Током обуке полазници су имали прилику да стекну основна знања и вештине из области медијације, у закону препознате као посредовање (Закон о посредовању у решавању спорова, Службени гласник РС“, број 55 од 23. маја 2014.)

„Пројекат за циљ има не само промоцију медијације као алтернативног решавања спорова, већ правилну и потпуну примену закона о Бесплатној правној помоћи, који у оквиру бесплатне правне подршке препознаје медијацију као алат за решавање спорова које имају и социјално угрожене категорије. Када говоримо о утуживању корисника ради добијања социјалне материјалне помоћи, породичних односа, вршњачког насиља, имовинских односа и сл. медијација је бржи и ефикаснији начин решавања спорних питања. Други битан аспект пројекта јесте социјална кохезија. Неопходно је да подигнемо свест о томе да једино заједно, свако у свом домену и пословном окружењу треба да буде упознат са свим законским могућностима које странкама у поступку могу помоћи да остваре своја права. Бржи и ефикаснији приступ правди за све грађане, са посебним акцентом на вулнерабилне групе. Због тога је сарадња између грађана, социјалних служби, организација васпитања и образовања, полиције, цивилних организација и јединица локалних заједница од кључног значаја. Диференцијација учесника у пројекту је веома значајна и поносни смо на то што смо успели, да заједно са нашим партнерима омогућимо, уместо 8 полазника (колико је предвиђено пројектом) обучимо 15, који ће добити сертификате неопходне за добијање лиценце за медијаторе (посреднике) коју издаје Министрство правде), као и на то што су полазници из свих горе наведени институција. У оквиру пројекта се бавимо и заштитом интелектуалне својине наше организације како наше име и знак не би били злоупотребњени, јер је раније било неких покушаја злоупотребе. И оно на шта смо посебно поносни јесте што смо прошле године у сарадњи са вашом организацијом издали први Приручник за пружање бесплатне правне подршке. Нека истраживања показују да преко 40% грађана, који су у стању социјалне потребе, припадају ромској националној мањини, због чега у оквиру овог пројекта тај приручник преводимо на ромски језик. Пројекат представља јачање друштвене повезаности и културе мира у заједници, те промоцију медијације која представља идеалан алат културе дијалога, мирног решавања сукоба и спорова, као и превентивну а не само репресивну меру решавања конфликата. Панчево је данас богатије за 15 медијатора који долазе из различитих професија. Наравно ништа ово не бисмо успели да у ГУ Панчево нису препознали значај овог пројекта, те се овим путем захваљујемо и ГУ Панчево, али и УГ „Медијатори Крушевца“ и УГ „Ибинам“. – навели су у Удружењу грађана „Волонтери Качарево„.

„Велики број заинтересованих је био за обуку и диференцијација полазника је изузетно значајна у овој активности, јер су полазници различитих професија и долазе из различитх институција које међусобом кохезирају у решавању многих сукоба. Нарочито је значајно што полазници који су прошли обуку долазе из просвете, система социјалне заштите, јединице локалне самоуправе, полиције, како би научено могли да примене не само у свом приватном већ и професионалног окружењу.

Значај овог пројекта се огледа у подизњу свести о култури дијалога, нарочито у времену у ком живимо, затим социјалној кохезији, бржем и ефикаснијем приступу правди и остваривању права, посебно права маргинализованих група. Искрено се надам и да ће медији препознати своју улогу у подизању свести о медијацији и култури дијалога, те промоцији мирног решавања спорова. Улога медија је важна јер је истраживање на ову тему показало да људи не знају да постоји овакав начин решавања сукоба, иако закон постоји већ много година, а овакав начин решавања спорова је у много чему бенифитнији од било ког другог поступка.“ – Нела Савић, лиценцирани медијатор

Реализатори пројекта ће организовати крајем месеца свечану доделу сертификата, као и додаатне сате обуке на којој ће полазници добити упуства за подношење докумената за добијање лиценце Министарства правде и изнети своје утиске о обуци коју су прошли.

Кроз галерију фотографија преносимо делић атмосфере са одржане петодневне Основне обуке за медијаторе у ГУ Панчево.

Чланак написан уз подршку ГУ Панчево у оквиру пројекта „До одрживих социјалних услуга -заједно“, Мишљења и ставови у овом чланку не одражавају нужно ставове и политике ГУ Панчево.

„MEDIJACIJA KAO POKLON“

Da je medijacija kao poklon u sistemu socijalne zaštite moglo se čuti sa specijalizovanih obuka održanih za zaposlene u sistemu socijalne zaštite i za medijatore u okviru projekta „…Besplatna pravna podrška za vulnerabilne grupe“, na kojima je prisustvovalo oko 60 učesnika.

Naime, mnogi građani, socijalno ugroženi su zbog utuživanja korisnika, ostajali bez prava na novčanu socijalnu pomoć, jer nisu želeli da tuže svoje srodnike… Na obukama je prikazan način kako korisnici mogu ostvariti svoja prava. Predočena je nova mogućnost, uz potpunu primenu ZBPP, odnosno rešavanje tih predmeta bez odlaska na sud, uz zahtev Gradskoj upravi za besplatnu pravnu podršku, odnosno medijaciju (posredovanje). Sporazum sa srodnikom overen kod javnog beležnika ima snagu izvršne isprave, što je centrima za socijalni rad dovoljno za rešavanje po predmetu.

Inovativni pristup ovakvim predmetima, obradovao je zaposlene u sistemu socijalne zaštite, ali i sve druge polaznike obuka, a u prilog tome prenosimo deo evaluacije i odgovora na naše pitanje: da li su oni koji ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć, odustajali zbog procedure (utuživanja korisnika) i šta misle o inovativnom pristupu u pružanju socijalnih usluga, odnosno primeni medijacije u sistemu socijalne zaštite.

Suzana Jovanović, dipl. socijalna radnica, Rukovodilac Službe za decu i mlade iz Centra za socijalni rad “Solidarnost” iz Pančeva je istakla da kada je u pitanju praksa centara za socijalni rad, da odredbe Porodičnog zakona i Zakona o socijalnoj zaštiti, u segmentu regulisanja izdržavanja, odnosno alimentacije, bilo da se radi o deci, bilo o roditeljima koji su nesposobni za rad, utiču na ostvarivanje prava iz socijalne zaštite. “Aktuelno važeće odredbe definisale su da je jedino presuda suda legitimna i izvršna isprava, što je građanima donelo obavezu vođenja sudskog postupka – parnice, odnosno iziskuje određene troškove, vreme i suočavanje sa vođenjem sudskog postupka protiv sopstvene dece.

Ovakvo uređenje dovelo je do smanjenja broja korisnika novčane socijalne pomoći kada su u pitanju starija lica jer nisu mogli da prihvate obavezu vođenja sudskog postupka. Veliki broj korisnika je odustajao i odustaje, od podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć jer nisu spremni da prvo regulišu izdržavanje vođenjem sudskog postupka.” naglasila je Jovanovićeva i izrazila oduševljenje o primeni medijacije u ovim slučajevima:

Svoje utiske o inicijativi projekta UG “Volonteri Kačareva” da se medijacija primenjuje i u ovim slučajevima i da je to najhumaniji način rešavanja sporova, naročito primena medijacije u sistemima socijalne zaštite, za najugroženije stanovništvo, te utiscima sa obe obuke koje je prošla,  koje je organizovala partnerska organizacija na projektu “Medijatori Kruševca”,  Gordana Stojanović Dakić, dipl. pravnik, iz Zrenjanina izrazila je u evaluaciji nakon obuka:

“Mnogo smo srećni, što su prethodne aktivnosti naišle na tako dobar odziv i što su prepoznate suštinske vrednosti projekta i našeg rada.  Oblast delovanja naše organizacije je, pre svega socijalna kohezija. Briga o najugroženijim članovima naše zajednice. Jedan od načina da pomognemo njima jeste edukacija svih socijalnih entiteta, koji jesu i treba  da budu na usluzi našim sugrađanima, kako bi im na najjednostavniji način pomogli da ostvare svoja prava. Nije dovoljno samo da im kažemo da imaju prava na nešto, već da im pomognemo i pokažemo kako to pravo da ostvare. Da bismo bili u situaciji da im pomognemo i pokažemo na koji način mogu svoja prava ostvariti, moramo se sa načinom ostvarivanja prava vulnerabilnih grupa i sami upoznati. Kako mi – civilne organizacije, tako i svi učesnici u postupku pružanja besplatne pravne podrške: zaposleni u sistemima socijalne zaštite, gradske uprave, medijatori, pravnici, javni beležnici i drugi. Dobar način za to jeste kroz projektno delovanje, te razmenu iskustava i edukacije, kao i isticanje dobrih primera. Ponovo ističemo da samo zajedno, kao što mi sada činimo, i uz podršku GU Pančeva, kojoj se i ovim putem zahvaljujemo na prepoznavanju važnosti projekta,  možemo doći do bržih i jednostavnijih usluga u zajednici, te efikasnije primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i podršci”- poručili su iz UG “Volonteri Kačarevo” i pozvali nas da prisustvujemo završnoj konferenciji u hotelu Tamiš, na kojoj će predstaviti rezultate projekta, dodeliti sertifikate polaznicima obuka i pružiti više informacija o medijaciji, benefitima i primeni medijacije, kao humanijem načinu rešavanju svih sporova.

Specijalizovane obuke su deo aktivnosti u okviru projekta “…Besplatna pravna podrška za vulnerabilne grupe”, koji realizuje UG “Volonteri Kačarevo” sa partnerima UG „Medijatori Kruševca“ i UG „Ibinam“, uz podršku GU Pančevo. Obuke su održane u online formatu, jer je na istima bilo prijevljeno preko 60 ljudi iz svih krajeva zemlje.

Prva obuka bila je namenjena zaposlenima u sistemu socijalne zaštite  u cilju podizanja kompetencija zaposlenih u sistemu socijalne zaštite, te osim novih saznanja i veština, polaznici ove obuke dobiće i po 5 bodova u skladu sa Pravilnikom bodovanja zaposlenih u sistemu socijalne zaštite, jer je obuka prijavljena Komori socijalne zaštite.

Druga obuka, održana 28.11. 2024. prijavljena je Ministrstvu pravde i namenjena je bila medijatorima i ostalim pružaocima besplatne pravne podrške, te medijatori dobijaju 3 sata stručnog usavršavanja. Za obuke bila je zadužena partnerska organizacija „Medijatori Kruševca“, predavači Jelica Milosavljević i Nela Savić. Nešto više od 60 ljudi prisustvovalo je obukama, a pravo na sertifikate i/ili dodatne bodove ostvaruje preko 50.

Sertifikati za obuke biće podeljeni na završnoj konferenciji 12.12.2024. u hotelu Tamiš u Pančevu.

Na samoj info sesiji, Nela Savić, koordinatorka projekta istakla je značaj prepoznavanja ovog projekta, ne samo zbog socijalne inkluzije, već i mogućnosti osnaživanja organizacije i svih u procesu pružanja besplatne pravne podrške, naglasivši da zahvaljujući podršci grada Pančeva, “Volonteri Kačarevo” su, nakon 4 godine rada, improvizacije i korišćenja sopstvenih resursa, obezbedili tehničku opremu u vidu kompjutera, projektora, platna za projektor,…, koja je stigla neposredno pred konferenciju, koja će im pomoći u budućim akcijama, ali će obezbediti i bolju vidljivost i transparentnost rada organizacije podizanjem sajta.

Što se tiče drugih aktivnosti,  od izuzetnog značaja, su podizanje kompetencija zaposlenih u sistemu socijalne zaštite, pravnika, medijatora i drugih u postupku pružanja BPP kroz specijalizovane obuke za zaposlene u sistemu socijalne zaštite i pružaoce besplatne pravne podrške, koje su prijavljene Komori za socijalnu zaštitu i Ministarstvu pravde, te će polaznici dobiti bodove/sate stručnog usavršavanja u skladu sa pravilnicima, neophodnih za produženje licenci. Obuke će se sprovoditi onlajn, a na završnoj konferenciji, planiranoj u decembru, uživo, biće dodeljeni sertifikati zaposlenima u sistemu socijalne zaštite i medijatorima. Još jedna od značajnih aktivnosti u okviru projekta jeste izdavanje online priručnika za pružanje besplatne pravne podrške (BPP), koji će kako pružaocima, tako  i korisnicima BPP da predstavlja praktičnu pomoć prilikom prijema i/ili podnošenje zahteva za besplatnu pravnu podršku, te svim narednim koracima koji vode do ostvarenja prava vulnerabilnih grupa.

Projekat za cilj, pored osnaživanja organizacije, podizanja kompetencija u sistemu socijalne zaštite i pružalaca besplatne pravne podrške, ima i podizanje svesti o medijaciji kao vansudskom, mirnom rešavanju sporova i konflikata. Medijacija se može primeniti, ne samo kod utuživanja srodnika, kada govorimo o primeni medijacije u sistemu socijalne zaštite, već u porodičnim sukobima, vršnjačkim sukobima, razvodu braka, starateljstvom nad decom, brige o starima i sl.

Jelica Milosavljević, predsednica UG „Medijatori Kruševca“, licencirani medijator ispričala je pozitivna iskustva primene besplatne pravne podrške u gradu Kruševcu, napominjući da je početak bio veoma težak, jer niko nije prepoznavao mogućnost primene medijacije, umesto odlaska na sud, niti svoju ulogu u tome, iako je sve predviđeno zakonom. Veliki otpor je bio iz neznanja, ali uz istrajnost i volju da se pomogne vulnerabilnim grupama, i uz saradnju i nadzor Ministarstva pravde, kako kaže, uspela je da „izgura priču“. Danas, ponosno ističe, preko 100 predmeta rešenih u postupku medijacije, ali najveću satisfakciju joj predstavlja kada su korisnici, koji su odustali od zahteva zbog njima neprihvatljive procedure, ipak uspeli da ostvare svoja prava zahvaljujući primeni zakonskih mogućnosti, odnosno uz pomoć vansudskog rešavanja sporova – medijaciji.

„Sad kada smo prošli sve „dečije bolesti“, i kad znamo šta su problemi na koje nailazite, možemo da vam pomognemo, da vas uputimo i naučimo kompletan postupak u pružanju besplatne pravne podrške i ulozi svakog od vas u tom procesu. Nesebično vam se stavljamo na raspolaganje za svaku pomoć“ – naglasila je Jelica Milosavljević.

Neki od prisutnih izneli su svoja iskustva te istakli probleme sa kojima se susreću u svojoj zajednici, naglasivši da zbog nedovoljnog poznavanja zakona, različitog tumačenja, prebacivanja „loptice u tuđe dvorište“, ljudi kojima je pomoć neophodna ostaju bez iste.

Organizatori događaja su naglasili da je od suštinske važnosti da se istraje u pokušajima i da iako Zakon o BPP postoji 5 godina, kao jedan od glavnih problema, mada su u zakonskoj obavezi da to urade, jeste što opštine nisu u svom budžetu predvidele sredstva za ove usluge u lokalnoj zajednici, te da zbog toga mogu snositi prekršajnu odgovornost. Nakon toga su prisutni izneli podatke da u nekim opštinama ne postoji Kancelarija za pružanje besplatne pravne pomoći i podrške, odnosno da entitet Besplatne pravne pomoći nije uspostavljen.

Savićeva je pohvalila grad Pančevo, koji je prepoznao značaj projekta i zahvalila se na saradnji MZ Kačarevo, koja je pokazala visok stepen socijalne kohezije, te otvorenost saradnje sa civilnim sektorom i istakla da Pančevo ima Kancelariju za pružanje BPP, kao i budžetom opredeljena sredstva za to.Takođe je naglasila  da joj je drago što su među prisutnima pojedinci iz Kancelarije za pružanje besplatne pravne pomoći iz drugih gradova i opština, ali nije krila razočarenje što se iz Kancelarije za pružanje besplatne pravne pomoći iz Pančeva niko nije pojavio, te izrazila nadu da će se pridružiti na predstojećim događajima.

“Socijalna kohezija je ključna za uspešnu primenu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i podršci. Ako svako od nas prepozna svoju ulogu u procesu pružanja besplatne pravne podrške nećemo imati situaciju da oni  kojima je pomoć neophodna ostaju bez iste. Dakle, zaposleni u sistemu socijalne zaštite, Kancelariji za pružanje besplatne pravne pomoći i podrške, su prvi koji su u kontaktu sa vulnerabilnim grupama, i ako oni ne prepoznaju i upute stranku kako može ostvariti svoja prava, primena besplatne pravne podrške praktično izostaje, nažalost, na štetu korisnika koji na to imaju pravo i kojima je pomoć neophodna… Zato samo zajedno, uključivanjem svih socijalnih entita možemo pomoći da vulnerabilne grupe lakše ostvaruju svoja prava” – zaključak je sa današnje info sesije održane  U Kačarevu, pred više od 50 ljudi koji su Info sesiju pratili uživo ili online, iz svih krajeva zemlje i različitih sektora. Među prisutnima su bili zaposleni u sistemima socijalne zaštite, advokati, medijatori, pravnici, pedagozi, vaspitači, doktori, inspektori, zaposleni u JLS, predstavnici civilnih organizacija i drugi.

Organizatori su pozvali prisutne da proprate i naredne aktivnosti. Obuka za zaposlene u sistemu socijalne zaštite planirana je za 19. novembar, a za medijatore, pravnike, advokate, pružaoce besplatne pravne pomoći i podrške za 28.11. Obuke  će biti onlajn formata, preko zoom platforme.

Završna konferencija i  dodela sertifikata će se održati 12.12.2024. uživo.

Volonteri Kačarevo pozivaju sve, da se priključe svim aktivnostima, te usvoje nova znanja i veštine, i pruže verodostojne informacije onima kojima su najpotrebnije: građanstvu, posebno vulnerabilnim (ranjivim) grupama zajednice, kako bi im olakšali pristup pravdi i ostvarivanju njihovih prava.

Link za prijavu na predstojeće događaje:

https://forms.gle/1DESz36yyFRixynaA

A HUMAN, Judge, President of Croatian Mediation Association, awarded mediator, CEDR acreditated mediation trainer, educator, peacemaker, Ph.D.

UPRAVLJANJE KONFLIKTIMA NA RADNOME MESTU KAO KLJUČ ZA USPJEŠNO POSLOVANJE

U odnosima na radnome mjestu nemoguće je izbjeći neslaganja i konflikte. Gdje ima ljudi – ima i konflikata.

Poslovni ljudi primarno se usredotočuju na vođenje poslovanja i stvaranje organizacijske strukture. Pri tome često smetnu s uma da su zaposlenici i odnos s njima, te među njima, ključni za poslovni uspjeh. Bez njih nema uspjeha u odnosima s kupcima i nema uspješnog poslovanja.

Pored toga, u poslovnim politikama tvrtki još uvijek je najčešće zanemarena stavka – upravljanje unutarnjim i vanjskim konfliktima u radu i u poslovanju.

Odnose bi trebali zvati donosima

Dobri odnosi na radnome mjestu ključni su za uspješan zajednički rad i poslovanje. Međutim, da bi odnosi bili dobri, treba ih njegovati. Da bi se u tome uspjelo, odnose više ne bismo trebali zvati ODNOSIMA, nešto iz čega svi nešto odnose, već DONOSIMA, nešto u što svi nešto donose. Da bi odnos opstao, u njega svi uključeni trebaju i donositi.

U odnosima na radnome mjestu nemoguće je izbjeći neslaganja i konflikte. Gdje ima ljudi – ima i konflikata. Konflikti su sastavni dio života, rada i poslovanja. I poslodavci i zaposlenici trebaju ih prestati izbjegavati te prihvatiti kao neizbježne dijelove radnog okružja. Čak 85% zaposlenih na radnom mjestu iskusi konflikt. Zaposlenici na konflikte na radnom mjestu troše prosječno oko 2,8 sati tjedno, dok menadžeri troše 30 do čak 70% svog vremena na konflikte.

Specifičnosti konflikata na radnome mjestu:

• na radnome mjestu najčešće ne možemo birati s kime ćemo raditi
• neovisno o konfliktu, zaposlenici najčešće moraju nastaviti raditi zajedno
• u profesionalnom okružju iskazivanje emocija često se ocjenjuje neprikladnim
• zaposlenici su pri radu međusobno povezani i međuovisni te postoji stalna potreba za nastavkom zajedničkog rada
• na radnome mjestu vlada hijerarhija koja uvelike utječe na odnose

Uzroci konflikata na radnome mjestu:

• sukob osobnosti (ega) – inzistiranje na biti u pravu
• preopterećenost poslom i stres
• loše upravljanje i organizacija
• slaba komunikacija i otvorenost u komunikaciji
• nejasne uloge na radnome mjestu
• nedovoljne ljudske vještine
• rod, dob te kulturalne razlike
• osobne vrijednosti
• ograničeni resursi, sebičnost i međusobno natjecanje

Ignorirate li konflikt, eliminirate li ga ili rješavate umjesto njihovih vlasnika?  

Ljudi intuitivno promišljaju o konfliktu kao o nečem negativnom. Jednako je i sa zaposlenicima i poslodavcima. Negativno dolazi iz njihovog negativnog iskustava s ranijim konfliktima. Ako na nešto unaprijed gledamo kao negativno, ne može ni naš odnos prema tome biti drugačiji. Tada samo provlačimo još više negativnog. 

Redovno školovanje ne sadrži učenje o komunikacijskim vještinama i upravljanju konfliktima. Nedostatak vještina, alata i sustava upravljanja konfliktima u tvrtkama i negativno iskustvo s njima, najčešće dovodi do tri uobičajena pristupa konfliktima na radnome mjestu. Konflikti se ignoriraju, eliminiraju ili rješavaju umjesto ili bez njihovih vlasnika. 

Sva tri pristupa su najčešće pogrešna.

1) I zaposlenici i poslodavci najčešće izabiru ignoriranje postojanja konflikata. Prema njima se ponašaju kao prema slonovima na radnome mjestu čiju prisutnost svi trpe, prave se da oni nisu tu, da ih ne vide i da će nekim čudom nestati sami od sebe. Neće. Konflikti kojima se ne upravlja, koji se guraju pod tepih, nikada ne nestaju. Samo postaju veći. 

2) Drugi pogrešni pristup je eliminacija konflikta na radnom mjestu. Što to znači? “Problematični” zaposlenik s kojim baš nitko ne zna ili ne želi izaći na kraj, ma koliko bio sposoban, ili se premješta u drugi odjel ili mu se daje otkaz. I vjeruje se da je to jedini način rješenja problema i ujedno da je tako problem riješen.

3) Treći i u praksi možda najzastupljeniji pogrešni pristup konfliktima na radnom mjestu je onaj pri kojemu menadžeri „kradu“ konflikt njegovim sudionicima, onima koji su ga proizveli. Oni koriste snagu svog položaja i prvo pokušavaju potaknuti povrijeđene sudionike konflikta na suradnju. Kada im to ne uspije, nameću im svoje rješenje za njihov konflikt odlučujući umjesto njih na način da određuju tko je od njih u pravu, a tko ne. Sve ovo u pogrešnom uvjerenju da je to njihova uloga i zadaća kao menadžera

Pri tome menadžeri sudionicima konflikta (zaposlenicima) u pravilu ne omogućuju izravnu komunikaciju i njihovo izravno sudjelovanje u traženju rješenja za njega. Tako se oni se u naravi ponašaju kao suci ili arbitri i u konfliktu proglašavaju pobjednika i gubitnika. Na ovaj način menadžeri zaposlenima oduzimaju sposobnost samostalnog rješavanja problema u odnosu. Oni kao podređeni ova nametnuta rješenja početno šutke prihvaćaju, jer ona dolaze od hijerarhijskog autoriteta te se vračaju se na posao.

Međutim, kako to rješenje za njihov konflikt nije njihovo ono za njih nije prikladno i kod njih stvara veliko nezadovoljstvo. Konflikt među njima ostaje neriješen i što više, sada je dodatno uvećan. Oni se vračaju starim načinima ponašanja u konfliktu na radnom mjestu koji se sada razvija se u novim oblicima i nastavlja proizvoditi ozbiljne negativne posljedice. To jasno potvrđuje koliko je ovakav pristup najčešće neučinkovit.

Sva tri pristupa u rješavanju konflikata na radnom mjestu su u određenim okolnostima znatno poremećenih odnosa, rokova i brzine rada nužna, međutim, najčešće nisu.

Konflikti kojima se ne upravlja postaju pravi rasadnici tužbi i parnica koje pravnici obožavaju. Ako radnike s problemima kod poslodavca ne želite saslušati, oni nemaju izbora nego se obratiti odvjetnicima koji će im rado posvetiti pažnju. Na ovaj način poslodavci i bez svijesti o tome prečesto preuzimaju rizik izlaganja brojnim negativnim posljedicama sporenja, čije razmjere unaprijed ne mogu niti dokučiti.

I zaposlenici i poslodavci prečesto olako za rješavanje konflikata na radnom mjestu biraju pravo i parnicu, jer se tako oduvijek radilo. Vjeruje se da je pravo rješenje za sve. Oslanjaju se na pravo jer ne znaju, ne žele ili ne mogu drugačije. Malo je poznato da rješenje za konflikt nema ni ugovor ni zakon niti pravo uopće, pa tako niti tradicionalni pravnici. Zašto?

U tvrtkama se pogrešno vjeruje da su konflikti na radnome mjestu i u poslovanju pravni problemi pa se zato ne žele baviti njima. Posebno to ne žele donositelji odluka. Zato ih oni prepuštaju gotovo isključivo svojim pravnicima. Međutim, konflikti nisu pravni problemi. Konflikti su problemi u odnosima i komunikaciji. Zbog toga pravo nema odgovor za konflikt. Pravo nije prikladan alat za njegovo rješavanje. Pravo rješava samo pravni problem, a konflikt iza pravne odluke o pravnom problemu ostaje neriješen i višestruko uvećan. 

Zato se prije donošenja odluke o pristupu rješavanju konflikta na radnome mjestu upitajte: 

“Želite li isključivo pravo i pravnike na svojoj strani ili želite učiniti pravu stvar?”

Posljedice konflikata na radnome mjestu: 

• pad produktivnosti i radnog morala 
• oštećeni odnosi i uvećana odsutnost s posla
• pasivna prisutnost zaposlenih na poslu
• česti prigovori, sabotaže, krađe 
• povećana bolovanja i ozljede na radu
• nelojalnost i napuštanje tvrtke (dobrih zaposlenika)
• potreba za zamjenama zaposlenih i obučavanje novih
• oduzimanje vremena i energije 
• prekid u komunikaciji, zaposlenici se otuđuju i izbjegavaju
• smanjuje se suradnja, razmjena znanja i informacija 
• smanjuje se produktivnost te kvaliteta proizvoda i usluga
• ugrožavaju se kupci i korisnici usluga te uvećava njihovo nezadovoljstvo i gubitak
• umanjuje se poslovna reputacija i pada prihod

Većina ovih posljedica u tvrtkama se previđa i ne povezuje uz konflikte. 

Drugim riječima, konfliktima u tvrtkama se malo tko bavi sve dok nepovratno ne eskaliraju. Menadžeri za to najčešće nisu obučeni. Zato se prvo prepuštaju HR službama, a ako njima ništa ne pođe za rukom, prepuštaju se pravnim odjelima i odvjetnicima. Pravni pristupi su ponekad doista nužni, no najčešće nisu. Doslovce gubite svaki put kada se za rješavanje konflikata na radnom mjestu obratite isključivo pravu i tradicionalnim pravnicima. Tada je za rješenje konflikta prilično kasno i tada se spremite za izlaganje velikim rizicima. 

Većina tvrtki ignorira potrebu uvođenja sustava preveniranja, ranog otkrivanja i rješavanja internih i eksternih konflikata te sporova – Conflict Management System (CMS). Jednako tako mnogi ignoriraju i potrebu edukacije zaposlenih o komunikacijskim vještinama i vještinama upravljanja konfliktima na radnom mjestu.

Na to sjajno upućuje ova anegdota:

Sastali se predsjednik uprave (CEO) i član uprave za financije (CFO). CEO je sav zabrinut postavio pitanje CFO: “Što misliš hoćemo li krenuti s edukacijama naših zaposlenih?” CFO mu je odgovorio: “Znaš, ja možda ipak ne bih, jer me brine što ako ih educiramo, a oni potom odu od nas?” Nakon kratke pauze CEO mu ozbiljnog lica odlučno odgovori novim pitanjem: “A što ako ih ne educiramo, a oni i pored toga ostanu kod nas?”

Edukacija uopće, a posebno zaposlenih i posebno ona o prevažnim ljudskim vještinama potrebnim za uspjeh na radnom mjestu i u poslovanju, nije više samo nužnost, već uvjet za opstanak na tržištu u 21. stoljeću. 

Dvije su faze u rješavanju konflikta

Prva je rani stadij konflikta prije nego što se ponašanje sudionika fiksira i postane neprijateljsko – to je primarni cilj upravljanja konfliktima na radnom mjestu. 

Drugi stadij je eskalirani konflikt koji se pretvori u skupi pravni spor u kojem se stranke uzajamno iscrpljuju. Svaki sudski spor se smatra poslovnim neuspjehom.

Za razliku od enormnih svakovrsnih rješavanja eskaliranog konflikta koji se pretvorio u parnicu, rješavanje konflikata u što ranijoj fazi ne predstavlja trošak, već predstavlja pravu TVORNICU UŠTEDA U POSLOVANJU. Primjerice, jedna velika firma s više tisuća zaposlenih uz opisani pristup uspjela je da se oko 800 internih prigovora zaposlenih godišnje, pretvori u samo 20 formalnih. Od tih 20, 18 je riješeno interno, a samo 2 su završila u parnici.

Nagrade za upravljanje konfliktima – pozitivne posljedice:

• sačuvani odnosi i bolji timski rad
• viši radni moral, bolje korištenje radnog vremena, uvećana produktivnost
• smanjena odsutnost s posla
• veća inicijativa i kreativnost, bolje odlučivanje
• pozitivne emocije, bolje učenje i usavršavanje
• veće zadovoljstvo i lojalnost 
• smanjen broj bolovanja, manje napuštanja tvrtke, pa i od najboljih radnika 
• manji trošak obučavanja novih radnika 
• smanjeni broj ozljeda na radu 
• kvalitetno upravljanje neizvjesnošću i rizicima sporenja 
• uvećano zadovoljstvo potrošača, poslovna reputacija tvrtke na tržištu i uvećani prihod

Redefiniranje uloge konflikta na radnom mjestu

Među važnim zadaćama na putu prema uspješnom upravljanju konfliktima na radnom mjestu je redefinicija uloge konflikta na radnom mjestu. Da bismo u tome uspjeli, prvo je potrebno konfliktima oduzeti negativni predznak i pretvoriti ga u pozitivni. 

Umjesto kao na opasnost i problem, na konflikt treba gledati kao na priliku. Svaki konflikt predstavlja priliku za pozitivnu promjenu. Konflikt nije defekt, već signal da nešto u odnosu, u organizaciji, u tvrtki, na radu, ne štima. Konflikt je doslovce poziv na pozitivnu promjenu koji se ne smije ignorirati.  

Svi znamo da je konflikt rijetko ugodan sam po sebi. Međutim, konflikt sam po sebi nije problem. Čak štoviše, poželjan je. Naša reakcija na konflikt je problem. Ignoriranje konflikta i neupravljanje njime je problem. “Ne činiti ništa” s konfliktom na radnom mjestu je problem.

Prihvatimo konflikte kao redovite i neizbježne sastavne dijelove rada i poslovanja. Razumijmo ih. Očekujmo ih. Naučimo kako ih na vrijeme prepoznati. Kada se pojave, “prigrlimo ih” i pravovremeno upravljajmo s njima. Konflikti mogu biti ili najdestruktivnije sile koje razaraju sve pred sobom, pa i odnose na radu i poslovanje, ili mogu biti kako je maloprije navedeno, sjajni saveznici potrebnim promjenama u tvrtki i u učenju. Samo o nama ovisi koji ćemo od ta dva pristupa izabrati.

Dakle, na konflikt možemo gledati kao na nositelja pozitivnih potencijala i promjena. Konflikt stimulira napredak, dovodi u pitanje ustaljene prakse (“to se oduvijek tako radilo”) i stvara bolje. Potpuna harmonija u odnosima između zaposlenih to ne može postići.

“Ako dva zaposlena na istom radnom mjestu misle jednako, jedan je suvišan.”

“Ako dva zaposlena na istom radnom mjestu misle uvijek različito, oboje su suvišni (nisu u stanju raditi zajedno)”.

Konstruktivni konflikt:

• pali iskru kreativnosti i inovativnosti
• uvećava međusobno uvažavanje i bolje razumijevanje međusobnih razlika
• potiče različita mišljenja na sastancima (group-thinking trap) 
• umnožava i unaprjeđuje ideje, odluke i rješenja problema

Što možete napraviti?

Prevencija i upravljanje konfliktima nije samo alat, već je to moderni način života i poslovanja. U svoje poslovne politike uključite i politiku mirnog rješavanja konflikata i sporova. 

Kad je riječ o konfliktima, ne čekajte da se pozitivne promjene dogode same od sebe. Neće. Ne čekajte da se drugi promijene. Vi napravite prvi korak. I napustite stare obrasce pristupanja s konfliktima i odlučite prestati “ne činiti ništa”. U vama je mnogo veća sposobnost upravljanja konfliktima nego što to možete zamisliti.

Što možete odmah učiniti kako biste upravljali konfliktima na radnom mjestu?

• Upravljajte konfliktima u njihovom začetku, prije nego eskaliraju
• Ne koristite moć položaja i prisilu za rješavanje konflikata
• Ohrabrite slobodno iznošenje mišljenja
• Ne propustite pitati za mišljenje o vašem prijedlogu
• Ne očekujte samo slaganje u komunikaciji, dapače, očekujte neslaganje o potaknite ga
• Pohvalite svaki dobar prijedlog i rad
• Dajte povratnu informaciju o učinjenom i o postignutom napretku
• Ne kritizirajte i ne ogovarajte kolege
• Ne šalite se na tuđi račun
• Priznajte pogrešku i stvorite atmosferu u kojoj je ljudski griješiti 
• Ne favorizirajte nezasluženo
• Pristupajte svim kolegama i kolegicama kao važnim osobama
• Primijetite baš sve kolege i kolegice oko sebe te uvažite njihovu različitost
• Ne natječite se s drugim kolegama i kolegicama
• Ispravljajte druge samo u pravo vrijeme

Preporuke za daljnje postupanje

• Usvojite poslovnu politiku upravljanja i ranog rješavanja konflikata te sporova 
• Gradite i podržavajte kulturu komunikacije i mirnog načina rješavanja konflikata
• Suočavajte se pravovremeno s konfliktima, nemojte ih samo izbjegavati ili eliminirati
• Neka vaši menadžeri prestanu nuditi svoja rješenja za konflikte zaposlenika; neka im vrate „lopticu“ njihovog problema nazad i odgovornost za njegovo rješavanje te pomognu riješiti ga na medijacijskim principima
• Odredite jasne uloge, prava i odgovornosti, posebno u upravljanju konfliktima
• Budite oprezni sa sustavima nagrađivanja radnog doprinosa koji ne potiču suradnju
• Educirajte sve zaposlenike i menadžere o komunikacijskim vještinama i upravljanju konfliktima
• Educirajte menadžere o medijacijskim znanjima i vještinama
• Uključite klauzule o obveznoj medijaciji u sve vaše ugovore 
• Obučite vlastite interne medijatore kao pomoć u rješavanju internih konflikata
• Angažirajte vanjske neutralne medijatore kada s konfliktima i sa sporovima ne uspijete upravljati sami
• Razvijte suradnju s odabranim ovlaštenim medijacijskim institucijama 
• Kreirajte ugovore na suradničkim principima i pobrinite se da se u njima jednako štite interesi svih ugovornih strana
• Imajte jasne, jednostavne, uvijek otvorene i dostupne kanale komunikacije za ugovorne strane
• Korištenje formalnih pravnih postupaka, posebno sudova, za rješavanje konflikata i sporova, unaprijed smatrajte svojim poslovnim neuspjehom. Koristite ih samo iznimno, kao posljednju opciju

Ugovorna klauzula o obveznoj medijaciji

Najbolje vrijeme za odluku o načinu rješavanju budućih konflikata je vrijeme sklapanja ugovora. Tada su ugovorne strane u najboljim odnosima s mnogo nade oko njihovog odnosa u budućnosti i tada im je jednostavno prihvatiti mirno rješenje eventualnog spora kao obvezujuće pravilo.

Navodim primjer ugovorne klauzule o obveznoj medijaciji. Zakon nepoštovanje ove ugovorne klauzule sankcionira odbacivanjem eventualne tužbe.

• Ugovorne strane su suglasne da će eventualna neslaganja ili nerazumijevanja te moguće sporove koji proizlaze iz ovog ugovora nastojati riješiti pregovorima. Za slučaj da spor ne uspiju riješiti u izravnim pregovorima, obvezuju se radi rješavanja spora pokrenuti medijaciju i osobno sudjelovati u njoj u Centru za medijaciju Hrvatske udruge za medijaciju (HUM).
• Ako do mirnog rješenja spora ne bi došlo u roku od 60 dana od početka medijacije ili u duljem roku ako taj rok stranke suglasno produže, stranke su ovlaštene pokrenuti odgovarajući sudski postupak pred nadležnim sudom (alt. arbitražni postupak).
• Ugovorne strane se obvezuju da prije okončanja medijacije neće pokrenuti sudski/arbitražni postupak. 
• U protivnom tužbu ili drugu pravnu radnju s kojom se spor formalno pokreće, sud ili drugo tijelo odbacit će, osim ako je ugovorna strana koja je podnijela tužbu ili drugu pravnu radnju s kojom se spor formalno pokreće, pristala na medijaciju, a druga ugovorna strana je i pored ove klauzule odbila u njoj sudjelovati.
• Ugovorne strane su suglasne da ugovorna strana koja i pored ove odredbe odbije medijaciju, nema  pravo na eventualne parnične troškove neovisno o njenom uspjehu u parnici.

Članak i fotografije preuzeti sa linkedin profila autora:

Srđan Šimac

A HUMAN, Judge, President of Croatian Mediation Association, awarded mediator, CEDR acreditated mediation trainer, educator, peacemaker, Ph.D.

Управо овом важном темом, која се тиче остваривања права  вулнерабилних група, али и одговорима на питања: шта подразумева бесплатна правна подршка?,  ко су корисници а ко пружаоци бесплатне правне подршке?, ко су медијатори и која је улога јавних бележника у процесу остваривања права на БПП (бесплатну правну помоћ и подршку), као и другим питањима, бави се  удружењe грађана “Волонтери Качарево” из Качарева, кроз пројекат „…Бесплатна правна подршка за вулнерабилне групе”, који ће уз подршку града Панчева, односно Секретаријата за јавне службе и социјална питања Градске управе Панчево, a у сарадњи са партнерским организацијама УГ “Медијатори Крушевца” и УГ “Ибинам”, реализовати до краја године.

Уговор о суфинансирању пројекта потписан је 10. октобра у Градској управи Панчевиу.

На идеју за овај пројекат дошли су, како су нам рекли у УГ „Волонтери Качарево“, јер велики број оних којима је новчана социјална помоћ неопходна не остварују то право због, њима, неприхватљиве процедуре. Нарочито када говоримо о утуживању корисника ради остваривања права на социјалну помоћ.

“Наиме, приликом признавања права на новчану социјалну помоћ неопходно је да радно неспособна лица (деца и стари) туже сроднике да им помогну у издржавању. До сада се ово утуживање одвијало на суду. Старо лице, које нема средства за живот, мора да тужи суду рођену децу за помоћ у издржавању и задовољавању основних животних потреба, што је заиста нехуман поступак. Многи су због тога одустајали јер им је било испод части да подносе тужбу рођеној деци. Сада имамо могућност да споразумом у поступку медијације решавамо такве предмете, што је хуманији поступак, бржи и за кориснике бесплатан.  Закон о бесплатној правној помоћи постоји од 2019. године а ни један случај бесплатне правне подршке није евидентиран у Панчеву” , рекла је Савићева, кооснивач Удружења и навела да су различити разлози за то, а неки од њих су „..недовољно познавање могућности које Закон о БПП пружа, недовољна информисаност и грађана и запослених у ЈЛС, као и у системима социјалне заштите, али и недовољна информисаност пружаоца БПП,  међу првима, медијатора, правника, цивилних организација,  јавних бележника и факултета. Желела бих да се захвалим Секретаријату за јавну службу и социјална питања града Панчева, који је препознао важност ове теме те у значајном делу подржао наш пројекат. Врло је важно да постоји интеракција између свих актера локалне заједнице, како бисмо заједно олакшали доступност правди и услугама свим актерима у локалној заједници, нарочито онима којима је помоћ најнеопходнија, Град Панчево би требало да буде други град у Србији који је применио могућности које нам Закон о бесплатној правној помоћи и подршци пружа, те иновативно приступа решавању наведених проблема. До сада, једино, у Крушевцу имамо забележену праксу пружања бесплатне правне подршке, те ће запослени у Канцеларији за пружање БПП у Панчеву, у Центру за социјални рад и запослени у системима социјалне заштите у Панчеву, као и медијатори, судије, адвокати правници, јавни бележници, цивилне организације и корисници новчане социјалне помоћи, из прве руке имати прилику да чују како се овај закон може применити у пракси, јер су партнери на пројекту удружења која су на неки начин оживела и имплементирала ЗБПП, пре свега УГ „Медијатори Крушевца“, а стручни сарадници долазе баш из система социјалне заштите а као лиценцирани медијатори…“

 “Пројекат је управо из тога разлога од изузетног значаја јер се бави правима најрањивијих категорија друштва, те социјалном инклузијом, укључивањем свих у процесу реализације бесплатне правне подршке, запослених у ЈЛС, запослених у центру за социјални рад и системима социјалне заштите, пружалаца бесплатне правне подршке:  медијатора, јавних бележника, правника, адвоката, цивилних организација и факултета. Осим правилне и потпуне примене Закона о БПП, социјалне инклузије,  пројекат има и низ специфичних циљева као што су:  подизање капацитета организације, информисаност интересних група (усвајање нових знања и вештина), унапређење и јачање професионалних компетенција запослених у локалној самоуправи, системима социјалне заштите и пружаоца бесплатне правне подршке (обученост и оспособљеност запослених и учесника у поступку пружања БПП)  кроз стручно усавршавање, увођење иновативних услуга и унапређење постојећих у систему социјалне заштите, промоција мирног решавања спорова – медијације (Закон о посредовању у решавању спорова), унапређење међусекторске сарадње у локалној самоуправи, унапређење сарадње партнерских организација итд.

 “Оно што бих желела да нагласим је да ће кроз активности које будемо спроводили, интересне групе,  имати прилику да по први пут чују о бесплатној правној подршци, не помоћи, већ подршци и да сви који буду прошли заједно с нама кроз те активности, пре свега мислим на обуке које смо припремили за запослене у ЈЛС, центру за социјални рад и системима социјалне заштите као и за пружаоце БПП, односно медијаторе и јавне бележнике те запослене у канцеларији за пружање БПП, организације цивилног друштва и факултете, знаће да препознају своју улогу у том процесу пружања бесплатне правне подршке. Вероватно ће многи први пут чути и за процес медијације, а нарочито примени медијације у системима социјалне заштите односно у центру за социјални рад. Биће ово једно веома корисно искуство, са усвајањем нових вештина и знања за све учеснике у пројекту. Овом приликом бих позвала све интересне групе,  цивилне организације које се баве правима људи, запослене у Канцеларијама за пружање бесплатне правне помоћи, оне који се баве социјалном заштитом и остваривањем права на социјалну заштиту, правнике, адвокате, јавне бележнике и посебно медијаторе, као и факултете да прођу бесплатну обуку стручног усавршавања и обучавања, те  јасно препознају своју улогу у пружању бесплатне правне подршке. Све информације у вези пројекта и бесплатних обука, можете добити путем мејла volonterikacarevo@gmail.com”, нагласила је Нела Савић.

Чланак објављен у оквиру пројекта УГ „Волонтери Качарево“ – „… – Бесплатна правна подршка за вулнерабилне групе“ уз подршку Секретаријата за јавну службу и социјална питања града Панчева

Након предавања, професор Портоликио, за магазин Медијатор је говорио о Србији, разлици између менаџера и лидера, о значају комуникационих вештина и медијатору као важној особи, која је неизоставни  део савременог лидерства.

“Лидер је особа која излази са визијом/идејом  коју други људи нису у могућности да понуде. Лидер формира визију која врло често људе може одвести у правцу који им није пријатан, који не желе. Зато лидер мора поседовати добре вештине убеђивања и комуникације. Дакле, они имају визију  али стварају речи тако да придобију људе да прате ту визију чак и кад им није пријатно или онда када би требало да раде нешто што не желе. Менаџер је чврсто везан за већ постојећу визију и брине се о томе да су прави људи на правим местима и да свако од њих јасно зна шта му је задатак који траба да изврши и брине о томе да се задаци извршавају. ”

На питање ко је склонији ризику др Сем Портоликио кратко одговара да је сама визија понекад највећи ризик: “ Где ће она одвести вашу организацију,.., где ће одвести та визија вашу земљу,…,  то понекад може само по себи бити ризик. Док менаџер  доноси постепене одлуке, лидери стварају нешто што (може се десити) може бити за 180 степени на погрешном трагу и онда кроз историју буде декларисан као неко ко је направио једну од највећих грешака. За менаџера је веома тешко да прихвати такву врсту ризика ”

Да ли је добро имати медијатора унутар компаније и у случајевима када се не разумемо најбоље ангажовати га?

„Апсолутно да. Да.“

Говорио сам о томе колико је важно да разумемо интересе друге особе и приказао на примеру поморанџе. Медијатор је особа која у томе може помоћи, која помаже да видимо, не само где желимо отићи, већ зашто тамо желимо стићи. Помаже нам да не гледамо само крајњи циљ, већ зашто нам је потребно његово остварење.“  (На крају текста пример конфликта око поморанџе.)

У свом предавању, кроз практичне вежбе, др Сем Портоликио је приказао шта је то што чини иновативно лидерство новог доба и сумирао: “Лидер мора да види оно што није очигледно и што други не виде. Мора да примећује ствари и да паметно предвиђа користећи претходна искуства”.

Професор Портоликио нам је још рекао да је једно од првих међународних путовања било управо у Србију,  а  једна од омиљених породичних  фотографија потиче управо из Србије. Као интернационални предавач обишао је преко 80 земаља, а Србија је била међу првима. Искуства из Београда, Крагујевца и Златибора наводи као главне “кривце” који су му помогли да се определи за  животни позив. Допадају му се људи, енергија, посебно храна. “Србија је место где сам се заљубио у сладолед са шлагом. Сад имам 25 кг више него када сам почео да предајем… мораћу да се дружим са Новаком како бих се вратио у форму” – за крај разговора као да нам се помало жали професор Портоликио.

У неком наредном чланку преносимо разговор са в.д. Националне академије за јавну управу проф. др Дејаном С. Милетићем.

Видимо се 11. у 11н

Пример поморанџе је чест пример који и сами медијатори користе на својим обукама. Особа А и особа Б желе поморанџе. Нема довољно за све… Конфликт светских размера на видику. Медиjaтор усмерава разговор, постављајући отворена питања, као нпр. зашто желе поморанџе…. Након неког времена долазимо до одговора особе А а то је да жели да направи џем/слатко, док особа Б жели да направи цеђени природни сок од поморанџе. Кроз наставак разговора сазнајемо да се џем од поморанџе прави само од коре поморанџе. Сок, или чувена „цеђена“, знамо, прави се од пулпе поморанџе. Долазимо до тога да ни једној страни, суштински није била потребна поморанџа већ само неки њен део. Особе једноставно нису виделе тако очигледну ствар. Иначе се каже да је оно што је најочигледније и најтеже доказиво, често и најтеже уочљиво. У сваком случају кроз успешно навођену комуникацију долазимо до решења које је ВИН-ВИН за стране у спору. Највиши ниво начина решавања конфликта јесте сарадња. Особа Б је нацедила сок а особа А добила кору за џем/слатко од поморанџе. А за вас осим поуке дајемо и рецепт за слатко од поморанџине коре.

СЛАТКО ОД ПОМОРАНЏИНЕ КОРЕ

Састојци/количина

поморанџина кора 300 г

шећер 300 г

Како припремити

Поморанџе добро опрати, засећи корицу ножем (као кад се сече лубеница) и пажљиво је одвојити. Ставити је у шерпу, налити водом и кратко прокувати. Избацити воду и сипати нову, опет прокувати и исто урадити и трећи пут.

Корице морају мало омекшати. Оцедити их и прохладити. Сваку увити као мали ролат.

Чистом иглом и белим концем проћи кроз увијену корицу и онда добро везати у чворић да се не може одвезати У шерпу ставити шећер и само мало воде, толико да прекрије шећер, ставити корице и заједно кувати као и свако слатко.

Оставити да се охлади, пресећи конац и извући га напоље. Послагати корице у теглу и прелити *сирупом од кувања.

Менаџер или лидер? Који ће пре у формалној атмосфери одреаговати неформално и поделити рецепт?

Podeliću svoje utiske o obukama u organizaciji: Udruženja „Medijatori Kruševca“ i svemu što je uticalo da moja ljubav u oblasti MEDIJACIJE raste iz dana u dan.

S obzirom da sam nakon završene osnovne obuke u organizaciji Fakulteta političkih nauka,  želela da se dalje kvalitetno i kontinuirano  edukujem i proširim svoja znanja, krenula sam sa proverom svih licenciranih predavača sa zvaničnog sajta Ministarstva pravde. Bilo ih je oko 30-ak ali nakon manjeg istraživanja,  nije bilo teško svesti ih na 5 koji su po mom mišljenju pružali kvalitetna predavanja i dobru edukaciju. Ono što me je vodilo prilikom izbora, bila je najpre mogućnost izgradnje u pravcu u kome sam želela da idem kao profesionalac. Moja istraživanja su se bazirala na  biografijama predavača, poseti sajtovima ukoliko su ih imali i  društvenim mrežama u kojima smo svi negde uplovili, kao najlakše sredstvo za dobijanje neke opšte slike o kvalitetu predavanja i temama koje su obrađivali. Nakon nekog vremena imala sam  bolju uvid u ono šta bih dobila za uložen novac.

Zaključak je da stanovništvo u velikoj meri nije edukovano na pravi načini u vezi odgovora na pitanja: šta se dobija medijacijom, koje su njene prednosti, trajanje, cena…? I sve ono što joj daje prednost u odnosu na sudski postupak, još uvek je nedovoljno rečeno za javnost. 

Pomenuću i predstavu sa tematikom medijacije pod nazivom: „Deca su naše ogledalo„, koja je rađena u saradnji sa udruženjem Medijatori Kruševca i koja je takođe predstavljena u Magazinu Medijator. Lično, meni je predstava pokazala nešto više, a to je ogroman rad i trud na celoj priči vezanoj za medijaciju ali i

Tako je krenuo moj najveći put edukacije koji se nije završio na jednom predavanju već i danas traje, bez da me neko vuče za rukav i gura u nešto u šta nisam sigurna, jer ovog puta to zaista jesam. I kao što uvek biva, da ko traži nadje i ko kuca njemu se vrata sama otvaraju, tako sam nakon mesec dana dobrog „istraživanja tržišta“, došla do saznanja da počinje edukacija u organizaciji:  „Udruženja Medijatori Kruševca“ na temu „Medijacija u vršnjačkim sukobima„. U  srcu i u glavi čulo se veliko BINGOOO. Znala sam da je to put gde ću moći da se vremenom izgradim u velikog profesionalca i nekog, ko će u svom gradu postati sinonim za dobrog i uspešnog medijatora. 

Prijavila sam se na edukaciju, ali ne zbog prikupljanja bodova za obnovu licence jer sam dovoljan broj već imala, nego zbog osećaja koji me nije prevario. Tako je početkom  2023-e krenulo moje prvo druženje, oduševljenje, veliki broj pitanja i dobijenih odgovora. Sve ono što sam razumela bez da ponavljam više puta, bilo je rečeno, zapamćeno i upijeno. Nakon trodnevne obuke osetila sam sreću jer je TO BILO TO. Moj BINGO sa početka priče.

I kako su čudni putevi Gospodnji, tako je i mene put naveo ni manje ni više direktno u Kruševac, na divan osmeh i zagrljaj od strane Jelice Milosavljević, jednog od najvećih boraca u oblasti medijacije na prostorima Srbije. Naš prvi susret „oči u oči“ pokazao je mnogo toga. Osetila sam da mogu da joj verujem, a poverenje u nešto što radite, jeste veoma bitna stavka, jer znate da kad bilo šta „zapne“, imate na koga da se oslonite.

I tada sam znala kao što i sada znam da će ovo biti velika i moćna priča jer se upravo „rađa“ tim ljudi koji imaju viziju, snagu i  znanje koje se stiče dok si živ. I više od svega, odličan temelj koji je bitan, a naši predavači  temelj imaju kroz dugogodišnji rad od samog početka ponovnog uvođenja medijacije kroz zakonsku regulativu republike Srbije koja je krenula 2004-e godine. Nakon toga, 2008-e Ministarstvo pravde je  formiralo prvu radnu grupu za izradu zakona o Medijaciji, koji je izrađen 2014-e i koji je od 2015-e počeo sa primenom. 

Da se vratim na suštinu.

Nakon prve edukacije, slagala sam misli danima i došla do zaključka da u celoj priči postoji jedan veliki biser: veliki predavač, profesor, NLP trener, medijator: Kata Vuletić. Stroga u komentarima, ali svaka joj je na mestu (ka u Njegoša), pa „nema ljutiš“. Od nje smo čuli najpre izuzetno predavanje sa konkretnim primerima iz prakse, ali i dobronamerne kritike i sugestije onda kada smo mi imali svoje uloge. Pišem iz svog ugla, ali verujem da smo svi jedva čekali te njene komentare. Upravo tog najstrožijeg, vremenom najviše zavolite, jer vas on najviše i nauči. Sve u svemu, u ovoj priči postojao je „dobar i loš policajac“, ali svakako je ovo tim koji vas najviše, toplinom sa jedne i strogoćom sa druge strane, pripremi za dalje  na jednom dugačkom putu. Njih dve su kao tim, dale ono što ostaje duboko urezano u mislima svakog od nas. Tražile su interakciju i razmišljanje, davale su primere iz života i prakse i na taj način nas terale da pomeramo granice svojih misli i širimo sopstvene vidike. Ceo rad je doveo do toga da počinjemo sami da dajemo ideje i predloge za ono što nas dalje bude čekalo. A čekalo je i čeka nas mnogo toga, jer shvatiš da si na početku puta sa timom koji pokreće lavinu nečega što treba utemeljiti u sistem pravosuđa za neka buduća pokolenja. 

Divno je biti deo priče na čelu sa ovakvim ljudima i hvala Bogu da je tako.

Medijator:

Dipl. pravnik Danijela Vasiljević, Niš. 

„За уништење било које нације не требају атомске бомбе и далекометне ракете, потребно је само смањење квалитета образовања и дозвола преписивања и варања на испитима. Пацијенти умиру од руку таквих доктора. Зграде се руше од руку таквих инжењера. Новац се губи из руку таквих економиста. Правда нестаје поред таквих јуриста и судија. Крах образовања је крах једне нације.„

Живимо у времену где се заборавило на квалитет. Једино што је важно јесте квантитет, па тако „штанцујемо“ дипломе, професоре, тренинг тренере, предаваче, службенике, …, докторе наука, медијаторе… и опет ничега и никога довољно. Увек нам фале стручњаци из различитих области. То је зато што данас свако може бити професор, тренер, ментор, предавач, педагог, или бар мислимо да може. Важно је ко вам и на који начин преноси знање.

Данас ћемо се бавити управо обукама за медијаторе.

Да бисте добили лиценцу за посредника (медијатора) неопходно је да испуните неколико услова:

-да сте пословно способни;
-да сте држављанин Републике Србије;
-да имате високу стручну спрему;
-да нисте осуђивани на безусловну казну затвора за кривично дело које вас чини недостојним за обављање послова посредовања;
-да сте завршили основну обуку за посредника.

Основну обуку за медијаторе данас многи спроводе, али не добијате једнако добро или довољно знање код свих организатора основних обука за медијаторе. Оно што чини разлику јесте, управо искуство предавача као медијатора, пре свега, а затим и начин на који вам се то знање (теоријско и искуствено) преноси, јер: „није знање знати већ је знање знање дати“.

С обзиром на то, да спадамо у оне који цене квалитет, стручност, рад и искуство обрадовала нас је вест да је УГ „Медијатори Крушевца“ (наша колегиница и сарадница Јелица Милосављевић са својим тимом) добило лиценцу за спровођење Основне обуке за медијаторе. Како је дoшло до тога рекла нам је Јелица.

ОСНОВНА ОБУКА ЗА МЕДИЈАТОРЕ КАО УСЛОВ ЗА ДОБИЈАЊЕ ЛИЦЕНЦИ ЗА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОБУКЕ

Иако сте говорили да има много оних који се баве основним обукама за медијаторе и да желите људима, будућим медијаторима да преносите своја лична искуства и знања из праксе и пружите им специјалистичке обуке и практична знања, ипак сте, на срећу многих, кренули и са спровођењем основне обуке за медијаторе. Зашто сте се предомислили?

Када сам пре годину дана покушала да пријавим Специјалистичку обуку за медијаторе “Медијација у вршњачким и другим врстма сукоба“, била сам изненађена када су ми из Министартсва правде јавили да не може да се организује специјалистичка обука за медијаторе уколико Удружење нема лиценцу за обављање основне обуке за медијатора. Није ми дуго требало, осмислила сам и написала програм за основну обуку за медијаторе и послала Министарству правде. Читавих годину дана нам је требало, од тада, да добијемо лиценцу за извођење Основне обуке за медијаторе.
Иако нисмо никада као Удружење имали жељу да изводимо Основну обуку за медијаторе у међуврену смо променили мишљење, јер као искусни медијатори сматрамо да имамо одговорност, а нарочито ја, да након више од 20 година бављења медијацијом у Србији, не дозволим да се ово хумано занимање уруши а на добром је путу.

Шта је узрок томе?

Наиме од 2015. год., од када је наступио Закон о посредовању у решавању спорова на снагу, сведоци смо да имамо преко 1000 едукованих медијатора са лиценцом Министартсва правде, а годишње буде око 160 медијација. Око 50% од укупно пријављених медијација Министарству правде, урадимо моји сарадници и ја у Крушевцу. О компетенцијма организација које изводе основну обуку не желим да полемишем, али ако изводе обуке медијатори који у пракси немају ни једну медијацију о чему онда причамо.?! Постоје медијатори који се рекламирау а да при том не разликују медијацију од медитације. Такође веома је дискутабилно и упитно, што медијатори оснивају предузећа, агенције, узимају кредите да би опремили простор, а при том, опет напомињем, ретко ко да има у пракси искуства. Сведоци смо и да се многи изјашњавају као јавни посредници. Јавни посредник?! То не постоји, али ваљда, лепше звучи. О рекламама како се кроз обуку за медијацију нуди посао, добра зарада и остало, и тако обмањују људи, не желим ни да причам.
У току протеклих годину дана имала сам више позива, из целе Србије, у којима су ме звали људи који су прошли основну обуку за медијацију, разочарани што кроз основну обуку нису добили адекватна знања. Не знају практично ни како да добију предмет, а и кад га добију шта заправо треба да раде, нити како да воде медијацију.

Да ли је и раније било овако?

Када сам се ја обучавала за медијацију, ја сам имала, те 2004. год. 120 сати обуке, а уз то праксу сам стекла у ВПД (Васпитно поправни дом) где смо одмах примењивали стечена знања и од 2004. год. до данас имала сам пар стотина предмета медијације у разним врстама спорова и сукоба.

Урадила сам филм “Застани са парницом-настави са медијацијом“, као и представу „Деца су наше огледало“ (писали смо) а имала сам и много предавања на тему медијације за различите категорије професионалаца и учествовала сам у више пројеката за примену медијације у Србији.

Наша прва Основна обука је изашла из система извођења обука, све смо испратили законски по томе како је Министартсво правде дало инструкције, али смо целу обуку извели ослањајући се на наша искуства. Целокупну евалуацију остављамо на увид да би они који желе да уче о медијацији имали прилике да виде ко спроводи и на који начин обуче.

Искусни тим УГ „Медијатори Крушевца“ је заиста уживао у обуци, несебично преносећи знања, а како је на самој обуци било, најбоље се види из евалуације, које су полазници, проследили након обуке:

Евалуација- основна обука за медијаторе 07-11.06.2023. УГ Медијатори Крушевца

Јелена Стојадиновић

Основна обука за медијаторе коју сте организовали карактеришу свеобухватност и квалитетан садржај. Предавачи су покушали да теоријска знања, која су имали обавезу да пренесу, обогате личним искуством што едукацију чини посебно драгоценом и јединственом. Новим пролазницима су покушали да представе поступак медијације корак по корак како би након учешћа у едукацији ова знања могли да примењују. Јединственост ове едукације је и у томе што смо имали прилику да видимо едукативни филм и симулација медијације. Део едукације у ком се говори о комуникационим вештинама обезбеђује технике и знања широко применљива у животу и раду која подстичу лични развој. Желела бих да похвалим све предаваче и целокупну организацију и сматрам да је ово максимум који може да се добије у оваквој едукацији.
Не бих имала примедбе осим разматрања да би симулација медијације ипак била боља у директном контакту. Пожељно је ако сте у могућности да организује те још едукација на разне друге садржаје. 

Јелена Ивановић

1. Напишите све што Вам се свидело што је било добро

• Поштовани, семинар је оправдао моја очекивања и пробудио у мојој глави „олују идеја „, од којих ће неке бити смислена  „превенција насиља“. Концепција семинара је добра, даје добар темељ на коме се може градити. Семинар је покупио моја знања из разних области и изазавао потребу ревитализације истих. Постављени приоритети у мом приватном и пословном животу су се показали оправдани и врло оствариви захваљујући идејама које сам овим семинаром добила. Хвала свим учесницима на понуђеним знањима и доброј енергији .

1. Написите препоруке и предлоге за будуцу сарадњу и за насу промоцију медијације

• Приоритет по мом мишљењу је промоција медијације кроз организоване превентивне активности са запосленима у школи, родитељима и ученицима. (Можда симулација медијација са ученицима и организована промоција преко друштвених мрежа и путем медија.)

1. Напишите све примедбе и сугестије у односу на обуку и предаваче
   Имам разумевања и за друге образовне профиле и стрпљења који желе да се баве медијацијим уз напомену да просвета захтева посебну врсту едукације. Школа је место које изискује медијацију на дневном нивоу. Искрено највише ми држе пажњу школски примери. Више симулација примера које можда ми иницирамо у једном тренутку. Шта је ситуација која нас је навела да себи помажемо на овај начин. Пример ми поставимо, па група даје решења, тј. води нас кроз сами процес. Хвала!

Надежда Ђорђевић

Поштована Јелице, Като, поштовани Игоре, Милане, хвала Вам за ових 5 незаборавних дана, шта рећи сем да данас недостајете!!!
Први и најупечатљивији утисак за мене лично је задовољство што сам за време трајање обуке „изашла“ из своје свакодневне рутине за коју нисам ни била свесна до краја да нешто фали. Након нашег дружења сам схватила да су ми управо овакви видови личног усавршавања итекако недостајали у животу. Сем што сам добила нова знања о новом начину решавања спорова како у личном животу, тако и на професионалном плану, добила сам прилику, да са новим Катиним техникама (за мене су то Катине технике од сада па на даље с обзиром на начин како нас је водила кроз обуку), да „извршим увид“ у своје ЈА и начине понашања, размишљања, емоција и вредности људи у окружењу. Ми делове медијације примењујемо свакодневно и у породично-пријатељским-односима  али без потребних правила и одсуства пристрасности које смо на обуци научили. 

1. Имам потребу да похвалим концепт обуке, темпо није био напоран, пријатна опуштајућа атмосфера без „улога моћи“ (оно ми смо медијатори ми све знамо, ви сте ђаци, као ни сујета међу самим предавачима), дозволили сте себи да покажете да се и Вама рађају идеје и потребе за новим сазнањима. Отворен, искрен однос и у томе се огледа Ваша висока професионалност. Чини ми се да се ни међу „ђацима“ није осећала затегнутост у односима без обзира што се не познајемо и што долазимо из различитих сфера друштвених улога. Генерално, добар спој предавача са пуно уважавања што је јако било битно за атмосферу на обуци.
2. Препоруке за будућу сарадњу: Што се мене тиче Ви сте добили на располагање волонтера за сваки вид промоције медијације коју будете организовали. Морам да прођем материјал још једном (оно да се „слегне“) да би ми се родиле идеје за начине промоције. 
3. Сугестије: Ја сам неко ко градиво воли „штреберски “ да учи из књиге (оно брошура, скрипта, само да је папир), не би било лоше да се сачини такав неки материјал, јер кад обука прође остају одређене празнине због динамике прелажења садржаја. Ја сам већ навела да сам неких 5 година чекала овакву прилику за Обуку за медијаторе путем он лајн учења с обзиром да нисам могла да одсуствујем од куће на 5 дана због породичних околности да се нпр оде за Београд на обуке које су тамо биле организоване током претходних година. Али можда не би било лоше да се делови обуке убудуће одржавају комбиновано: бар 1 битан саржај уживо (ако нема могућности за целу Обуку) у некој такође опуштеној атмосфери неког простора а за оне који то нису у могућности (типа из другог града) такође да  могу да прате он лајн и тај час путем линка, јер мислим да је уживо пажња другачије тј боље усмерена него код он лајн учења. А можда је то само ствар навике или условних рефлекса  тј. сидрења .

У очекивању новог сусрета за неки дан, срдачно Вам се захваљујем на свему, само тако наставите, желим Вам пуно успеха у даљем раду. И наравно што више специјалистичких обука да можемо да усвајамо нова знања. 
Срдачан поздрав свим члановима Вашег тима.
Надежда

Јелена Марковић

1. Напишите све што Вам се свидело и што је било добро
   Време проведено на обуци је било ефикасно и испуњенено корисним саветима. Материјал са обуке је користан и широко применљив. Највише су ми се допале вежбе које смо радили током обуке и то што смо одмах добијали повратну информацију да ли смо на правом путу. Филм који смо гледали је права ствар за особе које планирају да постану медијатори.
2. Написите препоруке и предлоге за будућу сарадњу и за нашу промоцију медијације.
   Кратки клипови на друштвеним мрежама који могу да упуте потенцијалне кориснике медијације, на то зашто је медијација корисна и у којим ситуацијама је пожељно употребити медијацију.
3. Напишите све примедбе и сугестије у односу на обуку и предаваче
   Проширити активности медијације на превентивне активности. Више конкретних активности са наставницима, родитељима и ученицима.

Снежана Ивић

Поштована,
хвала свима Вама на знањима и дружењу које сте нам омогућили. 
Верујем да ћемо се свакодневно присећати неких Ваших речи- техника, искуства и добронамерних  савета.
Шта је то добро и шта је то што ми се допало?
Добро је то што постоји нешто као што је медијација.  Процес у коме сви добијају.  Сукобљене стране добијају посредника као помоћ и подршку да боље разумеју себе и друге, добијају модел по коме могу да усаврше своје вештине комуникације и вештине решавања проблема. Медијатор осећа пословни успех и задовољство бавећи се, пре свега, једним хуманим радом.
Обука је била свеобухватна. Предусретљивост едукатора, не само у време трајања обуке већ исказана и кроз жељу за континуираном сарадњом показује да ћемо увек имати подршку, помоћ и пријатељства.
Шта ми се није допало?
То што сам најзначајнији део обуке пропустила. (нестрпљиво очекујем наредну организовану обуку  ).
Препоруке за промоцију медијације…
о томе бих свакако морала да размислим до наредног нашег виђења али мислим да свака и неформално употребљена „медијација“ може бити запажена као добра вештина решавања проблема на којој ће нам други завидети и желети нас за посреднике у решавању својих сукоба.
До наредног дружења све најбоље!

Поздрав

У међународној пракси, нарочито у пракси Сједињених Држава, постоји велики број примера медијације у случајевима који су завршили нагодбом. У наставку ће бити представљен пример познат као тзв. Concussion Lawsuit (тужба због потреса мозга).

Тзв. Concussion Lawsuit (Тужба због потреса мозга)

Ради се о поступку између НХЛ-а (Националне хокејашке лиге) и великог броја садашњих и бивших хокејаша који играју или су играли у неком од клубова  НХЛ-е. Успут, НХЛ је једна од највећих спортских лига у САД-у и Канади, која се састоји од 31 хокејашког клуба и то је најважнија и најуспешнија хокејашка лига на свету. 

Предметни  спор започео је крајем 2013. године, а непосредни разлог за покретање поступка била је смрт три позната играча у лето 2011. године. Та три играча која су прерано умрла, као и многи други који су се придружили парници били су тзв enforcers (извршитељи) – играчи чији је главни задатак у хокеју борба (туча) са противничким тимом. Енфорсери, али и други играчи хокеја на леду, због саме природе спорта, трпе честе повреде главе и често доживе потрес мозга. Конкретно, играчи који су поднели тужбе били су мишљења да би НХЛ као њихова лига требао боље превентирати повреде главе код играча, односно квалитетно упозорити њихове играче на могуће последице, посебно имајући у виду општу промоцију  насилне игре, која је потом проузроковала такве повреде играча. 

Од првих 10 играча који су поднели тужбу до 2018. године  број тужитеља порастао је на више од 150 који траже од НХЛ-а одштету због здравствених последица претрпљених након професионалног играња хокеја. 

У периоду од 2013. године када је почетна тужба поднета до 2018. године када је започела медијација, НХЛ се опирао било каквој нагодби или признавању било какве одговорности. 

Међутим, преко 150 играча који су првобитно поднели тужбу и НХЛ упућени су на медијацију, а остали играчи који би желели да се придруже процесу морали су да то ураде у посебној парници или би медијација била проширена на њих ако се постигне нагодба. 

Дакле, НХЛ играчи тврде да су током утакмице у НХЛ клубовима претрпели потрес мозга или повреде главе, што је потом проузроковало трауматичне повреде мозга или повећало ризик од такве трауматичне повреде мозга. То је озбиљна повреда која привремено или трајно нарушава функцију мозга, а последице су губитак памћења, Алцхајмерова болест, депресија, анксиозност, суицидност и још много тога. Овакве повреде су типичне за професионалне спортисте, посебно оне који имају честе ударце у главу, попут НФЛ играча или америчког фудбала, који је такође прилично агресиван спорт. Једна од контраверзнијих трауматичних повреда мозга била је, дакле, хронична трауматична енцефалопатија од које су често патили бивши фудбалери америчког фудбала. Специфично за такве трауматичне повреде мозга је да ће се симптоми појавити у већој мери тек када играч престане са активном игром, тј. у правилу се не појављују док је играч активан, већ тек након повлачења из игре.

Основно питање у овом процесу било је – Да ли играчи свесно ризикују када уђу у игру као професионални спортисти? 

Један од основних принципа за ослобађање од одговорности за штету је сагласност оштећене стране. Класичан пример пристанка оштећеног и тако ослобађање од одговорности је управо учешће у спортској игри у којој је могуће да се повреде. Нпр. боксер је свестан да уласком у ринг и уз поштовање свих правила и прописа, свеједно може претрпети такав ударац који му може озбиљно угрозити здравље или  чак узроковати смрт. Исти принцип важи у САД-у и по истом принципу се сматра да играч хокеја на леду, који је сам по себи изузетно насилан и агресиван спорт, преузима ризик који спорт носи играјући га професионално у једном од клубова НХЛ. Међутим, ситуација је другачија ако спортска лига, у овом конкретном случају Национална хокејашка лига, свесна могућег здравственог ризика који може бити последица конкретне игре, одлучи да тоне подели са играчима.

Темељ тужбе хокејаша управо је наводна непажња НХЛ-а, односно пропуст НХЛ-а да упозна, едукује и упозори играче на могуће последице професионалне игре и честе потресе мозга који могу резултирати трајним неуродегенеративним болестима.

Зашто би било боље овај спор решити у поступку медијације него на суду?

Из перспективе играча, предност медијације је свакако знатно краће трајање медијације, као и нижи трошкови с обзиром на значајне износе day in court-a (дана на суду) у Сједињеним Државама. Из НХЛ перспективе, сигурно је у интересу, као једне од највећих спортских лига на свету, да оконча процес без превише медијске пажње. Међутим, ако НХЛ у поступку посредовања призна своју могућу одговорност за немар и неуспех да упозори хокејаше на могуће последице игре, то би могло отворити врата играчима других хокејашких лига, али и другим спортовима (нпр. боксу и сл. спортовима) у којима спортисти такође трпе честе повреде главе које могу чак изменити основни принцип ослобађања од одговорности за штету наведену на самом почетку. 

У новембру 2018. године у медијима је објављено да је постигнут договор између НХЛ-а и скоро 320 бивших играча након више од четири године судских парница, а тај део нагодбе укључује оснивање фонда за тестирање и лечење повреда задобијених током игре са циљем спречавања понављања таквих повреда код играча.

Ива Бабић, адвокат

Петрић & Кајић, адвокатска канцеларија доо

Kao najavu za osnovnu i specijalističke obuke vezane za vršnjačko nasilje, prevenciju i sprečavanje sukoba, na kratko smo razgovarali sa našom koleginicom i saradnicom Jelicom Milosavljević. Jelica je diplomirani specijalista pedagog i nastavnik razredne nastave, trenutno zaposlena u Centru za socijalni radu Kruševcu kao voditelj slučaja u internom timu za zaštitu od nasilja, licencirani medijator, trener, predavač, …, koja je uspela svoja znanja i veštine, koje je stekla kao medijator, da prenese i primeni u svakodnevnom životu, zbog čega je jedan od retkih socijalnih radnika sa pozitivnim rezultatima i najuspešniji medijator u Srbiji. Primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i podršci uspešno je implementirana u Centru za socijalni rad u Kruševcu, upravo zahvaljujući njenim znanjima i veštinama iz oblasti medijacije i ljubavi koju ima prema svom poslu. Ta znanja, kako teorijska, tako i praktična, preneće kroz organizovanje osnovne obuke za medijatore, ali i specijalističkih obuka vezanih, pre svega za rešavanje vršnjačkih sukoba.

Jelice, imale smo priliku ranije da sarađujemo na različitim projektima, ali smo i pokušavale da u škole uvedemo edukacije za vršnjačku i školsku medijaciju. Danas, nakon nemilih događaja, i šire spoznaje, kako se osećaš, kada znaš koliko smo upozoravali da se nešto ovako može dogoditi, a da su se donosioci odluka oglušili o naše molbe i upozorenja?

„Tragedija koja se dogodila u školi „Vladislav Ribnikar“ nas je veoma potresla i zabrinula. Svi smo u neverici da se tako nešto dogodilo i veoma teško to prihvatamo kao činjenicu. Još više boli pomisao da se tako nešto, možda, moglo sprečiti, samo da su svi u procesu odrastanja deteta, koje je zločin počinilo, učinili što je do njih, ali i da su nas poslušali kada smo govorili koliko je važno da decu pripremimo za školu i u školi da prepoznaju i preduprede vršnjačke probleme, naročito eskalaciju konflikta, ma kakvog, kao i da nastavnike obučimo, kroz edukacije vezane za medijaciju, kako da kod dece prepoznaju moguće konfliktne situacije i iste spreče (školska medijacija). Nakon tragičnh događaja u školi „Ribnikar“ i u Mladenovcu, dugo vremena mi je trebalo da se pokrenem. Poražena sam i kao čovek i kao profesinalac. Sve što bih sada rekla moglo bi da stane u jednu rečenicu “Deca su naše ogledalo“. To je naziv predstave koju smo uradili pre „Korone“ i krenuli sa prikazivanjem, a koja je zasnovana na istinitom događaju vršnjačkog sukoba. Magazin Medijator je pisao o predstavi i možda ne bi bilo zgoreg podsetiti čitaoce na to. Takođe, podsetiti ih na članak vezan za vršnjačke i porodične sukobe, primenu medijacije u vaspitno popravnim domovima, ali podsetiti i na sve naše pokušaje da predupredimo kroz edukaciju, pre svega, sve moguće sukobe i eskalaciju istih. Nažalost, donosioci odluka nisu prepoznali naša upozorenja i projekte kao važne i značajne, a mi ih smatramo najbitnijima, što se kroz ovaj nemili događaj i pokazalo. Zar uvek treba da se desi neka tragedija, da bi smo shvatili značaj onoga što nam je neko ranije govorio i na šta smo upozoravani?   Sve ono što smo unazad radili, na šta smo zatvarali oči, na šta smo se oglušili, na šta smo opominjali sada nam se vratilo kao bumerang. Kao što rekoh, osećam se tužno i poraženo i ljudski i profesionalno.

Na osnovu tvog iskustva, šta bi navela kao uzrok eskalacije vršnjačkih sukoba?

„Kao specijalni pedagog i medijator već dugi niz godina radim sa decom i adolescentima i bila sam, svih ovih godina, svedok urušavanja jednog sistema. Nažalost, to urušavanje sistema, najviše se odrazilo na najnevinije, na decu. Roditelji zauzeti poslom da bi preživeli ili pak sobom i svojim neostvarenim ambicijama, decu su u nekim slučajevima prepuštali  sama sebi. Urušen sistem vrednosti, rijaliti likovi, nasilje na nacionalnim frekvencijama, odsustvo roditelja, da li zbog posla ili sopstvenih neostvarenih ambicija, doveli su do toga da smo decu otuđili od sebe, uzori su im umesto roditelja postali kriminalci, rijaliti ličnosti, ličnosti iz virtualnog sveta ili ko zna ko još. Vaspitno-disciplinske mere u školama su svedene na minimum i, pokazalo se, nedovoljno funkcionalne. Nema poštovanja autoriteta, nastavno osoblje nije dovoljno motivisano da vaspitava decu, jer to najpre, treba da rade roditelji i staratelji, zaboravljajući da je to i njihov deo posla. Ima tu mnogo različitih faktora, te kombinacija istih je zapravo doprinela svemu negativnom.

Na sve ovo upozoravali smo godinama unazad. Napravili smo i predstavu „Deca su naše ogledalo“, kao što sam spomenula, koja je namenjena borbi protiv vršnjačkog nasilja, ali govori i o uzrocima poput porodičnih prilika učesnika nasilja, problemima sa kojima se suočavaju o kojima se ne zna, ali kroz predstavu se nudi i rešenje sukoba kroz postupak medijacije, nakon nasilja. Predstava je realna slika društva u kome živimo i poruka kako nas deca kopiraju i ono što vide i dožive u kući, deca nose sa sobom i tako se ponašaju u svim segmentima društva.

Uvek smo svi za preventivne mere u odnosu na represivne. Medijaciju vidimo kao dobar alat za bolje društvo. Zašto baš medijacija?

Nažalost mi nemamo dobre programe prevencije, nemamo šta deci da pokažemo. Sportske i druge društvene aktivnosti su skupe i za mnoge nedostižne. Kada decu dodju i udju u sukob, rešavamo sve ignorisanjem ii kaznom, što je pogrešno.   Zašto medijacija?

Medijacija je postupak u kome medijator kao neutralna treća strana, pomaže stranama u sukobu ili sporu da dodju do prihvatljivog rešenja. Jako je bitno i poželjno da vršnjačke sukobe rešavamo medijacijom. Kroz medijaciju, osnažujemo žrtvu i pružamo joj podršku da shvati zašto se baš njoj to dogodilo a sa druge strane nasilnika suočavamo sa posledicama svog ponašanja ali i sa tim kako se žrtva oseća. Kroz edukaciju za medijatora stičete različite veštine, ali vam edukacija pomaže da razumete druge. Shvatite da se iza površine kriju različiti uzroci za nečije ponašanje, pokušavate da razumete, da razdvojite potrebu od interesa itd. Kroz edukaciju o medijaciji postajemo bolji ljudi. Osobe koje rade u obrazovnim ustanovama, centrima za socijalni rad, domovima za decu bez stranja, vaspitno popravnim domovima, policiji, …, bi trebalo da prođu osnovnu obuku za medijatora ali i specijalističke obuke, jer će im, osim što će ih oplemeniti kao ljude, pomoći u profesionalnom razvoju i obavljanju svakodnenih zadataka. Naučiće da prepoznaju i preduprede moguće sukobe ili kada dođe do eskalacije, reše i zaustave sukob na miran način. Kada su maloletna lica i proces medijacije, medijacija se uvek sprovodi u prisustvu roditelja.

Sem predstave organizovala sam i više od 10 predavanja na temu medijacije u vršnjačkim sukobima za zaposlene u socijalnoj zaštiti. U narednom periodu pokušaćemo da prenesemo znanja kroz praktične primere svima koji su zainteresovani.

Osnovna obuka za medijatore se održava?

Održava se od sedmog do jedanaestog juna, onlajn, putem Zoom platforme. Prijave su u toku na naš mejl (link za prijave i sve informacije vezane za osnovnu obuku za medijatore na dnu stranice) ili Medijator magazina. Ono što bih posebno istakla je da nakon osnovne, započinjemo sa akreditovanom obukom od strane Ministarstva pravde za vršnjačke sukobe i primenu medijacije u centrima za socijalni rad. Neke obuke pored akreditacije MInistarstva pravde su akreditovane i od Komore za socijalnu zaštitu.

Hvala Jelice na razgovoru, vidimo se na obukama, a Medijator magazin će podsetiti čitaoce na tekstove vezane za vršnjačko nasilje o kojima smo ranije pisali.

Link za informacije i prijave na osnovnu obuku: http://www.medijatorikrusevca.com/OsnovnaObuka/index.html

Link do tekstova „Deca su naše ogledalo“ i „Vršnjačko nasilje i porodični sporovi-medijacijom do rešenja sukoba“

https://posrednik.org/vrsnjacko-nasilje-i-porodicni-sporovi-medijacijom-do-resenja-sukoba/

https://posrednik.org/deca-su-nase-ogledalo-predstava-koja-je-uzdrmala-javnost/

Primena medijacije u Vaspitno popravnom domu:

https://posrednik.org/primer-primene-i-dobre-prakse/

Specijalističke obuke: http://www.medijatorikrusevca.com/SpecijalistickaObukaVrsnjackim/index.html