Kao najavu za osnovnu i specijalističke obuke vezane za vršnjačko nasilje, prevenciju i sprečavanje sukoba, na kratko smo razgovarali sa našom koleginicom i saradnicom Jelicom Milosavljević. Jelica je diplomirani specijalista pedagog i nastavnik razredne nastave, trenutno zaposlena u Centru za socijalni radu Kruševcu kao voditelj slučaja u internom timu za zaštitu od nasilja, licencirani medijator, trener, predavač, …, koja je uspela svoja znanja i veštine, koje je stekla kao medijator, da prenese i primeni u svakodnevnom životu, zbog čega je jedan od retkih socijalnih radnika sa pozitivnim rezultatima i najuspešniji medijator u Srbiji. Primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i podršci uspešno je implementirana u Centru za socijalni rad u Kruševcu, upravo zahvaljujući njenim znanjima i veštinama iz oblasti medijacije i ljubavi koju ima prema svom poslu. Ta znanja, kako teorijska, tako i praktična, preneće kroz organizovanje osnovne obuke za medijatore, ali i specijalističkih obuka vezanih, pre svega za rešavanje vršnjačkih sukoba.

Jelice, imale smo priliku ranije da sarađujemo na različitim projektima, ali smo i pokušavale da u škole uvedemo edukacije za vršnjačku i školsku medijaciju. Danas, nakon nemilih događaja, i šire spoznaje, kako se osećaš, kada znaš koliko smo upozoravali da se nešto ovako može dogoditi, a da su se donosioci odluka oglušili o naše molbe i upozorenja?

„Tragedija koja se dogodila u školi „Vladislav Ribnikar“ nas je veoma potresla i zabrinula. Svi smo u neverici da se tako nešto dogodilo i veoma teško to prihvatamo kao činjenicu. Još više boli pomisao da se tako nešto, možda, moglo sprečiti, samo da su svi u procesu odrastanja deteta, koje je zločin počinilo, učinili što je do njih, ali i da su nas poslušali kada smo govorili koliko je važno da decu pripremimo za školu i u školi da prepoznaju i preduprede vršnjačke probleme, naročito eskalaciju konflikta, ma kakvog, kao i da nastavnike obučimo, kroz edukacije vezane za medijaciju, kako da kod dece prepoznaju moguće konfliktne situacije i iste spreče (školska medijacija). Nakon tragičnh događaja u školi „Ribnikar“ i u Mladenovcu, dugo vremena mi je trebalo da se pokrenem. Poražena sam i kao čovek i kao profesinalac. Sve što bih sada rekla moglo bi da stane u jednu rečenicu “Deca su naše ogledalo“. To je naziv predstave koju smo uradili pre „Korone“ i krenuli sa prikazivanjem, a koja je zasnovana na istinitom događaju vršnjačkog sukoba. Magazin Medijator je pisao o predstavi i možda ne bi bilo zgoreg podsetiti čitaoce na to. Takođe, podsetiti ih na članak vezan za vršnjačke i porodične sukobe, primenu medijacije u vaspitno popravnim domovima, ali podsetiti i na sve naše pokušaje da predupredimo kroz edukaciju, pre svega, sve moguće sukobe i eskalaciju istih. Nažalost, donosioci odluka nisu prepoznali naša upozorenja i projekte kao važne i značajne, a mi ih smatramo najbitnijima, što se kroz ovaj nemili događaj i pokazalo. Zar uvek treba da se desi neka tragedija, da bi smo shvatili značaj onoga što nam je neko ranije govorio i na šta smo upozoravani?   Sve ono što smo unazad radili, na šta smo zatvarali oči, na šta smo se oglušili, na šta smo opominjali sada nam se vratilo kao bumerang. Kao što rekoh, osećam se tužno i poraženo i ljudski i profesionalno.

Na osnovu tvog iskustva, šta bi navela kao uzrok eskalacije vršnjačkih sukoba?

„Kao specijalni pedagog i medijator već dugi niz godina radim sa decom i adolescentima i bila sam, svih ovih godina, svedok urušavanja jednog sistema. Nažalost, to urušavanje sistema, najviše se odrazilo na najnevinije, na decu. Roditelji zauzeti poslom da bi preživeli ili pak sobom i svojim neostvarenim ambicijama, decu su u nekim slučajevima prepuštali  sama sebi. Urušen sistem vrednosti, rijaliti likovi, nasilje na nacionalnim frekvencijama, odsustvo roditelja, da li zbog posla ili sopstvenih neostvarenih ambicija, doveli su do toga da smo decu otuđili od sebe, uzori su im umesto roditelja postali kriminalci, rijaliti ličnosti, ličnosti iz virtualnog sveta ili ko zna ko još. Vaspitno-disciplinske mere u školama su svedene na minimum i, pokazalo se, nedovoljno funkcionalne. Nema poštovanja autoriteta, nastavno osoblje nije dovoljno motivisano da vaspitava decu, jer to najpre, treba da rade roditelji i staratelji, zaboravljajući da je to i njihov deo posla. Ima tu mnogo različitih faktora, te kombinacija istih je zapravo doprinela svemu negativnom.

Na sve ovo upozoravali smo godinama unazad. Napravili smo i predstavu „Deca su naše ogledalo“, kao što sam spomenula, koja je namenjena borbi protiv vršnjačkog nasilja, ali govori i o uzrocima poput porodičnih prilika učesnika nasilja, problemima sa kojima se suočavaju o kojima se ne zna, ali kroz predstavu se nudi i rešenje sukoba kroz postupak medijacije, nakon nasilja. Predstava je realna slika društva u kome živimo i poruka kako nas deca kopiraju i ono što vide i dožive u kući, deca nose sa sobom i tako se ponašaju u svim segmentima društva.

Uvek smo svi za preventivne mere u odnosu na represivne. Medijaciju vidimo kao dobar alat za bolje društvo. Zašto baš medijacija?

Nažalost mi nemamo dobre programe prevencije, nemamo šta deci da pokažemo. Sportske i druge društvene aktivnosti su skupe i za mnoge nedostižne. Kada decu dodju i udju u sukob, rešavamo sve ignorisanjem ii kaznom, što je pogrešno.   Zašto medijacija?

Medijacija je postupak u kome medijator kao neutralna treća strana, pomaže stranama u sukobu ili sporu da dodju do prihvatljivog rešenja. Jako je bitno i poželjno da vršnjačke sukobe rešavamo medijacijom. Kroz medijaciju, osnažujemo žrtvu i pružamo joj podršku da shvati zašto se baš njoj to dogodilo a sa druge strane nasilnika suočavamo sa posledicama svog ponašanja ali i sa tim kako se žrtva oseća. Kroz edukaciju za medijatora stičete različite veštine, ali vam edukacija pomaže da razumete druge. Shvatite da se iza površine kriju različiti uzroci za nečije ponašanje, pokušavate da razumete, da razdvojite potrebu od interesa itd. Kroz edukaciju o medijaciji postajemo bolji ljudi. Osobe koje rade u obrazovnim ustanovama, centrima za socijalni rad, domovima za decu bez stranja, vaspitno popravnim domovima, policiji, …, bi trebalo da prođu osnovnu obuku za medijatora ali i specijalističke obuke, jer će im, osim što će ih oplemeniti kao ljude, pomoći u profesionalnom razvoju i obavljanju svakodnenih zadataka. Naučiće da prepoznaju i preduprede moguće sukobe ili kada dođe do eskalacije, reše i zaustave sukob na miran način. Kada su maloletna lica i proces medijacije, medijacija se uvek sprovodi u prisustvu roditelja.

Sem predstave organizovala sam i više od 10 predavanja na temu medijacije u vršnjačkim sukobima za zaposlene u socijalnoj zaštiti. U narednom periodu pokušaćemo da prenesemo znanja kroz praktične primere svima koji su zainteresovani.

Osnovna obuka za medijatore se održava?

Održava se od sedmog do jedanaestog juna, onlajn, putem Zoom platforme. Prijave su u toku na naš mejl (link za prijave i sve informacije vezane za osnovnu obuku za medijatore na dnu stranice) ili Medijator magazina. Ono što bih posebno istakla je da nakon osnovne, započinjemo sa akreditovanom obukom od strane Ministarstva pravde za vršnjačke sukobe i primenu medijacije u centrima za socijalni rad. Neke obuke pored akreditacije MInistarstva pravde su akreditovane i od Komore za socijalnu zaštitu.

Hvala Jelice na razgovoru, vidimo se na obukama, a Medijator magazin će podsetiti čitaoce na tekstove vezane za vršnjačko nasilje o kojima smo ranije pisali.

Link za informacije i prijave na osnovnu obuku: http://www.medijatorikrusevca.com/OsnovnaObuka/index.html

Link do tekstova „Deca su naše ogledalo“ i „Vršnjačko nasilje i porodični sporovi-medijacijom do rešenja sukoba“

https://posrednik.org/vrsnjacko-nasilje-i-porodicni-sporovi-medijacijom-do-resenja-sukoba/

https://posrednik.org/deca-su-nase-ogledalo-predstava-koja-je-uzdrmala-javnost/

Primena medijacije u Vaspitno popravnom domu:

https://posrednik.org/primer-primene-i-dobre-prakse/

Specijalističke obuke: http://www.medijatorikrusevca.com/SpecijalistickaObukaVrsnjackim/index.html

Кад дође до вршњачког насиља, склони смо осуди починиоца, не испитујући околности, а још мање узроке који су довели до насиља. Није случајно у називу теме спојено вршњачко насиље и породични сукоби. Најчешће породични проблеми су узрок насилничког понашања, често породични сукоби, или насиље у породици представљају модел који починиоци пресликавају на своје жртве, а неретко су насилници управо они који су сами жртве у свом најближем окружењу. Кад до насиља дође, укључује се породица, родитељи, старатељи, тим у школи за спречавање насиља, педагози, психолози, центри за социјални рад, у озбиљнијим случајевима и полиција и тужилаштво. Зато је важно да се сви, који се налазе у том процесу препознавања, спречавања и решавања сукоба едукују о превентивним и репресивним мерама и могућностима решавања сукоба. Значајна законска могућност решавања породичних и вршњачких сукоба јесте поступaк медијације, који запослени у системима социјалне заштите могу користити.

Јелица Милосављевић је упознала учеснике са начином на који, свако од њих, може применити медијацију за решавање вршњачких и породичних сукоба, у оквиру својих ингеренција и унутар својих институција. Овај вебинар није заснован на теоријском знању, већ практичној примени теоријског знања презентоване кроз примере из праксе. И ову прилику ауторка је искористила да спомене успешно решен вршњачки сукоб у поступку медијације, који је послужио као инспирација за представу: „Деца су наше огледало“ у којој се приказује проблем, узрок али и решење вршњачког сукоба.

На вебинару је полазницима предочен начин препознавања предмета у центрима за социјални рад, погодних за поступак медијације као и фазе поступка медијације.

Питања којима би се требало више бавити, а Јелица Милосављевић је ставила акценат управо на њихове одговоре кроз овај вебинар, јесу: када је сукоб заправо решен? Шта подразумевамо под успешно решеним породичним или вршњачким сукобом, спором? Ауторка вебинара одговор даје кроз појам ресторативне правде и значаја примене медијације у вршњачким сукобима, која представља пут до примене принципа ресторативне правде.

Принципи ресторативне правде су: Подршка жртви и њен опоравак; Преступници преузимају одговорност за оно што су учинили; Дијалог који треба да доведе до разумевања; Покушај да се исправи начињена штета; Преступници покушавају да избегну поновно деликвентно понашање; Помоћ друштвене заједнице у реинтеграцији како жртве тако и насилника.

Када размотрите све ове принципе поставља се питање на који начин се то најбоље може постићи? Одговор је: посредовање између жртве и насилника.

На вебинару су биле истакнуте предности посредовања за жртву и предности поступка посредовања за починиоца, као и фактори који утичу на ефикасност посредовања у оваквим случајевима.

На овом вебинару учествовали су, скоро, сви они који су неопходни у ланцу раног препознавања, спречавања и решавања вршњачких и породичних сукоба, нешто више од 80 присутних (запослени у установама социјалне заштите, центрима за социјални рад, домовима за децу и омладину, домовима за децу без родитељског старања, у васпитно образовним установама: професори, психолози, педагози, медијатори, …). Неки учесници су се први пут сусрели са појмом медијације, а већина се први пут сусрела са могућношћу примене медијације у системима социјалне заштите, односно бенефитима примене медијације у породичним и вршњачким сукобима. Предочене су реалне могућности које свако, од оних који су присуствовали вебинару, може применити у оквиру свог посла, те направити мали, али веома значајан корак ка примени медијације у решавању вршњачких и породичних сукоба, остварујући вешеструке бенефите како за странке у поступку (и за жртве и за починиоце) тако и за заједницу и установу у којој је запослен/а (ефикасно решавање предмета). Едукација запослених у наведеним институцијама је веома важна а лични развој запослених од круцијалног значаја. Оспособљавање појединаца у установама значи ефикаснију институцију, установу.

Гошћа на вебинару била је наша колегиница Мр Гордана Атанасова из Северне Македоније, запослена у Центру за социјални рад у Скопљу, која је поделила искуства из СМ са полазницима вебинара. Проблем вршњачког насиља није проблем једног места или округа. То је проблем са којим се суочавају све земље не само у региону већ у свету.

Пораст породичног насиља и насиља у школама јесте алармантан (за два дана у јавности су одјекнуле вести о неколико вршњачких сукоба, али и насиља које су ученици чинили над својим наставницима). Како стати на пут вршњачком насиљу? Да ли ће бити боље ако наставници добију статус службеног лица? Да ли ће се нешто променити ако стално констатујемо да је насиље у порасту и правимо трибине на ту тему дефинишући насиље? Да ли ће се нешто променити уколико прећутимо, окрећемо главу јер се у том моменту нас не тиче или нам требају институционалне промене? Свако од нас би требало да ради оно што може у свом делокругу рада, да буде заинтересован и пронађе нове методе и начине примене који доводе до ефикасног решавања предмета. Медијатори знају да примена медијације у школама, свим образовним институцијама, институцијама социјалне заштите, правосудним, итд. може довести не само до успешног решавања сукоба, већ и до спречавања развоја сукоба. Медијација јесте институт и инструмент који нам помаже да разумемо, препознамо, предупредимо, спречимо и решимо породичне и вршњачке сукобе. Да то не мора и не треба да буде само теоретисање, кроз праксу показала је управо ауторка овог вебинара Јелица Милосављевић, која је за нешто више од два месеца успешно спровела преко 40 медијација. Присуство преко 80 учесника из институција за социјалну заштиту, центара за социјални рад из целе земље, студената, образовних институција, свих појединаца, веома битних у овом процесу спречавања и решавања породичних и вршњачких сукоба, као и њихови одговори у евулативном упитнику на крају вебинара, дају наду да ћемо у будућности много више практично деловати а не само теоријски. Нека у свакој од институција појединци примене практично или пресликају искуства из Крушевца, и већ ћемо бити ефикасније друштво. Опет користим прилику да кажем да промене почињу изнутра, сваког од нас појединачно, а онда добре примере пресликавамо на окружење, установу, институцију, заједницу, друштво. Ко није учествовао на овом вебинару, обавезно да то учини следећи пут, а већ 23. 11. 2022. са почетком у 11 часова очекује нас други вебинар Јелице Милосављевић са темом: „Споразум као извршна исправа при признавању права на новчану социјалну помоћ кроз бесплатну правну подршку“. За овај вебинар циљна група се проширује, осим на запослене у системима социјалне заштите и центрима за социјални рад и на правнике, адвокате, медијаторе, јавне бележнике, сва лица у систему бесплатне правне помоћи и подршке, како кориснике тако и спроводиоце БПП. Пријаве су у току путем мејла на webinarmedijatori@gmail.com или на друштвеним профилима УГ „Медијатори Крушевца“. Додатна вредност вебинара јесте што су пријављени Комори социјалне заштине, те сви запослени у систему социјалне заштите добиће поене у складу са бодовном листом Коморе. У наставку текста преносимо утиске полазника.

Нела Савић

Коментари и утисци полазника вебинара:

Поштовани,
Данашњи вебинар је стварно био изврстан, свака част. Потребно је што више пробудити свест
родитеља, других људи, о вршњачком насиљу, ког је у последње време на жалост баш много, и проширити утицај медијације у циљу спречавања покушаја суицида деце и решавања сукоба. Радујем се следећем вебинару. Са поштовањем 
        Драгана Миливојевић

Поштована Јелице, 
Данашња радионица је била одлична. Чак сте ме мотивисали да размотрим опцију да се и сама
бавим медијацијом. Видиимо се опет 23. новембра. 
У потпуности испуњена очекивања… Све што сам данас чула је веома корисно, јер представља нове и корисне услуге за даљи рад… 
Срдачан поздрав
Аида Тотић, 
Општински центар за социјални рад Нова Варош.

Драга Јелице, за данашње предавање заслужујеш све похвале. Била ми је част присуствовати оваквој обуци. Заслужујеш највећу оцену. Посебно сам одушевљена примерима из праксе, који
буду реткост на обукама иначе. Радујем се сваком следећем предавању, велики позз!

Поштовани,
честитам на одличном предавању. Ова тема ми је била посебно занимљива и привлачна због посла којим се бавим с једне стране (психотерапија), учесталости којом се јавља последњих година (пораст вршњачког насиља) и нарочито због тога што лично нисам имала прилике да се сретнем са тиме. Баш сам јутрос коментарисала са мајком колико је присутно данас и колико тога није било у моје време, а поготово не у њено. Сугестија би била можда да направите још неки вебинар са истом темом, али поред Вас као предавача да Вам се прикључе и нпр. психоаналитичари, социолизи, психолози, који ће говорити о разлогу зашто је то тако данас, због чега је повећан број.

Евалуација
 
Веома интересантно и корисно. Дуже време слушамо о медијаци али нисмо до сада били у прилици да чујемо искуства из прве руке. Волеле би кад би имали прилику да са Јелицом попричамо уживо и да добијемо одговоре на сва питања која имамо из прве руке.
 
Хвала пуно.
Велики поздрав.
Тања, Љиља, Сања

Поштовани, 
Захваљујем се на дивном и поучном излагању.
Испунили сте моја очекиваwе.
Свака нова информација је корисна, а веома ми се допао пример који сте навели, Деца су наше
огледало . Волела би што пре да снимите овај филм, седукативнок карактера.
Поздрав
ЕВАЛУАЦИЈА: Очекивања су испињена. Били сте детаљни, несебично се дијелили своје
искуство, било је врло  корисно.

С поштовањем,

Поштовани, 
Достављам вам евелуацију за вебинар  одржан дана 18.11.2022. године и одговор на постављена
питања
ДА ЛИ СУ ИСПУЊЕНА  ВАША ОЧЕКИВАЊА ?
 Ово  није први  вебинар који слушам  у Вашој организацији и могу да кажем да су као и до сада у потпуности испуњена сва моја очекивања. 

ШТА БИ СТЕ ПРОМЕНИЛИ?
Ништа. Овај формат трибине ми одговара. Немам примедби, све је било одлично.

ШТА БАМ ЈЕ БИЛО КОРИСНО ?
Све је од користи и  увек се чује нешто ново

ШТА ВАМ НИЈЕ БИЛО ДОВОЉНО ЈАСНО?
Није било нејасноћа, презентација је била сјајна и јако занимљива.

ОСТАЛО: 
Дивни  сте  само тако наставите. Велики поздрав 

(Чарлс Буковски)

       ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ је тема о којој се често говори, а слободно се може рећи да у нашем друштву још увек представља “табу тему”.

Колико смо пута заиста и сами затворили очи пред сценама вршњачког насиља? Колико пута смо чули како се деца охрабрују да узврате ”ударац” или пак да ”паметнији попушта”? Колико пута нам се као родитељима, али и професионалцима, догодило да нам се деца пожале на насиље?… А ми уместо помоћи – понудимо ћутање. Да ли смо се и кад запитали колико деце је након насиља подигло руку на себе? Сетимо се само малог Алексе! Да ли смо ту, али и многе друге такве трагедије могли да спречимо? Да ли смо се некад запитали зашто је неко дете насилно, зашто је потегло нож или можда претукло друга или другарицу? Откуд толико агресије у деци? Чиме смо ми, као родитељи и професионалци, допринели да нам деца одрастају окружена агресијом, примитивизмом, незнањем, поремећеним системом вредности? Шта нам то свакодневно сервирају медији?  Да ли и ми са децом бесомучно гледамо ријалити програме и серије уместо да ослушкујемо шта деца од нас траже  и шта нам поручују? Колико пута нам се дете обратило са питањем, које, заузети собом и својим потребама, нисмо чули? Као специјалног педагога у Центру за социјални рад у Крушевцу, а пре свега као медијатора са дугогодишњим искуством у бављењу проблемима малолетничког преступништва, све ово ме је навело да кроз један сценски прихватљив начин покушам да скренем пажњу на ову тему. Можда не бих успела у својој намери да нисам наишла на сјајан тим младих глумаца. Полазници школе глуме из Крушевца, заједно са својим професором и сјајним глумцем Дејаном Тончићем, преточили су моју идеју у невероватну представу која, једноставно, до сада никог није оставила равнодушним.

Представа “Деца су наше огледало “ настала је  2018. године. Први пут је изведена за потребе едукације у оквиру трибине “Могућност примене медијације са симулацијом медијације“ у Крушевцу. Рађена је по истинитом догађају, модификованом за потребе публике, који се збио у Крушевцу, са циљем да скрене пажњу на проблем вршњачког насиља, али и на медијацију као добар начин да се сукоби међу младима разреше мирним путем и пре него што доведу до трагичних последица. Намењена је ученицима, родитељима, професорима, социјалним радницима, представницима полиције, тужилаштву, медијаторима, свима који се баве децом, породичним односима као и борбом против свих облика насиља и дискриминације...

Прво извођење представе изазвало је позитиван шок свих присутних. Када су и сат времена након представе присутни и даље разговарали са глумцима и учесницима, нама, реализаторима постало је јасно да смо урадили нешто посебно. То нам је и био подстрек да наставимо даље.

Друго извођење представе прерасло је у јавни час. Сада је представа употпуњена ученичким имитацијама наставника и музиком. Тим допунама створена је слика времена у којем нам деца одрастају и живе. Уследила су нова извођења представе и позиви за гостовања у градовима широм Србије.

Представа “Деца су наше огледало“  приказује упечатљиву деконструкцију нашег духовног суноврата и поремећених породичних односа који доводе до вршњачког насиља. Порука представе је јасна, оштра и поражавајућа: „Деца раде оно што од вас виде!“

Кроз серију сценских прича представа на упечатљив, понекад духовит, али превасходно искрен и бруталан начин, разоткрива природу и корене вршњачког насиља. На сцени се оголи свет наших породичних односа: свет сурових и бесмислених свађа, испразног живота, породичног насиља, моралног суноврата, разметања,бахатости, поремећеног система вредности  и недостатка љубави и толеранције. Увучена у такваи скуства, деца их пресликавају  у односима са вршњацима, па тако  и стижемо до ситуације  у којој девојчица, после дуготрајног злостављања од стране вршњакиња, одлучује да неподношљиву ситуацију разреши – ножем.  

Представа се завршава симулацијом процеса медијације који открива фрустрације, несхваћеност и очај младих, али и забрињавајући степен непознавања сопствене деце од стране родитеља.

Сама представа је својеврсна промоција медијације као начина решавања сукоба. Сем јасно видљивих техника медијације нарочито је упечатљив део разрешења сукоба, дисбаланса моћи и превенција наставка започетог сукоба. Наиме, кроз процес медијације видимо три девојчице које су систематски дуго вршиле насиље над једном девојчицом, која је на крају покушала да сукоб разреши тако што је потегла нож. Сам процес медијације изгледао је немогуће јер имамо са једне стране три девојчице са родитељима (обзиром на то да се ради о малолетним лицима), а са друге стране једну девојчицу којој су подршка мајка и другарица. Одлично вођеним поступком медијације долазимо до тога да жртве препознају сопствено насиље, а да је насилник у поступку у ствари све време “жртва“ вршњачког насиља. Самом медијацијом спречена је и ескалација сукоба јер су деца револтирана ситуацијом спремала освету. До ових сазнања не би смо дошли и кроз судски поступак. Суд третира само жртву и насилника и не ради на разрешењу сукоба. Зато је медијација ефикасан начин разрешења сукоба, нарочито у вршњачком насиљу.

И ако делује као дечија ствар, вршњачко насиље је озбиљна тема која би требало да се тиче свих нас.

Млади крушевачки глумци: Марко Стошић (Гимназија у Крушевцу), Војин Ћирић (Гимназија у Крушевцу), Томислав Алексић (Виша саобраћајна школа), Милена Михајловић (Музичка школа), Мила Тончић (Гимназија у Марибору),Јована Раденковић (Економско-трговинскашкола), Милица Бићанин (Гимназија Крушевац),  Катарина Марковић (Гимназија Крушевац), Кристина Николић (Економско-трговинска школа Крушевац), Мила Раденковић (Гимназија Крушевац),Маша Мишић (Гимназија Крушевац), Нађа Вучковић (Медицинска школа Крушевац), Ана Тодоровић ( Гимназија Крушевац) и Ивана Васиљковић (Економска-трговинска школа Крушевац) са ауторима представе Јелицом Милосављевић, медијатором и глумцем Дејаном Тончићем поручују:

“Нисмо ми тако лоши. Ми смо само ваше огледало. Пре него што нас осудите, упамтите то!”

Јелица Милосављевић, медијатор – Крушевац и Нела Савић, новинар-уредник, Београд