Во случаи на грабнување на дете од страна на еден родител, односно кога детето е незаконски однесено во друга држава, во постапка на медијација најпрво се преговара за враќањето или не враќањето на детето во земјата во која предходно живеело. Доколку родителите се договорат околу ова основно прашање, тогаш можат да пристапат кон решавање на други поврзани прашања. Можат да се решаваат прашања поврзани со местото на живеење на детето, релокација, старателството над детето, договарање околу долгорочни планови за живеење на детето со еден или двајцата родители, подршка и остварување на контакти на детето со родителот со кого не живее, за редовни контакти, за празници, патувања, финансиски прашања, образование, религиозно и културно (двојазично) воспитување, издршка и алиментација и други тековни прашања.

Медијација е мирен начин на решавање на спорови по пат на преговарање. Таа овозможува приближување на страните кои се во спор до точка да почнат сами да се договараат и да најдат заедничко решение, кое е прифатливо за двете страни и подеднакво е во интерес на двете страни, особено во најдобар интерес на детето. Денес е воочлива се поширока примена на медијацијата во различни видови на спорови, така да и делумно се разликуваат методите на медијација во различните подрачја.
Медијацијата во меѓународни семејни спорови е специфична, бидејќи примената има низа на предизвици како :

• Определување на судска надлежност – која се определува според вообичаеното место на живеење на детето со едниот родител. Доколку настане промена на местото на вообичаено живеење на детето, тогаш се раководи според законот на државата на новото место на живеење. Во случаи на меѓународно грабнување на деца, властите на државата потписничка во која детето се водело со место на вообичаено живеење непосредно пред незаконското одземање или задржување, ја задржува надлежноста за мерките наменети за заштита на личноста и сопственоста на детето;
• Правна извршност на постигнатата спогодбата – со оглед дека се работи за постапка која се води помеѓу држави со различни правни системи, мора да се обезбеди извршност на постигнатата спогодба во сите земји потписнички на Конвенцијата;
• Употреба на јазик на комуникација – медијаторот мора да го познава јазикот на двете страни или да владее со јазик кој го користат двете страни во постапката. Најчесто се користи англиски јазик или официјалниот јазик на државите кои се засегнати во постапката;
• Потреба од медијатори кои специјализирани за меѓународни спорови, како и семејни спорови; Примената на меѓународната медијација има и други предизвици како различната култура и географска одалеченост, висината на трошоците на страните, отвореноста на границите на државите, држави кои се во конфликт со други држави, кои мора да се земат во предвид при определување на методологијата на медијацијата. Во вакви случаи погодно е да се користи современиот начин на онлајн комуникација, преку платформи за комуникација достапни за сите засегнати страни.
  Истовремено државите треба да ги усогласат и ставовите околу вклучување на детето во постапката на медијација, кое во одредени држави е задолжително согласно Конвенцијата за правата на детето. Употребата на медијација е корисна од причина што е брза и флексибилна процедура, економична во однос на трошоците, страните можат да ги изразат своите емоции и лични потреби, потребите на своето дете и се постигнува деескалација на конфликтот. На страните во постапката им се овозможува да изработат решение кое е прилагодено на нивните конкретни потреби, им се наметнува одговорност за носењето на одлуката, а воедно се воспоставува комуникација, пракса за идна соработка и се намалува интезитетот на конфликти помеѓу страните.

Следуваат реални примери од пракса на семејните спорови кои се погодни да се решаваат со употреба на медијација :

1. Брачниот пар потекнува од различни држави (потписнички на Хашка конвенција), двајцата работат во својата држава, имаат едно заедничко дете на училишна возраст кое живее со мајката. Таткото живее во Северна Македонија, а летниот одмор го поминува со својата сопруга и дете ( во државата каде тие жвеат Б). Таткото го носи во Северна Македонија без неговата мајка, со изговор да ги види неговите роднини, потоа ги прекинува сите контакти со сопругата, поднесува барање за развод, а детето го запишува да го продолжи образованието во Северна Македонија. Мајката кога доаѓа во Северна Македонија има видувања со детето само во присуство на таткото, од причина што таткото сака да спречи одземање на детето од страна на мајката и враќање во државата Б.
2. Државјанка на Северна Македонија склучува брак со државјанин на државата Б, во бракот се родиле две деца. Поради нефункционална брачна заедница, мајката се плаши да поведе постапка за развод на брак во државата Б, сметајќи дека државата Б ќе се грижи за правата на својот државјанин. Доаѓа во Северна Македонија заедно со своите деца со изговор да ги посети своите роднини, каде поведува постапка за развод на брак, а со сопругот ги прекинува контактите и му забранува видувања со малолетните деца, од причина што се плаши таткото да не ги врати децата во државата Б.

Мр Гордана Атанасова, Северна Македонија

Pristup postupcima izdržavanja dece utvrđenim Konvencijom je besplatan. Postupci pokrenuti
prema Haškim konvencijama za zaštitu dece odnose se na decu do 16 godina.
Kada je dete ugroženo u drugoj zemlji, tada obe zemlje imaju odgovornost da ostvare najbolje
interese deteta, kako zemlje porekla tako i zemlje prebivališta.

Istovremeno, u cilju postizanja najboljeg interesa deteta, može se koristiti i medijacija. U takvim slučajevima, sudija koji odlučuje o povratku ili nepovratu deteta u zemlju uobičajenog boravišta je u najboljoj poziciji da strankama preporuči medijaciju. Sudije treba da budu svesne činjenice da će zakonska odluka o pitanju povratka ili nepovratka samo dati rešenje za ovo važno pitanje, ali neće rešiti druge
ozbiljne probleme sa kojima se roditelji suočavaju. U procesu medijacije, medijator može vešto
da usmerava roditelje da reše određene probleme dogovorom/pregovorom. Stručni radnici u
centrima za socijalni rad takođe mogu uputiti stranke na prekograničnu porodičnu medijaciju.
Trebalo bi da budu informisani o postupku medijacije kako bi se stranke koje se nalaze u
prekograničnom porodičnom sporu koji pogađa njihovu decu ohrabrile da pronađu rešenje
sporazumno putem medijacije.
U slučajevima otmice deteta od strane jednog roditelja, odnosno kada je dete nezakonito
odvedeno u drugu državu, u postupku medijacije prvo se pregovara o vraćanju ili nepovratu
deteta u zemlju u kojoj je prethodno živelo. Ako se roditelji slažu oko ovog osnovnog pitanja,
onda mogu pristupiti rešavanju drugih srodnih pitanja (pitanja u vezi sa mestom stanovanja
deteta, preseljenjem, starateljstvom nad detetom, dogovorom o dugoročnim planovima za život
deteta sa jednim ili oba roditelja, izdržavanjem i uspostavljanjem kontakata deteta sa roditeljem
sa kojim ne živi, u vezi održavanja redovnog kontakta, pitanja vezana za odmore, putovanja, finansijska pitanja, obrazovanje, versko i kulturno (dvojezično) vaspitanje, izdržavanje i druga aktuelna pitanja).
Medijacija je miran način rešavanja sporova putem pregovora. Omogućava stranama koje su
u sporu da se približe tački kada same počnu da pregovaraju i pronađu zajedničko rešenje, koje
je prihvatljivo za obe strane i podjednako je u interesu obe strane, posebno u najboljem interesu
deteta. Danas je evidentna šira primena medijacije u različitim vrstama sporova, tako da se
metode medijacije u različitim oblastima delimično razlikuju.
Medijacija u međunarodnim porodičnim sporovima je specifična, jer primena medijacije ima niz
izazova kao što su:
– Utvrđivanje sudske nadležnosti – koja se utvrđuje prema uobičajenom mestu prebivališta
deteta sa jednim roditeljem. Ako dođe do promene mesta stalnog boravka deteta, onda se to
uređuje po zakonu države novog prebivališta. U slučajevima međunarodne otmice deteta, organi
države potpisnice u kojoj je dete imalo prebivalište neposredno pre protivpravnog udaljenja ili
zadržavanja, zadržavaju nadležnost za mere za zaštitu ličnosti i imovine deteta;

• Pravna sprovodljivost postignutog sporazuma – s obzirom da se radi o postupku koji se vodi
  između država sa različitim pravnim sistemima, izvršivost postignutog sporazuma mora biti
  obezbeđena u svim zemljama potpisnicama Konvencije;
• Upotreba jezika komunikacije – medijator mora da zna jezik obe strane ili da vlada jezikom
  koji obe strane koriste u postupku. Najviše se koristi engleski jezik ili službeni jezik zemalja
  uključenih u postupak;
• Potreba za medijatorima specijalizovanim za međunarodne sporove, kao i za porodične
  sporove;
  Primena međunarodne medijacije ima i druge izazove kao što su različita kultura i geografska
  udaljenost, visina troškova za strane, otvorenost granica država, država koje su u sukobu sa
  drugim državama, što se mora uzeti u obzir prilikom određivanja metodologije medijacije. U
  takvim slučajevima zgodno je koristiti savremeni način onlajn komunikacije, preko
  komunikacionih platformi dostupnih svim zainteresovanim stranama.
  Istovremeno, države treba da usaglase stavove u vezi sa uključivanjem deteta u postupak
  medijacije, koji je u pojedinim državama obavezan prema Konvenciji o pravima deteta.
  Upotreba medijacije je korisna jer je to brz i fleksibilan postupak, ekonomičan u smislu troškova,
  strane mogu da izraze svoje emocije i lične potrebe, potrebe svog deteta i postiže se deeskalacija
  sukoba. Omogućava se strankama u postupku da iznađu rešenje koje je prilagođeno njihovim
  specifičnim potrebama, nameće im se odgovornost za donošenje odluke, a istovremeno se
  uspostavlja komunikacija, praksa za buduću saradnju i intenzitet sukoba između stranke se
  smanjuje. U nastavku su pravi primeri iz prakse porodičnih sporova koji su pogodni za rešavanje
  medijacijom:

1. Bračni par dolazi iz različitih zemalja (potpisnica Haške konvencije), oboje rade u svojoj
   zemlji, imaju jedno zajedničko dete školskog uzrasta koje živi sa majkom. Otac živi u Severnoj
   Makedoniji, a letovanje provodi sa suprugom i detetom (u zemlji u kojoj živi majka i dete B).
   Otac odvodi dete bez majke u Severnu Makedoniju pod izgovorom da se viđa sa rodbinom,
   zatim prekida svaki kontakt sa suprugom, podnosi zahtev za razvod i upisuje dete da nastavi
   školovanje u Severnoj Makedoniji. Kada majka dođe u Severnu Makedoniju, dete viđa samo u
   prisustvu oca iz razloga što otac želi da spreči dete da se vrati majci, a zatim zabrani detetu da se
   viđa sa majkom.
2. Državljanka Severne Makedonije stupa u brak sa državljaninom zemlje B, u braku
   je rođeno dvoje dece. Zbog nefunkcionalnog braka, majka se plaši da pokrene postupak razvoda
   u državi B, verujući da će država B voditi računa o pravima svog državljanina. Sa decom dolazi
   u Severnu Makedoniju pod izgovorom da posećuje rodbinu, gde pokreće brakorazvodni
   postupak, a sa suprugom prekida kontakt i zabranjuje mu da viđa maloletnu decu, jer se plaši da
   će otac oteti decu i vratiti u državu B.

Kao što smo već spomenuli:

Upotreba medijacije je korisna jer je to brz i fleksibilan postupak, ekonomičan u smislu troškova,
strane mogu da izraze svoje emocije i lične potrebe, potrebe svog deteta i postiže se deeskalacija
sukoba. Omogućava se strankama u postupku da iznađu rešenje koje je prilagođeno njihovim
specifičnim potrebama, nameće im se odgovornost za donošenje odluke, a istovremeno se
uspostavlja komunikacija, praksa za buduću saradnju i intenzitet sukoba između stranke se
smanjuje, te preobražava u buduću saradnju, u cilju zadovoljenja potreba i interesa dece, što bi svakom roditelju trebalo da je najvažnije.

Kao najavu za osnovnu i specijalističke obuke vezane za vršnjačko nasilje, prevenciju i sprečavanje sukoba, na kratko smo razgovarali sa našom koleginicom i saradnicom Jelicom Milosavljević. Jelica je diplomirani specijalista pedagog i nastavnik razredne nastave, trenutno zaposlena u Centru za socijalni radu Kruševcu kao voditelj slučaja u internom timu za zaštitu od nasilja, licencirani medijator, trener, predavač, …, koja je uspela svoja znanja i veštine, koje je stekla kao medijator, da prenese i primeni u svakodnevnom životu, zbog čega je jedan od retkih socijalnih radnika sa pozitivnim rezultatima i najuspešniji medijator u Srbiji. Primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i podršci uspešno je implementirana u Centru za socijalni rad u Kruševcu, upravo zahvaljujući njenim znanjima i veštinama iz oblasti medijacije i ljubavi koju ima prema svom poslu. Ta znanja, kako teorijska, tako i praktična, preneće kroz organizovanje osnovne obuke za medijatore, ali i specijalističkih obuka vezanih, pre svega za rešavanje vršnjačkih sukoba.

Jelice, imale smo priliku ranije da sarađujemo na različitim projektima, ali smo i pokušavale da u škole uvedemo edukacije za vršnjačku i školsku medijaciju. Danas, nakon nemilih događaja, i šire spoznaje, kako se osećaš, kada znaš koliko smo upozoravali da se nešto ovako može dogoditi, a da su se donosioci odluka oglušili o naše molbe i upozorenja?

„Tragedija koja se dogodila u školi „Vladislav Ribnikar“ nas je veoma potresla i zabrinula. Svi smo u neverici da se tako nešto dogodilo i veoma teško to prihvatamo kao činjenicu. Još više boli pomisao da se tako nešto, možda, moglo sprečiti, samo da su svi u procesu odrastanja deteta, koje je zločin počinilo, učinili što je do njih, ali i da su nas poslušali kada smo govorili koliko je važno da decu pripremimo za školu i u školi da prepoznaju i preduprede vršnjačke probleme, naročito eskalaciju konflikta, ma kakvog, kao i da nastavnike obučimo, kroz edukacije vezane za medijaciju, kako da kod dece prepoznaju moguće konfliktne situacije i iste spreče (školska medijacija). Nakon tragičnh događaja u školi „Ribnikar“ i u Mladenovcu, dugo vremena mi je trebalo da se pokrenem. Poražena sam i kao čovek i kao profesinalac. Sve što bih sada rekla moglo bi da stane u jednu rečenicu “Deca su naše ogledalo“. To je naziv predstave koju smo uradili pre „Korone“ i krenuli sa prikazivanjem, a koja je zasnovana na istinitom događaju vršnjačkog sukoba. Magazin Medijator je pisao o predstavi i možda ne bi bilo zgoreg podsetiti čitaoce na to. Takođe, podsetiti ih na članak vezan za vršnjačke i porodične sukobe, primenu medijacije u vaspitno popravnim domovima, ali podsetiti i na sve naše pokušaje da predupredimo kroz edukaciju, pre svega, sve moguće sukobe i eskalaciju istih. Nažalost, donosioci odluka nisu prepoznali naša upozorenja i projekte kao važne i značajne, a mi ih smatramo najbitnijima, što se kroz ovaj nemili događaj i pokazalo. Zar uvek treba da se desi neka tragedija, da bi smo shvatili značaj onoga što nam je neko ranije govorio i na šta smo upozoravani?   Sve ono što smo unazad radili, na šta smo zatvarali oči, na šta smo se oglušili, na šta smo opominjali sada nam se vratilo kao bumerang. Kao što rekoh, osećam se tužno i poraženo i ljudski i profesionalno.

Na osnovu tvog iskustva, šta bi navela kao uzrok eskalacije vršnjačkih sukoba?

„Kao specijalni pedagog i medijator već dugi niz godina radim sa decom i adolescentima i bila sam, svih ovih godina, svedok urušavanja jednog sistema. Nažalost, to urušavanje sistema, najviše se odrazilo na najnevinije, na decu. Roditelji zauzeti poslom da bi preživeli ili pak sobom i svojim neostvarenim ambicijama, decu su u nekim slučajevima prepuštali  sama sebi. Urušen sistem vrednosti, rijaliti likovi, nasilje na nacionalnim frekvencijama, odsustvo roditelja, da li zbog posla ili sopstvenih neostvarenih ambicija, doveli su do toga da smo decu otuđili od sebe, uzori su im umesto roditelja postali kriminalci, rijaliti ličnosti, ličnosti iz virtualnog sveta ili ko zna ko još. Vaspitno-disciplinske mere u školama su svedene na minimum i, pokazalo se, nedovoljno funkcionalne. Nema poštovanja autoriteta, nastavno osoblje nije dovoljno motivisano da vaspitava decu, jer to najpre, treba da rade roditelji i staratelji, zaboravljajući da je to i njihov deo posla. Ima tu mnogo različitih faktora, te kombinacija istih je zapravo doprinela svemu negativnom.

Na sve ovo upozoravali smo godinama unazad. Napravili smo i predstavu „Deca su naše ogledalo“, kao što sam spomenula, koja je namenjena borbi protiv vršnjačkog nasilja, ali govori i o uzrocima poput porodičnih prilika učesnika nasilja, problemima sa kojima se suočavaju o kojima se ne zna, ali kroz predstavu se nudi i rešenje sukoba kroz postupak medijacije, nakon nasilja. Predstava je realna slika društva u kome živimo i poruka kako nas deca kopiraju i ono što vide i dožive u kući, deca nose sa sobom i tako se ponašaju u svim segmentima društva.

Uvek smo svi za preventivne mere u odnosu na represivne. Medijaciju vidimo kao dobar alat za bolje društvo. Zašto baš medijacija?

Nažalost mi nemamo dobre programe prevencije, nemamo šta deci da pokažemo. Sportske i druge društvene aktivnosti su skupe i za mnoge nedostižne. Kada decu dodju i udju u sukob, rešavamo sve ignorisanjem ii kaznom, što je pogrešno.   Zašto medijacija?

Medijacija je postupak u kome medijator kao neutralna treća strana, pomaže stranama u sukobu ili sporu da dodju do prihvatljivog rešenja. Jako je bitno i poželjno da vršnjačke sukobe rešavamo medijacijom. Kroz medijaciju, osnažujemo žrtvu i pružamo joj podršku da shvati zašto se baš njoj to dogodilo a sa druge strane nasilnika suočavamo sa posledicama svog ponašanja ali i sa tim kako se žrtva oseća. Kroz edukaciju za medijatora stičete različite veštine, ali vam edukacija pomaže da razumete druge. Shvatite da se iza površine kriju različiti uzroci za nečije ponašanje, pokušavate da razumete, da razdvojite potrebu od interesa itd. Kroz edukaciju o medijaciji postajemo bolji ljudi. Osobe koje rade u obrazovnim ustanovama, centrima za socijalni rad, domovima za decu bez stranja, vaspitno popravnim domovima, policiji, …, bi trebalo da prođu osnovnu obuku za medijatora ali i specijalističke obuke, jer će im, osim što će ih oplemeniti kao ljude, pomoći u profesionalnom razvoju i obavljanju svakodnenih zadataka. Naučiće da prepoznaju i preduprede moguće sukobe ili kada dođe do eskalacije, reše i zaustave sukob na miran način. Kada su maloletna lica i proces medijacije, medijacija se uvek sprovodi u prisustvu roditelja.

Sem predstave organizovala sam i više od 10 predavanja na temu medijacije u vršnjačkim sukobima za zaposlene u socijalnoj zaštiti. U narednom periodu pokušaćemo da prenesemo znanja kroz praktične primere svima koji su zainteresovani.

Osnovna obuka za medijatore se održava?

Održava se od sedmog do jedanaestog juna, onlajn, putem Zoom platforme. Prijave su u toku na naš mejl (link za prijave i sve informacije vezane za osnovnu obuku za medijatore na dnu stranice) ili Medijator magazina. Ono što bih posebno istakla je da nakon osnovne, započinjemo sa akreditovanom obukom od strane Ministarstva pravde za vršnjačke sukobe i primenu medijacije u centrima za socijalni rad. Neke obuke pored akreditacije MInistarstva pravde su akreditovane i od Komore za socijalnu zaštitu.

Hvala Jelice na razgovoru, vidimo se na obukama, a Medijator magazin će podsetiti čitaoce na tekstove vezane za vršnjačko nasilje o kojima smo ranije pisali.

Link za informacije i prijave na osnovnu obuku: http://www.medijatorikrusevca.com/OsnovnaObuka/index.html

Link do tekstova „Deca su naše ogledalo“ i „Vršnjačko nasilje i porodični sporovi-medijacijom do rešenja sukoba“

https://posrednik.org/vrsnjacko-nasilje-i-porodicni-sporovi-medijacijom-do-resenja-sukoba/

https://posrednik.org/deca-su-nase-ogledalo-predstava-koja-je-uzdrmala-javnost/

Primena medijacije u Vaspitno popravnom domu:

https://posrednik.org/primer-primene-i-dobre-prakse/

Specijalističke obuke: http://www.medijatorikrusevca.com/SpecijalistickaObukaVrsnjackim/index.html

Од кад су настале породичне заједнице, настали су и породични конфликти. Породични конфликти и спорови су у постојаном порасту, јављају се у свим нивоима породичних односа и релација и остављају последице на све чланове породице, а нарочито на децу. Породични спорови због њихових карактеристика да изазивају снажне емоције, посебно утичу на децу, јер деца немају довољно капацитета, искуства и знања да се носе с тим.

Нарочито је значајно у решавању породичних спорова да се обезбеде најбољи интереси и благостање деце, у складу са Конвенцијом о правима детета. Применом породичне медијације унапређује се однос и третман између чланова породице, смањује се број и интезитет конфликата између страна у спору, долази до договора на миран начин, обезбеђује се непрекидна комуникација између чланова, смањују се финансијски трошкови и скраћује се време за решавање спора.
Истраживања која су реализована у Европи, САД-у и Аустралији дају податке да споразуми до којих је дошло путем породичног посредовања, много се ређе крше, чак дуже се поштују од одлуке, односно пресуде које им намећу судови или неки други надлежни орган. Закључак је да је посредовање погоднији начин решавања породичних спорова који имају осетљив садржај и обојени су емоцијама, од традиционалног правног приступа.
Поставља се дилема да ли треба укључити децу у поступак медијације. У теорији породичне медијације неки аутори тврде да треба поштовати права детета у складу са Конвенцијом о правима детета. Да буде узет у обзир члан 12, којим се препоручује да детету које је довољно зрело да формира своје мишљење, се омогући да слободно изрази свој став у односу на ствари које су у вези са њим и да се испоштује његово мишљење.

У том циљу, дете се мора чути у сваком судском или правном поступку, који се односи на дете. Али, да би дете могло да буде укључено у поступку посредовања, као у било који други судски или правни поступак, мора да се узме у обзир старост детета, степен менталног развоја, менталне способности, склоности и друга својства, потребна да би се проценила зрелост детета, како би могло да учествује у поступку.
Док други аутори сматрају да деца не треба да буду оптерећена родитељским споровима, и да би требало да деца имају могућност да изразе своја мишљења на начин који их директно не укључује у спор. Дакле, са децом треба да ради специјално образовано и обучено особље које применом групног рада (рад у групи) или индивидуалним приступом, употребом разних техника, деци омогућава да изразе своје мишљење.
Такав приступ и кад се одабере, главни циљ породичног посредовања је да се омогући најбољи интерес детета, а посредници треба да су бранитељи најбољег интереса детета и да не прихвате споразум који није у најбољем интересу детета.
Савет Европе је на тематској конференцији одржаној 1995. године дао препоруку за израду међународног инструмента који ће садржати принципе породичног посредовања, након које је донета Препорука и усвојена на конференцији 1998 године, Препорука бр. Р (98) 1 о породичној медијацији и Меморандум са објашњењима (Council of Europe, Strasbourg, DIR/JUR Š98Ć4) који садржи предлоге о примени породичне медијације који су прегледани и усвојени на посебној конференцији на тему „Породична медијација у Европи“ (Стразбур, 1-2. Октобар 1998).
Препорука се усваја са циљем пружања подршке породичној медијацији, обезбеђивању примене предложених принципа, којима је крајњи циљ што већа и шира употреба породичне медијације као најприкладнијег начина решавања породичних спорова.
Препорука износи принципе породичне медијације у осам тачака:

• Прво, утврђено је да породичном медијацијом могу да се реше све врсте породичних спорова који настају у односу чланова породице који су у роду, венчани или ванбрачни, или живе заједно у истом домаћинству.
• Даље, сматра се да медијација у породичним споровима не би требало да буде обавезна, свака држава може да организује медијацију у државним органима или да посредује са приватним лицима (медијаторима).

• Неопходно је да држава обезбеди квалитетан кадар који ће удовољавати одређеним стандардима, али ће такође имати прилику да се побољша и надогради. Посредник, поред тога што мора бити компетентан, мора бити неутралан, непристрасан, не сме наметати одлуку нити давати правне савете, већ мора гарантовати странама приватност поступка.
• Свака држава, у складу са својим националним законом, треба да омогући судовима да прихвате споразуме постигнуте посредовањем и да обезбеде механизме за њихово спровођење.
• Национални закон сваке земље треба да дозволи да посредовање у породичним споровима буде независан механизам за решавање спорова. Да могу покренути медијацију пре, током и након судског или другог правног поступка и омогућити прекид правног поступка и упућивање странака на медијацију, ако странке то прихвате. Међутим, суд би требало да има прилику да донесе хитне одлуке за заштиту права деце, стране или њихове имовине.
• Држава би требало да подстакне примену породичне медијације, да упозна јавност са предностима медијације као начина решавања спорова преговорима, применом различитих информативних програма.
• Држава треба да примени принципе садржане у Препоруци на друге облике и начине решавања спорова.
• Породична медијација се такође може користити у породичним споровима који имају међународни елемент, када родитељи живе у различитим земљама, али се могу применити у одређеним врстама спорова, попут виђања детета са родитељем.

Постоји неколико приступа примени породичне медијације. Упоредне анализе показале су да се терапијски приступ користи у Северној Америци, док је у Европи више приступ усмерен искључиво на проналажење решења за проблем.
Европске земље различито су регулисале примену породичне медијације у оквиру свог националног закона. Примера ради, Ирска од 1986 године има државну службу породичне медијације коју финансира држава.

Брачним и ванбрачним паровима дозвољено је шест састанака са посредником. Приватне организације за породично посредовање послују у Белгији, Швајцарској и Великој Британији, као што су приватне социјалне службе, адвокати специјализовани за посредовање у разводним поступцима или посредници.
Многе земље на Балкану, попут Словеније, Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, примениле су смернице дате у Препоруци бр. Р (98) 1 породичне медијације у породичном закону у складу са својим националним законима.
Иако постоје разлике у степену имплементације Препоруке бр. Р (98) 1 у националним правима у европским земљама и начину регулисања медијације у породичним и брачним споровима, искуства се могу генерализовати у једном закључку.

Наиме, досадашња искуства из примене медијације у решавању породичних и брачних спорова указују на то да се најбољи интерес деце постиже када се родитељи договоре о питањима која се односе на децу, без укључивања институција. Главна сврха посредовања у породичним и брачним споровима, посебно када се спорови тичу деце, је даље подстицање укључивања оба родитеља у бригу о детету и смањење сукоба између родитеља у вршењу родитељских права током и након развода.