Мирење се по правилу проводи кроз 5 фаза. Није нужно строго их се држати. Могуће је да се неки прескоче или измењују. У НЛП-у се уче моћни алати који могу помоћи у спровођењу мирења.
Стварање односа (рапору)
Мирење започиње уводом у којем медијатор учесницима објашњава шта је мирење и како им оно може помоћи, која је његова улога, утврђују се и договарају заједничка правила понашања. Међу најважнијим елементима мирења је поверење између странака и медијатора. Зато се мирење назива преговорима уз помоћ треће особе од поверења странака. Однос који медијатор гради са учесницима у НЛП-у називамо рапор. Измиритељ треба учинити све да постигне дубоко разумевање странака. За успех у проналажењу решења важно је да странке и медијатор од самог почетка мирења створе међусобни однос поверења. Тек након што успоставе узајамно поштовање, странке почињу заиста веровати у мирно решавање спора. Од тог тренутка странке радо дају медијатору допуштење да им помогне.
Медијатор као преводилац.
У наставку мирења следи изношење гледишта странака. Једна од њих говори, а друга слуша. Оне се у тим улогама измењују. Често се у комуникацији са другима не разумемо и чини нам се као да говоримо другачијим језиком. И у комуникацији користимо осетила. Нека од њих су израженија од других. Управо зато примамо и шаљемо информације на различите начине. Према НЛП-у постоје 4 основна репрезентацијска система према преференцији канала:
визуелни (преферира вид у комуникацији)
аудитивни (слух)
кинестетички (искуствени доживљај)
аудитивно-дигитални (узрок-последица)
Да ли сте знали да је визуелних типова чак 45 посто, док је 40 посто кинестетичара? Стога је врло могуће да управо ова два типа буду у сукобу и међусобно се не разумеју. Уз овладавање НЛП техника медијацијтор би знао „превести“ кинестетичареве речи којима изражава тескобу у датој ситуацији и приближити тај осећај другој страни. Нпр. могао би пренети визуалном типу искуство кинестетичара користећи визуелне детаље у опису (Не изгледа му добро, ситуацију види мутно ..), како би се визуалац лакше поистоветио и разумео другу страну. Медијатор је у овом стадијуму мирења комуникациони канал између двеју страна. Оне у том стадијуму и правило разговарају или само с њим или с другом страном „преко“ њега.
Истраживање потреба и интереса / узрока
Мирење укључује и умеће постављања питања. Како бисмо некоме помогли да дође до решења, прво му морамо помоћи открити узрок проблема, а потом дубље заронити и истражити његове потребе и интересе који се иза тога крију. У случају да на заједничком састанку у мирењу у томе не успевамо, на одвојеним састанцима можемо користити тзв. мета питања. Уз њихову помоћ можемо открити значење из дубинске структуре (спознати наше вредности, које утичу на наше емоције и односе, из чега произлази наше понашање). Ова питању служе појашњавању, откривају ограничења у уверењима и странака и измиритељ дају нове изборе. Најучесталији пример је када неко говори „морам …“, а након постављања мета питања „Желиш ли?“, Особа схвати да не мора, већ жели, препознавши разлоге који стоје иза таквог става. На тај начин откривају да ипак имају избор. Мета питања помажу и у томе да информацију коју примимо не искриви, не генерализујемо или не избришемо, већ да уз њихову помоћ проверимо јесмо ли је добро разумели. При постављању мета питања треба пазити да их постављамо у дубоком рапору. Другим речима, то значи да треба постављати питања пажљиво уз пуно уважавање саговорника и уз избегавање питања Зашто? Пример: „Он ме никада не пита за мишљење.“ – „Баш никада? Можеш ли се сетити неке ситуације у којој те је питао за мишљење.?“ Речи попут никада и увек често су тек процена оног који опажа и звуче прекорно. Коришћењем описа конкретне ситуације отвара се комуникација, а друга страна не осећа да се треба бранити од напада већ му се даје прилика да освести своје понашање и промени га. Постављањем конкретних питања добићемо прецизне одговоре који нам омогућавају да боље схватимо саговорника и побољшамо комуникацију.
Преуоквиравање у преговорима
Након што смо сазнали интересе учесника, у мирењу следе преговори и потом предлози решења. По мом мишљењу ово је најтежи део мирења. У наизглед безизлазној ситуацији у којој не постоје прихватљиви предлози, може помоћи преуоквиравање. Ова техника нам помаже сагледати ствари ван кутије и приступити им афирмативно. Кад преговори запну и када се чини да не постоји решење, можда вам овај пример помогне. Ако послодавац наведе да радник не може радити у канцеларији, можемо му поставити питање: „Постоје ли неки послови за које би теренски рад био користан?“ Преуоквиравање нам помаже да проблеме и застоје у преговорима сагледамо из другог угла и претворимо их у изазове и прилику. Ако имамо одређени циљ који желимо постићи, постоје разни начини на који га можемо остварити. Ако један пут није проходан, постоји други који ће нас довести на исту дестинацију. Променом перспективе отвориће се нове идеје и нови предлози. Претварајмо неуспех у успех!
Успешно постављање циља кроз нагодбу
Кад учесници мирења постигну договор око решења, обликује се у форми писане нагодбе. Један од најважнијих циљева странака у мирењу је решити заједнички проблем. У НЛП-у бисмо то назвали исходом којем учесници теже. Постигнута нагодба не сме бити на штету трећих особа нити супротна моралу друштва и закону. При њеном склапању пожељно је проверити да ли је њен садржај обухвата све што је потребно да би се циљ странака остварио. НЛП речима, потребно је: утврдити да ли се договором постиже жељени циљ (нпр. Враћање дуга, уз сагласност да нема даљих међусобних потраживања) конкретизовати детаље (нпр. Навести тачан износ); одредити доказ остварења (нпр. договорити рок повраћаја); утврдити да постоји знање о бивству у узроку (учесници мирења су ти који спроводе оно што су договорили, зависи искључиво од њих, не о трећим лицима) извршити проверу екологичности (утврдити што ће се догодити у случају неостварења; нпр. ако особа која је дужна исплатити износ до одређеног рока, то не учини, у нагодбу се уврштава клаузула извршности која осигурава да онај којем се дугује након рока може присилно наплатити наведени дуг).
НЛП технике изузетно ми помажу у свакодневном раду са странкама те при разговорима и договорима с њима око прихватања учешћа у поступку медијације. Ове технике су ми помогле и у медијацији у којој је на пример једна страна с лакоћом описивала ситуацију и анализирала своје понашање, док се друга борила с изражавањем властитог доживљаја. Након што јој је понуђено да проба нацртати како види проблем, илустрације на папиру помогле су јој испричати своју страну приче. То потврђује изреку: „Ако постоји воља, постоји и начин.“ Што већи сет алата и вештина поседујемо, то лакше можемо помоћи другима да дођу до вин-вин решења. Надам се да сам вам успела приближити како медијаторске вештине и НЛП технике могу бити добитна комбинација те како нам коришћење НЛП алата може помоћи постати бољим медијаторима, професионалцем и човеком! Моји су се снови остварили! Могу се остварити и ваши!
Аутор: Сузана Фугај, „Хрватска удруга за мирење“, Хрватска