Недеља медијације 2020. МЕДИЈАЦИЈА У РЕГИОНУ

НЕДЕЉА МЕДИЈАЦИЈЕ У 2020. – МЕДИЈАЦИЈА У РЕГИОНУ

Свакако да је 2020. протекла у страху, забринутости и борби против пандемије, те да су све друге активности биле по страни, нарочито државних органа и институција. Ипак не можемо Ковид19 користити као изговор за све што нисмо урадили а требалo je,  нарочито што нам савремене технологије отварају пут ка новим начинима и приступима решавању проблема. Србија се, нажалост, не може похвалити са акцијама везаним за медијацију у недељи медијације у 2020.години. Штавише, медијски је није било. Да ли су неки судови, можда, нешто чинили не знамо, али сигурно знамо да је од стране стручне јавности и институција од значаја у Србији медијација потпуно запостављена. На недавно oдржаној  конференцији „Национално удружење медијатора Србије“ је изнело податке:  

Невероватно је да имате близу 1600000 нерешених предмета, од којих је већина медијабилна, и да медијацију не користите као алат при решавању тих спорова, нити предмете упућујете на медијацију чиме се сигурно могу остварити  вишеструке користи како за саме странке у поступку тако и за судство. Но, зато имамо колеге из региона од којих можемо много научити: како се прилагодити променама, како користити савремене технологије, како адекватно одговорити на кризу изазвану Ковидом 19, како користити бенефите медијације, како постићи судску ефикасност, како информисати грађане и стручну јавност.

За сам почетак истаћи ћу и похвалити Хрватску удругу за мирење која је  у недељи медијације организовала неколико трибина, вебинара, округлих столова,… онлајн! Дакле, врло успешно спроведен програм у недељи медијације. Иначе се октобар месец сматра месецом правде.  

НАГРАДЕ У ОБЛАСТИ МЕДИЈАЦИЈЕ

Ако добро погледате овај програм видећете да су колеге из Хрватске удруге за мирење на сам дан мирног решавања  спорова, организовали свечаност и доделу медијацијских награда.  Хрватска удруга за мирење “ХУМ” је у недељи медијације у месецу октобру 2020. године по трећи пут  доделила  посебне награде физичким и правним особама заслужним за примену, едукацију, унапређење и развој   медијације, али и културе мира  у Републици Хрватској.

“Циљ је овим признањима указати на истакнуте појединце и организације које устрају у настојањима да медијација постане опћеприхваћени начин рјешавања сукоба” – наводи се на сајту Хум-а.

Међу номинованима, али и међу добитницима нашла се и моја маленкост. Кад сам добила мејл од Хрватске удруге за мирење да сам номинована за награду, коју традиционално додељују, била сам пресрећна. Та номинација је за мене, сама по себи већ била награда. Само непуних 7 месеци, од како излази магазин, неко препознаје вредност и значај оног што радим, и не можете да не осетите радост и задовољство због тога.  Док сам се радовала изразитој срећи, због добијања награде, Синдикату хрватских учитеља прочитали су моје име…

Остало је историја и обавеза да наставим са својим радом.

Могу рећи да је награда дошла у право време, а овај број је резултат мотивисаности кроз ту награду. Колико год да је тешко, а било је (нарочито јер је нас директно закачила ова пошаст), када знате да неко вреднује ваш рад, имате мотив да наставите и идете напред. Још једном хвала Хум-у. Целу церемонију доделе можете погледати на јутјубе каналу Хрватске удруге за мирење, као  и остале радионице.

Желели смо да присуствујемо на свим догађајима, те смо наш догађај одгодили за прву недељу новембра.  Ми смо , у сарадњи са УГ “Медијатори Крушевца”, нешто касније организовали вебинар на тему Медијација у региону и тек тад сазнали колико се медијацији слабо посвећује пажња у Србији.

Иако је “статистика збир погрешних података” како нам је рекао колега Авдагић из Босне и Херцеговине, ми ћемо овде пренети пар информација које смо сазнали на вебинару Медијација у региону,  а за више информација можете погледати цео вебинар на јутјуб каналу Медијатор магазина (Тhe Мediator Мagazine)

Босна и Херцеговина:

1998.године захваљујући појачаном присуству међународних донатора и организација почело се говорити о медијацији. Канадски институт је покренуо канадски модел медијације и то су били сами зачеци медијације на просторима БИХ.

2001. Прва обука за медијаторе. Након прве обуке рађа се иницијатива за Удружење медијатора и тада креће поступак израде и доношења два Закона. Упоредо започиње се и са два пилот пројекта при судовима у Сарајеву и Бањој Луци о примени медијације. Док су пројекти трајали медијација је била присутна у судовима, касније се све вратило на старо, по речима колеге Амира Авдагића.

2005.усвојен Закон о преносу послова медијације на Удружење медијатора. На листи медијатора присутно око 140 медијатора, али  нису сви активни.  Статистички податак за 2019.: 485 предмета у поступку медијације од којих, само, десетак без споразума. Вредност ослобођених средстава у тим споровима 11.500.000,00 еура. Предности у БИХ медиајције: Правни оквир и споразум који се закључи у медијацији има снагу извршне исправе. Медијација у стратегији БИХ Министарстава правде заузима значајно место.

Хрватска:

У Хрватској је заступљена судска и вансудска медијација. Први закон о посредовању у Хрватској донет 2003. године. Обавезна је у колективним радним споровима. Медијација се примењује у центрима за социјални рад у породичним споровима. Број предмета пада.

Није формализована. У Хрватској се за медијацију користи израз мирење, у Србији посредовање. Заиста, терминологија није најсретније изабрана, те би било пожељно да дође до измене у корист  термина:  медијација.

За медијаторе је важно проћи основну обуку од 40 сати и сваке године специјалистичке обуке од по 20 сати. Свако ко испуњава законске услове може се пријавити министарству било као медијатор или институција за мирење (није прихватљив израз) и добити акредитацију за обављање послова медијације. “Услуге медијације као и све друго треба бити на отвореном тржишту” – Др Сц Срђан Шимац, председник Хрватске удруге за мирење.

Северна Македонија:

Први закон донет 2006. Други Закон који је усклађен са Европским директивама је донет 2013. г. а најновији је у припреми.  

Медијацију спроводе лиценцирани медијатори (уписани у листу медијатора организованих у Комори (2014) 46 лиценцираних медијатора има, како нам је рекла Гордана Атанасова.

Значајне промене на пољу примене медијације је донела Допуна и измена Закона о парничном поступку из 2015. Обавезно је покушати трговински спор, ниже вредности, решити у поступку медијације (трг.спор. мале вредности до 1.000.000. денара – 16.000 еура)

2016-2020 СПОРОВИ: БРОЈ ПОКРЕНУТИХ МЕДИЈАЦИЈА БРОЈ ПОСТИГНУТИХ СПОРАЗУМА:

Привредни спорови мале вредности 689 споразума: 161; Радни спорови 1060 споразума: 945; Спорови везани за осигурање 56 споразума: 29; Имовински спорови 12 споразума: 2

Укупно у Министарство Правде Републике Северне Македоније, за период од 2013-2020 има евидентираних 1837 предмета, од којих је у 1241 постигнут споразум или  68 %.

Словенија:

Од 2000. г.  медијација је присутна у Словенији.  И судска и вансудска медијација.

На судовима: Основни закон о медијацији у грађанским и привредним споровима (у овим споровима свако може бити медијатор), Закон о Алтернативом решавању на судовима (медијатор који је акредитован код Министарства правде), Породични Закон (медијације пре суда у центрима за социјални рад – након саветовања се нуди као обавезно и бесплатно (држава плаћа)). На суду што већ постоји и након суда породични законик уређује поступак медијације (медијатори морају бити регистровани код Министарства за рад)

– АДР потрошачки спорови итд. Остало је тржиште слободно.  Осим за породичне спорове у Словенији нема акредитованих извођача тренинга. Лиценцирани су извођачи при министарству за породицу.

“Велики број медијатора, велики број извођача медијација али не и довољан број медијација” – Гордана Ристин, судиница и Председница АДР а у Апелационом суду у Љубљани.

Црна Гора:

Први Закон о посредовању 2005. Како  у земљама региона тако и у Црној Гори медијација је представљала велики изазов за судије, адвокате и грађане. Ништа се значајно није дешавало по питању медијације све до 2018. када, захваљујући Министру правде  и потпредсенику Владе Зорану Пажину (медијатор 2005) на крају године, Влада доноси Стратегију развоја алтернативног решавања спорова са акцентом на медијацију и увођењем још једног АДР-а: Рана неутрална оцена спора – канадски модел… Истовремено уз Стратегију формиран је и Савет на челу З. Пажином.

ЦГ је заузела став да медијација буде централизована, односно да контролу над медијацијом и њеном применом има држава, што даје резултате. “Док медијација не достигне ниво којим ћемо сви бити задовољни и наши грађани не упознају добро медијацију и судије и адвокати и грађани, биће централизовано. Тек након постизања задовољавајућег нивоа примене медијације отворићемо се ка приватном сектору и центрима. До тада медијација остаје централизована” каже Марина Лутовац – извршни директор Центра за алтернативно рјешавање спорова, Подгорица.

У Црној Гори спорови мање вредности, спорови из послова уговора о осигурању, радни спорови и спорови из делокруга рада су обавезни да пред Центром покушају медијацију и тек након неуспеле медијације иду на суд.

Добровољност – обавезали су странку која намерава да покрене поступак – потенцијалног тужиоца, да се пре покретања поступка јави центру ради организовања првог информативног састанка са медијатором, где ће чути о свим бенефитима медијације.  За досадашње поступање на овом пољу ЦГ је добила три полугодишње позитивне оцене од ЕУ комисије.

Спорови који су отишли на суд па их суд након тужбе упућује да покушају у поступку медијације су: породично правни односи, нарочито развод брака, све привредне спорове осим спорова са међународним елементом, привредни спорови који проистичу из стечаја, спорови статусних питања, спорови против ЦГ односно против јединица локалне самоуправе… како нам је рекао Генерални директор Директората за грађанско законодавство и надзор, Министарство правде Црне Горе – Ибрахим Смаиловић

Од септембра 2020.г. до новембра исте године преко 800 упућених предмета у Центру за алтернативно решавање спорова /надлежном центру за вансудско мирно  решавање спорова.

Преносимо цео текст са сајта инвеститор.ме:  “Влада Црне Горе донијела је уредбу којом је одредила награде за медијацију и евалуацију у разним грађанско-правним и имовинским споровима који се могу ријешити и без судова. Према том пропису, који је управо ступио на снагу, медијатору спора припада награда до 85 еура, а евалуатору чак 545 еура.

Медијација и евалуација су уведени сходно Закону о алтернативном рјешавању спорова. Закон је усвојен у јулу мјесецу, а због предизборних активности није добио заслужен одјек у јавности. Наиме, овај пропис чије усвајање су тражли Европска унија али и инвеститори има и економски значај јер ће потпуно растеретити судове махом грађанских имовинских спорова, преноси ЦдМ.

Подсјећања ради, број грађанских предмета достигао је био цифру од 120.000, од којих су већином имовински спорови, и пријетио је да потпуно паралише рад судова.

У уредби су таксативно наведено висине награда за поједине врсте медијације, па је тако у породичним споровима када је поступак медијације окончан закључењем поравнањем, медијатору припада 11 одсто просјечне бруто зараде у Црној Гори, а ако тај поступак није окончан закључењем поравнања осам одсто просјечне бруто зараде.

Бруто просјечна зарада у Црној Гори износи 778 еура, а 11 одсто од тога 85 еура колико припада награде медијатору.

Надаље, у кривичним стварима у којима је поступак медијације окончан споразумом странака осам одсто просјечне бруто зараде, а ако тај поступак није окончан споразумом странака пет одсто просјечне бруто зараде.

“У споровима у којима је једна странка Црна Гора, Главни град, Пријестоница, односно општина у којима је поступак медијације окончан закључењем поравнања осам одсто просјечне бруто зараде, а ако тај поступак није окончан закључењем поравнања пет одсто просјечне бруто зараде. У грађанско-правним споровима у којима је поступак медијације окончан закључењем поравнања осам одсто просјечне бруто зараде, а ако тај поступак није окончан закључењем поравнања пет одсто просјечне бруто зараде”, наводи се у Уредби.

Такође, у привредним споровима у којима је поступак медијације окончан закључењем поравнања 11 одсто просјечне бруто зараде, а ако тај поступак није окончан закључењем поравнања осам одсто просјечне бруто зараде.

Ако су једна или обје странке ослобођене од плаћања трошкова поступка медијације, висина награде за рад медијатора износи 50 одсто износа одређене медијације.

Евалуатори, који врше рану неутралну оцјену спора, њима припада награда од 70 одсто бруто просјечне зараде или 545 еура.

“Висина награде за рад евалуатора спора износи 70 одсто просјечне бруто зараде у Црној Гори која је утврђена за први мјесец календарске године у којој се води поступак ране неутралне оцјене спора”, пише у Уредби.

Поред тога, медијатор, односно евалуатор спора који је имао трошкове превоза ради вођења поступка медијације има право на накнаду тих трошкова у висини путне карте средством јавног превоза. Ако средство јавног превоза не постоји, не саобраћа у погодно вријеме или из других разлога није могуће користити јавни превоз, медијатор, односно евалуатор спора има право на накнаду трошкова превоза сопственим или другим возилом, која се одређује према броју пређених километара најкраћим путем у висини 10 одсто цијене литра бензина по пређеном или започетом километру.

Подсјетимо, алтернативно рјешавање спорова подразумијева рјешавање тих спорова уз учечће неутралног трећег лица, прије или након покретања судског илл другог поступка.

Према закону, стручне послове у вези медијације, ране неутралне оцјене спора и других начина алтернативног рјешавања спорова, као и подстицање и унапређење доступности алтернативног рјешавања спорова врши Центар за алтернативно рјешавање спорова. Медијатори и евалуатори морају посједовати лиценцу за обављање ове дјелатности.

Према закону, стручне послове у вези медијације, ране неутралне оцјене спора и других начина алтернативног рјешавања спорова, као и подстицање и унапређење доступности алтернативног рјешавања спорова врши Центар за алтернативно рјешавање спорова. Медијатори и евалуатори морају посједовати лиценцу за обављање ове дјелатности.”

Србија:

Слободно тржиште. Акредитованих организација за спровођење обука има 17. До 2020. 12 организација је спроводило основну обуку, кроз коју је прошло 2941 полазник. Лиценцираних медијатора има 1349 до 30.12.2019. За 2019. извештаје Министарству правде поднело је 411 посредника, од којих је  124 изјавило да су посредовали у 2019.  Од 124 медиајтора који су посредовали, 34 је радило комедијацију.

На основу ових извештаја, преузетих са сајта Министарства Правде, закључених споразума о медијацији је било  569 од којих је у 403 постигнут споразум.  

Већина поступака посредовања спроведена је на територији Апелационог суда у Београду (34,7%), док је 29% спроведено на територији Апелационог суда у Нишу, 19,4% на територији Апелационог суда у Новом Саду и 14,5% на територији Апелационог суда у Крагујевцу – наводи се у Извештају Министарства правде.

Број медијација у односу на покренуте парничке поступке је испод 1%.  Ово је поражавајућа чињеница, нарочито када узмемо у озир колико нерешених предмета стоји по судовима.

Места за примену медијације има. Обученог кадра, медијатора има, па се питам чега нема? Шта нас спречава да кренемо са применом медијације која се показује као ефикасан поступак решавања спорова? ЕУ донира многе организације са новцем у области владавине права, ефикасности судства, примени медијације, а резултата нема. Грађани, они до којих би требало да нам је највише стало, неинформисани и запостављени а стручна јавност незаинтересована. Закон имамо. Сад ћемо опет доносити нове Законе а ни стари нису нашли примену, не зато што нису били добри, већ зато што није било воље, па ћемо још пооштрити и тренирати строгоћу доносећи нови Закон.

Истраживање које је спровео магазин Медијатор показује да око 60% грађана не зна шта је медијација. Први Закон је донет 2004.године. За 17 година Министарство правде самостално и кроз своје институције, није успело да информише грађане о медијацији нити подигне свест код стручне јавности о значају примене медијације. Имамо упоредне податке из региона. Учимо из примера других и оно што је добро препишимо, само дајте да се народ и стручна јавност упознају са бенефитима медијације као поступка мирног вансудског решавања спорова.  Црна Гора је за нешто мање од 2 месеца имала преко 800 предмета упућених на медијацију а Србија цца 70 % од тог броја за целу годину.

У наредном тексту видећемо део истраживања које смо спровели у току лета 2020. г. у ком је, анонимно, учествовало преко 1000 испитаника, највише из Србије али и региона.