Раније смо писали на који све начин је медијацију могуће применити у систему социјалне заштите. Већ 5 пуних година како информишемо грађане и подижемо свест о бенефитима медијације, али осим оваквих појединачних случајева било кроз пројектно деловање или уз труд нас ентузијаста нема напретка иако Закон о БПП постоји од 2019. Нажалост, највећу штету сносе управо они којима је помоћ најпотребнија, они који су у стању било које социјалне потребе, који су на маргинама друшта. Баш те рањиве категорије друштва највише бенефита, могу извући применом медијације, која је законом препозната као Бесплатна правна подршка у систему социјалне заштите.

Применом медијације у системима социјалне заштите, бенефите ће имати и запослени у системима социјалне заштите (подизање професионалних компетенција запослених те брже решавање предмета), затим запослени у јединици локалне самоуправе, односно Канцеларијама за пружање БПП (такође подизање професионалних компетенција запослених те брже решавање предмета), али и сама ЈСЛ (штедња новца у буџету, јер је БП подршка у односу на БП помоћ бржа, ефективнија и ефикаснија (знатно јефтинија, штеди и време и новац)), бенефите ће имати и судови јер ће бити растерећенији.

Поред оволико бенефита примена медијације је и даље на забрињавајућем нивоу!!!? Зашто???

Захваљујући УГ „Волонтери Качарево“ и ГУ Панчево која је препознала значај и бенефите пројекта, али и сарадницима УГ „Медијатори Крушевца“ и УГ „Ибинам“, у граду Панчеву онима који су у стању социјалне материјалне потребе приступ правди и праву биће бржи и ефикаснији.

Чланак објављен уз подршку ГУ Панчево у оквиру пројекта „До одрживих социјалних услуга -заједно“, Мишљења и ставови у овом чланку не одражавају нужно ставове и политике ГУ Панчево.

По пројекту је, како су нам рекли из УГ „Волонтери Качарево“ било предвиђено 8 полазника за ову обуку, али због велике заинтересованости обуку је успешно прошло и завршило 14 полазника. Данас су у Тренинг центру ГУ Панчево, полазницима додељени сертификати и упутства за добијање лиценце посредника, те упис у Регистар посредника Министарства правде.

За многе полазнике ово је била прилика да сазнају нешто више о медијацији и примену исте, док су се многи први пут сусрели са медијацијом и њеним бенефитима.

На семинари полазници су исказали заинтересованост за даље усавршавање из ове области.

Онима који нису могли данас због болести да присуствују, сертификати ће бити послати на кућне адресе, а ми са вама делимо фотографије са доделе сертификата.

Чланак објављен уз подршку ГУ Панчево у оквиру пројекта „До одрживих социјалних услуга -заједно“, Мишљења и ставови у овом чланку не одражавају нужно ставове и политике ГУ Панчево.

Međunarodna konferencija, organizovana u dva panela i šest radionica, je bila prilika za razmjenu iskustava, ideja i vizija o budućnosti medijacije u Hrvatskoj i šire.

Promicanje dijaloga i mirnog načina rješavanja sporova temelj je društva u kojem se poštuju ljudska prava, različitosti i dostojanstvo svakog pojedinca.
Medijacija nije samo alat, ona je temelj razumijevanja, empatije i suradnje.
Ponosni smo što smo upravo na Međunarodni dan nenasilja okupili stručnjake na području medijacije i sve one koji vjeruju u moć riječi.“ – navode iz Hrvatske udruge za medijaciju i zahvaljuju svima koji su dali svoj doprinos samoj konferenciji, te svima koji svakodnevno doprinose kulturi dijaloga. „Nastavljamo zajedno graditi mostove razumijevanja i rješavati sukobe na način koji osnažuje, povezuje i potiče mir.“ – poručuju iz HUMa

„Medijacija je ključna za budućnost odvjetničke profesije.
Medijacija nije alternativa odvjetništvu, nego njegov logičan i neizbježan razvojni smjer.
Vjerujem da se kroz medijaciju odvjetnici ponovno povezuju s izvornom svrhom prava – pomoći ljudima i zajednici, štiteći interese na 𝐧𝐚č𝐢𝐧 𝐤𝐨𝐣𝐢 𝐧𝐚𝐝𝐢𝐥𝐚𝐳𝐢 𝐤𝐥𝐚𝐬𝐢č𝐧𝐢 𝐤𝐨𝐧𝐜𝐞𝐩𝐭 𝐬𝐮𝐤𝐨𝐛𝐚.
Pravna profesija ovim dobiva novu dimenziju, onu koja uključuje empatiju, razumijevanje ljudskih potreba, ali i efikasnost u pronalaženju optimalnih rješenja.
Zaista, odvjetnici kroz medijaciju ne gube, već dobivaju – postaju više od zastupnika, postaju stratezi i kreatori pozitivnih ishoda. Grade mostove tamo gdje su nekad bili zidovi, a pritom održavaju i osnažuju profesionalni dignitet.
U konačnici, 𝐨𝐯𝐚𝐤𝐚𝐯 𝐩𝐫𝐢𝐬𝐭𝐮𝐩 𝐩𝐨𝐝𝐬𝐣𝐞ć𝐚 𝐧𝐚𝐬 da 𝐩𝐫𝐚𝐯𝐨 𝐧𝐞 𝐦𝐨𝐫𝐚 𝐛𝐢𝐭𝐢 𝐛𝐨𝐣𝐧𝐨 𝐩𝐨𝐥𝐣𝐞, 𝐯𝐞ć 𝐦𝐣𝐞𝐬𝐭𝐨 𝐬𝐮𝐬𝐫𝐞𝐭𝐚, 𝐝𝐢𝐣𝐚𝐥𝐨𝐠𝐚 𝐢 𝐭𝐫𝐚𝐣𝐧𝐢𝐡 𝐫𝐣𝐞š𝐞𝐧𝐣𝐚.“ – Hrvoje Tokić, odvjetnik u Dubrovniku

Ovo je samo jedna od aktivnosti u mesecu listopadu (oktobru) koju je HUM pripremio za sve koji potiču mir. Već od druge polovine listopada očekuje nas „Tjedan medijacije – Medijacijom možemo zajedno učiniti svijet HUManijim!„, trinaesti po redu.

Ono što je izvrsno je što u toku Tjedna medijacije medijacije predložene tijekom tjedna (13.-17. listopada 2025.), u HUM-u će se provesti naknadno bez naknade, odnosno besplatno!

„„Medijacijom možemo zajedno učiniti svijet HUManijim!“ I ove jeseni otvaramo prostor za miran dijalog, međusobno razumijevanje i pronalaženje zajedničkih rješenja.
Medijacija je prilika da svoje nesporazume pretvorimo u dogovor, a sukobe u mostove prema suradnji.
Tijekom Tjedna medijacije svi građani imaju mogućnost pokrenuti medijaciju koja će se provesti potpuno besplatno, jer mir nema cijenu.
Već 13 godina zaredom vjerujemo da svi imaju pravo na mirno rješenje svog spora, a iza svake priče stoji prilika da je ispričamo na bolji način, zajedno. Pridružite nam se i budite dio promjene. Jer samo dijalogom činimo svijet humanijim. Sudjelovanje je besplatno, ali je potrebna prijava: info@medijacija.hr “ – poručuju iz HUMa

Kompletan program Tjedna medijacije možete pogledati na linku: https://medijacija.hr/tjedan-medijacije-2025/

Slike: HUM

Конференцији, која, како је наглашено, није само женска конференција, већ представља и промовише партнерство између жена и мушкараца, институција и цивилног друштва, националних и интернационалних актера, присуствовали су, поред председника Владе Србије проф. др Ђуро Мацут и министарке без портфеља задужене за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена Татјане Мацуре, министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто, министар рада и социјалних питања Јерменије Арсен Торосјан, министарка за инклузију и волонтерски сектор Малте Јулија Фаруђа Портели, министарка породице и социјалних услуга Турске Махинур Оздемир Гекташ, чланица Председништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић, директор Канцеларије за ИТ и еУправу Србије Михаило Јовановић.

У уводној речи министарка без портфеља, задужена за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена, Татјана Мацура, истакла је да оснаживање жена никада не сме бити представљено као подела, већ као покретач заједничког напретка, те да циљ није само заштита, већ и инспирација за другачију будућност, утемељену на једнакости, достојанству и партнерству. „У времену глобалних криза и дубоких неједнакости, снагу не треба тражити у надметању, већ у сарадњи“ – рекла је Мацура, додајући: „Дошао је тренутак да развијамо равноправан и савезнички однос између мушкараца и жена. Ми се не такмичимо већ смо савезници у тежњи да стварамо нову вредност за оште добро – у политици, привреди или било којој сфери живота“.

Председник Владе Србије проф. др Ђуро Мацут истакао је да је веома задовољан што предводи Владу земље која је на 22. месту у свету када је политички утицај жена, једанаеста у Европи и прва у региону.

Као значајни корак у будућности истакао је измене Закона о спречавању насиља у породици. „То су изузетно добре ствари и самим тим што стижемо до промена, тежимо да то побољшамо. Применљивост оваквих прописа је од изузетног значаја. Ту је једна серија законских решења која ће се појавити и која је у саставу ове Владе препозната као битна, а један од примера је Алиментациони фонд, који показује да се ова Влада бави врло осетљивим социјалним темама“, истакао је Мацут.

Након уводних обраћања и разговора Мацута и министарке без портфеља Татјане Мацуре, уследили су панели са гостима. Завршетак конференције обелeжио је говор супруге председника Републике Србије, Тамаре Вучић, која је рекла да је важно да жене верују у сопствену Богом дату снагу и јединственост која надилази квоте и законе.

„Јединственост која инспирише и продужава живот какав познајемо, која блажи ране и одлучујуће утиче на емоције које покрећу све. Та јединственост се огледа у нашим улогама: супруге, ћерке, унуке, сестре, мајке…, са даром обнављања човечанства. Наша моћ није новотарија, она постоји одувек. Суптилна и тиха, гради, ствара, креира. Она теши, помаже, подржава, она храни, грли, милује… Она је као невидњива мрежа: лагана и мека, без које би све пало у неповрат и зато смо и данас овде да спознамо чињеницу да одавнина играмо водећу улогу у историји. И не морамо да тражимо инспирацију у моћним женама које су играле кључну улогу у неким другим државама и народима, а свака их има. Код нас, у Србији, и те како има примера који плене и могу бити узор и нама и другим народима у свету. Зато, хајдемо на тренутак у средњи век, који често називају „мрачним“, као народ ми имамо своју светлост која беше кнегиња Милица. Владарка, списатељица, дипломата, чувар породице, државе и читавог народа. Имали смо и Јефимију као прву песникињу, Оливеру Лазаревић која се жртвоваше за мир и народ. Јелену Балшић, која беше толико учена, да из сачуваних њених преписки можемо да видимо да је у XV веку знала да је планета Земља кружног облика. Имали смо Драгу Јочић, Милеву Марић, Надежду Петровић, Милунку Савић, Софију Јовановић,…, небројано много хероина, јунакиња свога времена и свога народа… Ово су само неке од жена које су утрле пут нама, оснаживале жене и онда када тај термин није ни постојао…“

У свом говору, Тамара Вучић, је истакла да је Србија последњих година радила много и организовано на оснаживању жена. „Резултати нису насумични већ су плод јасне политичке воље, усвојених стратегија, нових закона и системске посвећености државе. Србија не само да предњачи у региону, већ у одређеним областима бележи и боље резултате од појединих држава чланица Европске уније…“

На конференцији је присусвовало преко 500 гостију и званица, жене из политичког живота, одборнице, представнице привредних друштава, цивилних организација међу којима је била и председница Удружења предузетница Војводине, Светлана Чавић, која је за наш магазин поделила своје утиске са конференције: „Конференција је донела мишљење о женама из различитих држава, различитх не само по географском већ и културолошком смислу. Шта је оно што је заједничко за све говорнике, панелисте и друге званице? Унапредити положај жена у друштву, економски је подржати, мотивисати да се активно укључи у политички и друштвени живот. Водити рачуна о себи, свом здрављу пре свега, породици и истовремено градити каријеру није ни мало једноставно. Конференција је отворила другачији, рецимо иновативнији приступ будућности у оснаживању жена. Важно је да истакнем да само удружене можемо учинити ствари и дела која се тренутно чине немогућим. Посебан акценат је на економском оснаживању жена, што би требало да представавља прву карику у ланцу онога што намеравамо да побољшамо у будућности“- нагласила је председница Удружења.

Наша уредница, Нела Савић, рекла је да је конференција била прилика за синергију, размену мишљења, идеја и различитих позитивних искустава са представницима других држава, посебно се осврћући на речи министра спољних послова Мађарске Петера Сијартоа у којима говори о одлуци да имате дете, те да таква одлука не сме да вас доведе у мање повољну позицију у односу на ону уколико не донесете такву одлуку. „Желимо да се лишимо ситуација у којима одлука да ли да имате дете или не, јесте економска одлука, то не сме да се деси“, истакао је Сијарто. Истичући да је заиста економски моменат важан, ако не и најважнији када говоримо о томе да ли ћемо се одлучити на родитељство и да ли ћемо се задржати на једном детету, или ћемо имати више деце, Нела наглашава да би требало осмислити механизам где, као што је рекао господин Сијарто, доношење такве одлуке не сме бити условљено економским моментима. „Допада ми се што Мађарска, попут Србије, истиче значај породице у друштву. Сматрам да здраво друштво можемо имати само уколико су нам носиоци друштва, пре свега породица као стуб друштва, у сваком смислу те речи здрави, а опет стуб породице, жена, здрава, оснажена и јака. Квалитетно друштво подразумева квалитетне односе, квалитетне породице, мирољубиво друштво, које ће све своје разлике, сукобе и конфликте решавати путем дијалога, преговора, а онда и по потреби у поступку медијације. Економски моменат је важан, јер ћете врло често чути да су економски разлози главни када млади људи треба да донесу одлуку о родитељству. Ту видим кључну улогу државе у подстицању и развијању механизама који ће помоћи женама да се лакше одлуче за мајчинство. Друга важна ствар коју бих истакла јесте да је тај економски моменат веома битан када говоримо о оснаживању жена, јер само економски оснажена жена може бити носилац значајних позитивних промена у свом окружењу, друштву и шире.“ – рекла је Савићева и додала да бисмо могли преписати од Мађарске позитивну праксу у оснаживању породице самим тим и жена.

„Оно што ми се посебно допало јесте што су се кроз читаву конференцију прожимале речи, као што су снага, солидарност, сарадња, јединство и највише од свега као заговорника медијације, јесте истицање значаја разговора, дијалога, те позивање на дијалог свих актера друштва,. Медијација јесте култура дијалога, а порука са конференције је свакако јасна и мој утисак, сажета у једној реченици: оснажена жена – оснажено друштво. “ – закључила је Савићева

CEPEJ (Савет Европе) – Guidelines on Civil Mediation CEPEJ изричито наводи да: медијација треба да буде интегрисана у грађански поступак, доступна пре и у току судског поступка а да судије треба активно да информишу странке о медијацији.

Савет Европе – Recommendation No. R (2002) 10 on mediation in civil matters препоручује да државе уведу медијацију у имовинске спорове, облигационе односе, породичне односе (уз посебну заштиту), омогуће да судови упућују странке на медијацију и да споразуми имају правно дејство. Савет Европе – Recommendation Rec(2002)10 и Rec(1998)1 – ако су примарно за грађанске и породичне спорове, препоруке се проширују на социјалне спорове када се ради о правима детета, породичним и имовинским питањима која утичу на угрожене групе. Савет Европе наглашава: добровољност, поверљивост и непристрасност медијатора. Посебан акценат је на породичној медијацији, која директно доприноси социјалној стабилности и благостању деце.

Европска унија – EU Mediation Directive (2008/52/EC) – Директива је формално усмерена на грађанске и трговинске спорове, али се у пракси у неким земљама примењује и за спорове у социјалној заштити, нарочито: имовинска права социјално угрожених лица, стамбена питања и спорови о социјалним давањима.

У Србији, могућност имплементације медијације препознајемо у неколико закона који се примењују или би се могли примењивати у системима социјалне заштите. Један од таквих закона у Србији јесте и Закон о Бесплатој правној помоћи (Сл. гласник РС“, бр. 87/2018) који препознаје медијацију (посредовање) као облик бесплатне правне подршке, а медијаторе као пружаоце бесплатне правне подршке. Нажалост, не можемо се похвалити ни применом овог закона о чему сведоче и поражавајући извештаји Министарства правда. Одговор на питање зашто је то тако дало је Удружење грађана „Волонтери Качарево“ , када су и сами покушали са применом овог закона.

„Грађанство није довољно информисано. Када дођу и траже помоћ не добију адекватну информацију од стручне јавности и оних који би требало да им је пруже, и долазимо до одговора: они који треба да препознају и проследе информацију ни сами не знају за те могућности. Дакле, неинформисано грађанство и стручна јавност, као и непостојање системских решења и воље за адекватну примену закона. Да би Закон о бесплатној помоћи и Закон о посредовању у решавању спорова заживео, неопходно је да се стручна јавност, упозна са законима и могућностима које закони доносе, односно да се сви актери у систему социјалне заштите, директни и индиректни упознају са овом могућношћу и практичном применом закона. Ово је нарочито значајно јер адекватна примена закона је на бенефит свима, а нарочито социјално угроженом становништву. Ми смо прошле године, захваљујући подршци Града Панчева, реализовали пројекат, који је показао да интересовање постоји, који је дао много веће резултате од очекиваних, али и показао где су још слабости које морамо отклонити да бисмо кренули са применом закона. Ми јесмо упознали запослене у системима социјалне заштите о могућности примене закона, као и пружаоце бесплатне правне подршке и са великим одушевљењем је то примљено, међутим испоставило се да немамо на територији Панчева довољан број лиценцираних медијатора, као ни медијатора и пружаоца бесплатне правне подршке уписаних у Регистар пружаоца бесплатне правне подршке Министарства правда. Због тога смо ове године конкурисали са новим пројектом под називом „До одрживих социјалних услуга -заједно„, у оквиру ког ће једна од основних активности, поред правне заштите наше организације, бити Основна обука за медијаторе. Оно што нам је посебно важно јесте то да међу пријављенима буду баш они актери који решавају, учествују и део су система у пружању социјалних услуга: запослени у ЈЛС, запослени у центрима за социјални рад, запослени у систему образвања и полиције, као и чланови цивилних организација које се баве заштитом људских права, социјално угрожених и мањина. На нашу срећу и срећу грађана град Панчево је и ове године препознао значај овог пројекта и подржао нас, те ускоро крећемо са активностима. Волели бисмо да и у другим локалним самоуправама препознају значај примене овог закона, те да брже и ефикасније решавају предмете и захтеве странака у систему социјалне заштите. И врло је значајно да доносиоци одлука у ЈЛС препознају важност и значај оваквих пројеката, јер заиста резултати могу бити сјајни а на корист и запосленима у систему социјалне заштите и градској управи (која применом овог закона штеди новац у буџету, а грађанима омогућава бржи и ефикаснији приступ правди) и наравно и најзначајније на корист оних који су социјало угрожени и у стању социјалне материјалне потребе. Зато се захваљујемо Граду Панчеву и Секретаријату за јавне службе и социјална питања који су препознали важност свега што радимо“- рекли су нам у Удружењу грађана „Волонтери Качарево“ из Качарева.

Дакле, примена медијације у системима социјалне заштите, грађанских спорова, привредних спорова, радних, трговинских и свих других, зависи од цивилних организација и доносиоца одлука на локалном нивоу. Нема системских решења, као што имају земље ЕУ, те за сад вољом и ентузијазмом појединаца, цивилних организација и појединих локалних власти који дају подршку оваквим пројектима (Град Панчево) се покушава закон применити у пракси. У неким од наредних текстова покушаћемо да упоредимо примену медијације у системима социјалне заштите у Србији и неким земљама Европске уније.

До тада са нестрпљењем чекамо реализацију пројекта „До одрживих социјалних услуга – заједно“ који реализује УГ „Волонтери Качарево„, уз подршку Града Панчева, и сарадницима УГ „ИБИНАМ“ и УГ „Медијатори Крушевца“, уз наду да ће грађани и стручна јавност, а нарочито маргинализоване групе имати срећу као и грађани Панчева да сазнају на који начин могу брже и ефикасније решавати своје спорове, те да ће и држава се озбиљно позабавити овим питањем, првенствено због грађана а онда и због тога што ЕУ очекује то од ње, нарочито у складу са Поглавњем 23, али и свим другим поглављима где медијација може бити користан алат.

У Поглављу 23 ЕУ очекује:

Ефикасно правосуђе, разумне рокови, приступ правди и мање формализма. У европским документима медијација се систематски помиње као средство (алат) за остваривање ових циљева и зато њено постојање у закону није довољно већ је важна реална примена и статистички резултати.

Европски правни оквир, кроз директиве Европске уније и препоруке Савета Европе, јасно препознаје медијацију као саставни део ефикасног и приступачног правосуђа, што је од посебног значаја за реформе у оквиру Поглавља 23.

Европски стандарди посебно препоручују примену медијације у грађанским и привредним споровима. Савет Европе је Recommendation No. R (2002)10 јасно подржао медијацију у грађанским предметима, док је Европска унија Директивом 2008/52/EC поставила оквир за медијацију у грађанским и трговинским стварима. У контексту Поглавља 23, медијација се препознаје као средство за повећање ефикасности правосуђа, смањење трајања поступака и побољшање пословног окружења.

Чланак написан уз подршку ГУ Панчево у оквиру пројекта „До одрживих социјалних услуга -заједно“. Мишљења и ставови у овом чланку не одражавају нужно ставове и политике ГУ Панчево.

Управо овом важном темом, која се тиче остваривања права  вулнерабилних група, али и одговорима на питања: шта подразумева бесплатна правна подршка?,  ко су корисници а ко пружаоци бесплатне правне подршке?, ко су медијатори и која је улога јавних бележника у процесу остваривања права на БПП (бесплатну правну помоћ и подршку), као и другим питањима, бави се  удружењe грађана “Волонтери Качарево” из Качарева, кроз пројекат „…Бесплатна правна подршка за вулнерабилне групе”, који ће уз подршку града Панчева, односно Секретаријата за јавне службе и социјална питања Градске управе Панчево, a у сарадњи са партнерским организацијама УГ “Медијатори Крушевца” и УГ “Ибинам”, реализовати до краја године.

Уговор о суфинансирању пројекта потписан је 10. октобра у Градској управи Панчевиу.

На идеју за овај пројекат дошли су, како су нам рекли у УГ „Волонтери Качарево“, јер велики број оних којима је новчана социјална помоћ неопходна не остварују то право због, њима, неприхватљиве процедуре. Нарочито када говоримо о утуживању корисника ради остваривања права на социјалну помоћ.

“Наиме, приликом признавања права на новчану социјалну помоћ неопходно је да радно неспособна лица (деца и стари) туже сроднике да им помогну у издржавању. До сада се ово утуживање одвијало на суду. Старо лице, које нема средства за живот, мора да тужи суду рођену децу за помоћ у издржавању и задовољавању основних животних потреба, што је заиста нехуман поступак. Многи су због тога одустајали јер им је било испод части да подносе тужбу рођеној деци. Сада имамо могућност да споразумом у поступку медијације решавамо такве предмете, што је хуманији поступак, бржи и за кориснике бесплатан.  Закон о бесплатној правној помоћи постоји од 2019. године а ни један случај бесплатне правне подршке није евидентиран у Панчеву” , рекла је Савићева, кооснивач Удружења и навела да су различити разлози за то, а неки од њих су „..недовољно познавање могућности које Закон о БПП пружа, недовољна информисаност и грађана и запослених у ЈЛС, као и у системима социјалне заштите, али и недовољна информисаност пружаоца БПП,  међу првима, медијатора, правника, цивилних организација,  јавних бележника и факултета. Желела бих да се захвалим Секретаријату за јавну службу и социјална питања града Панчева, који је препознао важност ове теме те у значајном делу подржао наш пројекат. Врло је важно да постоји интеракција између свих актера локалне заједнице, како бисмо заједно олакшали доступност правди и услугама свим актерима у локалној заједници, нарочито онима којима је помоћ најнеопходнија, Град Панчево би требало да буде други град у Србији који је применио могућности које нам Закон о бесплатној правној помоћи и подршци пружа, те иновативно приступа решавању наведених проблема. До сада, једино, у Крушевцу имамо забележену праксу пружања бесплатне правне подршке, те ће запослени у Канцеларији за пружање БПП у Панчеву, у Центру за социјални рад и запослени у системима социјалне заштите у Панчеву, као и медијатори, судије, адвокати правници, јавни бележници, цивилне организације и корисници новчане социјалне помоћи, из прве руке имати прилику да чују како се овај закон може применити у пракси, јер су партнери на пројекту удружења која су на неки начин оживела и имплементирала ЗБПП, пре свега УГ „Медијатори Крушевца“, а стручни сарадници долазе баш из система социјалне заштите а као лиценцирани медијатори…“

 “Пројекат је управо из тога разлога од изузетног значаја јер се бави правима најрањивијих категорија друштва, те социјалном инклузијом, укључивањем свих у процесу реализације бесплатне правне подршке, запослених у ЈЛС, запослених у центру за социјални рад и системима социјалне заштите, пружалаца бесплатне правне подршке:  медијатора, јавних бележника, правника, адвоката, цивилних организација и факултета. Осим правилне и потпуне примене Закона о БПП, социјалне инклузије,  пројекат има и низ специфичних циљева као што су:  подизање капацитета организације, информисаност интересних група (усвајање нових знања и вештина), унапређење и јачање професионалних компетенција запослених у локалној самоуправи, системима социјалне заштите и пружаоца бесплатне правне подршке (обученост и оспособљеност запослених и учесника у поступку пружања БПП)  кроз стручно усавршавање, увођење иновативних услуга и унапређење постојећих у систему социјалне заштите, промоција мирног решавања спорова – медијације (Закон о посредовању у решавању спорова), унапређење међусекторске сарадње у локалној самоуправи, унапређење сарадње партнерских организација итд.

 “Оно што бих желела да нагласим је да ће кроз активности које будемо спроводили, интересне групе,  имати прилику да по први пут чују о бесплатној правној подршци, не помоћи, већ подршци и да сви који буду прошли заједно с нама кроз те активности, пре свега мислим на обуке које смо припремили за запослене у ЈЛС, центру за социјални рад и системима социјалне заштите као и за пружаоце БПП, односно медијаторе и јавне бележнике те запослене у канцеларији за пружање БПП, организације цивилног друштва и факултете, знаће да препознају своју улогу у том процесу пружања бесплатне правне подршке. Вероватно ће многи први пут чути и за процес медијације, а нарочито примени медијације у системима социјалне заштите односно у центру за социјални рад. Биће ово једно веома корисно искуство, са усвајањем нових вештина и знања за све учеснике у пројекту. Овом приликом бих позвала све интересне групе,  цивилне организације које се баве правима људи, запослене у Канцеларијама за пружање бесплатне правне помоћи, оне који се баве социјалном заштитом и остваривањем права на социјалну заштиту, правнике, адвокате, јавне бележнике и посебно медијаторе, као и факултете да прођу бесплатну обуку стручног усавршавања и обучавања, те  јасно препознају своју улогу у пружању бесплатне правне подршке. Све информације у вези пројекта и бесплатних обука, можете добити путем мејла volonterikacarevo@gmail.com”, нагласила је Нела Савић.

Чланак објављен у оквиру пројекта УГ „Волонтери Качарево“ – „… – Бесплатна правна подршка за вулнерабилне групе“ уз подршку Секретаријата за јавну службу и социјална питања града Панчева

Podeliću svoje utiske o obukama u organizaciji: Udruženja „Medijatori Kruševca“ i svemu što je uticalo da moja ljubav u oblasti MEDIJACIJE raste iz dana u dan.

S obzirom da sam nakon završene osnovne obuke u organizaciji Fakulteta političkih nauka,  želela da se dalje kvalitetno i kontinuirano  edukujem i proširim svoja znanja, krenula sam sa proverom svih licenciranih predavača sa zvaničnog sajta Ministarstva pravde. Bilo ih je oko 30-ak ali nakon manjeg istraživanja,  nije bilo teško svesti ih na 5 koji su po mom mišljenju pružali kvalitetna predavanja i dobru edukaciju. Ono što me je vodilo prilikom izbora, bila je najpre mogućnost izgradnje u pravcu u kome sam želela da idem kao profesionalac. Moja istraživanja su se bazirala na  biografijama predavača, poseti sajtovima ukoliko su ih imali i  društvenim mrežama u kojima smo svi negde uplovili, kao najlakše sredstvo za dobijanje neke opšte slike o kvalitetu predavanja i temama koje su obrađivali. Nakon nekog vremena imala sam  bolju uvid u ono šta bih dobila za uložen novac.

Zaključak je da stanovništvo u velikoj meri nije edukovano na pravi načini u vezi odgovora na pitanja: šta se dobija medijacijom, koje su njene prednosti, trajanje, cena…? I sve ono što joj daje prednost u odnosu na sudski postupak, još uvek je nedovoljno rečeno za javnost. 

Pomenuću i predstavu sa tematikom medijacije pod nazivom: „Deca su naše ogledalo„, koja je rađena u saradnji sa udruženjem Medijatori Kruševca i koja je takođe predstavljena u Magazinu Medijator. Lično, meni je predstava pokazala nešto više, a to je ogroman rad i trud na celoj priči vezanoj za medijaciju ali i

Tako je krenuo moj najveći put edukacije koji se nije završio na jednom predavanju već i danas traje, bez da me neko vuče za rukav i gura u nešto u šta nisam sigurna, jer ovog puta to zaista jesam. I kao što uvek biva, da ko traži nadje i ko kuca njemu se vrata sama otvaraju, tako sam nakon mesec dana dobrog „istraživanja tržišta“, došla do saznanja da počinje edukacija u organizaciji:  „Udruženja Medijatori Kruševca“ na temu „Medijacija u vršnjačkim sukobima„. U  srcu i u glavi čulo se veliko BINGOOO. Znala sam da je to put gde ću moći da se vremenom izgradim u velikog profesionalca i nekog, ko će u svom gradu postati sinonim za dobrog i uspešnog medijatora. 

Prijavila sam se na edukaciju, ali ne zbog prikupljanja bodova za obnovu licence jer sam dovoljan broj već imala, nego zbog osećaja koji me nije prevario. Tako je početkom  2023-e krenulo moje prvo druženje, oduševljenje, veliki broj pitanja i dobijenih odgovora. Sve ono što sam razumela bez da ponavljam više puta, bilo je rečeno, zapamćeno i upijeno. Nakon trodnevne obuke osetila sam sreću jer je TO BILO TO. Moj BINGO sa početka priče.

I kako su čudni putevi Gospodnji, tako je i mene put naveo ni manje ni više direktno u Kruševac, na divan osmeh i zagrljaj od strane Jelice Milosavljević, jednog od najvećih boraca u oblasti medijacije na prostorima Srbije. Naš prvi susret „oči u oči“ pokazao je mnogo toga. Osetila sam da mogu da joj verujem, a poverenje u nešto što radite, jeste veoma bitna stavka, jer znate da kad bilo šta „zapne“, imate na koga da se oslonite.

I tada sam znala kao što i sada znam da će ovo biti velika i moćna priča jer se upravo „rađa“ tim ljudi koji imaju viziju, snagu i  znanje koje se stiče dok si živ. I više od svega, odličan temelj koji je bitan, a naši predavači  temelj imaju kroz dugogodišnji rad od samog početka ponovnog uvođenja medijacije kroz zakonsku regulativu republike Srbije koja je krenula 2004-e godine. Nakon toga, 2008-e Ministarstvo pravde je  formiralo prvu radnu grupu za izradu zakona o Medijaciji, koji je izrađen 2014-e i koji je od 2015-e počeo sa primenom. 

Da se vratim na suštinu.

Nakon prve edukacije, slagala sam misli danima i došla do zaključka da u celoj priči postoji jedan veliki biser: veliki predavač, profesor, NLP trener, medijator: Kata Vuletić. Stroga u komentarima, ali svaka joj je na mestu (ka u Njegoša), pa „nema ljutiš“. Od nje smo čuli najpre izuzetno predavanje sa konkretnim primerima iz prakse, ali i dobronamerne kritike i sugestije onda kada smo mi imali svoje uloge. Pišem iz svog ugla, ali verujem da smo svi jedva čekali te njene komentare. Upravo tog najstrožijeg, vremenom najviše zavolite, jer vas on najviše i nauči. Sve u svemu, u ovoj priči postojao je „dobar i loš policajac“, ali svakako je ovo tim koji vas najviše, toplinom sa jedne i strogoćom sa druge strane, pripremi za dalje  na jednom dugačkom putu. Njih dve su kao tim, dale ono što ostaje duboko urezano u mislima svakog od nas. Tražile su interakciju i razmišljanje, davale su primere iz života i prakse i na taj način nas terale da pomeramo granice svojih misli i širimo sopstvene vidike. Ceo rad je doveo do toga da počinjemo sami da dajemo ideje i predloge za ono što nas dalje bude čekalo. A čekalo je i čeka nas mnogo toga, jer shvatiš da si na početku puta sa timom koji pokreće lavinu nečega što treba utemeljiti u sistem pravosuđa za neka buduća pokolenja. 

Divno je biti deo priče na čelu sa ovakvim ljudima i hvala Bogu da je tako.

Medijator:

Dipl. pravnik Danijela Vasiljević, Niš. 

„За уништење било које нације не требају атомске бомбе и далекометне ракете, потребно је само смањење квалитета образовања и дозвола преписивања и варања на испитима. Пацијенти умиру од руку таквих доктора. Зграде се руше од руку таквих инжењера. Новац се губи из руку таквих економиста. Правда нестаје поред таквих јуриста и судија. Крах образовања је крах једне нације.„

Живимо у времену где се заборавило на квалитет. Једино што је важно јесте квантитет, па тако „штанцујемо“ дипломе, професоре, тренинг тренере, предаваче, службенике, …, докторе наука, медијаторе… и опет ничега и никога довољно. Увек нам фале стручњаци из различитих области. То је зато што данас свако може бити професор, тренер, ментор, предавач, педагог, или бар мислимо да може. Важно је ко вам и на који начин преноси знање.

Данас ћемо се бавити управо обукама за медијаторе.

Да бисте добили лиценцу за посредника (медијатора) неопходно је да испуните неколико услова:

-да сте пословно способни;
-да сте држављанин Републике Србије;
-да имате високу стручну спрему;
-да нисте осуђивани на безусловну казну затвора за кривично дело које вас чини недостојним за обављање послова посредовања;
-да сте завршили основну обуку за посредника.

Основну обуку за медијаторе данас многи спроводе, али не добијате једнако добро или довољно знање код свих организатора основних обука за медијаторе. Оно што чини разлику јесте, управо искуство предавача као медијатора, пре свега, а затим и начин на који вам се то знање (теоријско и искуствено) преноси, јер: „није знање знати већ је знање знање дати“.

С обзиром на то, да спадамо у оне који цене квалитет, стручност, рад и искуство обрадовала нас је вест да је УГ „Медијатори Крушевца“ (наша колегиница и сарадница Јелица Милосављевић са својим тимом) добило лиценцу за спровођење Основне обуке за медијаторе. Како је дoшло до тога рекла нам је Јелица.

ОСНОВНА ОБУКА ЗА МЕДИЈАТОРЕ КАО УСЛОВ ЗА ДОБИЈАЊЕ ЛИЦЕНЦИ ЗА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОБУКЕ

Иако сте говорили да има много оних који се баве основним обукама за медијаторе и да желите људима, будућим медијаторима да преносите своја лична искуства и знања из праксе и пружите им специјалистичке обуке и практична знања, ипак сте, на срећу многих, кренули и са спровођењем основне обуке за медијаторе. Зашто сте се предомислили?

Када сам пре годину дана покушала да пријавим Специјалистичку обуку за медијаторе “Медијација у вршњачким и другим врстма сукоба“, била сам изненађена када су ми из Министартсва правде јавили да не може да се организује специјалистичка обука за медијаторе уколико Удружење нема лиценцу за обављање основне обуке за медијатора. Није ми дуго требало, осмислила сам и написала програм за основну обуку за медијаторе и послала Министарству правде. Читавих годину дана нам је требало, од тада, да добијемо лиценцу за извођење Основне обуке за медијаторе.
Иако нисмо никада као Удружење имали жељу да изводимо Основну обуку за медијаторе у међуврену смо променили мишљење, јер као искусни медијатори сматрамо да имамо одговорност, а нарочито ја, да након више од 20 година бављења медијацијом у Србији, не дозволим да се ово хумано занимање уруши а на добром је путу.

Шта је узрок томе?

Наиме од 2015. год., од када је наступио Закон о посредовању у решавању спорова на снагу, сведоци смо да имамо преко 1000 едукованих медијатора са лиценцом Министартсва правде, а годишње буде око 160 медијација. Око 50% од укупно пријављених медијација Министарству правде, урадимо моји сарадници и ја у Крушевцу. О компетенцијма организација које изводе основну обуку не желим да полемишем, али ако изводе обуке медијатори који у пракси немају ни једну медијацију о чему онда причамо.?! Постоје медијатори који се рекламирау а да при том не разликују медијацију од медитације. Такође веома је дискутабилно и упитно, што медијатори оснивају предузећа, агенције, узимају кредите да би опремили простор, а при том, опет напомињем, ретко ко да има у пракси искуства. Сведоци смо и да се многи изјашњавају као јавни посредници. Јавни посредник?! То не постоји, али ваљда, лепше звучи. О рекламама како се кроз обуку за медијацију нуди посао, добра зарада и остало, и тако обмањују људи, не желим ни да причам.
У току протеклих годину дана имала сам више позива, из целе Србије, у којима су ме звали људи који су прошли основну обуку за медијацију, разочарани што кроз основну обуку нису добили адекватна знања. Не знају практично ни како да добију предмет, а и кад га добију шта заправо треба да раде, нити како да воде медијацију.

Да ли је и раније било овако?

Када сам се ја обучавала за медијацију, ја сам имала, те 2004. год. 120 сати обуке, а уз то праксу сам стекла у ВПД (Васпитно поправни дом) где смо одмах примењивали стечена знања и од 2004. год. до данас имала сам пар стотина предмета медијације у разним врстама спорова и сукоба.

Урадила сам филм “Застани са парницом-настави са медијацијом“, као и представу „Деца су наше огледало“ (писали смо) а имала сам и много предавања на тему медијације за различите категорије професионалаца и учествовала сам у више пројеката за примену медијације у Србији.

Наша прва Основна обука је изашла из система извођења обука, све смо испратили законски по томе како је Министартсво правде дало инструкције, али смо целу обуку извели ослањајући се на наша искуства. Целокупну евалуацију остављамо на увид да би они који желе да уче о медијацији имали прилике да виде ко спроводи и на који начин обуче.

Искусни тим УГ „Медијатори Крушевца“ је заиста уживао у обуци, несебично преносећи знања, а како је на самој обуци било, најбоље се види из евалуације, које су полазници, проследили након обуке:

Евалуација- основна обука за медијаторе 07-11.06.2023. УГ Медијатори Крушевца

Јелена Стојадиновић

Основна обука за медијаторе коју сте организовали карактеришу свеобухватност и квалитетан садржај. Предавачи су покушали да теоријска знања, која су имали обавезу да пренесу, обогате личним искуством што едукацију чини посебно драгоценом и јединственом. Новим пролазницима су покушали да представе поступак медијације корак по корак како би након учешћа у едукацији ова знања могли да примењују. Јединственост ове едукације је и у томе што смо имали прилику да видимо едукативни филм и симулација медијације. Део едукације у ком се говори о комуникационим вештинама обезбеђује технике и знања широко применљива у животу и раду која подстичу лични развој. Желела бих да похвалим све предаваче и целокупну организацију и сматрам да је ово максимум који може да се добије у оваквој едукацији.
Не бих имала примедбе осим разматрања да би симулација медијације ипак била боља у директном контакту. Пожељно је ако сте у могућности да организује те још едукација на разне друге садржаје. 

Јелена Ивановић

1. Напишите све што Вам се свидело што је било добро

• Поштовани, семинар је оправдао моја очекивања и пробудио у мојој глави „олују идеја „, од којих ће неке бити смислена  „превенција насиља“. Концепција семинара је добра, даје добар темељ на коме се може градити. Семинар је покупио моја знања из разних области и изазавао потребу ревитализације истих. Постављени приоритети у мом приватном и пословном животу су се показали оправдани и врло оствариви захваљујући идејама које сам овим семинаром добила. Хвала свим учесницима на понуђеним знањима и доброј енергији .

1. Написите препоруке и предлоге за будуцу сарадњу и за насу промоцију медијације

• Приоритет по мом мишљењу је промоција медијације кроз организоване превентивне активности са запосленима у школи, родитељима и ученицима. (Можда симулација медијација са ученицима и организована промоција преко друштвених мрежа и путем медија.)

1. Напишите све примедбе и сугестије у односу на обуку и предаваче
   Имам разумевања и за друге образовне профиле и стрпљења који желе да се баве медијацијим уз напомену да просвета захтева посебну врсту едукације. Школа је место које изискује медијацију на дневном нивоу. Искрено највише ми држе пажњу школски примери. Више симулација примера које можда ми иницирамо у једном тренутку. Шта је ситуација која нас је навела да себи помажемо на овај начин. Пример ми поставимо, па група даје решења, тј. води нас кроз сами процес. Хвала!

Надежда Ђорђевић

Поштована Јелице, Като, поштовани Игоре, Милане, хвала Вам за ових 5 незаборавних дана, шта рећи сем да данас недостајете!!!
Први и најупечатљивији утисак за мене лично је задовољство што сам за време трајање обуке „изашла“ из своје свакодневне рутине за коју нисам ни била свесна до краја да нешто фали. Након нашег дружења сам схватила да су ми управо овакви видови личног усавршавања итекако недостајали у животу. Сем што сам добила нова знања о новом начину решавања спорова како у личном животу, тако и на професионалном плану, добила сам прилику, да са новим Катиним техникама (за мене су то Катине технике од сада па на даље с обзиром на начин како нас је водила кроз обуку), да „извршим увид“ у своје ЈА и начине понашања, размишљања, емоција и вредности људи у окружењу. Ми делове медијације примењујемо свакодневно и у породично-пријатељским-односима  али без потребних правила и одсуства пристрасности које смо на обуци научили. 

1. Имам потребу да похвалим концепт обуке, темпо није био напоран, пријатна опуштајућа атмосфера без „улога моћи“ (оно ми смо медијатори ми све знамо, ви сте ђаци, као ни сујета међу самим предавачима), дозволили сте себи да покажете да се и Вама рађају идеје и потребе за новим сазнањима. Отворен, искрен однос и у томе се огледа Ваша висока професионалност. Чини ми се да се ни међу „ђацима“ није осећала затегнутост у односима без обзира што се не познајемо и што долазимо из различитих сфера друштвених улога. Генерално, добар спој предавача са пуно уважавања што је јако било битно за атмосферу на обуци.
2. Препоруке за будућу сарадњу: Што се мене тиче Ви сте добили на располагање волонтера за сваки вид промоције медијације коју будете организовали. Морам да прођем материјал још једном (оно да се „слегне“) да би ми се родиле идеје за начине промоције. 
3. Сугестије: Ја сам неко ко градиво воли „штреберски “ да учи из књиге (оно брошура, скрипта, само да је папир), не би било лоше да се сачини такав неки материјал, јер кад обука прође остају одређене празнине због динамике прелажења садржаја. Ја сам већ навела да сам неких 5 година чекала овакву прилику за Обуку за медијаторе путем он лајн учења с обзиром да нисам могла да одсуствујем од куће на 5 дана због породичних околности да се нпр оде за Београд на обуке које су тамо биле организоване током претходних година. Али можда не би било лоше да се делови обуке убудуће одржавају комбиновано: бар 1 битан саржај уживо (ако нема могућности за целу Обуку) у некој такође опуштеној атмосфери неког простора а за оне који то нису у могућности (типа из другог града) такође да  могу да прате он лајн и тај час путем линка, јер мислим да је уживо пажња другачије тј боље усмерена него код он лајн учења. А можда је то само ствар навике или условних рефлекса  тј. сидрења .

У очекивању новог сусрета за неки дан, срдачно Вам се захваљујем на свему, само тако наставите, желим Вам пуно успеха у даљем раду. И наравно што више специјалистичких обука да можемо да усвајамо нова знања. 
Срдачан поздрав свим члановима Вашег тима.
Надежда

Јелена Марковић

1. Напишите све што Вам се свидело и што је било добро
   Време проведено на обуци је било ефикасно и испуњенено корисним саветима. Материјал са обуке је користан и широко применљив. Највише су ми се допале вежбе које смо радили током обуке и то што смо одмах добијали повратну информацију да ли смо на правом путу. Филм који смо гледали је права ствар за особе које планирају да постану медијатори.
2. Написите препоруке и предлоге за будућу сарадњу и за нашу промоцију медијације.
   Кратки клипови на друштвеним мрежама који могу да упуте потенцијалне кориснике медијације, на то зашто је медијација корисна и у којим ситуацијама је пожељно употребити медијацију.
3. Напишите све примедбе и сугестије у односу на обуку и предаваче
   Проширити активности медијације на превентивне активности. Више конкретних активности са наставницима, родитељима и ученицима.

Снежана Ивић

Поштована,
хвала свима Вама на знањима и дружењу које сте нам омогућили. 
Верујем да ћемо се свакодневно присећати неких Ваших речи- техника, искуства и добронамерних  савета.
Шта је то добро и шта је то што ми се допало?
Добро је то што постоји нешто као што је медијација.  Процес у коме сви добијају.  Сукобљене стране добијају посредника као помоћ и подршку да боље разумеју себе и друге, добијају модел по коме могу да усаврше своје вештине комуникације и вештине решавања проблема. Медијатор осећа пословни успех и задовољство бавећи се, пре свега, једним хуманим радом.
Обука је била свеобухватна. Предусретљивост едукатора, не само у време трајања обуке већ исказана и кроз жељу за континуираном сарадњом показује да ћемо увек имати подршку, помоћ и пријатељства.
Шта ми се није допало?
То што сам најзначајнији део обуке пропустила. (нестрпљиво очекујем наредну организовану обуку  ).
Препоруке за промоцију медијације…
о томе бих свакако морала да размислим до наредног нашег виђења али мислим да свака и неформално употребљена „медијација“ може бити запажена као добра вештина решавања проблема на којој ће нам други завидети и желети нас за посреднике у решавању својих сукоба.
До наредног дружења све најбоље!

Поздрав

Во случаи на грабнување на дете од страна на еден родител, односно кога детето е незаконски однесено во друга држава, во постапка на медијација најпрво се преговара за враќањето или не враќањето на детето во земјата во која предходно живеело. Доколку родителите се договорат околу ова основно прашање, тогаш можат да пристапат кон решавање на други поврзани прашања. Можат да се решаваат прашања поврзани со местото на живеење на детето, релокација, старателството над детето, договарање околу долгорочни планови за живеење на детето со еден или двајцата родители, подршка и остварување на контакти на детето со родителот со кого не живее, за редовни контакти, за празници, патувања, финансиски прашања, образование, религиозно и културно (двојазично) воспитување, издршка и алиментација и други тековни прашања.

Медијација е мирен начин на решавање на спорови по пат на преговарање. Таа овозможува приближување на страните кои се во спор до точка да почнат сами да се договараат и да најдат заедничко решение, кое е прифатливо за двете страни и подеднакво е во интерес на двете страни, особено во најдобар интерес на детето. Денес е воочлива се поширока примена на медијацијата во различни видови на спорови, така да и делумно се разликуваат методите на медијација во различните подрачја.
Медијацијата во меѓународни семејни спорови е специфична, бидејќи примената има низа на предизвици како :

• Определување на судска надлежност – која се определува според вообичаеното место на живеење на детето со едниот родител. Доколку настане промена на местото на вообичаено живеење на детето, тогаш се раководи според законот на државата на новото место на живеење. Во случаи на меѓународно грабнување на деца, властите на државата потписничка во која детето се водело со место на вообичаено живеење непосредно пред незаконското одземање или задржување, ја задржува надлежноста за мерките наменети за заштита на личноста и сопственоста на детето;
• Правна извршност на постигнатата спогодбата – со оглед дека се работи за постапка која се води помеѓу држави со различни правни системи, мора да се обезбеди извршност на постигнатата спогодба во сите земји потписнички на Конвенцијата;
• Употреба на јазик на комуникација – медијаторот мора да го познава јазикот на двете страни или да владее со јазик кој го користат двете страни во постапката. Најчесто се користи англиски јазик или официјалниот јазик на државите кои се засегнати во постапката;
• Потреба од медијатори кои специјализирани за меѓународни спорови, како и семејни спорови; Примената на меѓународната медијација има и други предизвици како различната култура и географска одалеченост, висината на трошоците на страните, отвореноста на границите на државите, држави кои се во конфликт со други држави, кои мора да се земат во предвид при определување на методологијата на медијацијата. Во вакви случаи погодно е да се користи современиот начин на онлајн комуникација, преку платформи за комуникација достапни за сите засегнати страни.
  Истовремено државите треба да ги усогласат и ставовите околу вклучување на детето во постапката на медијација, кое во одредени држави е задолжително согласно Конвенцијата за правата на детето. Употребата на медијација е корисна од причина што е брза и флексибилна процедура, економична во однос на трошоците, страните можат да ги изразат своите емоции и лични потреби, потребите на своето дете и се постигнува деескалација на конфликтот. На страните во постапката им се овозможува да изработат решение кое е прилагодено на нивните конкретни потреби, им се наметнува одговорност за носењето на одлуката, а воедно се воспоставува комуникација, пракса за идна соработка и се намалува интезитетот на конфликти помеѓу страните.

Следуваат реални примери од пракса на семејните спорови кои се погодни да се решаваат со употреба на медијација :

1. Брачниот пар потекнува од различни држави (потписнички на Хашка конвенција), двајцата работат во својата држава, имаат едно заедничко дете на училишна возраст кое живее со мајката. Таткото живее во Северна Македонија, а летниот одмор го поминува со својата сопруга и дете ( во државата каде тие жвеат Б). Таткото го носи во Северна Македонија без неговата мајка, со изговор да ги види неговите роднини, потоа ги прекинува сите контакти со сопругата, поднесува барање за развод, а детето го запишува да го продолжи образованието во Северна Македонија. Мајката кога доаѓа во Северна Македонија има видувања со детето само во присуство на таткото, од причина што таткото сака да спречи одземање на детето од страна на мајката и враќање во државата Б.
2. Државјанка на Северна Македонија склучува брак со државјанин на државата Б, во бракот се родиле две деца. Поради нефункционална брачна заедница, мајката се плаши да поведе постапка за развод на брак во државата Б, сметајќи дека државата Б ќе се грижи за правата на својот државјанин. Доаѓа во Северна Македонија заедно со своите деца со изговор да ги посети своите роднини, каде поведува постапка за развод на брак, а со сопругот ги прекинува контактите и му забранува видувања со малолетните деца, од причина што се плаши таткото да не ги врати децата во државата Б.

Мр Гордана Атанасова, Северна Македонија

Pristup postupcima izdržavanja dece utvrđenim Konvencijom je besplatan. Postupci pokrenuti
prema Haškim konvencijama za zaštitu dece odnose se na decu do 16 godina.
Kada je dete ugroženo u drugoj zemlji, tada obe zemlje imaju odgovornost da ostvare najbolje
interese deteta, kako zemlje porekla tako i zemlje prebivališta.

Istovremeno, u cilju postizanja najboljeg interesa deteta, može se koristiti i medijacija. U takvim slučajevima, sudija koji odlučuje o povratku ili nepovratu deteta u zemlju uobičajenog boravišta je u najboljoj poziciji da strankama preporuči medijaciju. Sudije treba da budu svesne činjenice da će zakonska odluka o pitanju povratka ili nepovratka samo dati rešenje za ovo važno pitanje, ali neće rešiti druge
ozbiljne probleme sa kojima se roditelji suočavaju. U procesu medijacije, medijator može vešto
da usmerava roditelje da reše određene probleme dogovorom/pregovorom. Stručni radnici u
centrima za socijalni rad takođe mogu uputiti stranke na prekograničnu porodičnu medijaciju.
Trebalo bi da budu informisani o postupku medijacije kako bi se stranke koje se nalaze u
prekograničnom porodičnom sporu koji pogađa njihovu decu ohrabrile da pronađu rešenje
sporazumno putem medijacije.
U slučajevima otmice deteta od strane jednog roditelja, odnosno kada je dete nezakonito
odvedeno u drugu državu, u postupku medijacije prvo se pregovara o vraćanju ili nepovratu
deteta u zemlju u kojoj je prethodno živelo. Ako se roditelji slažu oko ovog osnovnog pitanja,
onda mogu pristupiti rešavanju drugih srodnih pitanja (pitanja u vezi sa mestom stanovanja
deteta, preseljenjem, starateljstvom nad detetom, dogovorom o dugoročnim planovima za život
deteta sa jednim ili oba roditelja, izdržavanjem i uspostavljanjem kontakata deteta sa roditeljem
sa kojim ne živi, u vezi održavanja redovnog kontakta, pitanja vezana za odmore, putovanja, finansijska pitanja, obrazovanje, versko i kulturno (dvojezično) vaspitanje, izdržavanje i druga aktuelna pitanja).
Medijacija je miran način rešavanja sporova putem pregovora. Omogućava stranama koje su
u sporu da se približe tački kada same počnu da pregovaraju i pronađu zajedničko rešenje, koje
je prihvatljivo za obe strane i podjednako je u interesu obe strane, posebno u najboljem interesu
deteta. Danas je evidentna šira primena medijacije u različitim vrstama sporova, tako da se
metode medijacije u različitim oblastima delimično razlikuju.
Medijacija u međunarodnim porodičnim sporovima je specifična, jer primena medijacije ima niz
izazova kao što su:
– Utvrđivanje sudske nadležnosti – koja se utvrđuje prema uobičajenom mestu prebivališta
deteta sa jednim roditeljem. Ako dođe do promene mesta stalnog boravka deteta, onda se to
uređuje po zakonu države novog prebivališta. U slučajevima međunarodne otmice deteta, organi
države potpisnice u kojoj je dete imalo prebivalište neposredno pre protivpravnog udaljenja ili
zadržavanja, zadržavaju nadležnost za mere za zaštitu ličnosti i imovine deteta;

• Pravna sprovodljivost postignutog sporazuma – s obzirom da se radi o postupku koji se vodi
  između država sa različitim pravnim sistemima, izvršivost postignutog sporazuma mora biti
  obezbeđena u svim zemljama potpisnicama Konvencije;
• Upotreba jezika komunikacije – medijator mora da zna jezik obe strane ili da vlada jezikom
  koji obe strane koriste u postupku. Najviše se koristi engleski jezik ili službeni jezik zemalja
  uključenih u postupak;
• Potreba za medijatorima specijalizovanim za međunarodne sporove, kao i za porodične
  sporove;
  Primena međunarodne medijacije ima i druge izazove kao što su različita kultura i geografska
  udaljenost, visina troškova za strane, otvorenost granica država, država koje su u sukobu sa
  drugim državama, što se mora uzeti u obzir prilikom određivanja metodologije medijacije. U
  takvim slučajevima zgodno je koristiti savremeni način onlajn komunikacije, preko
  komunikacionih platformi dostupnih svim zainteresovanim stranama.
  Istovremeno, države treba da usaglase stavove u vezi sa uključivanjem deteta u postupak
  medijacije, koji je u pojedinim državama obavezan prema Konvenciji o pravima deteta.
  Upotreba medijacije je korisna jer je to brz i fleksibilan postupak, ekonomičan u smislu troškova,
  strane mogu da izraze svoje emocije i lične potrebe, potrebe svog deteta i postiže se deeskalacija
  sukoba. Omogućava se strankama u postupku da iznađu rešenje koje je prilagođeno njihovim
  specifičnim potrebama, nameće im se odgovornost za donošenje odluke, a istovremeno se
  uspostavlja komunikacija, praksa za buduću saradnju i intenzitet sukoba između stranke se
  smanjuje. U nastavku su pravi primeri iz prakse porodičnih sporova koji su pogodni za rešavanje
  medijacijom:

1. Bračni par dolazi iz različitih zemalja (potpisnica Haške konvencije), oboje rade u svojoj
   zemlji, imaju jedno zajedničko dete školskog uzrasta koje živi sa majkom. Otac živi u Severnoj
   Makedoniji, a letovanje provodi sa suprugom i detetom (u zemlji u kojoj živi majka i dete B).
   Otac odvodi dete bez majke u Severnu Makedoniju pod izgovorom da se viđa sa rodbinom,
   zatim prekida svaki kontakt sa suprugom, podnosi zahtev za razvod i upisuje dete da nastavi
   školovanje u Severnoj Makedoniji. Kada majka dođe u Severnu Makedoniju, dete viđa samo u
   prisustvu oca iz razloga što otac želi da spreči dete da se vrati majci, a zatim zabrani detetu da se
   viđa sa majkom.
2. Državljanka Severne Makedonije stupa u brak sa državljaninom zemlje B, u braku
   je rođeno dvoje dece. Zbog nefunkcionalnog braka, majka se plaši da pokrene postupak razvoda
   u državi B, verujući da će država B voditi računa o pravima svog državljanina. Sa decom dolazi
   u Severnu Makedoniju pod izgovorom da posećuje rodbinu, gde pokreće brakorazvodni
   postupak, a sa suprugom prekida kontakt i zabranjuje mu da viđa maloletnu decu, jer se plaši da
   će otac oteti decu i vratiti u državu B.

Kao što smo već spomenuli:

Upotreba medijacije je korisna jer je to brz i fleksibilan postupak, ekonomičan u smislu troškova,
strane mogu da izraze svoje emocije i lične potrebe, potrebe svog deteta i postiže se deeskalacija
sukoba. Omogućava se strankama u postupku da iznađu rešenje koje je prilagođeno njihovim
specifičnim potrebama, nameće im se odgovornost za donošenje odluke, a istovremeno se
uspostavlja komunikacija, praksa za buduću saradnju i intenzitet sukoba između stranke se
smanjuje, te preobražava u buduću saradnju, u cilju zadovoljenja potreba i interesa dece, što bi svakom roditelju trebalo da je najvažnije.