10. децембра 1950.г. установљен је Међународни дан људских права, две године након усвајања Универзалне декларације о људским правима на Генералној скупштини Уједињених нација. 70 година обележавања овог дана и 72 године од усвајања Универзалне декларације о људским правима, али и друге сличне Декларације, требало би да нас доведу из године у годину ка неком бољем, мирнијем, сигурнијем, поштованијем свету, свету мира, љубави и толеранције. После свих реалних светских дешавања и свакодневних догађаја, опет могу поновити своју, више пута изговорену мисао: цивилизација је остала далеко иза нас. Све више активизма, све више празничних дана, све више прогласа, декларација, конвенција, догађаја а све мање резултата. Свет је небезбедан и сва људска права су данас, нарочито у ово време пандемије, угрожена свима, некима више, некима мање, некима директно, некима индиректно, а многа туђа права кршимо сами, свесно и несвесно. „Човек влада над човеком на несрећу његову“ пише у Проповеднику 8:9. Људи често пате управо јер су жртве несавршених, себичних, умишљених и окрутних људи. Овај текст има за циљ не да размишљамо о томе ко и на који начин угрожава наша права, већ анализом да се замислимо сви и одговоримо коме и како ми угрожавамо права. Да ли смо некога свесно, намерно повредили и зашто? Колико то често чинимо? Размишљамо ли о туђим правима док бранимо своја?
Зашто је то важно? Зато што желимо бољи свет у ком ћемо живети, а праве и прве промене долазе од нас, од сваког појединца. Прве промене правимо на себи. Прво мењамо себе. Кад се преиспитујемо и почињемо да себе мењамо и када свако од нас начини те промене на боље, резултат је боља породица, боља заједница, окружење, друштво у целини. Дакле, овај пут мало другачије посматрамо. Овај пут акценат је на теби, теби као појединцу који може мењати свет. Промена почиње од тебе, мене, сваког од нас појединачно. То је пут, једини прави пут, мењајући себе, чинимо промене, не чекамо да се десе и дођу од других. Питајмо се: шта ја могу да учиним да би обезбедио примену права људи у свом окружењу?
За почетак: да поштујемо та права и да их ми сами не кршимо.
Ова година је у знаку Ковида19, те се изразита пажња посвећује правима људи и угрожености у вези са пандемијом. Сматра се да су многа људска права, у време Ковида19, повређена. Кад кренете редом, од првог члана Универзалне декларације о људским правима, сами ћете доћи до закључка да су нам иста ускраћена. Нису нам увек други криви, нити нама други угрожавају права. Често свесно или не и ми другима ускрађујемо та права или их повређујемо. Први члан Декларације каже да једни према другима треба да делујемо у духу братства. Делујемо ли? Да ли се понашате тако према непознатим особама, друге боје коже, националности, друштвеног статуса или вере, или чим неко каже или уради што није у складу са вашим размишљањем кренете са арсеналом увреда и угрожавања права те особе? Колико вас је рађе и брже извређало неистомишљеника него водило цивилизован разговор, уз уважавање различитости и поштовања права и слобода? За ово друго је потребан рад, труд и воља да се буде бољи, то захтева стрпљење и дуготрпљивост, благост. Рад на себи.
Други члан Декларације каже да се неће правити разлика ни по каквом основу. Колико често не правите разлику? Питање је исправно и с намером постављено на такав начин.
Колико, заиста, живимо у „демократском“ свету? Ево пример: расправе по друштвеним мрежама зашто ће певач, Џеј Рамадановски, бити сахрањен по муслиманским обичајима. Чему то? Његова породица одлучила, жеља испоштована, никог с тим не угрожавају. Поштујмо то. Даље, због приговора савести (људи који не желе да узимају оружје у руке и служе војску) у Еритреји, Јужној Кореји, Туркменистану, Азербејџану, Казахстану су у затворима, у катастрофалним условима мучени су због своје вере и затворени, неки и по више деценија. У Русији због своје вере, пропагирања мира, љубави, породичних вредности, поштовања Божијих закона и начела, и приговора савести, Јеховини сведоци проглашени су екстремистима, отимана им је имовина, забрањено им је исповедање вере. И док једну породицу Јеховиних сведока Путин награђује за породичне вредности, остале прогоне и бране им да исповедају своју веру (више о правним питањима у неким земљама можете прочитати /https://www.jw.org/sr-cyrl/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/jw/%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8/%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0/%D0%94%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D0%B5%D1%82-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%83-%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%83-%D1%83-%D0%95%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B8/
Шта можемо закључити осим да су људска права повређена, нарочито права описана у члановима 1-18 Универзалне декларације о људским правима, али и остала права, нарочито везана за заштиту људи, сигурност и слободу. Па толико ратова, глади, болести… Људи у свету немају воду и храну, здравствену и социјалну заштиту… О каквим правима ми говоримо?
Да анализирамо још мало.
Члан 3 каже да имамо право на слободу и личну сигурност. Осећате ли се сигурно? У ово време пандемије, осећате ли се слободним и сигурним? Да ли се људи око вас осећају слободно и сигурно? Да ли некога угрожавате својим понашањем? Да ли малтретирате некога психички, физички, морално, материјално, здравствено (нпр.пушите у присуству деце)? Да ли се ваши ближњи осећају добро и сигурно у вашем присуству?
Колико злостављане деце и жена не познају осећај сигурности и безбедности? Колико људи је у ропству: економском, физичком, психичком, сексуалном? Колико људи је мучено, понижавано, вређано јер су другачији од нас (сваки члан од 1-5 повређен)? Кога ви понижавате и вређате? Немојте кукати о својим правима док туђа ви кршите!!!
Чланови 6-10 говоре о праву права, признавању свакога као особе пред законом свуда, са приступним и доступним правним лековима (толико су доступна та права и правни лекови да смо морали магазин да направимо да би информисали људе о праву и могућности решавања спорова вансудским мирним путем), праву на једнако и правично суђење, непристрасно („сила Бога не моли“, да не кажем „пара врти где бургија неће“)…
Колико вас, полицајаца, инспектора, судија, адвоката, социјалних радника, менаџера,… , вас који имате моћ одлучивања и којима је додељена толико племенита и велика одговорност да будете правични и да штитите и браните људска права, заправо их угрожавате и кршите, док им због ситних побуда уништавате оно мало наде у право и правду и поштовање достојанства и рушите сваку шансу за једнаким људским правима. Колико вас? Ту где сте, искористите за праведност и заштиту сваког човека, дато вам је па у добру користите. Иако сте до сад, а јесте се огрешили о неког, немојте у будућности то више чинити. Направите промену у себи и окружење ће бити боље. Ви треба да штитите људска права не да их кршите! Зар сте заборавили вашу улогу? Вратите људскост, достојанство и веру у институције (извршне власти) које треба да штите људска права а не да их крше!
О члановима 12 и 13 ви можете много више написати него ја, и готово сигурно свако има нешто за рећи: приватност нам никада није била угроженија, а да нас на прву осуди, етикетира и окарактерише свако себи даје за право, јер има право на своје мишљење, али нема право да вас вређа и осуђује, ремети приватност и наноси бол било које врсте. Престаните да осуђујете и мешате се у људске животе. Право на то имате само ако нешто можете помоћи тој особи. Не кршите људска права и слободе. И не етикетирајте људе, не угрожавајте их.
Што се члана 13 тиче и права описаних у истом, не постоји особа која би могла да каже да јој ово право није ускраћено. Свима нам је кретање ограничено и забрањено. Излазак и улазак у другу земљу ограничен или условљен. Да ли ви некоме ограничавате кретање? Кршите ли то право и зашто?
Приступ јавним службама никада није исти за све. Ако имате везу приступ олакшан (члан 21). Да ли запослени у јавним службама крше људска права, тако што им ускраћују приступ? Да ли, државни службениче, ти је важно ког сам статуса, економског или политичког, да ли сам незапослена или директорка, да ли сам инспекторка или спремачица, политичарка,… , па према томе ми приступаш и допушташ?
Да ли кршиш нечија права или си то учинио? Сети се! Немој више.
Чланови 22 и 23 говоре о социјалној заштити и правима на рад те се у ставу три члана 23 каже: „Свако ко ради има право на праведну и повољну накнаду која себи и својој породици осигурава егзистенцију достојну људског достојанства и која се по потреби допуњује другим средствима социјалне заштите.“ Даље у члану 25: „Свако има право на животни стандард који одговара здрављу и добробити себе и своје породице, укључујући храну, одећу, смештај и медицинску негу и неопходне социјалне услуге, и право на сигурност у случају незапосленост, болест, инвалидитет, удовство, старост или други недостатак средстава за живот у околностима ван његове контроле.
(2) Мајчинство и детињство имају право на посебну негу и помоћ. Сва деца, рођена у браку или ван њега, уживаће исту социјалну заштиту.“ Држава, послодавци, социјално и сви чиниоци и учесници у процесу, свесно и несвесно крше људска права. Не може човек од гушења да умре у ходнику здравствене установе, након што је чекао 30 сати да му се укаже медицинска помоћ!!!
Не може да добија нездраву храну а да му онда као лек предложе инсулин. Свесно му дају оно што му шкоди а онда му лече последице тога и уводе доживотни лек. Не може да се деца отимају родитељима зато што немају довољно новца, а онда из буџета одвоје новац за хранитељску породицу. Колико сте права људских прегазили, колико људи дискриминисани, колико достојанства унизили? Престаните да кршите људска права! То чинимо сваки дан свесно или не. Промена је у нама, мењајте се на боље, радите на себи јер највећи проблем је у човеку, у појединцу. Када свако од нас буде себе променио променићемо свет! Не можемо кукати и причати о својим правима док истовремено газимо по туђим правима. Не можемо тражити право за себе кршећи туђе право.
Дакле, сви имате право на животни стандард који одговара здрављу и добробити вас и ваше породице… а то што то право у већини случајева није остварено па, неко је крив: ти, ја, ми, они, систем… Пише да имате/мо право, стварност једно, жеље друго, а папир трпи све. Да би се то променило мењајмо себе! Не крши туђе право!!!
У наставку погледајте Универзалну декларацију о људским правима и текст преузет са сајта УН.
Универзална декларација о људским правима
Универзална декларација о људским правима (УДХР) је прекретница у историји људских права. Састављени од представника различитог правног и културног порекла из свих региона света, Декларацију је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација у Паризу 10. децембра 1948. године ( Резолуција Генералне скупштине 217 А ) као заједнички стандард достигнућа за све народе и све нације. По први пут поставља основна људска права која треба да буду универзално заштићена и преведена је на преко 500 језика.
Преамбула
Док је признавање урођеног достојанства и једнаких и неотуђивих права свих чланова људске породице темељ слободе, правде и мира у свету,
Док су занемаривање и презир према људским правима резултирали варварским поступцима који су огорчили савест човечанства, а појава света у којем ће људи уживати слободу говора и веровања и слобода од страха и жеље проглашена је највишом тежњом обичног народа,
Будући да је неопходно, ако човек не буде приморан да прибегне, као крајњем уточишту, побуни против тираније и угњетавања, да људска права буду заштићена владавином закона,
Будући да је неопходно промовисати развој пријатељских односа међу народима,
Док су народи Уједињених нација у Повељи потврдили своју веру у основна људска права, у достојанство и вредност људске личности и у једнака права мушкараца и жена и одлучили да промовишу друштвени напредак и боље стандарде живота у већа слобода,
Док су се државе чланице обавезале да ће у сарадњи са Уједињеним нацијама промовисати универзално поштовање и поштовање људских права и основних слобода,
Док је заједничко разумевање ових права и слобода од највеће важности за пуну реализацију овог залога,
Стога, ОПШТА СКУПШТИНА проглашава Ову УНИВЕРЗАЛНУ ДЕКЛАРАЦИЈУ ЉУДСКИХ ПРАВА заједничким стандардом постигнућа за све људе и све нације, до краја да ће сваки појединац и сваки орган друштва, имајући ову Декларацију непрестано на уму, настојати подучавањем и образовање за промоцију поштовања ових права и слобода и прогресивним мерама, националним и међународним, да се обезбеди њихово универзално и ефикасно признавање и поштовање, како међу народима самих држава чланица, тако и међу народима територија под њиховом јурисдикцијом.
Члан 1.
Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Они су обдарени разумом и савешћу и треба да делују једни према другима у духу братства.
Члан 2.
Свако има право на сва права и слободе изложене у овој Декларацији, без икакве разлике, попут расе, боје коже, пола, језика, религије, политичког или другог мишљења, националног или социјалног порекла, имовине, рођења или другог статуса. Даље, неће се правити разлика на основу политичког, јурисдикционог или међународног статуса земље или територије којој неко лице припада, било да је независно, поверено, несамоуправно или под било којим другим ограничењем суверенитета.
Члан 3.
Свако има право на живот, слободу и личну сигурност.
Члан 4.
Нико не сме бити држан у ропству или ропству; ропство и трговина робовима забрањени су у свим облицима.
Члан 5.
Нико не сме бити подвргнут мучењу или окрутном, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању.
Члан 6.
Свако има право на признање свуда као особу пред законом.
Члан 7.
Сви су једнаки пред законом и без дискриминације имају право на једнаку заштиту закона. Сви имају право на једнаку заштиту од сваке дискриминације која крши ову Декларацију и од било каквог потицања на такву дискриминацију.
Члан 8.
Свако има право на ефикасан правни лек од надлежних националних судова за дела која крше основна права која су му додељена уставом или законом.
Члан 9.
Нико не може бити подвргнут самовољном хапшењу, притвору или изгону.
Члан 10.
Свако има пуну једнакост на правично и јавно саслушање пред независним и непристрасним судом, у утврђивању његових права и обавеза и било које кривичне оптужбе против њега.
Члан 11.
(1) Свако ко је оптужен за кривично дело има право да се сматра невиним све док му се у складу са законом не докаже кривица на јавном суђењу на којем има све гаранције потребне за одбрану.
(2) Нико се неће сматрати кривим за било које кривично дело због било које радње или пропуста који у време када је почињен нису представљали кривично дело према националном или међународном праву. Нити ће се изрећи тежа казна од оне која је била примењива у време када је кривично дело почињено.
Члан 12.
Нико не сме бити подвргнут произвољном мешању у његову приватност, породицу, дом или преписку, нити нападима на његову част и углед. Свако има право на заштиту закона од таквог ометања или напада.
Члан 13.
(1) Свако има право на слободу кретања и боравка унутар граница сваке државе.
(2) Свако има право да напусти било коју земљу, укључујући своју, и да се врати у своју земљу.
Члан 14.
(1) Свако има право да тражи и ужива азил у другим земљама од прогона.
(2) На ово право се не може позивати у случају кривичног гоњења које заиста потиче из неполитичких злочина или дела противног циљевима и принципима Уједињених нација.
Члан 15.
(1) Свако има право на држављанство.
(2) Нико не може бити самовољно лишен свог држављанства нити право на промену држављанства.
Члан 16
(1) Пунолетни мушкарци и жене, без икаквих ограничења због расе, националности или религије, имају право да се венчају и оснују породицу. Они имају право на једнака права у погледу брака, током брака и након његовог раскида.
(2) Брак се закључује само уз слободну и потпуну сагласност супружника који планирају.
(3) Породица је природна и основна друштвена јединица и има право на заштиту од стране друштва и државе.
Члан 17.
(1) Свако има право да поседује имовину сам, као и заједно са другима.
(2) Нико не може бити самовољно лишен своје имовине.
Члан 18.
Свако има право на слободу мисли, савести и вероисповести; ово право укључује слободу промене вероисповести или уверења и слободу, било самостално или у заједници са другима, јавно или приватно, да испољава своју веру или уверење у настави, пракси, богослужењу и обредима.
Члан 19.
Свако има право на слободу мишљења и изражавања; ово право укључује слободу држања мишљења без уплитања и тражења, примања и преношења информација и идеја путем било ког медија и без обзира на границе.
Члан 20.
(1) Свако има право на слободу мирног окупљања и удруживања.
(2) Нико не може бити приморан да припада удружењу.
Члан 21.
(1) Свако има право да учествује у влади своје земље, директно или преко слободно изабраних представника.
(2) Свако има право на једнак приступ јавним службама у својој земљи.
(3) Воља народа биће основа власти власти; ова воља ће се изразити на повременим и истинским изборима који ће се одржати на општем и једнаком бирачком праву и одржаће се тајним гласањем или еквивалентним слободним поступцима гласања.
Члан 22.
Свако, као члан друштва, има право на социјалну сигурност и има право на остваривање економских, социјалних и културних права неопходних, кроз национални напор и међународну сарадњу, у складу са организацијом и ресурсима сваке државе. његово достојанство и слободан развој његове личности.
Члан 23.
(1) Свако има право на рад, на слободан избор запослења, на праведне и повољне услове рада и на заштиту од незапослености.
(2) Свако, без икакве дискриминације, има право на једнаку плату за једнак рад.
(3) Свако ко ради има право на праведну и повољну накнаду која себи и својој породици осигурава егзистенцију достојну људског достојанства и која се по потреби допуњује другим средствима социјалне заштите.
(4) Свако има право да оснива синдикате и да им се придружује ради заштите својих интереса.
Члан 24.
Свако има право на одмор и разоноду, укључујући разумно ограничење радног времена и периодичне плаћене празнике.
Члан 25.
(1) Свако има право на животни стандард који одговара здрављу и добробити себе и своје породице, укључујући храну, одећу, смештај и медицинску негу и неопходне социјалне услуге, и право на сигурност у случају незапосленост, болест, инвалидитет, удовство, старост или други недостатак средстава за живот у околностима ван његове контроле.
(2) Мајчинство и детињство имају право на посебну негу и помоћ. Сва деца, рођена у браку или ван њега, уживаће исту социјалну заштиту.
Члан 26.
(1) Свако има право на образовање. Образовање мора бити бесплатно, барем у основној и основној фази. Основно образовање је обавезно. Техничко и професионално образовање биће опште доступно, а високо образовање једнако доступно свима на основу заслуга.
(2) Образовање ће бити усмерено на пуни развој људске личности и на јачање поштовања људских права и основних слобода. Промовираће разумевање, толеранцију и пријатељство међу свим народима, расним или верским групама и унапређиваће активности Уједињених нација на одржавању мира.
(3) Родитељи имају претходно право да бирају врсту образовања које ће се стећи њиховој деци.
Члан 27.
(1) Свако има право да слободно учествује у културном животу заједнице, ужива у уметности и учествује у научном напретку и његовим предностима.
(2) Свако има право на заштиту моралних и материјалних интереса који произилазе из било које научне, књижевне или уметничке продукције чији је аутор.
Члан 28.
Свако има право на друштвени и међународни поредак у којем се права и слободе утврђени овом Декларацијом могу у потпуности остварити.
Члан 29.
(1) Свако има дужности према заједници у којој је једино могућ слободан и потпун развој његове личности.
(2) У вршењу његових права и слобода, свако ће бити подложан само оним ограничењима која су утврђена законом искључиво у циљу осигурања потребног признавања и поштовања права и слобода других и испуњавања праведних моралних захтева , јавни ред и опште благостање у демократском друштву.
(3) Ова права и слободе ни у ком случају се не могу примењивати супротно циљевима и принципима Уједињених нација.
Члан 30.
Ништа у овој Декларацији не може се тумачити тако да подразумева било коју државу, групу или лице било какво право да се бави било којом активношћу или да изврши било који акт усмерен на уништавање било ког од овде наведених права и слобода.
Текст преузет са https://www.un.org/en/universal-declaration-human-rights/index.html