Podeliću svoje utiske o obukama u organizaciji: Udruženja „Medijatori Kruševca“ i svemu što je uticalo da moja ljubav u oblasti MEDIJACIJE raste iz dana u dan.

S obzirom da sam nakon završene osnovne obuke u organizaciji Fakulteta političkih nauka,  želela da se dalje kvalitetno i kontinuirano  edukujem i proširim svoja znanja, krenula sam sa proverom svih licenciranih predavača sa zvaničnog sajta Ministarstva pravde. Bilo ih je oko 30-ak ali nakon manjeg istraživanja,  nije bilo teško svesti ih na 5 koji su po mom mišljenju pružali kvalitetna predavanja i dobru edukaciju. Ono što me je vodilo prilikom izbora, bila je najpre mogućnost izgradnje u pravcu u kome sam želela da idem kao profesionalac. Moja istraživanja su se bazirala na  biografijama predavača, poseti sajtovima ukoliko su ih imali i  društvenim mrežama u kojima smo svi negde uplovili, kao najlakše sredstvo za dobijanje neke opšte slike o kvalitetu predavanja i temama koje su obrađivali. Nakon nekog vremena imala sam  bolju uvid u ono šta bih dobila za uložen novac.

Zaključak je da stanovništvo u velikoj meri nije edukovano na pravi načini u vezi odgovora na pitanja: šta se dobija medijacijom, koje su njene prednosti, trajanje, cena…? I sve ono što joj daje prednost u odnosu na sudski postupak, još uvek je nedovoljno rečeno za javnost. 

Pomenuću i predstavu sa tematikom medijacije pod nazivom: „Deca su naše ogledalo„, koja je rađena u saradnji sa udruženjem Medijatori Kruševca i koja je takođe predstavljena u Magazinu Medijator. Lično, meni je predstava pokazala nešto više, a to je ogroman rad i trud na celoj priči vezanoj za medijaciju ali i

Tako je krenuo moj najveći put edukacije koji se nije završio na jednom predavanju već i danas traje, bez da me neko vuče za rukav i gura u nešto u šta nisam sigurna, jer ovog puta to zaista jesam. I kao što uvek biva, da ko traži nadje i ko kuca njemu se vrata sama otvaraju, tako sam nakon mesec dana dobrog „istraživanja tržišta“, došla do saznanja da počinje edukacija u organizaciji:  „Udruženja Medijatori Kruševca“ na temu „Medijacija u vršnjačkim sukobima„. U  srcu i u glavi čulo se veliko BINGOOO. Znala sam da je to put gde ću moći da se vremenom izgradim u velikog profesionalca i nekog, ko će u svom gradu postati sinonim za dobrog i uspešnog medijatora. 

Prijavila sam se na edukaciju, ali ne zbog prikupljanja bodova za obnovu licence jer sam dovoljan broj već imala, nego zbog osećaja koji me nije prevario. Tako je početkom  2023-e krenulo moje prvo druženje, oduševljenje, veliki broj pitanja i dobijenih odgovora. Sve ono što sam razumela bez da ponavljam više puta, bilo je rečeno, zapamćeno i upijeno. Nakon trodnevne obuke osetila sam sreću jer je TO BILO TO. Moj BINGO sa početka priče.

I kako su čudni putevi Gospodnji, tako je i mene put naveo ni manje ni više direktno u Kruševac, na divan osmeh i zagrljaj od strane Jelice Milosavljević, jednog od najvećih boraca u oblasti medijacije na prostorima Srbije. Naš prvi susret „oči u oči“ pokazao je mnogo toga. Osetila sam da mogu da joj verujem, a poverenje u nešto što radite, jeste veoma bitna stavka, jer znate da kad bilo šta „zapne“, imate na koga da se oslonite.

I tada sam znala kao što i sada znam da će ovo biti velika i moćna priča jer se upravo „rađa“ tim ljudi koji imaju viziju, snagu i  znanje koje se stiče dok si živ. I više od svega, odličan temelj koji je bitan, a naši predavači  temelj imaju kroz dugogodišnji rad od samog početka ponovnog uvođenja medijacije kroz zakonsku regulativu republike Srbije koja je krenula 2004-e godine. Nakon toga, 2008-e Ministarstvo pravde je  formiralo prvu radnu grupu za izradu zakona o Medijaciji, koji je izrađen 2014-e i koji je od 2015-e počeo sa primenom. 

Da se vratim na suštinu.

Nakon prve edukacije, slagala sam misli danima i došla do zaključka da u celoj priči postoji jedan veliki biser: veliki predavač, profesor, NLP trener, medijator: Kata Vuletić. Stroga u komentarima, ali svaka joj je na mestu (ka u Njegoša), pa „nema ljutiš“. Od nje smo čuli najpre izuzetno predavanje sa konkretnim primerima iz prakse, ali i dobronamerne kritike i sugestije onda kada smo mi imali svoje uloge. Pišem iz svog ugla, ali verujem da smo svi jedva čekali te njene komentare. Upravo tog najstrožijeg, vremenom najviše zavolite, jer vas on najviše i nauči. Sve u svemu, u ovoj priči postojao je „dobar i loš policajac“, ali svakako je ovo tim koji vas najviše, toplinom sa jedne i strogoćom sa druge strane, pripremi za dalje  na jednom dugačkom putu. Njih dve su kao tim, dale ono što ostaje duboko urezano u mislima svakog od nas. Tražile su interakciju i razmišljanje, davale su primere iz života i prakse i na taj način nas terale da pomeramo granice svojih misli i širimo sopstvene vidike. Ceo rad je doveo do toga da počinjemo sami da dajemo ideje i predloge za ono što nas dalje bude čekalo. A čekalo je i čeka nas mnogo toga, jer shvatiš da si na početku puta sa timom koji pokreće lavinu nečega što treba utemeljiti u sistem pravosuđa za neka buduća pokolenja. 

Divno je biti deo priče na čelu sa ovakvim ljudima i hvala Bogu da je tako.

Medijator:

Dipl. pravnik Danijela Vasiljević, Niš. 

Pristup postupcima izdržavanja dece utvrđenim Konvencijom je besplatan. Postupci pokrenuti
prema Haškim konvencijama za zaštitu dece odnose se na decu do 16 godina.
Kada je dete ugroženo u drugoj zemlji, tada obe zemlje imaju odgovornost da ostvare najbolje
interese deteta, kako zemlje porekla tako i zemlje prebivališta.

Istovremeno, u cilju postizanja najboljeg interesa deteta, može se koristiti i medijacija. U takvim slučajevima, sudija koji odlučuje o povratku ili nepovratu deteta u zemlju uobičajenog boravišta je u najboljoj poziciji da strankama preporuči medijaciju. Sudije treba da budu svesne činjenice da će zakonska odluka o pitanju povratka ili nepovratka samo dati rešenje za ovo važno pitanje, ali neće rešiti druge
ozbiljne probleme sa kojima se roditelji suočavaju. U procesu medijacije, medijator može vešto
da usmerava roditelje da reše određene probleme dogovorom/pregovorom. Stručni radnici u
centrima za socijalni rad takođe mogu uputiti stranke na prekograničnu porodičnu medijaciju.
Trebalo bi da budu informisani o postupku medijacije kako bi se stranke koje se nalaze u
prekograničnom porodičnom sporu koji pogađa njihovu decu ohrabrile da pronađu rešenje
sporazumno putem medijacije.
U slučajevima otmice deteta od strane jednog roditelja, odnosno kada je dete nezakonito
odvedeno u drugu državu, u postupku medijacije prvo se pregovara o vraćanju ili nepovratu
deteta u zemlju u kojoj je prethodno živelo. Ako se roditelji slažu oko ovog osnovnog pitanja,
onda mogu pristupiti rešavanju drugih srodnih pitanja (pitanja u vezi sa mestom stanovanja
deteta, preseljenjem, starateljstvom nad detetom, dogovorom o dugoročnim planovima za život
deteta sa jednim ili oba roditelja, izdržavanjem i uspostavljanjem kontakata deteta sa roditeljem
sa kojim ne živi, u vezi održavanja redovnog kontakta, pitanja vezana za odmore, putovanja, finansijska pitanja, obrazovanje, versko i kulturno (dvojezično) vaspitanje, izdržavanje i druga aktuelna pitanja).
Medijacija je miran način rešavanja sporova putem pregovora. Omogućava stranama koje su
u sporu da se približe tački kada same počnu da pregovaraju i pronađu zajedničko rešenje, koje
je prihvatljivo za obe strane i podjednako je u interesu obe strane, posebno u najboljem interesu
deteta. Danas je evidentna šira primena medijacije u različitim vrstama sporova, tako da se
metode medijacije u različitim oblastima delimično razlikuju.
Medijacija u međunarodnim porodičnim sporovima je specifična, jer primena medijacije ima niz
izazova kao što su:
– Utvrđivanje sudske nadležnosti – koja se utvrđuje prema uobičajenom mestu prebivališta
deteta sa jednim roditeljem. Ako dođe do promene mesta stalnog boravka deteta, onda se to
uređuje po zakonu države novog prebivališta. U slučajevima međunarodne otmice deteta, organi
države potpisnice u kojoj je dete imalo prebivalište neposredno pre protivpravnog udaljenja ili
zadržavanja, zadržavaju nadležnost za mere za zaštitu ličnosti i imovine deteta;

• Pravna sprovodljivost postignutog sporazuma – s obzirom da se radi o postupku koji se vodi
  između država sa različitim pravnim sistemima, izvršivost postignutog sporazuma mora biti
  obezbeđena u svim zemljama potpisnicama Konvencije;
• Upotreba jezika komunikacije – medijator mora da zna jezik obe strane ili da vlada jezikom
  koji obe strane koriste u postupku. Najviše se koristi engleski jezik ili službeni jezik zemalja
  uključenih u postupak;
• Potreba za medijatorima specijalizovanim za međunarodne sporove, kao i za porodične
  sporove;
  Primena međunarodne medijacije ima i druge izazove kao što su različita kultura i geografska
  udaljenost, visina troškova za strane, otvorenost granica država, država koje su u sukobu sa
  drugim državama, što se mora uzeti u obzir prilikom određivanja metodologije medijacije. U
  takvim slučajevima zgodno je koristiti savremeni način onlajn komunikacije, preko
  komunikacionih platformi dostupnih svim zainteresovanim stranama.
  Istovremeno, države treba da usaglase stavove u vezi sa uključivanjem deteta u postupak
  medijacije, koji je u pojedinim državama obavezan prema Konvenciji o pravima deteta.
  Upotreba medijacije je korisna jer je to brz i fleksibilan postupak, ekonomičan u smislu troškova,
  strane mogu da izraze svoje emocije i lične potrebe, potrebe svog deteta i postiže se deeskalacija
  sukoba. Omogućava se strankama u postupku da iznađu rešenje koje je prilagođeno njihovim
  specifičnim potrebama, nameće im se odgovornost za donošenje odluke, a istovremeno se
  uspostavlja komunikacija, praksa za buduću saradnju i intenzitet sukoba između stranke se
  smanjuje. U nastavku su pravi primeri iz prakse porodičnih sporova koji su pogodni za rešavanje
  medijacijom:

1. Bračni par dolazi iz različitih zemalja (potpisnica Haške konvencije), oboje rade u svojoj
   zemlji, imaju jedno zajedničko dete školskog uzrasta koje živi sa majkom. Otac živi u Severnoj
   Makedoniji, a letovanje provodi sa suprugom i detetom (u zemlji u kojoj živi majka i dete B).
   Otac odvodi dete bez majke u Severnu Makedoniju pod izgovorom da se viđa sa rodbinom,
   zatim prekida svaki kontakt sa suprugom, podnosi zahtev za razvod i upisuje dete da nastavi
   školovanje u Severnoj Makedoniji. Kada majka dođe u Severnu Makedoniju, dete viđa samo u
   prisustvu oca iz razloga što otac želi da spreči dete da se vrati majci, a zatim zabrani detetu da se
   viđa sa majkom.
2. Državljanka Severne Makedonije stupa u brak sa državljaninom zemlje B, u braku
   je rođeno dvoje dece. Zbog nefunkcionalnog braka, majka se plaši da pokrene postupak razvoda
   u državi B, verujući da će država B voditi računa o pravima svog državljanina. Sa decom dolazi
   u Severnu Makedoniju pod izgovorom da posećuje rodbinu, gde pokreće brakorazvodni
   postupak, a sa suprugom prekida kontakt i zabranjuje mu da viđa maloletnu decu, jer se plaši da
   će otac oteti decu i vratiti u državu B.

Kao što smo već spomenuli:

Upotreba medijacije je korisna jer je to brz i fleksibilan postupak, ekonomičan u smislu troškova,
strane mogu da izraze svoje emocije i lične potrebe, potrebe svog deteta i postiže se deeskalacija
sukoba. Omogućava se strankama u postupku da iznađu rešenje koje je prilagođeno njihovim
specifičnim potrebama, nameće im se odgovornost za donošenje odluke, a istovremeno se
uspostavlja komunikacija, praksa za buduću saradnju i intenzitet sukoba između stranke se
smanjuje, te preobražava u buduću saradnju, u cilju zadovoljenja potreba i interesa dece, što bi svakom roditelju trebalo da je najvažnije.

УВОД

У Републици Словенији је медијација углавном развијена међу врстама алтернативног решавања спорова (у даљем тексту: АДР). У Словенију су га увеле судије, а углавном се одвија по програмима приложеним суду од 2001. године2. Ово подручје регулише Закон о алтернативном правном решавању спорова3 (усвојен 2009. године) и, Словенија као члан ЕУ, Директива 2008/52 / ЕЦ Европског парламента и Савета (Л. 136/3) о одређеним аспектима посредовања у грађанским и трговинским стварима, усклађена са словеначким  законом путем Закона о посредовању у грађанским и привредним стварима 4. На овај начин, медијација је постала ефикасна врста алтернативног решавања спорова на суду 5. Од 2009. године постоји одељење  АДР 6 при Апелационом суду у Љубљани, што значи да овај суд одаје посебно признање АДР-у. Било је много разлога за спровођење медијације као судског поступка, међу којима је решавање судских кашњења 7. Али  све их је мање; у потпуности су решени на неким судовим 8.

Увод звучи  скоро  идилично. С обзиром на ово, могло би се претпоставити да су људи задовољни радом судија, адвоката, државних бранитеља, тужилаца и нотара, именујући само каријере правника као јавних  званичника  или на било који други начин повезаних  са функционисањем државе. Ипак, статистика показује да то није случај. У анкетама, јавно мњење показује ниско поверење људи у судове. 9

Ми правници смо, такође,  изузетно незадовољни радом и  тренутним стањем 10. Неке колеге судије такође сматрају да су разлози за ово ниско мишљење  јавног мњења увођење АДР-а, мишљења политичара о судској администрацији и медијима. Према њиховом мишљењу, законодавци би требало чак да пооштре процедурална правила и да захтевају већу дисциплину од странака и адвоката11, и верују да АДР смањује углед суда, зато што судија није конобар који својим странкама нуди јеловник, већ извршава судску власт.

Разлог за мањи број судских  расправа  није у мањем броју спорова у нашем друштву или у њиховом решавању на пријатељски начин. Нажалост, број спорова се смањује јер су неки људи одустали од ослањања на суд  у решавању  њиховог  спора. Држава је повећала судске таксе; финансијска криза значи мањи приход за плаћање адвокатских хонорара; а разрешење на суду не доноси решење животног проблема.

Испоставило се да су судови  најбољи  цивилизацијски  изум за решавање спорова. Када мирно решавање спорова није успешно, суд је бољи од закона најспособнијих. Читава појава права (појам решавања спорова логиком) само је замена за недовољност психолошког процеса интернализације вредности 12. Међутим, савремени распад вредности није само психолошки проблем, већ и глобални политички проблем.   У овом  чланку   сам, ипак,  више заинтересована за психолошки аспект оних који су укључени у овај однос: странке  и судија.

Као судија вишег суда и посредник, сазнала   сам да се очекивања и уверења обичних  људи и правника знатно разликују у великој мери у погледу  тога који је задатак  закона и судова.  У ствари, постоји неспоразум око ове теме између ове две групе људи. Људи се окрећу  адвокатима и сходно томе суду, јер очекују да ће се тамо решити њихов животни проблем. Али суд мора да одлучи у складу са законом и на тај начин узима у обзир само правно одлучујуће чињенице, које се често утврђују границама поступка, доводећи у средиште пажње низ  препрека и темпо  судског поступка.

Странка прима поштом одлуку суда; за њих је то написано на непознатом техничком језику, остављајући им нерешен животни проблем.

Једна странка,  по занимању костимограф, једном ми је рекао  како је доживео суђење у грађанској ствари  због неплаћеног хонорара: судије изгледају  као глумци у историјском филму, обучени у застарелу одећу, на неким местима  још увек носе перике, изводе необичне ритуале , што је резултирало судским одлукама које нико заиста не разуме. Странка још увек има нерешено питање у животу, наиме нема  хонорара  за његово ауторство, пошто судска заплена само што се није десила, а део трошкова суд није признао, јер он  није сачувао све рачуне. Тужилац је адвокату платио судске таксе и хонораре. Поред тога, ствар је уништила његов однос са позориштем, које више не жели да  ангажује његове услуге за другу представу.

Због природе професије, судије су склоне да буду конзервативне, јер извршавају судску власт, штитећи оно што је „исправно“. Не бих живела у држави у којој су судије револуционари. Ипак, због све већег незадовољства партија и судија, морамо поставити питање: може ли правосуђе допринети побољшању тренутне ситуације? Судија и странке имају одређени однос који функционише у складу са „ритуалима“ регулисаним Уставом, судовима и процесним законом. Психолошки, у односу, ритуали изражавају следеће намере: формирање дистанце између људи, спречавање спорова, показивање поштовања и предвидљивости везе14 . Живимо у првом веку трећег миленијума, који филозофи описују као „постмодерну еру “.

Ову еру наводно карактерише право људи да сумњају и тестирају власти и траже одговоре на сва питања, чиме остварују своје право избора као камен темељац демократије. Ово је лако када укључује појединца, али показује  се као тешко када дође до сукобу између две или више особа. Ситуација постаје чак и компликованија  кад су контрасти велики, емоционално обојени и кад је окружење у финансијској кризи. Млађи људи су одгајани у изобиљу, у време финансијског просперитета. Нису навикли да се одричу своје удобности и погодности, а камоли да се одричу нечега у корист некога другог или читаве генерације. У међувремену су они који су свесно или због  своје користи  изазвали  тренутну финансијску кризу “нестали”. 

Сви знамо да се ради  о кризи вредности. Али то су вредности од универзалне и трајне  важности : мир, породица, прихватање, љубав, искреност, једнакост итд. Сви радимо на њиховом  очувању  и сви се трудимо да их  постигнемо. Критичари правне струке називају нас „господарима спорова“, а странке би се такође могле осећати тако 4.

Међутим ,  већ постоји много посредника и заговорника АДР-а међу судијама . Због тога мислим да нарочито ове судије могу помоћи да се превазиђе  овај цивилизацијски неспоразум без предрасуде према  правној држави  и владавини  права. Судијама треба признати да би без њихове сарадње примена АДР-а на судовима била немогућа. Нарочито на судовима, спорови су концентрисани, а стране у спору су подложније слушању треће особе (судије) која препоручује АДР. Моје колеге, адвокати, могу причати о странкама које нису вољне да преговарају док се не покрене тужба.

Такође мислим да се рад судија који су прошли обуку за медијаторе мења, било да се баве медијацијом или не. Ово примећујем у свом раду док објашњавам одредбе грађанског процесног закона (у даљем тексту: ЗПП) на когнитивно мање формалан начин док радим  са странкама. Моја правна објашњења остају иста, наравно. Ако ово преведем на језик трансакционе анализе: „стари начин рада“ судија потиче од критичног родитеља, док нови начин радије долази од одрасле особе него из его стања критичног или брижног родитеља. У том тренутку, странке могу упутити своје поруке из ега одрасле особе или, што је вероватније, дечјег ега (прилагођеног или побуњеног); стога је од  суштинског  значаја како судија реагује. 

Ако правници желе да престане  продубљавање  цивилизацијског неразумевања  између партија и правника (посебно судија), неспоразум ће морати бити одбачен. Један од начина за то је примена  знања и искуства  судија у посредовању у суђењу. Једноставније речено : ако би лекари морали да се прилагоде пацијенту, тако да према закону лекар  има дужност  да објасни 18, нешто слично мораће да се уведе у Судски закон и ЗПП,  односно  временски пре суђења.

САДАШЊА СИТУАЦИЈА

Многи аутори и практични  професионалци широм света схватају да је професија правника у кризи. Разочарани, неки правници напуштају своју професију 19. Многе судије су љуте; осећају бес према политичарима, новинарима, адвокатима, а посебно према укљученим странама5. Из  психотерапијске  обуке20  свесна  сам да осећај  љутње  изражава захтев за променом понашања; особа се осећа бесно када је проценила да је друга особа непримерено реаговала на начин који угрожава важну вредност првопоменуте особе 21. Да ли је то решење за промену понашање људи?

Покушавајући да разумем своје колеге и себе, видим да је извор овог беса у непоштовању друштва према нашој професији, а самим тим и према самој судској власти. Овде се свесно уздржавам од расправе о судијама које себе доживљавају лично као судије, а не као јавне службенике  који извршавају судску власт. Иако, мора се признати, није мали број  судија који су се у потпуности идентификовали са улогом судије. У психолошком аспекту, овде се ради о проблему одвајања особе од њеног понашања (бити  наспрам чињења). То видим када се суочавам са оклевањем неких колега да прихвате АДР. Њихова невољност  се понекад  одражава у њиховим изјавама, као што су: „Странке и записи су моји и нећу их дати неком посреднику!“ Или: „Ја нисам конобар који нуди  јеловник као у ресторану.“ Или: „Странке ни не знају шта је за њих добро!“ Неке судије доживљавају посреднике као још један неправедан ударац друштва против професије: ако нас људи не поштују, бар смо имали унутрашњи поредак у правосудној хијерархији. Сада је међу нама и трећа особа, која није нужно чак ни правник!

С једне стране, судије су заокупљене великим бројем случајева, са  захтевима за суђење у разумном  временском року, доношењем исправних одлука и професионалношћу судских одлука. С друге стране, странке постају све више свесне својих права, захтевају одлуку у складу са својим очекивањима и захтевају да је одмах добију.

Током свог рада са странкама чула сам шта замерају судијама  у  њиховом раду:

• Они не слушају људе;
• Они раде  споро;  
• За њих људи нису важни;
• Они брину само о свом послу или  да реше  записе на што лакши и бржи начин;
• Они нису фер 22  и не труде се да пронађу поштено решење;
• Они не решавају животно питање странака;
• Говоре и пишу неразумљиво;
• Нису саосећајни према  странкама;
•  Реагују на начин неприкладан за стварни живот;
• Понашају се супериорно и неприступачно.

И обрнуто, шта судије мисле о странкама?

• Имају нереална очекивања;  
• Нису објективни и самокритични;  
• Они желе да спроведу своју вољу;  
• Не разумеју законе и не придржавају их се;   
• Не слушају судије;  
• Не поштују судску власт;
• Превише су емотивни;  
• Не разумеју да су судије ограничене процесним законима и да морају да суде у складу са законом;  
• Они не знају шта желе и присиљавају се на тужбе чак и на сопствени губитак;  
• Не разумеју да радимо  са превише случајева и судским кашњењима.   

РАЗЛОЗИ ЗА ТРЕНУТНУ СИТУАЦИЈУ

У свом чувеном чланку  , “ Conflict as Property”23    професор Nils Christie    је поставио  хипотезу да су правници и друштвене елите „украли сукоб“ од људи и да га решавају онако како је најбоље за њих. Али он упозорава да на сукоб треба гледати као на „својство са развојним потенцијалом“

Када сам први пут прочитала речи професора Christie а, учинило ми се да он  замера правницима нешто  што чак није ни могуће: наиме, крађа је намерно почињено кривично дело, док је  наша судска одлука  усклађена са  уставом  и законом. Судови су ипак културолошки и цивилизацијски најнапреднији облик решавања спорова!

Цивилизацијски гледано, кодификација људских права помогла је да се побољша положај појединца како у друштву, тако и у односу на државу. Устав Републике Словеније гарантује  судску   заштиту људских права и основних слобода, као и право на накнаду штете због кршења истих (члан 15. став 4.). Право на судску заштиту утврђено је у ставу 23. Устава, који одређује да свако има право да било коју одлуку   у погледу  његових   права, дужности  и било којих оптужби  против њега, без непотребног одлагања, донесе независни, непристрасни суд конституисан законом .

Овај текст је  суштински  позајмљен из члана 6. Европске конвенције о Људским правима24,  како га тумачи Европски суд за Људска права 25. Ови догађаји  су  такође донели  и све већу гомилу нерешених случајева  на судовима. У Словенији, земљи са само 2 милиона становника, само у 2008. години26  на судове је стигло 783.046 нових случајева. Сврха овог чланка није да анализира разлоге за подношење толиког броја тужби у Словенији; овај феномен је карактеристичан за све нове земље и земље у транзицији, па чак ни „старе“ земље нису имуне на њега. Иако су истраживања открила да словеначки грађани имају низак ниво поверења у правосуђе, и даље подносе тужбе. Нарочито у периоду „ревидирања“ утврђених вредности и економских криза, међу људима неизбежно настаје пуно спорова.

Па, како закон може да одговори на ово? Закон је амбивалентан. Свако људско право је  негација  права других и изазива неправду ако се врши независно од осталих. Људска права су основна премиса закона коју држава спроводи и дужна је да  подржава, док су с друге стране везана у оквир правила чија кршења санкционише иста држава27. Међутим, у многим аспектима културна димензија  даје легитимитет закону. Без њега би чак и закон представљао само формализовано правило насиља 28. Сходно томе, може се извести закључак да се правни поредак суочава са „дилемом“: да ли да гарантује заштиту свим странама – са бројним опцијама правног обештећења и неразумним временским оквиром – или да наметне одређена процедурална ограничења и високе оптужбе како би скратили поступке и ограничили приступ судовима.

 Пошто  „правни поредак“ није нешто измишљено и постоје појединци, судије, који извршавају судску власт, то значи да су барем ухваћени у ову дилему. Са психолошке тачке гледишта, амбивалентност особе може бити знак унутрашњег сукоба29 .  Амбиваленција је једно од најнеугоднијих стања људског психолошког апарата. Ако ово стање опстане предуго и укључује основне вредности погођених, то може довести до  распада, па чак и отказа психолошког апарата.

              Судија  такође може бити  подложан  унутрашњем сукобу: да ли бих требало да следим природни закон који ми намеће да покушам да решим сукоб или процесни закон који намеће само решавање правне ствари? Као судија, и сама сам се често суочавала са овом дилемом: да ли треба да решим сукоб позивањем на материјално право (тј. на садржај) или да захтев решим наметањем строгих процедуралних захтева? Процесни закон постао је толико строг,  зато  је законодавац покушао да  ограничи време одређено за решавање спорова на „разумно трајање “, и да примора странке (преко  њихових  адвоката) да „одмах кажу све“ што може бити релевантно за законско решавање  спора.

            Ово је такође питање недовољног броја судија и жеље државе да смањи  настале трошкове  странкама и самој држави. Ипак, странке долазе на суд јер су се нашле у тешкој животној ситуацији и  надају се решењу ове невоље. Многе судије верују да тренутни процесни закон већ омогућава судији да приђе странкама и објасни им, шта стварно  значи суђење на суду и зашто су њихова очекивања – наиме да суђење реши њихову животну ситуацију – нереална. Ипак, судије сматрају да  када  ми покушамо  да објаснимо  позадину њихове животне ситуације онако како је ми  видимо, неке странке нас  виде  као пристрасне. Неким странкама је потребно да судија  буде у его   стању „критичног родитеља“ и неће да прихвате судију у его стању „одраслог“ . Ово је дати   културни елемент који носи психолошку поруку да је судија у супериорном положају у односу на  странке, он или она је са повезом на очима (и стога  непристрасан) и носи мач (који симболизује моћ   извршења), што му омогућава да донесе  пресуду у складу са законом. Странке су, с друге стране,   сличне посвађаној деци која су се обратила оцу да одлучи која је од њих у праву. Пошто  су странкама    дата  многа права, укључујући право на жалбу, број спорова и судова стално расте30 .

Шта је са околином и социјалном позадином спорова? Данас већина светског становништва живи у  капиталистичким друштвима. Једна од  особина  овог економског система је слободна  конкуренција међу људима. Његов  суштински  концепт је приватно власништво. Приватно власништво    значи да само једна особа може уживати у њему; сходно томе, свим осталим се то ускраћује.  Поједностављено речено, једна од последица која произилази из тога је да је победник најподобнији и  способнији. Ако овај систем није регулисан, може доћи до одступања, што значи да се такмичење  наставља „до последњег атома снаге“ или, отворено, „док такмичење не буде елиминисано“.   Агресија је у нашој природи и то понекад може бити од користи за нас 31. У поглављу о имовини у свом  делу   “  Philosophy of Law” 32, Gustav Radbruch,  бележи да се иза правно-филозофске фикције уговора   између  власника скривала социолошка чињеница да је економски систем заснован на приватном  власништву  заправо  срачунат  за одређену стање друштва и добро је функционисало када су постојали  само мали власници, који су били приближно једнаки једни другима. Реципроцитет тржишта роба створио је узајамно признавање имовине.

Последњих година концепт „друштвеног уговора“  како га је описао Radbruch, – а самим тим и читав систем вредности – срушен је или бар озбиљно пољуљан: са економског аспекта победили су они који су успели да одувају „виртуелни  мехур  имовине и чак хартија од вредности“ и да се из овог уговора искључе „ губитници “. Ови другопоменути   су се потом окренули  судовима, али су били разочарани: закон се још није прилагодио променама у друштву, а према принципу да је „дозвољено оно што није забрањено“, победници су однели и правну победу. То је  проузроковало  да је ниво поверења у закон, владавину закона и правосуђе  још више опао . Судије нису економисти, али не очекујем да ће већина економија ускоро превазићи кризу . ”По мом мишљењу, требало би да се помиримо са тим и кажемо људима да треба да се припреме за још неколико тешких година.  Сходно томе,  проблем дистрибуције робе ће постати још тежи и  озбиљнији. Ситуација постаје још сложенија ако узмемо у обзир сва питања и трошкове који произлазе из климатских промена. Природа спорова се променила; људи су дубоко погођени и захтевају брза и делотворна  решења. Економија не може чекати неколико година на решење спора, јер би  дотична компанија у међувремену могла пропасти  или прогласити банкрот. Како бисмо могли да натерамо нове странке да схвате да је сарадња ефикаснија од опсесивне конкуренције? Како је ово повезано са посредовањем и судијама?

По мом мишљењу, правници нису намерно „украли“ сукоб од страна, не решавају га онако како је најбоље за нас 33 или како верујемо да је најбоље за укључене стране. Верујем да се ради  о цивилизацијском неспоразуму који се у ово време кризе још више продубљује. Закон и судије не могу „спасити“ људе од тешке финансијске кризе у којој многи заиста постају жртве („разочарана деца“) система, који узалуд очекују решења од суда („родитеља“). Чак и ако су одређени спорови били решиви, правосудни систем је једноставно преспор и више не испуњава  захтеве   за правовремено решавање спорова. Ово важи посебно за област трговинских спорова

У свом говору на састанку Gemme (Groupement Europeen de magistrats pour la mediation) у Паризу, у Француској, 2009. године, председник Француског касационог суда, судија Gui Canivec,, између осталог, пожелео нам је пуно успеха у раду, као „la vie change“. У тако сложеној ситуацији, судије медијатори имају историјску прилику да развију решења која би била ефикасна и опипљивија попут удаљених суђења о правним питањима, а која истовремено не би била штетна за владавину закона.

ПРЕДЛОЗИ ЗА МОГУЋА РЕШЕЊА

Медијације и други поступци АДР-а треба да буду интегрисани у правни поредак, односно у редовно судство. То би се могло постићи укључивањем речи Европске комисије из Зелене књиге (Green Paper) о посредовању у грађанским и привредним стварима из 2002. године у члан 6. Конвенције о људским правима: „приступ правди није само приступ суду“. Оснивањем Одељења за АДР, Апелациони суд у Љубљани направио је огроман корак напред и отворио ново тло на путу ка  задовољавању  овог стандарда. Тренутно у Одељењу ради 6 судија, а наше дужности укључују развој поступака АДР-а на жалбеном нивоу.

Не би требало да буде укључено само саслушање у припреми или помирбено рочиште у процесне прописе , већ и саслушање на којем би судија 35 који је проучавао случај и био упознат са случајем обавио темељни интервју са укљученим странама. Применом погодних техника, судија би такође могао да утврди позадину спора и шта странке очекују од суђења. На сличан начин као што је лекар дужан да пацијенту објасни ситуацију, судија би објаснио странкама шта је заправо суд и како он функционише (наиме да решава правна питања), али да не може да реши или побољша однос међу странкама. Тада би им судија понудио АДР. Странке би тако добиле увид у „оперативне поступке“ судије, колико би  износили трошкови  , и колико би трајало суђење. Као одрасла особа, свака странка била би у стању  да донесе одлуку на основу информација и тако преузме одговорност за њу.

Ту се ради о  враћању  природном закону, што значи „постизање споразума о начину решавања спорова“, који су закључиле странке и држава (правосуђе). Тек тада би странкама било дозвољено да бирају између

Посредовања  или неке друге методе АДР-а или да се одлуче за редовно   суђење. У суштини, ово би промовисало сарадњу уместо надметања између различитих могућности решавања спорова.

Још један елемент који би требало да се промени јесте  држање судија на суђењу – њихову улогу „критичног родитеља“ требало би заменити улогом „одрасле особе“, наравно не на штету владавине закона. Као посредник, научила сам да је најефикаснија стратегија бити транспарентан у свом деловању и осигурати да странке и њихови адвокати буду правилно информисани. Када посредовање дође у ћорсокак – што се догађа готово сваки пут –  разговарам са странкама поново  и описујем им досадашњи развој ствари, до које фазе посредовања смо већ стигли и које су технике за решавање спорова и даље доступне. Такође им све то записујем у емаилу  и тражим да одговоре у року од 3 дана и јаве ми њихова размишљања о предложеним техникама. 37

Понекад им кажем  на врло   једноставан начин  да ће бити потребно применити технику „избора мањег од два зла“, јер је постало очигледно да ниједна од страна не би могла „све то добити“, док ни супротно  страна не би изашла као победница. Чест је случај да се посредовање не покаже као добитна ситуација , већ да није губитничка. Укључене стране треба да преузму одговорност за исход – и обично је преузму ако су разумеле „шта посредник ради“. Технике посредовања нису пуки трикови; они су алгоритми за помоћ укљученим странама у превазилажењу нежељене  и постизању жељене ситуације. Нико не воли манипулацију, посебно негативну, али чак ни позитивна обично није  баш пријатна. Зато верујем да је најбољи начин да се то постигне  бити транспарентан И стално  адекватно информисати странке.

ЗАКЉУЧАК

Дакле, да ли смо ми, судије, најбољи или најгори посредници?

Видим нашу предност  у препознавању предности и недостатака посредовања и суђења, и на тај начин  их можемо објаснити клијентима на разумљив начин. Било би корисно да судија похађа обуку за медијатора, чак и ако не намерава да посредује 12 . Само тако ће моћи да изврше „обавезу судије да објашњава“.

 Као закључак , дозволите ми да цитирам поздравно писмо сада покојног председника Републике Словеније, др Јанеза Дрновшека, који га је послао словеначком Удружењу медијатора када је основано 5. септембра 2006:

“Има пуно  замерки данашњем правосудном систему: неефикасност, ригидност и формализам који изазивају отуђење, страх и забринутост, који изгледа да има само мало заједничког са испољавањем пута ка закону као праведности којој би он требало бити у служби. АДР је одличан одговор. Схватам то као синергију између идеје правног позитивизма и отворености према неформалној слици појединца о неподношљивом положају. Схватам то као изазов дуготрајности судског поступка и као решење отуђења формалног решавања спора. На крају, ја то схватам као начин приближавања закона онима којима је потребан, али не по цени у сврху правне државе “.

1 Гордана Ристин, судија, Апелациони суд у Љубљани, шеф АДР одељења.
2 Медијација се такође одвија и негде друго али то није тема овог чланка.
3 Ур. И РС, Но 97-2009
4 Ур. И.РС, Но 56-2008
5 Неки првостепени судови су формирали АДР одељења , а од 1. јуна 2010. сви судови ће морати да понуде АДР; на жалбеном нивоу то ће бити обавезно од 2012. године на даље. (нпр. www.sodisce.si).
6 На апелационим судовима постоји шест одељења: кривично, грађанско, привредно, кривично, извршно и АДР одељење.
7 До 2009. године, већи првостепени судови су се суочавали са великим судским кашњењима; И зато је Република Словенија изгубила жалбу на Европском суду за људска права због лоше организованог система поштовања права странке на суђење у разумном временском оквиру (предмет Лукенда, бр. 23032/02).
8 Апелациони суд у Љубљани сада је без судских кашњења од 2009. године и све ствари се решавају у разумном року .
9 Упркос томе, немам такво искуство као судија који ради са људима; странке показују велико поверење и поштовање према судији.

10 На пример, прошле године судије су подигле оптужнице против државе
због својих плата, а Уставни суд Републике Словеније укинуо је Закон
о платама јавних службеника.
11 Под овим подразумевам одредбе Закона о парничном поступку (у даљем тексту ЗПП), које су у крајњој мери ограничиле време референцирања чињеница током поступка и кажњавају странке због грешке Адвоката (нпр. одсуство). Неке ствари су већ постајале неразумне, па је, на пример, у судској одлуци УИ-164/09, Уставни суд укинуо клаузулу 282/2 ЗПП-а, када је суду било дозвољено да донесе пресуду због неизвршења, чак и у случају када је тужена странка одговорила тужбу, али није био присутан на заказаној главној расправи.
12 Боштјан М. Зупанчич, Pravo in psihopatologija oblasti (Law and psychopathology of the authority) Љубљана, Правна пракса, 21. 1. 2010, пп. 6–8.
13 Боштјан М. Зупанчич, ибид., п. 6.
14 Зоран Миливојевић, белешке са предавања, Љубљана, 2004. 15 Овде мислим на бројне расправе које прате предлоге за реформу пензијског система. 16 Према ЗПП-у, апелациони суд има, међутим ретко,  могућност дужност да  главну расправу одржи у присуству страна.  Иначе, одлуке доносимо на састанцима сената. 17 Трансакциона анализа (ТА) обухвата теорије личности и међуљудске комуникације и психотерапеутску методу која из ње произилази. ТА види его као структуру или систем организован у различитим деловима који се зову его стања. Концепт его стања  користи се у двоструком значењу: у структурној анализи и у функционалној анализи. Занима нас функционална анализа која је важна за разумевање комуникације. Функционално можемо разликовати следеће функције: Одрасли, брижни Родитељ, критични Родитељ, адаптирано Дете и слободно Дете (Зоран Миливојевић, белешке са предавања, Љубљана, 2004; уз дозволу аутора).    18 Закон о правима пацијената, члан 20. Ур. л. РС, бр. 20/2008 19 Погледајте чланак Срђана Шимца за ову конференцију. 20 Између 2000. и 2006. године про[ла  сам обуку за саветника методом трансакционе анализе. 21 Зоран Миливојевић, Емоције (Емоције), Нови Сад, 2007, стр. 352.   22 На тренингу за трансакциону анализу схватила сам да људи  за истину сматрају оно  за шта верују да је истина . Ако су одрасли са референтним оквиром у складу са референтним оквиром већине у ширем подручју и  у исто време , онда ти људи показују одговарајуће емоције И реакције. У супротном, перцепција особе о истини може се суштински  разликовати, или чак можда бити супротан перцепцији друге особе о истој ствари. 23 The British Journal of Criminology, January 1977 Nо 1 (1-15) 24 Приликом утврђивања његових грађанских права и обавеза или било које кривичне оптужбе против њега, свако има право на правично и јавно саслушање у разумном року од стране независног и непристрасног суда успостављеног законом. 25 Драгица Wедам Лукић, Pravica do sodnega varstva (Right to Judicial Protection), Temeljne pravice, Ljubljana 1997, Cankarjeva založba, pp. 307-308. 26  Извор: Supreme Court of the Republic of Slovenia, 2009 Annual Report. Available at: www.sodisce.si. In 2009, the number of lawsuits decreased by 25%. (Врховни суд Републике Словеније , 2009 Годишњи извештај доступан на: www.sodisce.si. 2009g broj tu\bi je opao za 25%) 27 Марјан Павчник, Namesto uvoda (Instead of Introduction), Temeljne pravice, Ljubljana 1997, Cankarjeva založba, p. 13-17.        28 Владимир Симич, Temeljne pravice kot pravno civilizacijska dediščina (Fundamental Rights as  Legally-Civilizational Legacy Marjan Pavčnik, Namesto uvoda (Instead of Introduction), Temeljne pravice, Ljubljana 1997,  Cankarjeva založba, p. 13-17.), Cankarjeva založba, Ljubljana 1997, p. 21 29  Зоран Миливојевић, Емоције (Emotions), Нови Сад, 2007, Психополис, п. 271 30 У Републици Словенији је сада могуће да се грађански  парницни поступци  – ако је вредност предмета спора  велика или када су људска права (нпр. Право својине) у питању – могу саслушати чак на  пет различитих  судова: окружни суд, апелациони суд, врховни суд, уставни суд и Европски суд за  људска права 31 Либидо импулс представља тежњу за удруживањем, а агресивни импулс  тежњу за раздвајањем (Петер Прапер, Развојна аналитична психотерапија [Развојна аналитичка психотерапија], Институт за клиничку психологију, Љубљана, 1999, стр. 25).    32  Gustav Radbruch,, Филозофија права. Из словеначког превода: Љубљана 1999, стр. 176-177. 33  Судијама се често  пребацује  да подржавају таква решења у процесним законима која доводе до одбацивања захтева 34   Живот се мења 35   Предлажем да ово изврши судија који не би доносио пресуду ако случај не би ушао у АДР или рано поравнање, гарантујући тако да ће судија који доноси одлуке остати  потпуно непристрасан. 36  На пример, када две странке  желе да послују или сарађују на пројекту, али оклевају  да то ураде  због нерешеног сукоба из њихове прошле сарадње. 37  На пример: интереси су утврђени, али се међусобно разликују и делимично су искључиви, а делом се преклапају. Свака од страна би желела да у потпуности оствари свој интерес. Објашњавам им да можемо применити технику објективизације, али да бисмо такође могли прво да покушамо са техником троугла вредности: „Шта је за вас од највеће важности и шта бисте били спремни да дате другој страни да би ово добио?

За сам почетак треба истаћи да:

“Основни суд у Крушевцу има посебан третман од стране Врховног касационог суда управо због резултата који су постигнути на пољу медијације.

У прилог томе говори и чињеница да је управо Основни суд у Крушевцу активностима усмереним на унапређење медијације изабран од стране Врховног касационог суда Одлуком Врховног касационог суда, у оквиру спровођења подршке пројекту “ЕУ за Србију – подршка Врховном касационом суду”. Наиме, приликом посете представника пројекта Основном суду у Крушевцу и њиховог упознавања са организацијом, предузетим активностима и резултатима постигнутим у подршци и унапређењу медијације, Основни суд у Крушевцу је апострофиран као суд који је пример најбоље праксе у организацији и предузетим активностима у решавању спорова мирним путем, у Републици Србији”.

Све претходно наведено је и више него довољно  да наредне странице Медијатор магазина посветимо овом суду.

Од кад постоји Центар за медијацију?

“На основу одредби Судског пословника и на основу Упутства за унапређење медијације у Републици Србији које је донето од стране председника Врховног касационог суда, Високог савета судства и Министра правде, – председник Основног суда у Крушевцу Слободан Н. Ивановић донео је дана 10.10.2018. године Одлуку о оснивању Инфо службе Основног суда у Крушевцу, за подршку алтернативном решавању спорова као и Упутство о начину приступа, систему рада и начину поступања Инфо – службе за подршку алтернативном решавању спорова”.

Како је организован?

“Инфо пулт је формиран у холу Основног суда у Крушевцу ради пружања општих информација странкама и грађанима о поступку посредовања-медијације и давања лифлета Националног удружења медијатора Србије и Удружења грађана медијатори Крушевац.

Инфо служба медијације за подршку алтернативним начинима решавања спорова налази се на другом спрату Основног суда у Крушевцу, канцеларија бр. 31, контакт телефон 037/413-631, мејл medijacija@ks.os.sud.rs, а која пружа детаљније информације о могућности решавања спорова путем медијације у складу са Законом о посредовању у решавању спорова, и то како грађанима који нису покренули спор пред судом, тако и странкама које је предметни судија на рочишту упутио на поступак медијације”.

Шта је задатак инфо службе?

“Задатак Инфо службе је пружање помоћи грађанима приликом попуњавања упитника и избора медијатора са списка лиценцираних медијатора који се налази на Огласној табли Основног суда у Крушевцу, на сајту НУМС-а, сајту Министарства правде РС и у Инфо служби, али и вођење уписника ради евиденције упућених странака и предмета на поступак посредовања, праћење предмета и начина њиховог окончања у поступку медијације уз електронску и телефонску комуникацију са изабраним медијаторима”.

Колико је предмета упућено на медијацију?

“Од оснивања Инфо службе 10.10.2018. године па до данас, упућено је укупно 28 (двадесетосам) предмета на поступак посредовања-медијације, попуњавањем упитника код поступајућег судије или у Инфо служби Основног суда у Крушевцу. Према врсти спора упућено је: радни спор – 1 предмет, породични спор 7 предмета, брачна тековина – 2 предмета, накнада штете – 4 предмета, утврђење права својине (сусвојине) – 7 предмета, чинидба и трпљење – 1 предмет, поништај судског поравнања – 1 предмет, сметање државине 1 предмет, стицање без основа (неосновано обогаћење) – 2 предмета, 1 кривични предмет (лака телесна повреда и увреда) и 1 извршни предмет (извршење на покретним стварима).

Од 28 упућених предмета успешно су окончана 9 ( девет ) предмета потписивањем Споразума о решавању спора код изабраног медијатора, међу којима је посматрано према врсти спора успешно решено 6 парничних предмета у поступцима у вези породичних односа, 1 парнични предмет – утврђење права својине, 1 предмет из кривичне материје и 1 предмет из извршне материје”.

Како се врши избор предмета који се упућују на медијацију?

Избор предмета који се упућује на медијацију врши поступајући судија у свакој фази поступка, и то тако што странке у медијабилним предметима активно усмерава на поступак медијације, достављајући странкама и њиховим пуномоћницима писано обавештење о праву на поступак медијације која садржи поуку о праву на ослобађање судске таксе уколико се поступак оконча до дана закључења првог рочишта за главну расправу посредовањем, судским поравнањем, признањем тужбеног захтева или одрицањем од тужбеног захтева.

Такође, странке су самоиницијативно предлагале на рочишту поступак медијације, или су након разговора са судијским помоћником у Инфо служби медијације упућиване у исти”.

Процедура упућивања предмета на медијацију, који је поступак и ко то чини?

“Поступак медијације, односно посредовања може се покренути пре или након покренутог поступка. Покреће се закључењем Споразума о приступању посредовању код изабраног медијатора. Ако се странке у току судског или неког другог поступка сагласе да спор реше путем посредовања, поступајући судија заказује наредно рочиште за главну расправу или гл.претрес уколико је кривични предмет у питању, и упућује странке у Инфо службу медијације Основног суда у Крушевцу где странке попуњавају упитнике, а ради евидентирања и праћења предмета. Том приликом судијски помоћник даје  информације о сертификованим медијаторима који су прошли  основну и специјализовану обуку и помаже странама у избору, уколико им је помоћ потребна, без фавориције било ког медијатора, потпуно независно и стручно. Када изабрани медијатор достави суду, односно Инфо служби споразум о приступању посредовању, поступајући судија тада застаје са поступком који не може бити дужи од 60 дана и који само једном може бити одређен по овом основу. Споразум о приступању посредовању мора бити у писаној форми и њиме странке потврђују избор медијатора, уређују међусовна права и обавезе, утврђују трошкове поступка медијације и др.питања од значаја за њих. Након тога, чека се исход медијације, односно Инфо служба контактира изабраног медијатора, прати и проверава да ли је медијација успела или не, и сходно томе да ли су странке у спору закључиле Споразум о решавању спора посредовањем и на тај начин решиле свој спорни однос, поступак медијације и судски поступак се успешно завршава, а уколико исти није закључен, стране се без икаквих санкција враћају у судски поступак који се наставља код поступајућег судије, и самим тим не долази до одуговлачења судког поступка.

Битно је нагласити и то да, уколико стране у спору постигну споразум о решавању спора посредовањем, тај споразум има снагу вансудског поравнања, и може имати снагу извршне исправе ако садржи клаузулу извршности (изјаву дужника да пристаје да поверилац на основу споразума након доспелости може покренути поступаки принудног извршења) или ако су потписи страна и посредника оверени од стране суда или јавног бележника.

По досадашњем искуству Основног суда у Крушевцу, поступак посредовања – медијације је заживео и постоји велико интересовање грађана за исти. Странке су у почетку биле скептичне и недовољно информисане, док сада све више прихватају поступак медијације, а као доказ за то је и чињеница да је Основни суд у Крушевцу један од 11 судова у Републици Србији који су увели поступак медијације као начин алтернативног решавања спорова”.

Како је све почело и које се активности предузимате у циљу промоције и унапређења медијације?

“Након пилот пројекта у Крагујевцу и Нишу, Основни суд у Крушевцу је међу првима почео да са применом медијације и потписао је дана 01.10.2018. године Протокол о сарадњи ради унапређења медијације са НУМС-ом у циљу промовисања и спровођења посредовања у решавању спорова као једног од вансудских начина решавања односа у свим областима друштвеног живота. Медијатори – чланови НУМС-а који су обухваћени овим протоколом, пружали су услуге медијације у споровима мале вредности бесплатно, док у споровима који прелазе малу вредност медијатори су пружали услуге медијације бесплатно три месеца, односно до 01.01.2019. године.

– У Основном суду у Крушевцу, у периоду од 22. до 26. октобра 2018. године, одржана је

„Недеља медијације“, као део општих активности у оквиру Националне стратегије реформе правосуђа и Акционог плана за преговарачко поглавље 23,

а како би се промовисала и подржала медијација као алтернативни начин решавања спрова.

– „Дан отворених врата“ Основног суда у Крушевцу одржан је дана 25.10.2018. године, обележавањем Европског дана цивилне правде и приближавањем рада суда грађанима одржавањем конференције за штампу и симулацијом суђења ученика правног смера Економско-трговинске школе у Крушевцу који су спорни однос између странака решили у поступку медијације.

– Европски дан цивилне правде обележен је 25. новембра 2019. године манифестацијом отвореног форума у Основном суду у Крушевцу под називом „Дан отворених врата“ са циљем да се судство приближи грађанима кроз дискусију о начину рада и функционисању суда.

– У периоду од 04. новембра до 08. новембра 2019. године, у Основном суду у Крушевцу одржани су „Дани медијације“ у сарадњи са Министарством правде за подршку пројекта „ЕУ уз правду“, ради подршке развоју медијације и унапређењу њене примене, као и унапређењу приступа правди. У овом периоду грађани, странке, адвокати, могли су да се информишу о начинима решавања спорова мирним путем, а судије су како у седишту суда, тако и у судској јединици у Варварину, пре сваког рочишта уручивале странкама и пуномоћницима списак лиценцираних медијатора, упитник, обавештење и јавни позив да дођу у суд и покушају да реше спор медијацијом.

– Основни суд у Крушевцу је дана 01.11.2019. године потписао Протокол о сарадњи ради унапређења медијације са Удружењем грађана Медијатори Крушевца, у циљу ширења свести и сарадње на промовисању и спровођењу посредовања-медијације у решавању спорова, а којим су медијатори – чланови Удружења грађана МЕДИЈАТОРИ КРУШЕВЦА обухваћени овим протоколом пружали услуге медијације бесплатно у периоду од 01.11.2019. године до 31.12.2019. године.

– Медијско представљање као вид промотивне активности медијације ради упознавања шире јавности о предностима алтернативног решавања спорова у Основном суду у Крушевцу одржано је на локалним телевизијама и то дана 18.10.2018. године на Телевизији Крушевац у емисији „Разговор са поводом“, дана 24.10.2018. године и дана 06.11.2019. године на Плус телевизији у емисији „Пулс Града“”.

Свако успешно прилагођавање променама,  ефикасност, квалитет и иновативност  морају бити запажени и награђени, као што смо рекли на почетку. Добитници сте многих награда, реците нам нешто више о овим последњим признањима?

“На основу Одлуке Комисије Високог савета судства за доделу награда и признања од 17.09.2019. године, Основни суд у Крушевцу је добитник завидног броја награда и признања и сходно томе Основни суд у Крушевцу је, од стране председника Врховног касационог суда, председника Високог савета судства и председника Комисије Врховног касационог суда, судије Драгомира Милојевића, означен као апсолутни победник, који је добио следеће награде и признања:

1.  Награду у категорији “Повећања броја решених старих предмета у суду у односу на исти период претходне године”.

2. “Признање за допринос унапређењу ефикасности и квалитету судског система” – у обе категорије.

3.   “Признање за иновације које су допринеле побољшању рада суда”.

4.  Најзад, Основни суд у Крушевцу, је од стране Комисије Врховног касационог суда, означен и као суд који је остварио најбоље резултате у категорији “Повећања броја решених предмета у суду у односу на исти период претходне године”, али је из разлога везаних за критеријуме Правилника, који прописују, да предност има решавање старих предмета, Основном суду у Крушевцу је додељена награда у првој категорији, дакле, награда за више решених старих предмета”.

У чему се огледа награда ?

“Веома је битно истаћи и указати да је овај процес награђивања, у коме је Основни суд у Крушевцу означен као суд, који је остварио најбоље резултате у односу на судове исте врсте, реализован од стране Мулти донаторског фонда за подршку сектору правде у Србији ( МДТФ-ЈСС) који спроводи Светска банка, па се у складу са тим све набавке овог фонда реализују у складу са смерницама за набавку Светске банке.

Председник Основног суда у Крушевцу, судија Слободан Н. Ивановић, је заједно са својим сарадницима изабрао награду која ће допринети још ефикаснијем раду у Основном суду у Крушевцу, која ће бити коришћена од стране целог суда и за добробит суда.

Обзиром да је у питању робна награда, то је ентеријер овог суда богатији за две електронске инфо табле, најновије генерације, у 4К резолуцији, величине екрана 140 цм и 165 цм, које су смештене у холу на првом и другом спрату на којима се приказују све битне, значајне и неопходне информације које се односе на рад и функционисање Основног суда у Крушевцу”.

Сигурна сам да вас на неки начин ове награде и признања обавезују у даљем раду. Како даље?

“Истичемо да ће Основни суд у Крушевцу и у наредном периоду настојати да оствари циљ и сврху награда и признања, односно да ће и даље промовисати ефикасност, квалитет и иновативност у раду и најбоље праксе, те да ће остварити још напредније и делотворније методе рада, стварање подстицајног радног окружења. С тим у вези, све судије и запослени у Основном суду у Крушевцу ће и у наредном периоду настојати да одрже и још више унапреде овај висок квалитет рада, а тиме и оправдају како све добијене највише оцене тог рада, остварити циљ и сврху награђивања, тако и на најбољи могући начин учествовати у даљем унапређењу ефикасности и квалитету судског система Републике Србије, а све обзиром на место које Основни суд у Крушевцу последњих година заузима на правосудној мапи Републике Србије.

Захваљујући видљивим резултатима и заслуженим признањима Основног суда у Крушевцу, грађани Крушевца могу само да се поносе својим судом који је сада пример и инспирација и другим судовима како се скромно, достојанствено, упркос свим тешкоћама у раду на најбољи начин унапређује углед правосуђа у Републици Србији.”

Магазин Медијатор истиче да је Основни суд у Крушевцу извео и прво онлајн саслушање у априлу месецу, што говори у прилог свега претходно изреченог:  ефикасни, прилагодљиви променама и  иновативни. Прикључујемо се честиткама и желимо пуно успеха у даљем раду.

п.с. Насловна слика преузета са сајта Основног Суда у Крушевцу

Нела Савић