У конференцијској сали хотела Пупин, 02.02.2022. године, у периоду од 10:3о до 14 часова, у организацији Института за медијацију, преговарање и јавне политике и Европског Конгреса Украјинаца (ЕКУ) одржан је округли сто под називом: „Интегративна медијација и оснаживање толеранције и поверења припадника националних мањина у локалној заједници“.
У уводном излагању присутнима су се обратили Милан Криловић, заступник Института за медијацију, преговарање и јавне политике, Мирослав Хочак, потпредседник Европског Конгреса Украјинаца, Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Републике Србије, и Милинка Хрћан, помоћница покрајинског секретара за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице.
“Разлика између разговора и дијалога, јесте у томе да у разговору учествују сви који се једни другима допадају, док дијалог подразумева једини простор да сви неистомишљеници седе у једној соби и да на овај начин, попут данашњег округлог стола присуствују дијалогу. У нашем друштву је постало интелектуално отмено бирати и тражити дијалог. Националне мањине улажу много у дијалог, улажу много више знања и труда да би се дијалог остварио и био препознат. Дијалог сузбија нестрпељивост, мржњу, као и недемократски приступ ка националним мањинама. *Ступање у дијалог са националним мањинама* – ми то зовемо, лично, троугао који садржи таблиране националне мањине, нове националне мањине без ружне конотације, као и недостатак културе опхођења које се види кроз отворену мржњу према националним мањинама”, закључила је министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Републике Србије Гордана Чомић, приликом обраћања присутнима.
У саопштењу за јавност издатом од стране Института за медијацију, преговарање и јавне политике, истакнуто је да су се током дијалога на округлом столу отварала различита питања, пре свега питања о подношљивости/трпељивости да будемо различити, питања вођења међуинституционалних дијалога и институционалних дијалога са представницима националних мањина, међуетничког дијалога, као и питање поверења националних мањина у институционални оквир. Једно од основних питања је да ли би интегративна медијација могла да буде помоћна полуга у стварању дијалога и поверења, да ли би могла послужити Министарству као помоћни алат у изради Акционог плана за права националних мањина, и помогла развоју дијалога како у Војводини тако и у читавом друштву.
У име покрајинског секретеријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, обратила се Милинка Хрћан: “Ово је изазовна година за националне мањине, од пописа становништва до израде акционог плана за националне мањине… Ми у Војводини верујемо да су добросуседски односи предуслов за међуљудске односе и суживот, као и одржавање културне разлике и дијалога, како би наша покрајина, као и до сада, остала јединствена у својој различитости”
Милан Криловић, лиценцирани медијатор и законски заступник Института за медијацију, преговарање и јавне политике, који је био и модератор овог догађаја, између осталог је рекао да је ово добра прилика да цивилни сектор и представници власти, на нивоу читавог друштва и локалне заједнице воде дијалог. “Медијација у локалној заједници је шанса за људе да преузму контролу над међусобним односима и над самим сукобом, те да заједно утичемо на исход конфликта. Интегративна медијација је напредни приступ решавању сукоба, али морамо да говоримо у садашњости, можемо да се ослонимо на прошлост ради чињеница, али је важно освестити да су то процеси који се тичу садашњости и оснажују локалне заједнице за будућност. Истакао бих кључне појмове: бесплатна правна помоћ, безбедност, социјализација, интеграција, медијска писменост, као и остваривање сарадње са надлежним и релевантним институцијама унутар локалне самоуправе. Будућност овог пројекта такође доприноси повећању економског оснаживања националних мањина, као и друштвеног дијалога.
Округли сто је предпројектна активност која за циљ има утврђивање потреба и интереса припадника националних заједница и других заинтересованих страна као основе за наставак пројекта „ИНТЕГРАТИВНА МЕДИЈАЦИЈА И ОСНАЖИВАЊЕ ТОЛЕРАНЦИЈЕ И ПОВЕРЕЊА МЕЂУ ПРИПАДНИЦИМА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА У ЛОКАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ“. Пројекат ће се развијати у земљама Централне и Источне Европе, у првој фази фокус је на Србији, док се у другој фази планира проширење пројекта на друге државе. Интегративна медијација је важан алат како би се повратило поверење националних заједница у државу и како би се обновила социјална кохезија. Такође, циљ пројекта је решавање сукоба појединаца и група унутар локалне мултиетничке средине, а на основама конструктивног дијалога и заједничког интереса решавања проблема, путем интегративне и вршњачке медијације.
Специфични циљеви пројекта су: Успостављање дугорочног или трајног механизма за решавање сукоба унутар мултиетничке локалне заједнице; Креирање одрживих алата за информисање чланова локалне заједнице о интегративној медијацији у локалној заједници; Унапређење наставног система у релевантним институцијама. Успостављање дугорочног или трајног механизма за решавање сукоба унутар мултиетничке локалне заједнице за резултат има дефинисање и формирање јединственог неформалног тела на нивоу локалне заједнице које чине обучени интегративни медијатори, представници свих етничких група” – рекао је Криловић, идентификујући проблеме у недостатку комуникације између различитих група и локалне самоуправе и предности интегративне медијације.
Округлом столу присуствовали су представници Канцеларије Савета Европе, ОЕБС-а, представници Националних савета Националних мањина, заштитници грађана републичког, покрајинског и градског нивоа, као и представници других покрајинских ресорних секретаријата, медијатори, и представница Медијатор магазина.
Нела Савић