Podeliću svoje utiske o obukama u organizaciji: Udruženja „Medijatori Kruševca“ i svemu što je uticalo da moja ljubav u oblasti MEDIJACIJE raste iz dana u dan.

S obzirom da sam nakon završene osnovne obuke u organizaciji Fakulteta političkih nauka,  želela da se dalje kvalitetno i kontinuirano  edukujem i proširim svoja znanja, krenula sam sa proverom svih licenciranih predavača sa zvaničnog sajta Ministarstva pravde. Bilo ih je oko 30-ak ali nakon manjeg istraživanja,  nije bilo teško svesti ih na 5 koji su po mom mišljenju pružali kvalitetna predavanja i dobru edukaciju. Ono što me je vodilo prilikom izbora, bila je najpre mogućnost izgradnje u pravcu u kome sam želela da idem kao profesionalac. Moja istraživanja su se bazirala na  biografijama predavača, poseti sajtovima ukoliko su ih imali i  društvenim mrežama u kojima smo svi negde uplovili, kao najlakše sredstvo za dobijanje neke opšte slike o kvalitetu predavanja i temama koje su obrađivali. Nakon nekog vremena imala sam  bolju uvid u ono šta bih dobila za uložen novac.

Zaključak je da stanovništvo u velikoj meri nije edukovano na pravi načini u vezi odgovora na pitanja: šta se dobija medijacijom, koje su njene prednosti, trajanje, cena…? I sve ono što joj daje prednost u odnosu na sudski postupak, još uvek je nedovoljno rečeno za javnost. 

Pomenuću i predstavu sa tematikom medijacije pod nazivom: „Deca su naše ogledalo„, koja je rađena u saradnji sa udruženjem Medijatori Kruševca i koja je takođe predstavljena u Magazinu Medijator. Lično, meni je predstava pokazala nešto više, a to je ogroman rad i trud na celoj priči vezanoj za medijaciju ali i

Tako je krenuo moj najveći put edukacije koji se nije završio na jednom predavanju već i danas traje, bez da me neko vuče za rukav i gura u nešto u šta nisam sigurna, jer ovog puta to zaista jesam. I kao što uvek biva, da ko traži nadje i ko kuca njemu se vrata sama otvaraju, tako sam nakon mesec dana dobrog „istraživanja tržišta“, došla do saznanja da počinje edukacija u organizaciji:  „Udruženja Medijatori Kruševca“ na temu „Medijacija u vršnjačkim sukobima„. U  srcu i u glavi čulo se veliko BINGOOO. Znala sam da je to put gde ću moći da se vremenom izgradim u velikog profesionalca i nekog, ko će u svom gradu postati sinonim za dobrog i uspešnog medijatora. 

Prijavila sam se na edukaciju, ali ne zbog prikupljanja bodova za obnovu licence jer sam dovoljan broj već imala, nego zbog osećaja koji me nije prevario. Tako je početkom  2023-e krenulo moje prvo druženje, oduševljenje, veliki broj pitanja i dobijenih odgovora. Sve ono što sam razumela bez da ponavljam više puta, bilo je rečeno, zapamćeno i upijeno. Nakon trodnevne obuke osetila sam sreću jer je TO BILO TO. Moj BINGO sa početka priče.

I kako su čudni putevi Gospodnji, tako je i mene put naveo ni manje ni više direktno u Kruševac, na divan osmeh i zagrljaj od strane Jelice Milosavljević, jednog od najvećih boraca u oblasti medijacije na prostorima Srbije. Naš prvi susret „oči u oči“ pokazao je mnogo toga. Osetila sam da mogu da joj verujem, a poverenje u nešto što radite, jeste veoma bitna stavka, jer znate da kad bilo šta „zapne“, imate na koga da se oslonite.

I tada sam znala kao što i sada znam da će ovo biti velika i moćna priča jer se upravo „rađa“ tim ljudi koji imaju viziju, snagu i  znanje koje se stiče dok si živ. I više od svega, odličan temelj koji je bitan, a naši predavači  temelj imaju kroz dugogodišnji rad od samog početka ponovnog uvođenja medijacije kroz zakonsku regulativu republike Srbije koja je krenula 2004-e godine. Nakon toga, 2008-e Ministarstvo pravde je  formiralo prvu radnu grupu za izradu zakona o Medijaciji, koji je izrađen 2014-e i koji je od 2015-e počeo sa primenom. 

Da se vratim na suštinu.

Nakon prve edukacije, slagala sam misli danima i došla do zaključka da u celoj priči postoji jedan veliki biser: veliki predavač, profesor, NLP trener, medijator: Kata Vuletić. Stroga u komentarima, ali svaka joj je na mestu (ka u Njegoša), pa „nema ljutiš“. Od nje smo čuli najpre izuzetno predavanje sa konkretnim primerima iz prakse, ali i dobronamerne kritike i sugestije onda kada smo mi imali svoje uloge. Pišem iz svog ugla, ali verujem da smo svi jedva čekali te njene komentare. Upravo tog najstrožijeg, vremenom najviše zavolite, jer vas on najviše i nauči. Sve u svemu, u ovoj priči postojao je „dobar i loš policajac“, ali svakako je ovo tim koji vas najviše, toplinom sa jedne i strogoćom sa druge strane, pripremi za dalje  na jednom dugačkom putu. Njih dve su kao tim, dale ono što ostaje duboko urezano u mislima svakog od nas. Tražile su interakciju i razmišljanje, davale su primere iz života i prakse i na taj način nas terale da pomeramo granice svojih misli i širimo sopstvene vidike. Ceo rad je doveo do toga da počinjemo sami da dajemo ideje i predloge za ono što nas dalje bude čekalo. A čekalo je i čeka nas mnogo toga, jer shvatiš da si na početku puta sa timom koji pokreće lavinu nečega što treba utemeljiti u sistem pravosuđa za neka buduća pokolenja. 

Divno je biti deo priče na čelu sa ovakvim ljudima i hvala Bogu da je tako.

Medijator:

Dipl. pravnik Danijela Vasiljević, Niš. 

Kao najavu za osnovnu i specijalističke obuke vezane za vršnjačko nasilje, prevenciju i sprečavanje sukoba, na kratko smo razgovarali sa našom koleginicom i saradnicom Jelicom Milosavljević. Jelica je diplomirani specijalista pedagog i nastavnik razredne nastave, trenutno zaposlena u Centru za socijalni radu Kruševcu kao voditelj slučaja u internom timu za zaštitu od nasilja, licencirani medijator, trener, predavač, …, koja je uspela svoja znanja i veštine, koje je stekla kao medijator, da prenese i primeni u svakodnevnom životu, zbog čega je jedan od retkih socijalnih radnika sa pozitivnim rezultatima i najuspešniji medijator u Srbiji. Primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i podršci uspešno je implementirana u Centru za socijalni rad u Kruševcu, upravo zahvaljujući njenim znanjima i veštinama iz oblasti medijacije i ljubavi koju ima prema svom poslu. Ta znanja, kako teorijska, tako i praktična, preneće kroz organizovanje osnovne obuke za medijatore, ali i specijalističkih obuka vezanih, pre svega za rešavanje vršnjačkih sukoba.

Jelice, imale smo priliku ranije da sarađujemo na različitim projektima, ali smo i pokušavale da u škole uvedemo edukacije za vršnjačku i školsku medijaciju. Danas, nakon nemilih događaja, i šire spoznaje, kako se osećaš, kada znaš koliko smo upozoravali da se nešto ovako može dogoditi, a da su se donosioci odluka oglušili o naše molbe i upozorenja?

„Tragedija koja se dogodila u školi „Vladislav Ribnikar“ nas je veoma potresla i zabrinula. Svi smo u neverici da se tako nešto dogodilo i veoma teško to prihvatamo kao činjenicu. Još više boli pomisao da se tako nešto, možda, moglo sprečiti, samo da su svi u procesu odrastanja deteta, koje je zločin počinilo, učinili što je do njih, ali i da su nas poslušali kada smo govorili koliko je važno da decu pripremimo za školu i u školi da prepoznaju i preduprede vršnjačke probleme, naročito eskalaciju konflikta, ma kakvog, kao i da nastavnike obučimo, kroz edukacije vezane za medijaciju, kako da kod dece prepoznaju moguće konfliktne situacije i iste spreče (školska medijacija). Nakon tragičnh događaja u školi „Ribnikar“ i u Mladenovcu, dugo vremena mi je trebalo da se pokrenem. Poražena sam i kao čovek i kao profesinalac. Sve što bih sada rekla moglo bi da stane u jednu rečenicu “Deca su naše ogledalo“. To je naziv predstave koju smo uradili pre „Korone“ i krenuli sa prikazivanjem, a koja je zasnovana na istinitom događaju vršnjačkog sukoba. Magazin Medijator je pisao o predstavi i možda ne bi bilo zgoreg podsetiti čitaoce na to. Takođe, podsetiti ih na članak vezan za vršnjačke i porodične sukobe, primenu medijacije u vaspitno popravnim domovima, ali podsetiti i na sve naše pokušaje da predupredimo kroz edukaciju, pre svega, sve moguće sukobe i eskalaciju istih. Nažalost, donosioci odluka nisu prepoznali naša upozorenja i projekte kao važne i značajne, a mi ih smatramo najbitnijima, što se kroz ovaj nemili događaj i pokazalo. Zar uvek treba da se desi neka tragedija, da bi smo shvatili značaj onoga što nam je neko ranije govorio i na šta smo upozoravani?   Sve ono što smo unazad radili, na šta smo zatvarali oči, na šta smo se oglušili, na šta smo opominjali sada nam se vratilo kao bumerang. Kao što rekoh, osećam se tužno i poraženo i ljudski i profesionalno.

Na osnovu tvog iskustva, šta bi navela kao uzrok eskalacije vršnjačkih sukoba?

„Kao specijalni pedagog i medijator već dugi niz godina radim sa decom i adolescentima i bila sam, svih ovih godina, svedok urušavanja jednog sistema. Nažalost, to urušavanje sistema, najviše se odrazilo na najnevinije, na decu. Roditelji zauzeti poslom da bi preživeli ili pak sobom i svojim neostvarenim ambicijama, decu su u nekim slučajevima prepuštali  sama sebi. Urušen sistem vrednosti, rijaliti likovi, nasilje na nacionalnim frekvencijama, odsustvo roditelja, da li zbog posla ili sopstvenih neostvarenih ambicija, doveli su do toga da smo decu otuđili od sebe, uzori su im umesto roditelja postali kriminalci, rijaliti ličnosti, ličnosti iz virtualnog sveta ili ko zna ko još. Vaspitno-disciplinske mere u školama su svedene na minimum i, pokazalo se, nedovoljno funkcionalne. Nema poštovanja autoriteta, nastavno osoblje nije dovoljno motivisano da vaspitava decu, jer to najpre, treba da rade roditelji i staratelji, zaboravljajući da je to i njihov deo posla. Ima tu mnogo različitih faktora, te kombinacija istih je zapravo doprinela svemu negativnom.

Na sve ovo upozoravali smo godinama unazad. Napravili smo i predstavu „Deca su naše ogledalo“, kao što sam spomenula, koja je namenjena borbi protiv vršnjačkog nasilja, ali govori i o uzrocima poput porodičnih prilika učesnika nasilja, problemima sa kojima se suočavaju o kojima se ne zna, ali kroz predstavu se nudi i rešenje sukoba kroz postupak medijacije, nakon nasilja. Predstava je realna slika društva u kome živimo i poruka kako nas deca kopiraju i ono što vide i dožive u kući, deca nose sa sobom i tako se ponašaju u svim segmentima društva.

Uvek smo svi za preventivne mere u odnosu na represivne. Medijaciju vidimo kao dobar alat za bolje društvo. Zašto baš medijacija?

Nažalost mi nemamo dobre programe prevencije, nemamo šta deci da pokažemo. Sportske i druge društvene aktivnosti su skupe i za mnoge nedostižne. Kada decu dodju i udju u sukob, rešavamo sve ignorisanjem ii kaznom, što je pogrešno.   Zašto medijacija?

Medijacija je postupak u kome medijator kao neutralna treća strana, pomaže stranama u sukobu ili sporu da dodju do prihvatljivog rešenja. Jako je bitno i poželjno da vršnjačke sukobe rešavamo medijacijom. Kroz medijaciju, osnažujemo žrtvu i pružamo joj podršku da shvati zašto se baš njoj to dogodilo a sa druge strane nasilnika suočavamo sa posledicama svog ponašanja ali i sa tim kako se žrtva oseća. Kroz edukaciju za medijatora stičete različite veštine, ali vam edukacija pomaže da razumete druge. Shvatite da se iza površine kriju različiti uzroci za nečije ponašanje, pokušavate da razumete, da razdvojite potrebu od interesa itd. Kroz edukaciju o medijaciji postajemo bolji ljudi. Osobe koje rade u obrazovnim ustanovama, centrima za socijalni rad, domovima za decu bez stranja, vaspitno popravnim domovima, policiji, …, bi trebalo da prođu osnovnu obuku za medijatora ali i specijalističke obuke, jer će im, osim što će ih oplemeniti kao ljude, pomoći u profesionalnom razvoju i obavljanju svakodnenih zadataka. Naučiće da prepoznaju i preduprede moguće sukobe ili kada dođe do eskalacije, reše i zaustave sukob na miran način. Kada su maloletna lica i proces medijacije, medijacija se uvek sprovodi u prisustvu roditelja.

Sem predstave organizovala sam i više od 10 predavanja na temu medijacije u vršnjačkim sukobima za zaposlene u socijalnoj zaštiti. U narednom periodu pokušaćemo da prenesemo znanja kroz praktične primere svima koji su zainteresovani.

Osnovna obuka za medijatore se održava?

Održava se od sedmog do jedanaestog juna, onlajn, putem Zoom platforme. Prijave su u toku na naš mejl (link za prijave i sve informacije vezane za osnovnu obuku za medijatore na dnu stranice) ili Medijator magazina. Ono što bih posebno istakla je da nakon osnovne, započinjemo sa akreditovanom obukom od strane Ministarstva pravde za vršnjačke sukobe i primenu medijacije u centrima za socijalni rad. Neke obuke pored akreditacije MInistarstva pravde su akreditovane i od Komore za socijalnu zaštitu.

Hvala Jelice na razgovoru, vidimo se na obukama, a Medijator magazin će podsetiti čitaoce na tekstove vezane za vršnjačko nasilje o kojima smo ranije pisali.

Link za informacije i prijave na osnovnu obuku: http://www.medijatorikrusevca.com/OsnovnaObuka/index.html

Link do tekstova „Deca su naše ogledalo“ i „Vršnjačko nasilje i porodični sporovi-medijacijom do rešenja sukoba“

https://posrednik.org/vrsnjacko-nasilje-i-porodicni-sporovi-medijacijom-do-resenja-sukoba/

https://posrednik.org/deca-su-nase-ogledalo-predstava-koja-je-uzdrmala-javnost/

Primena medijacije u Vaspitno popravnom domu:

https://posrednik.org/primer-primene-i-dobre-prakse/

Specijalističke obuke: http://www.medijatorikrusevca.com/SpecijalistickaObukaVrsnjackim/index.html