ДОБИТНА КОМБИНАЦИЈА МЕДИЈАЦИЈСКИХ ВЕШТИНА И НЛП АЛАТА
Кроз студирање на Правном факултету у Загребу те током практичне примене усвојених знања у Правној клиници у раду са странкама, састављању правних мишљења на основу исказа и постављених упита, често су ме бринула питања: Како се осећа друга страна? Који су њени разлози за понашање које јој се ставља на терет? Постоји ли могућност да заједнички реше проблем? Да ли би било могуће да обе стране буду задовољне? На та питања веома брзо сам добила одговоре волонтирањем у ХУМ-у (Хрватска удруга за мирење). Медијатори / ице помажу свим учесницима у проналажењу најбољег решења. Они успешно користе медијаторске вештине како у свом раду тако и у свакодневном животу. То потврђује да мирење није само начин комуницирања и решавања сукоба, већ и стил живота.
Посебно ми се дојмио њихов интердисциплинован приступ, па не чуди да сам се врло лако пронашла у комбиновању права и психологије. Након неколико завршених обука за медијатора, пут ме одвео у смеру откривања НЛП света (Неуролингвистичко програмирање). Разлог за то проналазим у томе што и мирење и НЛП стреме једнаком циљу: преузимању одговорности. НЛП алати којима сам се „наоружала“ и који се користе како за побољшање и унапређење свих односа тако и за лични раст и развој уз креативан изричај, додатно су обогатили моје медијаторске вештине. На који сам начин у томе успела, покушат ћу вам објаснити кроз неке од НЛП претпоставки и алата који се могу применити у поступку мирења. Успешно сам их усвојила током практичарског тренинга неуролингвистичког програмирања. блог_1
НЛП ПРЕТПОСТАВКЕ У МЕДИЈАЦИЈИ
НЛП се темељи на 10 претпоставки. Иако су све примењиве у мирењу, издвојићу три за које сматрам да су најважније:
Мапа није териториј – поштујте мапе других!
Измиритељским речником: „Колико људи, толико мапа.“ Мапа је скуп свих информација, наших искустава, знања и уверења. Другим речима, мапа је индивидуална (субјективна) интерпретација спољног света (територије). Тек разменом делића више нас / субјективних виђења стварности, долазимо до објективнијег / ширег поимања спољног света. У мирењу је важно да учесници искажу узајамно поштовање и да уваже међусобна различита мишљења не би ли у таквом сигурном окружењу те уз помоћ треће особе од њиховог поверења, створили темељ за предлагање идеја која воде до решења.
Нема неуспеха, само повратних информација!
Људски је грешити! У освешћивању грешке или погрешног сопственог мишљења помажу нам информације које немамо и које се налазе на другој страни, код особе са којом смо у сукобу. Такве повратне информације о нама можемо добити од друге стране у безбедном мировном окружењу. Оне нам помажу сагледати ситуацију из сасвим другачије перспективе и научити нешто ново. Како би у том успели, у мирењу се практикује моћни алат – слушање. Слушамо да би разумели другу страну. Поред тога, да би успели у добијању нових информација које не поседујемо, у мирењу је нужно створити сигурно окружење у којем се странке осећају добро и којем раније нападање једне на другу у покушају доказивања да су баш оне у праву, замењују нападањем на заједнички проблем. Такав приступ у потпуности мења понашање странака при којима се њихово супротстављање почиње нежно и постепено претварати у сарадњу. У таквом озрачју једна страна добија прилику сагледати ситуацију с перспективе друге стране и обрнуто. На тај начин омогућава им се да употпуне делове слагалице који су им недостајали. Дакле, побољшање комуникације са другом страном можемо постићи променом властитог понашања према њој и објашњењем разлога и потреба које стоје иза наших радњи и понашања.
Људи имају све ресурсе потребне за успех – ако неко нешто може, свако то може!
Верујте у себе! Ја сам веровала и верујем да је могуће волети свој посао и уживати у њему. И успела сам. Многи људи у томе не успевају. И поред свести о томе одлучују се не чинити ништа, ништа не мењати. Једнако је и са многим странкама у сукобу или спору. Већина њих још увек унапред не верује да им било ко, а понајмање медијатор, може помоћи у решавању њиховог проблема. Зато одлучују не чинити ништа и не приступити мирењу премда жуде и за решењем и за миром. У 2018. странке су у ХУМ-у (Хрватска Удруга за мирење) у чак 76 посто случајева постигли нагодбу већ након 5 сати проведених за заједничким столом. Већина њих је пре прихватања мирења била веома скептична када је реч о мирењу. Најчешће су јасно и поред прихватања учешћа у мирењу почетно изражавале снажну сумњу у изгледе да ће се померити из заузетих чврстих позиција и да је могуће да им се на било који начин помогне. Међутим, након што се ипак одваже учествовати у мирењу, сви ти осећаји сумње се убрзо почињу мењати. Њиховом позитивном изненађењу заправо нема краја. Питају се што се догодило? Напуштају просторије ХУМ-а срећни и без проблема са којим су дошли. Ако имате проблем, конфликт или спор, те и поред вашег труда не успевате их самостално решити, одважите се и ви за овај први корак. Пробајте учествовати у мирењу. Они су у мирењу успели. Можете и ви!
Аутор: Сузана Фугај, “Хрватска удруга за мирење”, Хрватска