Конференцији, која, како је наглашено, није само женска конференција, већ представља и промовише партнерство између жена и мушкараца, институција и цивилног друштва, националних и интернационалних актера, присуствовали су, поред председника Владе Србије проф. др Ђуро Мацут и министарке без портфеља задужене за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена Татјане Мацуре, министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто, министар рада и социјалних питања Јерменије Арсен Торосјан, министарка за инклузију и волонтерски сектор Малте Јулија Фаруђа Портели, министарка породице и социјалних услуга Турске Махинур Оздемир Гекташ, чланица Председништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић, директор Канцеларије за ИТ и еУправу Србије Михаило Јовановић.

У уводној речи министарка без портфеља, задужена за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена, Татјана Мацура, истакла је да оснаживање жена никада не сме бити представљено као подела, већ као покретач заједничког напретка, те да циљ није само заштита, већ и инспирација за другачију будућност, утемељену на једнакости, достојанству и партнерству. „У времену глобалних криза и дубоких неједнакости, снагу не треба тражити у надметању, већ у сарадњи“ – рекла је Мацура, додајући: „Дошао је тренутак да развијамо равноправан и савезнички однос између мушкараца и жена. Ми се не такмичимо већ смо савезници у тежњи да стварамо нову вредност за оште добро – у политици, привреди или било којој сфери живота“.

Председник Владе Србије проф. др Ђуро Мацут истакао је да је веома задовољан што предводи Владу земље која је на 22. месту у свету када је политички утицај жена, једанаеста у Европи и прва у региону.

Као значајни корак у будућности истакао је измене Закона о спречавању насиља у породици. „То су изузетно добре ствари и самим тим што стижемо до промена, тежимо да то побољшамо. Применљивост оваквих прописа је од изузетног значаја. Ту је једна серија законских решења која ће се појавити и која је у саставу ове Владе препозната као битна, а један од примера је Алиментациони фонд, који показује да се ова Влада бави врло осетљивим социјалним темама“, истакао је Мацут.

Након уводних обраћања и разговора Мацута и министарке без портфеља Татјане Мацуре, уследили су панели са гостима. Завршетак конференције обелeжио је говор супруге председника Републике Србије, Тамаре Вучић, која је рекла да је важно да жене верују у сопствену Богом дату снагу и јединственост која надилази квоте и законе.

„Јединственост која инспирише и продужава живот какав познајемо, која блажи ране и одлучујуће утиче на емоције које покрећу све. Та јединственост се огледа у нашим улогама: супруге, ћерке, унуке, сестре, мајке…, са даром обнављања човечанства. Наша моћ није новотарија, она постоји одувек. Суптилна и тиха, гради, ствара, креира. Она теши, помаже, подржава, она храни, грли, милује… Она је као невидњива мрежа: лагана и мека, без које би све пало у неповрат и зато смо и данас овде да спознамо чињеницу да одавнина играмо водећу улогу у историји. И не морамо да тражимо инспирацију у моћним женама које су играле кључну улогу у неким другим државама и народима, а свака их има. Код нас, у Србији, и те како има примера који плене и могу бити узор и нама и другим народима у свету. Зато, хајдемо на тренутак у средњи век, који често називају „мрачним“, као народ ми имамо своју светлост која беше кнегиња Милица. Владарка, списатељица, дипломата, чувар породице, државе и читавог народа. Имали смо и Јефимију као прву песникињу, Оливеру Лазаревић која се жртвоваше за мир и народ. Јелену Балшић, која беше толико учена, да из сачуваних њених преписки можемо да видимо да је у XV веку знала да је планета Земља кружног облика. Имали смо Драгу Јочић, Милеву Марић, Надежду Петровић, Милунку Савић, Софију Јовановић,…, небројано много хероина, јунакиња свога времена и свога народа… Ово су само неке од жена које су утрле пут нама, оснаживале жене и онда када тај термин није ни постојао…“

У свом говору, Тамара Вучић, је истакла да је Србија последњих година радила много и организовано на оснаживању жена. „Резултати нису насумични већ су плод јасне политичке воље, усвојених стратегија, нових закона и системске посвећености државе. Србија не само да предњачи у региону, већ у одређеним областима бележи и боље резултате од појединих држава чланица Европске уније…“

На конференцији је присусвовало преко 500 гостију и званица, жене из политичког живота, одборнице, представнице привредних друштава, цивилних организација међу којима је била и председница Удружења предузетница Војводине, Светлана Чавић, која је за наш магазин поделила своје утиске са конференције: „Конференција је донела мишљење о женама из различитих држава, различитх не само по географском већ и културолошком смислу. Шта је оно што је заједничко за све говорнике, панелисте и друге званице? Унапредити положај жена у друштву, економски је подржати, мотивисати да се активно укључи у политички и друштвени живот. Водити рачуна о себи, свом здрављу пре свега, породици и истовремено градити каријеру није ни мало једноставно. Конференција је отворила другачији, рецимо иновативнији приступ будућности у оснаживању жена. Важно је да истакнем да само удружене можемо учинити ствари и дела која се тренутно чине немогућим. Посебан акценат је на економском оснаживању жена, што би требало да представавља прву карику у ланцу онога што намеравамо да побољшамо у будућности“- нагласила је председница Удружења.

Наша уредница, Нела Савић, рекла је да је конференција била прилика за синергију, размену мишљења, идеја и различитих позитивних искустава са представницима других држава, посебно се осврћући на речи министра спољних послова Мађарске Петера Сијартоа у којима говори о одлуци да имате дете, те да таква одлука не сме да вас доведе у мање повољну позицију у односу на ону уколико не донесете такву одлуку. „Желимо да се лишимо ситуација у којима одлука да ли да имате дете или не, јесте економска одлука, то не сме да се деси“, истакао је Сијарто. Истичући да је заиста економски моменат важан, ако не и најважнији када говоримо о томе да ли ћемо се одлучити на родитељство и да ли ћемо се задржати на једном детету, или ћемо имати више деце, Нела наглашава да би требало осмислити механизам где, као што је рекао господин Сијарто, доношење такве одлуке не сме бити условљено економским моментима. „Допада ми се што Мађарска, попут Србије, истиче значај породице у друштву. Сматрам да здраво друштво можемо имати само уколико су нам носиоци друштва, пре свега породица као стуб друштва, у сваком смислу те речи здрави, а опет стуб породице, жена, здрава, оснажена и јака. Квалитетно друштво подразумева квалитетне односе, квалитетне породице, мирољубиво друштво, које ће све своје разлике, сукобе и конфликте решавати путем дијалога, преговора, а онда и по потреби у поступку медијације. Економски моменат је важан, јер ћете врло често чути да су економски разлози главни када млади људи треба да донесу одлуку о родитељству. Ту видим кључну улогу државе у подстицању и развијању механизама који ће помоћи женама да се лакше одлуче за мајчинство. Друга важна ствар коју бих истакла јесте да је тај економски моменат веома битан када говоримо о оснаживању жена, јер само економски оснажена жена може бити носилац значајних позитивних промена у свом окружењу, друштву и шире.“ – рекла је Савићева и додала да бисмо могли преписати од Мађарске позитивну праксу у оснаживању породице самим тим и жена.

„Оно што ми се посебно допало јесте што су се кроз читаву конференцију прожимале речи, као што су снага, солидарност, сарадња, јединство и највише од свега као заговорника медијације, јесте истицање значаја разговора, дијалога, те позивање на дијалог свих актера друштва,. Медијација јесте култура дијалога, а порука са конференције је свакако јасна и мој утисак, сажета у једној реченици: оснажена жена – оснажено друштво. “ – закључила је Савићева

Наиме, на позив организатора Међународног сајма у Ирану и Амбасаде Ирана, наша уредница, Нела Савић, имаће привилегију да присуствује „Иран Експо 2025“, и буде један од четрдесетак чланова пословне делегације из Србије.

Иран Експо 2025, као највећи трговински догађај Ирана, у сарадњи и уз учешће Министарства индустрије, рударства и трговине, Министарства спољних послова, Организације за промоцију трговине Ирана и других владиних и приватних институција Ирана, пружа неупоредиву прилику за повезивање са глобалним тржиштима.

Међународни сајам у Техерану је препознат као један од најважнијих комерцијалних и културних центара у региону Блиског истока и сваке године угошћује компаније и посетиоце из целог света. Овај сајам игра важну улогу у развоју иранских трговинских и културних односа са другим земљама.

Како би ти односи били квалитетни, сврсисходни, на задовољство свих који учествују у преговорима, улога медијатора је, како рекоше организатори, веома значајна.

„Мало је рећи да сам почаствована и узбуђена. Ипак, оно што ме посебно радује јесте чињеница, да људи, посебно у пословном свету, препознају значај медијатора и њихову улогу, не само када дође до проблема, већ сматрају да су медијатори пожељни на почетку пословних преговора. То је управо оно за шта се залажем, да делујемо превентивно у свим могућим односима и ситуацијама, а када дође до конфликта да се увек определимо за мирно решавање спорова. Волела бих да људи могу да препознају моћ и могућности које медијација нуди, на свим животним пољима, па ево и у пословном свету. Верујем да све озбиљне компаније и организације у свом окружењу треба да имају или ангажују медијатора, те да имају и запослене медијаторе, како би се сви сукоби, интерни или екстерни, предупредили или мирним путем санирали. Жао ми је што доносиоци одлука у нашој земљи не препознају значај овог института, али се надам да ће се и код нас клима променити, те ће се мудро поступати кад су конфликти у питању. И у овој ситуацији, социјално друштвеној кризи, у којој се налазимо, дијалог и вештине медијатора би биле, сигурна сам, од велике помоћи“ – изјавила је Нела Савић.

Одговарајући на наша питања везано за припреме за Техеран, напоменула је да је сам процес регистрације и добијања визе, за многе учеснике био захтеван, али да је око 40 људи успешно успело да заврши процес регистрације и селекције те добијања визе и да ће представљати нашу пословну делегацију у Ирану.

Данас, 28.04. званично је отворен Иран Ехпо 2025. Свечану церемонију отворио је председник Ирана Махмуд Пезешкијан.

„На уласку у Ехпо морали смо да предамо телефоне и све ствари које смо имали са собом, дословно све, а након церемоније исте су биле враћене и могли смо слободно наставити посету сајму. Преко 800 највећих иранских компанија излаже на сајму, а око 2500 људи из целог света су гости Ехпоа. Иранска влада покрива трошкове свих чланова делегација и већина нас уважава ВИП статус. Први дан сајма нам је био веома успешан, а исто очекујемо и у наредним данима,“ поручила је Нела и обећала да ће нам се јавити из Техерана и у наредним данима уколико буде у могућности, али да нас по повратку очекује опширнији извештај са Иран Експо-а 2025. Добили смо и неке фотографије које делимо са вама као и слике из званичног каталога Иран Експо 2025.

Срећан и успешан боравак нашој делегацији жели Медијатор магазин.

Управо овом важном темом, која се тиче остваривања права  вулнерабилних група, али и одговорима на питања: шта подразумева бесплатна правна подршка?,  ко су корисници а ко пружаоци бесплатне правне подршке?, ко су медијатори и која је улога јавних бележника у процесу остваривања права на БПП (бесплатну правну помоћ и подршку), као и другим питањима, бави се  удружењe грађана “Волонтери Качарево” из Качарева, кроз пројекат „…Бесплатна правна подршка за вулнерабилне групе”, који ће уз подршку града Панчева, односно Секретаријата за јавне службе и социјална питања Градске управе Панчево, a у сарадњи са партнерским организацијама УГ “Медијатори Крушевца” и УГ “Ибинам”, реализовати до краја године.

Уговор о суфинансирању пројекта потписан је 10. октобра у Градској управи Панчевиу.

На идеју за овај пројекат дошли су, како су нам рекли у УГ „Волонтери Качарево“, јер велики број оних којима је новчана социјална помоћ неопходна не остварују то право због, њима, неприхватљиве процедуре. Нарочито када говоримо о утуживању корисника ради остваривања права на социјалну помоћ.

“Наиме, приликом признавања права на новчану социјалну помоћ неопходно је да радно неспособна лица (деца и стари) туже сроднике да им помогну у издржавању. До сада се ово утуживање одвијало на суду. Старо лице, које нема средства за живот, мора да тужи суду рођену децу за помоћ у издржавању и задовољавању основних животних потреба, што је заиста нехуман поступак. Многи су због тога одустајали јер им је било испод части да подносе тужбу рођеној деци. Сада имамо могућност да споразумом у поступку медијације решавамо такве предмете, што је хуманији поступак, бржи и за кориснике бесплатан.  Закон о бесплатној правној помоћи постоји од 2019. године а ни један случај бесплатне правне подршке није евидентиран у Панчеву” , рекла је Савићева, кооснивач Удружења и навела да су различити разлози за то, а неки од њих су „..недовољно познавање могућности које Закон о БПП пружа, недовољна информисаност и грађана и запослених у ЈЛС, као и у системима социјалне заштите, али и недовољна информисаност пружаоца БПП,  међу првима, медијатора, правника, цивилних организација,  јавних бележника и факултета. Желела бих да се захвалим Секретаријату за јавну службу и социјална питања града Панчева, који је препознао важност ове теме те у значајном делу подржао наш пројекат. Врло је важно да постоји интеракција између свих актера локалне заједнице, како бисмо заједно олакшали доступност правди и услугама свим актерима у локалној заједници, нарочито онима којима је помоћ најнеопходнија, Град Панчево би требало да буде други град у Србији који је применио могућности које нам Закон о бесплатној правној помоћи и подршци пружа, те иновативно приступа решавању наведених проблема. До сада, једино, у Крушевцу имамо забележену праксу пружања бесплатне правне подршке, те ће запослени у Канцеларији за пружање БПП у Панчеву, у Центру за социјални рад и запослени у системима социјалне заштите у Панчеву, као и медијатори, судије, адвокати правници, јавни бележници, цивилне организације и корисници новчане социјалне помоћи, из прве руке имати прилику да чују како се овај закон може применити у пракси, јер су партнери на пројекту удружења која су на неки начин оживела и имплементирала ЗБПП, пре свега УГ „Медијатори Крушевца“, а стручни сарадници долазе баш из система социјалне заштите а као лиценцирани медијатори…“

 “Пројекат је управо из тога разлога од изузетног значаја јер се бави правима најрањивијих категорија друштва, те социјалном инклузијом, укључивањем свих у процесу реализације бесплатне правне подршке, запослених у ЈЛС, запослених у центру за социјални рад и системима социјалне заштите, пружалаца бесплатне правне подршке:  медијатора, јавних бележника, правника, адвоката, цивилних организација и факултета. Осим правилне и потпуне примене Закона о БПП, социјалне инклузије,  пројекат има и низ специфичних циљева као што су:  подизање капацитета организације, информисаност интересних група (усвајање нових знања и вештина), унапређење и јачање професионалних компетенција запослених у локалној самоуправи, системима социјалне заштите и пружаоца бесплатне правне подршке (обученост и оспособљеност запослених и учесника у поступку пружања БПП)  кроз стручно усавршавање, увођење иновативних услуга и унапређење постојећих у систему социјалне заштите, промоција мирног решавања спорова – медијације (Закон о посредовању у решавању спорова), унапређење међусекторске сарадње у локалној самоуправи, унапређење сарадње партнерских организација итд.

 “Оно што бих желела да нагласим је да ће кроз активности које будемо спроводили, интересне групе,  имати прилику да по први пут чују о бесплатној правној подршци, не помоћи, већ подршци и да сви који буду прошли заједно с нама кроз те активности, пре свега мислим на обуке које смо припремили за запослене у ЈЛС, центру за социјални рад и системима социјалне заштите као и за пружаоце БПП, односно медијаторе и јавне бележнике те запослене у канцеларији за пружање БПП, организације цивилног друштва и факултете, знаће да препознају своју улогу у том процесу пружања бесплатне правне подршке. Вероватно ће многи први пут чути и за процес медијације, а нарочито примени медијације у системима социјалне заштите односно у центру за социјални рад. Биће ово једно веома корисно искуство, са усвајањем нових вештина и знања за све учеснике у пројекту. Овом приликом бих позвала све интересне групе,  цивилне организације које се баве правима људи, запослене у Канцеларијама за пружање бесплатне правне помоћи, оне који се баве социјалном заштитом и остваривањем права на социјалну заштиту, правнике, адвокате, јавне бележнике и посебно медијаторе, као и факултете да прођу бесплатну обуку стручног усавршавања и обучавања, те  јасно препознају своју улогу у пружању бесплатне правне подршке. Све информације у вези пројекта и бесплатних обука, можете добити путем мејла volonterikacarevo@gmail.com”, нагласила је Нела Савић.

Чланак објављен у оквиру пројекта УГ „Волонтери Качарево“ – „… – Бесплатна правна подршка за вулнерабилне групе“ уз подршку Секретаријата за јавну службу и социјална питања града Панчева

А кад би само знали, колико љубави у једној жени може бити према фудбалу!

Скоро сам премештала неке старе кутије из шупе. Једна ми привуче пажњу те почех да је претресам. Бујица сећања почела је да навире. Многа бејаху са сетом, нарочито због тренутне ситуације и помисли шта би било да је све било како сам планирала.

Роковник. Прва страница пише: СВЕТСКО ПРВЕНСТВО У ФУДБАЛУ 1998. година.

Свака страница испуњена са учесницима, паровима, резултатима, именима играча који су постигли голове. Обојено розе и зеленим фломастерима, што је битно да се истакне. Сетих се и Шпанца Раула (иначе се не могу похвалити памћењем). Црн маркантан Шпанац, миљеник ондашње светске фудбалске публике (нарочито женске). Све у свему да скратим јер ускоро почиње утакмица (то је разлог што реших да напишем овај чланак) између Аргентине и Хрватске. Други разлог због ког пишем овај чланак јесте што сам (нисам сигурна да ли пре или после тог првенства) у Фудбалском савезу Војводине, прошла обуку и положила за фудбалског судију. Нисам била једина девојка тада, била је и колегиница Ивана (не сећам се презимена), која је радила као спортски новинар за редакцију „Дневник“ -а (ако неко има неку информацију о њој нек ми се јави на редакцију redakcija.posrednik@gmail.com), нас две, девојке, раме уз раме са сјајним момцима. Била је то добра класа. Ееее, сад гледам, после 22 године, како женске судије суде на Светском првенству и питам се… На моју жалост здравствена ситуација ми није дозволила да наставим даље (а можда је и разочарање што се у фудбал увукла мафија, тe спорт није више био чист спорт, допринело умањењу ентузијазма). Сад се питам да ли сам могла то све некако превазићи?. Остале су успомене: црвени и жути картони у омоту на ком пше ФИФА, показница, роковници са исписаним страницама што правила, што тимова, играча, утакмица,…

Високо треће место за Хрватску било је тада. Рекох, све ме подсећа од првог дана на ту годину. Не могу тачно да се сетим, али било је веома узбудљиво у полуфиналу и финалу и те 1998.

И овај пут репрезентација Хрватске игра сјајан фудбал (и наши момци су добро се борили, и за неке од њих посебне похвале, нарочито Павловића и голмана Савића). То што је Хрватска, репрезентацију Бразила победила и елиминисала с такмичења, посебно ме је усрећило, те сам се знала нашалити: како нико није српску репрезентацију боље осветио од хрватске репрезентације. Разумемо ми сви да је Бразил Бразил и Аргентина Аргентина, и да показују и технику и уиграност, али не могу да се отргнем утиску да су велики фолиранти и да играју „прљав“ фудбал (можда због свих оних „падања“, изнуђивања фаула, не знам), због чега ми је посебно драго што их је репрезентација Хрватске победила. Искрено се надам да ће то бити случај и са Аргентином и да ће се репрезентација Хрватске наћи у финалу и овај пут освојити Светско првенство у фудбалу Катар 2022.

Замислите!, у земљи Србији, пре 22 године је било женских фудбалских судија и сад реците зар нисмо умногоме испред времена, а што би наш нови министар привреде, Раде Баста, рекао, а и ова чињеница (да смо пре више од 20 година имали женских фудбалских судија, и чињеница да су жене судиле на овом Светском првенству у фудбалу (и то веома добро одрадиле)) то потврђује: „Жене су закон“! Сад одох да уживам у фудбалу, а надам се ускоро да ћу се некако поново активирати у том спорту.

А да, и сви спорови у фудбалу, спорту уопште, могу се и пожељно је решавати их у поступку медијације. Зашто? Спорови и сукоби који се решавају у поступку медијације штеде све ресурсе (новац, време…), чувају корпоративни имиџ клуба, спортске организације, играча, свих учесника у процесу (јер је медијација је, за разлику од суда тајни и поверљив поступак), унапређује односе… Дакле, мудри лидери и мудри људи, сукобе решавају у поступку медијације. За више информација о медијацији или за бесплатне консултације о вашем спору можете добити путем мејла: redakcija.posrednik@gmail.com. Жене су закон и медијација је закон!

Ваш бивши фудбалски судија,

Нела Савић

Међу награђенима су истакнуте личности не само из света привреде, правних и друштвено хуманистичких наука, већ и спортског, културног и политичког миљеа, међу којима је и легенда југословенског фудбала, Ненад Бјековић.

Једна од награда која се додељује јесте и награда за инклузивну идеју и иницијативу. Ово веома важно признање припало је народном посланику, председнику посланичке групе ПУПС – Солидарност и правда, Стефану Кркобабићу.

Сузе у очима присутних биле су у моменту када се на великом платну појавила слика, истакнуте, преминуле књижевнице, Исидоре Бјелице, којој је Награда за животно дело постхумно додељена, а примила ју је њена ћерка. Награду Исидориној ћерки, Вили, уручио је Стефан Кркобабић, народни посланик.

Из области безбедности награда је додељена првом човеку Министарства унутрашњих послова, Александру Вулину.

Честитке на организацији „Lawlife“ порталу, главном и одговорном уреднику Милану Чукићу и Правној комори, али искрене честитке и свима који су награђени. Ускоро опширнији извештај са церемоније.

Како су саопштили председници и чланови жирија, награда за књижевност и преводно стваралаштво додељује се Владимиру Д. Јанковићу https://posrednik.org/vladimir-d-jankovic-beograd-1968/ .

За позоришно стваралаштво Нади Шаргин, за ликовно и примењено стваралаштво, визуелне и проширене медије Александру Цветковићу, за музику и музичко-сценско стваралаштво др Маји Смиљанић Радић, за друштвене и хуманистичке науке проф. др Радошу Љушићу, за природне и техничке науке проф. др Драгану Милићеву, за проналазаштво Александру Марковићу, за изузетно дело које представља допринос развоју медицине проф. др Драгану Машуловићу, проф. др Ружи Стевић, проф. др Зорици Милошевић и проф. др Драгану Сагићу, за рад или резултате изузетне вредности појединца којима је дао значајан допринос развоју и унапређењу медицине Ковид болници Батајница Универзитетског клиничког центра Србије, са проф. др Татјаном Аџић Вукичевић на челу, док је награду за архитектуру и урбанизам добио Владимир Лојаница. 

Награда града Београда за пољопривреду додељује се породичном пољопривредном газдинству Михаља Павела Давида из Бољевaца, општина Сурчин, за новинарство Ненаду Камиџорцу, за образовање др Златку Грушановићу и за спорт Милици Мандић. Награда града Београда за заштиту животне средине додељује се Ђорђу Билинцу, Горану Велиновом, Петру Величковићу, Славиши Видаковићу, Марку Вукичевићу, Стефану Ђуришићу, Мирославу Живковићу, Илији Илићу, Јанку Максимовићу, Марку Максимовићу, Драгану Мијушковићу, Николи Мијушковићу, Игору Праизовићу, Александру Сандићу, Нади Сарић Велинов, Дејану Станковићу, Миловану Тодоровићу, Милану Томашевићу, Небојши Чавићу и Немањи Шурлан.  

За дугогодишњи рад и трајан допринос развоју града Београда награда је припала Новаку Ђоковићу. Специјално признање за изузетан допринос у реализацији догађаја од значаја за Град Београд добио је Михаило Јовановић. Награда града Београда за стваралаштво младих у области науке за 2021. годину додељује се Николи Теомировићу. Награда града Београда „Светислав Стојановић” додељује се Ватрогасно-спасилачкој бригади Београд и појединцу Дарку Цветићу. 

За области филмско и радио-телевизијско стваралаштво за 2021. годину, као и за стваралаштво младих у области уметности није било кандидата који су испуњавали услове, а награда за херојско дело није додељена. 

Никола Никодијевић је на крају седнице, у име Скупштине Града Београда, упутио честитке добитницима награда, а комисијама захвалио на марљивом и преданом раду. 

Свечана додела Награде града Београда биће одржана 19. априла, наводи се у саопштењу објављеном на сајту београд.рс

Свима који су номиновани, а посебно проглашени за најбоље међу изузетнима, Медијатор упућује искрене честитке.

Искрене, посебне честитке и нашој уредници Нели Савић https://posrednik.org/nela-savic/ , која се нашла на листи номинованих у друштву изузетних, и Владимиру Д. Јанковићу, овогодишњем лауреату.

До следеће године и нове номинације, читајте Медијатор.

Велика част нам је што се међу кандидатима за награду у области новинарства, нашла и наша уредница, Нела Савић, која је номинована управо за „оснивање, организовање, издавање и уређивање специјализоване публикације „Медијатор” и уређивање интернет медија „Медијатор магазин”. “ – како се наводи у листи, али и колега Владимир Д. Јанковић, област књижевност и преводно стваралаштво – за превод књиге „Повести о Берену и Лyтијени“ Џ.Р.Р. Толкин

https://posrednik.org/nela-savic/

https://posrednik.org/vladimir-d-jankovic-beograd-1968/

Разлог оснивања магазина, како сама Нела каже, најбоље се описује цитатом Мартина Лутера Кинга: „НА КРАЈУ, НАША ГЕНЕРАЦИЈА НЕЋЕ ТОЛИКО ДА ПЛАЧЕ ЗБОГ ЗЛОДЕЛА ГЛУПИХ И ЗЛИХ ЉУДИ, КОЛИКО ЗБОГ ЗАСТРАШУЈУЋЕГ ЋУТАЊА ПАМЕТНИХ И ДОБРИХ“.

И ЗАТО НЕКА ПАМЕТНИ И ДОБРИ ПРОГОВОРЕ ДА БИ ГЕНЕРАЦИЈАМА ЗА НАМА ОСТАВИЛИ БОЉИ СВЕТ!

Магазин Медијатор је настао у време пандемије КОВИД-19, из потребе да се шира јавност информише о медијацији и свим њеним предностима. „Увек је право време да се учини права ствар“ – Мартин Лутер Кинг. Мисија магазина је разбијање предрасуда и пружање веродостојних информација грађанству и стручној јавности о медијацији, а све с циљем стварања медијаторског друштва. Тежи се свету у ком се сви труде да буду медијатори, било где и било кад, свету у ком се сваки сукоб решава дијалогом или у процесу медијације. Идеја је повезати све медијаторе и организације од интереса, како би заједничким снагама учествовали у креирању новог, мирољубивијег и хуманијег друштва – друштва медијације. Магазин је место свих медијатора, добрих, хуманих људи, филантропа, миротвораца. Место где медијатори, стручна јавност и грађани, сви који су били корисници медијације, могу да деле и размењују знања и искуства, место где учимо једни од других, учимо се култури дијалога, разумевању толеранцији и једнаким правима за све, без обзира у ком делу планете се налазимо.

Поред Неле Савић, из области новинарства кандидовани су и Ненад Камиџорац – за неговање традиционалне музике и чување сећања на угледне београдске уметнике и друге ауторе песама
похрањених у Фонотеци Радио Београда. У „Музичкој плетеници”, Камиџорац суверено објашњава наше музичко наслеђе и, зналачки вођеним интервјуима и етномузиколошким анализама, баца ново светло на музичке легенде прошлог века и традицију Србије и региона; Бранислава Брана Милунов – за објављивање фељтона „Слушате сада Студио Б” у 52 наставка у дневном листу „Данас”. Фељтон обухвата период од оснивања радија Студио Б 1970. до почетка рада НТВ Студио Б 1990. године и Ана Стеља – за пројекат покретања електронског часописа за сатиру „Оксиморон”.

Одлуком Скупштине града Београда највише признање града Београда, од прошле године, носи име “Награда града Београда – деспот Стефан Лазаревић”. Будући добитници најважнијег признања нашег града осим Повеље добијаће и статуу деспота Стефана Лазаревића коју је израдио наш академски вајар Светомир Арсић Басара. Изглед статуе идентичан је изгледу споменика деспоту Стефану Лазаревићу који је откривен 19. априла 2021. у оквиру манифестације “Дани Београда”.

Од редакције Медијатор-а искрене честитке свим номинованим кандидатима за награду деспота Стефана Лазаревића.

Листу номинованих кандидата из свих области можете преузети овде: https://www.beograd.rs/images/file/5fd75cc77fdbfead0d3cac31ebc1440e_6274709841.pdf

И питах дете своје: Лана, јел знаш Балашевић Ђорђе ко је? Рече: “ Знам. Од чега је умро?“
Рекох јој да не знам, ал да сумњам. Можда је све неозбиљно схватио, можда је зато касно отишао и није се више вратио.
А вратиће се Ђоле, и онима који га не воле и који га воле, јер пловити се мора, преко брда и преко гора.
Ево, већ вечерас поново ћеш причати причу за генерације све.
А ја те нешто волела нисам…
А марим и не могу да се манем, и не могу да станем. Бујица из мене креће јер ово ће бити, у Новом Саду, твоје вече. Твоје последње вече…

А нисам те нешто волела баш, и нервирала се кад почнеш о народу да причаш, знаш?
Ал песме твоје, заденула сам за срце моје.
Те речи, стихови ти, живот у трену описан ми би.
Био си део, добар део, живота мог и онда кад бежах од размишљања твог. И сад побегла бих да могу, ал не знам куд, смета ми смрт твоја, смета и боли и чуду се чудим, болу у души, и ова суза и јецај ме гуши…
А нисам те волела знај, само, само тешко ми пада крај.
Тешко ми је што нисам имала прилику да ти то лично кажем, тешко ми је што си отишао… и као да знам: ниси ништа од овог озбиљно схватио, и већ си можда нове стихове писао, ал нагло би прекинута твоја мисао. Отишао си данас и ниси се вратио.

Толико тога си могао још да даш.
А нисам те нешто волела баш…
Како бих неправедна била, када бих ти квалитет оспорила. Размишљам о клинцима новим, да ли ће њихове животе обележити уметници као што ти беше? Да ли ће, као ми, бити те среће?
Волеле су те све генерације и све нације
А ја те нешто нисам волела знај,
само ми је жао што је крај.

А толико тога си могао новим клинцима да даш.
А ја те нисам волела баш.

Нела Савић

НЕПРАВДА

Зовем се неправда. Добро ме знаш.
Мимогред мене прођеш жмурећи,
Кад схватиш,
да твоју кожу нећу опећи.

Лицемерно ме мрзиш.
Осим, када покуцам на врата некоме
Ко ти и није баш симпатичан.
Тад’ се веселиш.

Несвесно гајиш у себи сене.
А оне знају:
Ако ниси против мене
Онда си за мене.

И нисам сама!
Са мном су пакост, беда и лаж;
Издаја, крађа,
Превара, свађа,
Насиље, пропаст… Има нас, баш!

И не знам што се отимаш
и буниш,
Када у свом походу умарширамо и у твој дом.

Када смо ходили комшији твом
Био си незаинтересован.
Гледао си „своја“ посла.

Хајде бар једном
Буди човек,
Па, када слетимо и у твоје гнездо,
Ћути! Трпи!
Не тражи спас!

Ако ниси против нас,
Онда си за нас!

Срђан Ристић

НИСАМ ИМАЛА КАД

Знам шта је! Нисам одболовала.
Нисам могла, нисам имала кад, нисам смела болу да се препустим тад.
Знам сад шта је. Нисам одболовала, јер сам морала да идем даље.
Није ни много година прошло, тек која а преживела сам не један већ сто и један пад.

Не, нисам имала кад.
А сад се питам шта ми је?! Стигне ме с времена на време, та закопана и скривена бол, то тешко моје бреме. Ни отплакала нисам, ни одболовала, а сад се питам шта ми је.
Не, нисам имала кад.

Сетим се ненамерно и заболи, ах, заболи као да је сад, а ја нисам одболовала јер нисам имала кад!

И ухватим себе како ми сузе крену саме, а питам се што?! А оне крећу из прошлости, из дубоке таме од бола саткане, потиснуте, скривене, мени знане. Издаје и преваре тешко свариве, нисам одболовала, јер нисам имала кад. А боли, боли као да је сад!!!

И сетим се и буде ми мене жао, ал‚ и даље немам кад. Само из мене излети, понекад, тону тешка, сета, као на пример сад, али да болујем и препустим се болу и даље немам кад.

Нела Савић