КАКО ДО БЕСПЛАТНЕ ПРАВНЕ ПОМОЋИ И ПОДРШКЕ?-ИСКУСТВА ИЗ КРУШЕВЦА

Закон о Бесплатној правној помоћи објављен је у Службеном гласнику бр.87/2018 од 13.11.2018. године. Примена истог је започела 01.10.2019.год. а према Извештају Министарства правде усвојена су и сва подзаконска акта предвиђена законом (од 31. марта 2020. године) неопходна за његову пуну имплементацију.

Овим чланком желимо да упознамо јавност са начином упућивања и одобравања бесплатне правне помоћи и подршке као и са позитивним искуством из Крушевца у вези примене овог закона.

Циљ Закона о бесплатној правној помоћи је да се сваком лицу омогући делотворан и једнак приступ правди.


Оно што је новина је да овај закон први пут препознаје и посреднике-медијаторе као пружаоце услуга бесплатне правне подршке.


Питање бесплатне правне помоћи годинама је било предмет спора између представника адвокатуре и организација цивилног друштва. У самом тексту закона примећено је више нејасноћа, како у погледу одређивања пружалаца бесплатне правне помоћи, тако и у погледу самих корисника којима правна помоћ може бити пружена. Недовољном прецизношћу појединих одредаба такође је остављена могућност за произвољно тумачење. Исто тако, закон предвиђа ограничења усмерена ка удружењима грађана као пружаоцима бесплатне правне помоћи, односно допушта удружењима грађана да пружају правну помоћ, али само на основу одредби закона који уређују право азила и забрану дискриминације. Две године након почетка примене закона о бесплатној правној помоћи, неке јединице локалне самоуправе и даље нису успоставиле своје системе за пружање бесплатне правне помоћи.
Правницима у јединицама локалне самоуправе тренутном законском формулацијом остављају се преширока овлашћења у процени коме се може пружити бесплатна правна помоћ, пошто иста неће бити омогућена уколико је очигледно да не постоји шанса да странка успе у спору. На тај начин, отвара се простор за потенцијалне злоупотребе и грешке.
Проблем у примени закона о бесплатној правној помоћи уочен је и приликом упућивања грађана на удружења од стране јединица локалне самоуправе, које то неретко чине усменим путем. Све наведено допринело је да, након почетка примене закона о бесплатној правној помоћи, грађанима приступ бесплатној правној помоћи, а тиме и приступ правди, буде отежан и ограничен, док су удружења грађана која имају вишегодишње искуство и одговарајућу кадровску и организациону инфраструктуру за пружање бесплатне правне помоћи онемогућена да то чине као раније.
У складу са Законом о бесплатној правној помоћи (ЗБПП), јединице локалне самоуправе у обавези су да на својим подручјима оснују и организују адекватне пружаоце бесплатне правне помоћи и подршке.

Бесплатна правна помоћ је правна помоћ коју корисник остварује без накнаде сагласно одредбама ЗБПП, а остварује се путем:

1. Бесплатне правне помоћи у ужем смислу, састоји се од:

 Пружање правних савета – детаљно објашњење о начину и могућности решавања конкретне правне ствари пред судом, другим државним органом, односно органом јавне власти или у поступку мирног решавања спора, а које се односи на право, обавезу или интерес корисника бесплатне правне помоћи заснован на закону.
Састављање поднеска – израда писмена, којим се покреће поступак пред судом, другим државним органом, односно органом јавне власти или које се подноси током већ покренутог поступка (састављање тужбе, захтева, предлога, молбе, притужбе, приговора, поднесака, жалбе и другог правног средства).
Заступање – свака правна радња коју на основу овлашћења за заступање пуномоћник предузима у име и за рачун корисника бесплатне правне помоћи у поступку пред судом, другим државним органом, органом јавне власти или у поступку мирног решавања спора.
Одбрана – заступање осумњиченог, окривљеног или оптуженог у предистражном, истражном и кривичном поступку, који се води због сумње да је извршено кривично дело за које није предвиђена обавезна одбрана и заступање у прекршајном поступку који се води због сумње да је извршен прекршај за који је предвиђена казна затвора.

 2. Бесплатне правне подршке, састоји се од:
Општа правна информација – информација о уређењу неке правне области, правном положају корисника у конкретној правној ствари, субјекту и начину одлучивања о појединачном праву, обавези или интересу заснованом на закону, пред судом или другим државним органом односно органом јавне власти, о правилима и о висини трошкова поступка који се не односе на поступак пред судом у конкретној правној ствари, могућности мирног решења спора, начину извршења одлуке, о разлозима и условима за покретање управног поступка и поступка који се покреће уставном жалбом и о условима и поступку остваривања права на бесплатну правну подршку. 
Попуњавање формулара – помоћ у уношењу података о кориснику, које попуњава пружалац, а потписује корисник.
Посредовање у решавању спорова – свака радња коју, према закону којим се уређује посредовање у решавању спорова, предузима посредник.
Састављање јавнобележничке исправе – састављање јавнобележничких записа и јавнобележничких записника.

  1. Услови за пружање бесплатне правне помоћи
    Бесплатна правна помоћ може да се пружи, ако:
    1) испуњава услове да буде корисник права на новчану социјалну помоћ или корисник права на дечији додатак као и члановима његове породице односно заједничког домаћинства, чији је круг одређен овим законима;
    2) не испуњава услове да буде корисник права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак, али би због плаћања правне помоћи из сопствених прихода у конкретној правној ствари испунило услове да постане корисник права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак.
    Право на БПП може имати и :
  1. дете о чијем се праву, обавези или интересу заснованом на закону одлучује у поступку пред судом, другим државним органом односно органом јавне власти;лице према коме се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи или заштитна мера обавезног психијатријског лечења;лице према коме се води поступак делимичног или потпуног лишења или враћања пословне способности; лице које остварује правну заштиту од насиља у породици; лице које остварује правну заштиту од тортуре, нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања или трговине људима;лице које тражи азил у Републици Србији;избеглици, лице под супсидијарном заштитом или интерно расељено лице; особи са инвалидитетом; дете које је заштићено услугом смештаја у систему социјалне заштите; децa и млади којима је престала услуга социјалног смештаја до навршене 26 године живота; одрасла и стара лица која су без сопственог пристанка смештена у установу социјалне заштите; лица које остварује право на утврђивање времена и места рођења сагласно закону којим се уређује ванпарнични поступак; лице које је погођено поступком принудног исељења и пресељења у складу са законом којим се уређује становање. 4. Пружаоци
    Бесплатну правну помоћ пружају адвокати и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе.
    Пружаоци бесплатне правне подршке јесу јавни бележници, посредници и правни факултети.
    Сви пружаоци морају бити на листи пружалаца тј регистру пружалаца при Министарству правде РС

5. Поступак за остваривање права на бесплатну правну помоћ

* Захтев за одобравање бесплатне правне помоћи подноси се органу општинске управе писмено или усмено на записник или електронским путем, у складу са законом.
* Поступак о захтеву за одобравање бесплатне правне помоћи је хитан.
*Орган управе доноси решење о захтеву у року од осам дана од дана пријема захтева, а ако је затражио допунску документацију од подносиоца захтева, у року од осам дана од дана када му је она достављена.
* Ако орган управе не донесе решење у року од осам односно три дана од дана пријема захтева, односно достављања допунске документације, сматра се да је захтев одбијен.
* У колико орган управе није донео Решење у законском року или је захтев одбијен, странка има право да се жали Министарству правде у року од 8 дана од пријема захтева или истека рока за достављање решења

*Министарство правде има обавезу да у року од 15 дана покрене поступак по жалби странке

  1. Накнада за пружање бесплатне правне помоћи
    Кад бесплатну правну помоћ пружају адвокати или кад се саставља јавнобележничка исправа или посредује у решавању спора, јединица локалне самоуправе сноси 50% накнаде за пружање бесплатне правне помоћи или састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора, док 50% накнаде сноси Република Србија, преко Mинистарства правде. И ако је Закон о бесплатној правној помоћи донет 2019.год. још увек у потпуности није заживео и и не примењује се на начин на који би требало. Многе локалне самоуправе и даље нису обезбедиле средства за исплату средстава пружаоцима ових услуга, а нарочито се противе како за одобравање бесплатне правне подршке тако и за исплату средстава надокнаде за медијаторе.

Из богатог искуства из Крушевца, могу слободно да кажем да смо у току 2020.год. имали великих проблема нарочито у делу одобравања бесплатне правне подршке. Јединица локалне самоуправе није била спремна да призна право на бесплатну правну подршку а није ни обезбедила средства за надокнаду средстава. Судови су се бунили да ће изгубити посао, и ако декларативно признају медијацију, још увек, скоро никада, не упућују предмете на исту, а тек су се супроставили томе да се предмети утуживања сродника због признавања права на новчану социјалну помоћ повере медијаторима. Изговор им је да су преоптерећени предметима, а опет, када се укаже прилика да се смањи број предмета боје се да ће тиме изгубити један број предмета. Сведоци смо вишедеценијског неповерења грађана у судски систем, које је још израженије када су у питању права грађана која треба да остваре уз помоћ локалних власти.

Циљ ми је да кроз овај и наредне тектстове позивамо грађане и грађанке али и стручне раднике,

да се информишу о правима која им по Закону о бесплатној правној помоћи припадају, јер је знање једини пут ка остварењу демократског и праведног друштва, којем сви заједно тежимо.


Такође, овим путем, кроз низ чланака, информисаћемо стручну јавност о позитивним искуствима из Крушевца а у вези примене бесплатне правне подршке.

Како би смо приближили медијацију и бесплатну правну помоћ и подршку, како грађанима тако и стручној јавности у току 2021.год., организовали смо више вебинара како за медијаторе, тако и за запослене у систему социјалне заштите у Србији.

Сви вебинари су били пријављени и одобрени, како од стране Министарства правде, тако и од Коморе социјалне заштите. Два вебинара, „Бесплатна правна подршка помоћ-вулнерабилним групама“ и „Застани са парницом, настави са медијацијом“,

прошло је више од 50 медијатора, Такође у оквиру 10 вебинара на теме бесплатне правне подршке и медијације, више од 500 учесника из система социјалне заштите се упознало и едуковале на ове теме.

У току 2021.год. након више интервенција и надзора Министартсва правде почели су да доносе Решења о одобравању бесплатнне правне подршке из ГУ у Крушевцу.

На крају 2021.год. могли смо да се похвалимо са укупно 37 предмета бесплатне правне подршке који су на основу Решења ГУ у Крушевцу успешно, у року и на задовољство самих странака одрађени.

Наиме сви предмети су се односили на пружање бесплатне правне подршке у случајевима утуживања сродника при признавању права на Новчану социјалну помоћ.

Табела 2021. година:

МЕДИЈАЦИЈАБРОЈ ЗАХТЕВАБРОЈ ОДУСТАЛИХ ОД ЗАХТЕВАБрој оверених споразуа код јавног бележникаБрој неоверених споразумаУКУПНО
Помоћ у издржавању деце од стране родитеља 16 3 12 1 16
Помоћ у издржавању деце сродника са којима не живи 21 3 16 21
УКУПНО37630137

Из табеле се види структура медијација-бесплатних правних подршки. С обзиром да се радило о утуживању сродника за признавање права на Новчану социјалну помоћ, Споразум постигнут у медијацији, да би био извршна исправа мора да се овери код јавног бележника-нотара. У току 2021.г. чак 30 Споразума је оверено код јавног бележника, а имајући у виду да су Споразуми за потребе социјалне заштите, сви су оверени без плаћања накнаде.

Оно што је најинтересантније у свему овоме је свеопште задовољство грађана, тј странака који су подносили захтеве за Новчану социјалну помоћ. Готово да нико од странака, којима су предочене могућности медијације, тј. права на бесплатну правну подршку, нису желели да иду на суд и да своје право траже судским путем, већ искључиво медијацијом. Морам да напоменем и то да је у предходном периоду, пре доношења овог закона, један број радно неспособних старих лица одустајао од права на Новчану социјалну помоћ је им је било испод части да туже рођену децу и да своја права остварују на суду.

Искрено се надамо да ће у наредном периоду медијација добити заслужено месту које јој припада у односу на друге начине решавања спорова и сукоба.

Јелица Милосављевић, медијатор,
УГ Медијатори Крушевца

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.