Јелица Милосављевић, Водитељ случаја – Центар за социјални рад, Крушевац
ПРВИ СУСРЕТ
Мој први сусрет са медијацијом био је још далеке 2003.год. када сам као специјални педагог, запослена у Центру за социјални рад Крушевац учествовала у једном великом пројекту УНИЦЕФА: „Шанса деци за промене“. Веровала сам људима који су водили пројекат, а о медијацији пре прве обуке ништа нисам знала сем “да је то нешто моћно“. Пошто волим иновације и изазове одмах сам прихватила позив за обуку и са колегамаа из Васпитно поправног дома у Крушевцу сам се нашла на првој петодневној обуци. За мене невероватно и незапамћено искуство. И данас, после толико година, као да се живо сећам скоро свих тренутака на обуци са драгом Мериен Лимбан , медијаторком из Енглеске која је држала обуку и преводиоца која је била на висини задатка. Упијала сам сваку реч и сваку вежбу. Тај први семинар је био везан за основне принципе медијације и вежбе медијације. Вежбе смо радили на нама тада веома познатој теми: Медијација између жртве и починиоца у случајевима малолетничког преступништва. Наравно да нисмо стали на првој обуци. Одмах, након прве, уследиле су још две обуке на којима смо усавршавали почетна знања из примене медијације. У том периоду сам радила у Центру за социјални рад као координатор тима за заштиту малолетних преступника, тако да ми је тема била позната. Значајно је било и то што сам у самом послу могла да применим медијацију у случајевима где је било могуће као што су лакше туче између малолетника, увреде… Сећам се и првог случаја на коме сам радила медијацију а који се односио на случај разбојничког понашања.
Можда звучи невероватно али предмет ми је прослеђен из тада Општинског суда у Крушевцу. Радило се о ситуацји где је један седамнаестогодишњак отргнуо ланчић са врата вршњакињи и побегао. Суд га је теретио за разбојничко понашање. Из разговора са њим тада сазнајемо да никада није имао проблеме са законом, да је хтео да се покаже у друштву, није планирао дело али се само наместило. Наравно, он је одговарао пред судом за то. Предложила сам му медијацију након судског поступка.
ЗНАЧАЈ ЗА УЧЕСНИКЕ МЕДИЈАЦИЈЕ
Морам да напоменом да тада није био донет ни први закон о медијацији, али сам хтела самоиницијативно да пробам да спроведем медијацију. Пристао је и свидела му се идеја, набавио ми је број телефона од девојке која је била жртва.
Обавила сам разговор са њом и она је пристала да дође. Моја прва медијација је заиста била дирљива, девојка је имала прилику да у лице каже момку како се осећала а опет са друге стране и момак је имао прилику да њој објасни зашто је то урадио, да јој се извини. Прихватила је извињење и добила цвеће. Тако да се моја прва медијација завршила успешно а уз то била је веома емотивна.
ПРВИ ЦЕНТАР ЗА МЕДИЈАЦИЈУ
У том периоду, први пут у Србији основан је и центар за медијацију у Васпитно поправном дому у Крушевцу, а за све је била заслужна проф. Јасна Хрнчић која је била и менаџер пројекта „Шанса деци за промене“. Са три веома ефикасне обуке, имали смо почетно знање да кренемо у нови изазов. Екипа медијатора из ВПД (Васпитно поправног дома) у Крушевцу, потпомогнута екипом медијатора из ЦСР (Центра за социјални рад) Крушевац, основала је у ВПД у Крушевцу Центар за медијацију. Медијацију смо радили са штићеницима ВПД који су имали, у установи, лакше повреде дисциплине и кућног реда. Заиста невероватно искуство. Ту смо у ходу учили све неопходне ствари и кораке за успешну примену медијације, од начина седења, начина заказивања сесија, вођења евиденција, писања извештаја али и начина комуникације, преговарања са корисницима. Центар је радио пар година и имали смо више десетина успешно обављених медијација.
ДРАГОЦЕНО ИСКУСТВО
Искуство стечено тада је било драгоцено и основа за сву надоградњу која је уследила касније и након доношења првог закона о Медијацији 2005.год. као и након доношења Закона о посредовању 2015.год. и добијања лиценеце Министарства правде за посредовање.
Аутор: Јелица Милосављевић, Mедијатор, Дипл. спец. педагог, наставник разредне наставе, водитељ случаја ЦСР Крушевац