка (гледали смо сви пуно филмова о колеџ кошарци и колико је све то другачије организовано и вредновано у односу на наше просторе). Хтела је да оно са телевизије уживо осети и користи прилику те одлази у Америку, али не са намером да остане. Међутим, живот је имао другачије планове.

Слика: У дресу бањалучког Борца из архиве Илијане Тодоровић

“Само након три недеље по доласку у Њујорк, бива проглашена најбољим играчем Sunrise Conference, и по завршетку сезоне предводи екипу State University of New York (SUNY) at Canton из прве дивизије NAIA лиге у виши ранг такмичења –  NCAA lige.” – eserbia.org
„Пред дипломирање, 2012.-те године, одлази у Швајцарску где, као представник БиХ, учествује у Caux Scholars (CSP) програму. Овај престижни и светски познати програм је део међународне мреже глобалних лидера, инфлуенсера, научника, и стручњака где се, кроз једномјесечна практична предавања и семинаре анализирају актуелне теме из области међународних односа и дискутују опције на тему решавања спорова и трансформације сукоба између различитих земаља, влада, заједница, итд.“ – eserbia.org

Професори и тренери покушавају да је задрже у Америци указујући на могућности које има у истој, а с обзиром на потенцијал који она поседује. Међутим, након завршетка семестра она се враћа у своју Босну и Херцеговину, где 2013. дипломира и стиче звање дипломираног правника међународног и компаративног права (просек 9.98).
У исто време дипломира и на SUNY Canton на пољу правних студија. Слика из приватне архиве Илијане Тодоровић..
Одмах након дипломирања пријављује се на неке од најпрестижнијих правних факултета у Америци: George Washington u Washington DC-u, University of Michigan (који је међу десет најбољих правних факултета у Америци), SMU u Texas-u, University of Miami, University of Minnesota, Boston College,итд. Занимљиво је истаћи да је примљена на свим колеџима, на које се пријавила и сваки јој је доделилио стипендију! Љубав према кошарци утиче на коначну одлуку и одлучује се за Saint Louis University School of Law, јер екипа универзитета у Сент Луису, који се зове Billikens-i, се такмичи у најјачој колеџ дивизији, NCAA D-1 (у А-10 конференцији).
Упркос невероватно исцрпљујућем распореду тренинга и утакмица прве дивизије NCAA лиге, Илијана 2014. године бива проглашена за најбољег мастер студента генерације и уручује јој се Don King Family Award за супериоран академски успех.

ОПЕТ ИЗУЗЕТАК – Због ње су мењали правила и уписивали изузетке од правила:
Илијана истовремено игра NCAA D-1 и похађа мастер права. У историји ове лиге у цијелој Америци, па самим тим и у историји овог универзитета, никад се прије (нити послије) није десило да студент-спортиста игра NCAA D-1 док упоредо студира на постдипломском нивоу (и то још у области права). То је прва, и једина до сада, успјела Илијана. Као резултат, академски и атлетски департменти универзитета су морали да креирају број изузетака у прописима како би се то омогућило. – есербиан.орг
Мастер је исте те године завршила са великим почастима ((magna cum laude) са специјализацијом у америчком праву: (LL.M. in U.S. Law)
Као да први мастер није био довољан и то што је завршила са највећим почастима, Илијана 2015. одлази у Њу Орлеанс на правни колеџ Loyola University, са пуном стипендијом.
Погађајте! Исти завршава са специјализацијом у међународним правним студијама, LL.M. in International Legal Studies са највишим почастима (summa cum laude) и просеком 9.9.

2016.године полаже Правосудни испит државе Њујорк, наравно из прве. По подацима Адвокатске коморе државе Њујорк шансе да страни студент положи из прве свега су биле 18% .

2017.Уписује и трећи мастер Европско континенталног права (LL.M. in Civil Law), који такође завршава са највишим почастима (summa cum laude).
Током својих мастер студија, Илијана осваја чак седам Law Excellence Awards :

ОПЕТ ИЗУЗЕТАК:
Када је победила на изборима, Ellen M. Hazeur, суткиња, је почела да бира чланове свог кабинета. Главни менаџер њене кампање је, у потрази за потенцијалним стручним сарадницима, контактирао истакнути, Loyola University Law и замолио их да им пошаљу 10 резимеа својих најбољих алумни-а које би они могли да интервјуишу. Послат им је само један резиме, Илијанин, уз поруку да је то све што им је потребно.

Слика: приватна архива Илијана Тодоровић, полагање заклетве за АК Вашингтон ДС

К ада сте дошли у Америку која су била очекивања?

С обзиром да је жеља да одем у Америку била искључиво везана за кошарку, једино очекивање је било да играм спорт који волим на другачији начин и на другом нивоу. И, наравно, пошто су у Америци спортски и академски департменти нераскидиво повезани, да при том не занемарим школу. Једноставно речено, очекивање је било да се фокусирам на оно због чега сам првобитно и дошла и да то успјешно обавим.

Шта Вам је било најтеже у том првом периоду било, али и касније?

Одвојеност од породице и драгих људи. Пропуштање празника, рођендана, и осталих славља није било новина, имајући у виду да је та врста пожртвовања већ увелико била присутна кроз дотадашње бављење спортом. Али не бити у стању да загрлите или будете у присуству оних до којих вам је стало – нешто што сам до тада несвјесно узимала здраво за готово – то је било и остало најтеже.

Да ли сте као неко са ових простора били изложени предрасудама?

Предрасудама у оном стандардном смислу те ријечи од стране људи, не. Међутим, у зависности од професије којом се бавите, амерички систем нађе начин да вам стави до знања да сте странац. У мом случају је то конкретно било кроз енормно повишене таксе, знатно отежану документацију приликом и најобичнијих радњи, ограничавање одређене врсте дјеловања, и томе слично. Али разлог томе се негдје и може разумјети.

Шта Вас је мотивисало на све успехе?

Жеља да се једног дана доведем у позицију из које бих могла да помогнем, првенствено својим родитељима (и тиме им се одужим за све што су сестри и мени пружили у јако изазовним послијератним временима), затим својим пријатељима, својој земљи, свом народу.

Порука за све младе и оне који би се можда запутили Вашим стазама?

Ништа није немогуће. Све што желите, желите зато што сте то већ негдје видјели или управо зато што то још нигдје нисте видјели. Оба сценарија би требала да буду једнако мотивишућа. Ако је то што желите већ неко постигао прије вас, значи да можете и ви. А ако то још нико није успио, зашто ви не бисте били први?

Који правосудни Вам је био најтежи за полагање?

Правосудни у Њу Јорку. До тада сам америчко право изучавала само годину дана, за разлику од локалних студената који га изучавају три године, па сам у старту имала осјећај да сам у дефициту којег сам морала да надокнадим. Припремала сам се минимално осам сати дневно, сваки дан, готово три мјесеца. И то са материјалом који је био нов и непровјерен у пракси јер је управо тај правосудни испит био први историјски, универзални правосудни испит (УБЕ) државе Њу Јорк. Испит је трајао два дана и састојао се од рјешавања два случаја (Multistate Performance Test), писања шест правних есеја (Multistate Essay Examination), и давања одговора на 200 питања (Multistate Bar Examination).

Кошарка је имала значајан утицај и допринос у Вашем животу, колико је данас присутна?

Нажалост, не онолико колико бих хтјела. Али то је љубав која никад не престаје. Одржавам је у животу одлазећи на НБА утакмице и играјући баскет кад год имам времена. Искрено, тек сам недавно заправо схватила да се више активно не бавим кошарком. До сада ми се све вријеме чинило да је последња одиграна утакмица била колико јуче

Колико се право у Америци разликује од права на нашим просторима?

То је јако комплексно питање које изискује поприлично детаљан одговор а њега је готово немогуће дати у пар реченица. На ову тему сам написала и научни рад од преко 30 страна и опет остала недоречена. Можда би неки реалан сажетак био да је суштина самог права по одређеним питањима у просјеку слична, али се процедуре драстично разликују. Све то наравно варира у зависности од тога о којој сфери права говоримо.

Америка се сматра колевком медијације. Ви сте освојили и награду Вашег факултета за медијацију и арбитражу, такође. Како се постаје медијатор у Америци и колико је Ваше интересовање за саму медијацију?

Током студија ми се пробудила заинтересованост за алтернативне методе рјешавања правних сукоба, укључујући медијацију и арбитражу. Због тога сам и изабрала да слушам тај предмет у којем сам, можда управо због те заинтересованости, освојила Лаw Еxцелленце Аwард јер сам имала највишу оцјену у тој генерацији студената. Свака држава у Америци има право да поставља своје услове које неко мора да испуни како би постао медијатор, тако да ту нема неке загарантоване униформисаности. Медијатори су махом адвокати, психолози, социјални радници, брачни савјетници, бивше судије, и људи сличних професија. Примјера ради, да бих као адвокат постала медијатор у Луизијани, морала сам да завршим једноседмични семинар који се састојао од 40 сати теоретских предавања и праксе у току које су се рјешавали хипотетички случајеви. Од тада сам имала прилику да будем медијатор у неколико бракоразводних парница које су резултирале споразумом, а објављено је и пар мојих чланака везаних за медијацију док је још пар чланака у припреми.

Mного тога још није речено о Илијани у овом чланку, али се надам да ће кроз серију чланака за магазин Медијатор, пренети нам своја знања и искуства, сарађивати на различитим пројектима, све са циљем да учинимо свет бољим, информишемо грађанство, будемо на корист онима којима је то најпотребније, а стручној јавности пружимо додатна знања. Надамо се да је овај чланак послужио многима као мотив за остварење својих снова са поруком да ништа није немогуће ако се довољно трудимо и радимо. Промене почињу од нас самих!