Да закони постоје али да се не примењују сведочи и Закон о посредовању у решавању спорова (“ Сл. гласник РС“, бр. 55/2014). Овај закон има за циљ да подстакне коришћење медијације као ефективног начина решавања спорова. Поред тога, Србија је чланица Конвенције о медијацији Савета Европе, што даје додатну правну основу за примену овог метода. Поред наведеног Србија је у обавези да усклади примену медијације са Директивом 2008/52/EC Европског парламента и Савета о одређеним аспектима медијације у грађанским и трговинским стварима.
CEPEJ (Савет Европе) – Guidelines on Civil Mediation CEPEJ изричито наводи да: медијација треба да буде интегрисана у грађански поступак, доступна пре и у току судског поступка а да судије треба активно да информишу странке о медијацији.
Савет Европе – Recommendation No. R (2002) 10 on mediation in civil matters препоручује да државе уведу медијацију у имовинске спорове, облигационе односе, породичне односе (уз посебну заштиту), омогуће да судови упућују странке на медијацију и да споразуми имају правно дејство. Савет Европе – Recommendation Rec(2002)10 и Rec(1998)1 – ако су примарно за грађанске и породичне спорове, препоруке се проширују на социјалне спорове када се ради о правима детета, породичним и имовинским питањима која утичу на угрожене групе. Савет Европе наглашава: добровољност, поверљивост и непристрасност медијатора. Посебан акценат је на породичној медијацији, која директно доприноси социјалној стабилности и благостању деце.
Европска унија – EU Mediation Directive (2008/52/EC) – Директива је формално усмерена на грађанске и трговинске спорове, али се у пракси у неким земљама примењује и за спорове у социјалној заштити, нарочито: имовинска права социјално угрожених лица, стамбена питања и спорови о социјалним давањима.
У Србији, могућност имплементације медијације препознајемо у неколико закона који се примењују или би се могли примењивати у системима социјалне заштите. Један од таквих закона у Србији јесте и Закон о Бесплатој правној помоћи (Сл. гласник РС“, бр. 87/2018) који препознаје медијацију (посредовање) као облик бесплатне правне подршке, а медијаторе као пружаоце бесплатне правне подршке. Нажалост, не можемо се похвалити ни применом овог закона о чему сведоче и поражавајући извештаји Министарства правда. Одговор на питање зашто је то тако дало је Удружење грађана „Волонтери Качарево“ , када су и сами покушали са применом овог закона.
„Грађанство није довољно информисано. Када дођу и траже помоћ не добију адекватну информацију од стручне јавности и оних који би требало да им је пруже, и долазимо до одговора: они који треба да препознају и проследе информацију ни сами не знају за те могућности. Дакле, неинформисано грађанство и стручна јавност, као и непостојање системских решења и воље за адекватну примену закона. Да би Закон о бесплатној помоћи и Закон о посредовању у решавању спорова заживео, неопходно је да се стручна јавност, упозна са законима и могућностима које закони доносе, односно да се сви актери у систему социјалне заштите, директни и индиректни упознају са овом могућношћу и практичном применом закона. Ово је нарочито значајно јер адекватна примена закона је на бенефит свима, а нарочито социјално угроженом становништву. Ми смо прошле године, захваљујући подршци Града Панчева, реализовали пројекат, који је показао да интересовање постоји, који је дао много веће резултате од очекиваних, али и показао где су још слабости које морамо отклонити да бисмо кренули са применом закона. Ми јесмо упознали запослене у системима социјалне заштите о могућности примене закона, као и пружаоце бесплатне правне подршке и са великим одушевљењем је то примљено, међутим испоставило се да немамо на територији Панчева довољан број лиценцираних медијатора, као ни медијатора и пружаоца бесплатне правне подршке уписаних у Регистар пружаоца бесплатне правне подршке Министарства правда. Због тога смо ове године конкурисали са новим пројектом под називом „До одрживих социјалних услуга -заједно„, у оквиру ког ће једна од основних активности, поред правне заштите наше организације, бити Основна обука за медијаторе. Оно што нам је посебно важно јесте то да међу пријављенима буду баш они актери који решавају, учествују и део су система у пружању социјалних услуга: запослени у ЈЛС, запослени у центрима за социјални рад, запослени у систему образвања и полиције, као и чланови цивилних организација које се баве заштитом људских права, социјално угрожених и мањина. На нашу срећу и срећу грађана град Панчево је и ове године препознао значај овог пројекта и подржао нас, те ускоро крећемо са активностима. Волели бисмо да и у другим локалним самоуправама препознају значај примене овог закона, те да брже и ефикасније решавају предмете и захтеве странака у систему социјалне заштите. И врло је значајно да доносиоци одлука у ЈЛС препознају важност и значај оваквих пројеката, јер заиста резултати могу бити сјајни а на корист и запосленима у систему социјалне заштите и градској управи (која применом овог закона штеди новац у буџету, а грађанима омогућава бржи и ефикаснији приступ правди) и наравно и најзначајније на корист оних који су социјало угрожени и у стању социјалне материјалне потребе. Зато се захваљујемо Граду Панчеву и Секретаријату за јавне службе и социјална питања који су препознали важност свега што радимо“- рекли су нам у Удружењу грађана „Волонтери Качарево“ из Качарева.
Дакле, примена медијације у системима социјалне заштите, грађанских спорова, привредних спорова, радних, трговинских и свих других, зависи од цивилних организација и доносиоца одлука на локалном нивоу. Нема системских решења, као што имају земље ЕУ, те за сад вољом и ентузијазмом појединаца, цивилних организација и појединих локалних власти који дају подршку оваквим пројектима (Град Панчево) се покушава закон применити у пракси. У неким од наредних текстова покушаћемо да упоредимо примену медијације у системима социјалне заштите у Србији и неким земљама Европске уније.
До тада са нестрпљењем чекамо реализацију пројекта „До одрживих социјалних услуга – заједно“ који реализује УГ „Волонтери Качарево„, уз подршку Града Панчева, и сарадницима УГ „ИБИНАМ“ и УГ „Медијатори Крушевца“, уз наду да ће грађани и стручна јавност, а нарочито маргинализоване групе имати срећу као и грађани Панчева да сазнају на који начин могу брже и ефикасније решавати своје спорове, те да ће и држава се озбиљно позабавити овим питањем, првенствено због грађана а онда и због тога што ЕУ очекује то од ње, нарочито у складу са Поглавњем 23, али и свим другим поглављима где медијација може бити користан алат.
У Поглављу 23 ЕУ очекује:
Ефикасно правосуђе, разумне рокови, приступ правди и мање формализма. У европским документима медијација се систематски помиње као средство (алат) за остваривање ових циљева и зато њено постојање у закону није довољно већ је важна реална примена и статистички резултати.
Европски правни оквир, кроз директиве Европске уније и препоруке Савета Европе, јасно препознаје медијацију као саставни део ефикасног и приступачног правосуђа, што је од посебног значаја за реформе у оквиру Поглавља 23.
Европски стандарди посебно препоручују примену медијације у грађанским и привредним споровима. Савет Европе је Recommendation No. R (2002)10 јасно подржао медијацију у грађанским предметима, док је Европска унија Директивом 2008/52/EC поставила оквир за медијацију у грађанским и трговинским стварима. У контексту Поглавља 23, медијација се препознаје као средство за повећање ефикасности правосуђа, смањење трајања поступака и побољшање пословног окружења.
Чланак написан уз подршку ГУ Панчево у оквиру пројекта „До одрживих социјалних услуга -заједно“. Мишљења и ставови у овом чланку не одражавају нужно ставове и политике ГУ Панчево.
