По пројекту је, како су нам рекли из УГ „Волонтери Качарево“ било предвиђено 8 полазника за ову обуку, али због велике заинтересованости обуку је успешно прошло и завршило 14 полазника. Данас су у Тренинг центру ГУ Панчево, полазницима додељени сертификати и упутства за добијање лиценце посредника, те упис у Регистар посредника Министарства правде.

За многе полазнике ово је била прилика да сазнају нешто више о медијацији и примену исте, док су се многи први пут сусрели са медијацијом и њеним бенефитима.

На семинари полазници су исказали заинтересованост за даље усавршавање из ове области.

Онима који нису могли данас због болести да присуствују, сертификати ће бити послати на кућне адресе, а ми са вама делимо фотографије са доделе сертификата.

Чланак објављен уз подршку ГУ Панчево у оквиру пројекта „До одрживих социјалних услуга -заједно“, Мишљења и ставови у овом чланку не одражавају нужно ставове и политике ГУ Панчево.

УВОД

У Републици Словенији је медијација углавном развијена међу врстама алтернативног решавања спорова (у даљем тексту: АДР). У Словенију су га увеле судије, а углавном се одвија по програмима приложеним суду од 2001. године2. Ово подручје регулише Закон о алтернативном правном решавању спорова3 (усвојен 2009. године) и, Словенија као члан ЕУ, Директива 2008/52 / ЕЦ Европског парламента и Савета (Л. 136/3) о одређеним аспектима посредовања у грађанским и трговинским стварима, усклађена са словеначким  законом путем Закона о посредовању у грађанским и привредним стварима 4. На овај начин, медијација је постала ефикасна врста алтернативног решавања спорова на суду 5. Од 2009. године постоји одељење  АДР 6 при Апелационом суду у Љубљани, што значи да овај суд одаје посебно признање АДР-у. Било је много разлога за спровођење медијације као судског поступка, међу којима је решавање судских кашњења 7. Али  све их је мање; у потпуности су решени на неким судовим 8.

Увод звучи  скоро  идилично. С обзиром на ово, могло би се претпоставити да су људи задовољни радом судија, адвоката, државних бранитеља, тужилаца и нотара, именујући само каријере правника као јавних  званичника  или на било који други начин повезаних  са функционисањем државе. Ипак, статистика показује да то није случај. У анкетама, јавно мњење показује ниско поверење људи у судове. 9

Ми правници смо, такође,  изузетно незадовољни радом и  тренутним стањем 10. Неке колеге судије такође сматрају да су разлози за ово ниско мишљење  јавног мњења увођење АДР-а, мишљења политичара о судској администрацији и медијима. Према њиховом мишљењу, законодавци би требало чак да пооштре процедурална правила и да захтевају већу дисциплину од странака и адвоката11, и верују да АДР смањује углед суда, зато што судија није конобар који својим странкама нуди јеловник, већ извршава судску власт.

Разлог за мањи број судских  расправа  није у мањем броју спорова у нашем друштву или у њиховом решавању на пријатељски начин. Нажалост, број спорова се смањује јер су неки људи одустали од ослањања на суд  у решавању  њиховог  спора. Држава је повећала судске таксе; финансијска криза значи мањи приход за плаћање адвокатских хонорара; а разрешење на суду не доноси решење животног проблема.

Испоставило се да су судови  најбољи  цивилизацијски  изум за решавање спорова. Када мирно решавање спорова није успешно, суд је бољи од закона најспособнијих. Читава појава права (појам решавања спорова логиком) само је замена за недовољност психолошког процеса интернализације вредности 12. Међутим, савремени распад вредности није само психолошки проблем, већ и глобални политички проблем.   У овом  чланку   сам, ипак,  више заинтересована за психолошки аспект оних који су укључени у овај однос: странке  и судија.

Као судија вишег суда и посредник, сазнала   сам да се очекивања и уверења обичних  људи и правника знатно разликују у великој мери у погледу  тога који је задатак  закона и судова.  У ствари, постоји неспоразум око ове теме између ове две групе људи. Људи се окрећу  адвокатима и сходно томе суду, јер очекују да ће се тамо решити њихов животни проблем. Али суд мора да одлучи у складу са законом и на тај начин узима у обзир само правно одлучујуће чињенице, које се често утврђују границама поступка, доводећи у средиште пажње низ  препрека и темпо  судског поступка.

Странка прима поштом одлуку суда; за њих је то написано на непознатом техничком језику, остављајући им нерешен животни проблем.

Једна странка,  по занимању костимограф, једном ми је рекао  како је доживео суђење у грађанској ствари  због неплаћеног хонорара: судије изгледају  као глумци у историјском филму, обучени у застарелу одећу, на неким местима  још увек носе перике, изводе необичне ритуале , што је резултирало судским одлукама које нико заиста не разуме. Странка још увек има нерешено питање у животу, наиме нема  хонорара  за његово ауторство, пошто судска заплена само што се није десила, а део трошкова суд није признао, јер он  није сачувао све рачуне. Тужилац је адвокату платио судске таксе и хонораре. Поред тога, ствар је уништила његов однос са позориштем, које више не жели да  ангажује његове услуге за другу представу.

Због природе професије, судије су склоне да буду конзервативне, јер извршавају судску власт, штитећи оно што је „исправно“. Не бих живела у држави у којој су судије револуционари. Ипак, због све већег незадовољства партија и судија, морамо поставити питање: може ли правосуђе допринети побољшању тренутне ситуације? Судија и странке имају одређени однос који функционише у складу са „ритуалима“ регулисаним Уставом, судовима и процесним законом. Психолошки, у односу, ритуали изражавају следеће намере: формирање дистанце између људи, спречавање спорова, показивање поштовања и предвидљивости везе14 . Живимо у првом веку трећег миленијума, који филозофи описују као „постмодерну еру “.

Ову еру наводно карактерише право људи да сумњају и тестирају власти и траже одговоре на сва питања, чиме остварују своје право избора као камен темељац демократије. Ово је лако када укључује појединца, али показује  се као тешко када дође до сукобу између две или више особа. Ситуација постаје чак и компликованија  кад су контрасти велики, емоционално обојени и кад је окружење у финансијској кризи. Млађи људи су одгајани у изобиљу, у време финансијског просперитета. Нису навикли да се одричу своје удобности и погодности, а камоли да се одричу нечега у корист некога другог или читаве генерације. У међувремену су они који су свесно или због  своје користи  изазвали  тренутну финансијску кризу “нестали”. 

Сви знамо да се ради  о кризи вредности. Али то су вредности од универзалне и трајне  важности : мир, породица, прихватање, љубав, искреност, једнакост итд. Сви радимо на њиховом  очувању  и сви се трудимо да их  постигнемо. Критичари правне струке називају нас „господарима спорова“, а странке би се такође могле осећати тако 4.

Међутим ,  већ постоји много посредника и заговорника АДР-а међу судијама . Због тога мислим да нарочито ове судије могу помоћи да се превазиђе  овај цивилизацијски неспоразум без предрасуде према  правној држави  и владавини  права. Судијама треба признати да би без њихове сарадње примена АДР-а на судовима била немогућа. Нарочито на судовима, спорови су концентрисани, а стране у спору су подложније слушању треће особе (судије) која препоручује АДР. Моје колеге, адвокати, могу причати о странкама које нису вољне да преговарају док се не покрене тужба.

Такође мислим да се рад судија који су прошли обуку за медијаторе мења, било да се баве медијацијом или не. Ово примећујем у свом раду док објашњавам одредбе грађанског процесног закона (у даљем тексту: ЗПП) на когнитивно мање формалан начин док радим  са странкама. Моја правна објашњења остају иста, наравно. Ако ово преведем на језик трансакционе анализе: „стари начин рада“ судија потиче од критичног родитеља, док нови начин радије долази од одрасле особе него из его стања критичног или брижног родитеља. У том тренутку, странке могу упутити своје поруке из ега одрасле особе или, што је вероватније, дечјег ега (прилагођеног или побуњеног); стога је од  суштинског  значаја како судија реагује. 

Ако правници желе да престане  продубљавање  цивилизацијског неразумевања  између партија и правника (посебно судија), неспоразум ће морати бити одбачен. Један од начина за то је примена  знања и искуства  судија у посредовању у суђењу. Једноставније речено : ако би лекари морали да се прилагоде пацијенту, тако да према закону лекар  има дужност  да објасни 18, нешто слично мораће да се уведе у Судски закон и ЗПП,  односно  временски пре суђења.

САДАШЊА СИТУАЦИЈА

Многи аутори и практични  професионалци широм света схватају да је професија правника у кризи. Разочарани, неки правници напуштају своју професију 19. Многе судије су љуте; осећају бес према политичарима, новинарима, адвокатима, а посебно према укљученим странама5. Из  психотерапијске  обуке20  свесна  сам да осећај  љутње  изражава захтев за променом понашања; особа се осећа бесно када је проценила да је друга особа непримерено реаговала на начин који угрожава важну вредност првопоменуте особе 21. Да ли је то решење за промену понашање људи?

Покушавајући да разумем своје колеге и себе, видим да је извор овог беса у непоштовању друштва према нашој професији, а самим тим и према самој судској власти. Овде се свесно уздржавам од расправе о судијама које себе доживљавају лично као судије, а не као јавне службенике  који извршавају судску власт. Иако, мора се признати, није мали број  судија који су се у потпуности идентификовали са улогом судије. У психолошком аспекту, овде се ради о проблему одвајања особе од њеног понашања (бити  наспрам чињења). То видим када се суочавам са оклевањем неких колега да прихвате АДР. Њихова невољност  се понекад  одражава у њиховим изјавама, као што су: „Странке и записи су моји и нећу их дати неком посреднику!“ Или: „Ја нисам конобар који нуди  јеловник као у ресторану.“ Или: „Странке ни не знају шта је за њих добро!“ Неке судије доживљавају посреднике као још један неправедан ударац друштва против професије: ако нас људи не поштују, бар смо имали унутрашњи поредак у правосудној хијерархији. Сада је међу нама и трећа особа, која није нужно чак ни правник!

С једне стране, судије су заокупљене великим бројем случајева, са  захтевима за суђење у разумном  временском року, доношењем исправних одлука и професионалношћу судских одлука. С друге стране, странке постају све више свесне својих права, захтевају одлуку у складу са својим очекивањима и захтевају да је одмах добију.

Током свог рада са странкама чула сам шта замерају судијама  у  њиховом раду:

• Они не слушају људе;
• Они раде  споро;  
• За њих људи нису важни;
• Они брину само о свом послу или  да реше  записе на што лакши и бржи начин;
• Они нису фер 22  и не труде се да пронађу поштено решење;
• Они не решавају животно питање странака;
• Говоре и пишу неразумљиво;
• Нису саосећајни према  странкама;
•  Реагују на начин неприкладан за стварни живот;
• Понашају се супериорно и неприступачно.

И обрнуто, шта судије мисле о странкама?

• Имају нереална очекивања;  
• Нису објективни и самокритични;  
• Они желе да спроведу своју вољу;  
• Не разумеју законе и не придржавају их се;   
• Не слушају судије;  
• Не поштују судску власт;
• Превише су емотивни;  
• Не разумеју да су судије ограничене процесним законима и да морају да суде у складу са законом;  
• Они не знају шта желе и присиљавају се на тужбе чак и на сопствени губитак;  
• Не разумеју да радимо  са превише случајева и судским кашњењима.   

РАЗЛОЗИ ЗА ТРЕНУТНУ СИТУАЦИЈУ

У свом чувеном чланку  , “ Conflict as Property”23    професор Nils Christie    је поставио  хипотезу да су правници и друштвене елите „украли сукоб“ од људи и да га решавају онако како је најбоље за њих. Али он упозорава да на сукоб треба гледати као на „својство са развојним потенцијалом“

Када сам први пут прочитала речи професора Christie а, учинило ми се да он  замера правницима нешто  што чак није ни могуће: наиме, крађа је намерно почињено кривично дело, док је  наша судска одлука  усклађена са  уставом  и законом. Судови су ипак културолошки и цивилизацијски најнапреднији облик решавања спорова!

Цивилизацијски гледано, кодификација људских права помогла је да се побољша положај појединца како у друштву, тако и у односу на државу. Устав Републике Словеније гарантује  судску   заштиту људских права и основних слобода, као и право на накнаду штете због кршења истих (члан 15. став 4.). Право на судску заштиту утврђено је у ставу 23. Устава, који одређује да свако има право да било коју одлуку   у погледу  његових   права, дужности  и било којих оптужби  против њега, без непотребног одлагања, донесе независни, непристрасни суд конституисан законом .

Овај текст је  суштински  позајмљен из члана 6. Европске конвенције о Људским правима24,  како га тумачи Европски суд за Људска права 25. Ови догађаји  су  такође донели  и све већу гомилу нерешених случајева  на судовима. У Словенији, земљи са само 2 милиона становника, само у 2008. години26  на судове је стигло 783.046 нових случајева. Сврха овог чланка није да анализира разлоге за подношење толиког броја тужби у Словенији; овај феномен је карактеристичан за све нове земље и земље у транзицији, па чак ни „старе“ земље нису имуне на њега. Иако су истраживања открила да словеначки грађани имају низак ниво поверења у правосуђе, и даље подносе тужбе. Нарочито у периоду „ревидирања“ утврђених вредности и економских криза, међу људима неизбежно настаје пуно спорова.

Па, како закон може да одговори на ово? Закон је амбивалентан. Свако људско право је  негација  права других и изазива неправду ако се врши независно од осталих. Људска права су основна премиса закона коју држава спроводи и дужна је да  подржава, док су с друге стране везана у оквир правила чија кршења санкционише иста држава27. Међутим, у многим аспектима културна димензија  даје легитимитет закону. Без њега би чак и закон представљао само формализовано правило насиља 28. Сходно томе, може се извести закључак да се правни поредак суочава са „дилемом“: да ли да гарантује заштиту свим странама – са бројним опцијама правног обештећења и неразумним временским оквиром – или да наметне одређена процедурална ограничења и високе оптужбе како би скратили поступке и ограничили приступ судовима.

 Пошто  „правни поредак“ није нешто измишљено и постоје појединци, судије, који извршавају судску власт, то значи да су барем ухваћени у ову дилему. Са психолошке тачке гледишта, амбивалентност особе може бити знак унутрашњег сукоба29 .  Амбиваленција је једно од најнеугоднијих стања људског психолошког апарата. Ако ово стање опстане предуго и укључује основне вредности погођених, то може довести до  распада, па чак и отказа психолошког апарата.

              Судија  такође може бити  подложан  унутрашњем сукобу: да ли бих требало да следим природни закон који ми намеће да покушам да решим сукоб или процесни закон који намеће само решавање правне ствари? Као судија, и сама сам се често суочавала са овом дилемом: да ли треба да решим сукоб позивањем на материјално право (тј. на садржај) или да захтев решим наметањем строгих процедуралних захтева? Процесни закон постао је толико строг,  зато  је законодавац покушао да  ограничи време одређено за решавање спорова на „разумно трајање “, и да примора странке (преко  њихових  адвоката) да „одмах кажу све“ што може бити релевантно за законско решавање  спора.

            Ово је такође питање недовољног броја судија и жеље државе да смањи  настале трошкове  странкама и самој држави. Ипак, странке долазе на суд јер су се нашле у тешкој животној ситуацији и  надају се решењу ове невоље. Многе судије верују да тренутни процесни закон већ омогућава судији да приђе странкама и објасни им, шта стварно  значи суђење на суду и зашто су њихова очекивања – наиме да суђење реши њихову животну ситуацију – нереална. Ипак, судије сматрају да  када  ми покушамо  да објаснимо  позадину њихове животне ситуације онако како је ми  видимо, неке странке нас  виде  као пристрасне. Неким странкама је потребно да судија  буде у его   стању „критичног родитеља“ и неће да прихвате судију у его стању „одраслог“ . Ово је дати   културни елемент који носи психолошку поруку да је судија у супериорном положају у односу на  странке, он или она је са повезом на очима (и стога  непристрасан) и носи мач (који симболизује моћ   извршења), што му омогућава да донесе  пресуду у складу са законом. Странке су, с друге стране,   сличне посвађаној деци која су се обратила оцу да одлучи која је од њих у праву. Пошто  су странкама    дата  многа права, укључујући право на жалбу, број спорова и судова стално расте30 .

Шта је са околином и социјалном позадином спорова? Данас већина светског становништва живи у  капиталистичким друштвима. Једна од  особина  овог економског система је слободна  конкуренција међу људима. Његов  суштински  концепт је приватно власништво. Приватно власништво    значи да само једна особа може уживати у њему; сходно томе, свим осталим се то ускраћује.  Поједностављено речено, једна од последица која произилази из тога је да је победник најподобнији и  способнији. Ако овај систем није регулисан, може доћи до одступања, што значи да се такмичење  наставља „до последњег атома снаге“ или, отворено, „док такмичење не буде елиминисано“.   Агресија је у нашој природи и то понекад може бити од користи за нас 31. У поглављу о имовини у свом  делу   “  Philosophy of Law” 32, Gustav Radbruch,  бележи да се иза правно-филозофске фикције уговора   између  власника скривала социолошка чињеница да је економски систем заснован на приватном  власништву  заправо  срачунат  за одређену стање друштва и добро је функционисало када су постојали  само мали власници, који су били приближно једнаки једни другима. Реципроцитет тржишта роба створио је узајамно признавање имовине.

Последњих година концепт „друштвеног уговора“  како га је описао Radbruch, – а самим тим и читав систем вредности – срушен је или бар озбиљно пољуљан: са економског аспекта победили су они који су успели да одувају „виртуелни  мехур  имовине и чак хартија од вредности“ и да се из овог уговора искључе „ губитници “. Ови другопоменути   су се потом окренули  судовима, али су били разочарани: закон се још није прилагодио променама у друштву, а према принципу да је „дозвољено оно што није забрањено“, победници су однели и правну победу. То је  проузроковало  да је ниво поверења у закон, владавину закона и правосуђе  још више опао . Судије нису економисти, али не очекујем да ће већина економија ускоро превазићи кризу . ”По мом мишљењу, требало би да се помиримо са тим и кажемо људима да треба да се припреме за још неколико тешких година.  Сходно томе,  проблем дистрибуције робе ће постати још тежи и  озбиљнији. Ситуација постаје још сложенија ако узмемо у обзир сва питања и трошкове који произлазе из климатских промена. Природа спорова се променила; људи су дубоко погођени и захтевају брза и делотворна  решења. Економија не може чекати неколико година на решење спора, јер би  дотична компанија у међувремену могла пропасти  или прогласити банкрот. Како бисмо могли да натерамо нове странке да схвате да је сарадња ефикаснија од опсесивне конкуренције? Како је ово повезано са посредовањем и судијама?

По мом мишљењу, правници нису намерно „украли“ сукоб од страна, не решавају га онако како је најбоље за нас 33 или како верујемо да је најбоље за укључене стране. Верујем да се ради  о цивилизацијском неспоразуму који се у ово време кризе још више продубљује. Закон и судије не могу „спасити“ људе од тешке финансијске кризе у којој многи заиста постају жртве („разочарана деца“) система, који узалуд очекују решења од суда („родитеља“). Чак и ако су одређени спорови били решиви, правосудни систем је једноставно преспор и више не испуњава  захтеве   за правовремено решавање спорова. Ово важи посебно за област трговинских спорова

У свом говору на састанку Gemme (Groupement Europeen de magistrats pour la mediation) у Паризу, у Француској, 2009. године, председник Француског касационог суда, судија Gui Canivec,, између осталог, пожелео нам је пуно успеха у раду, као „la vie change“. У тако сложеној ситуацији, судије медијатори имају историјску прилику да развију решења која би била ефикасна и опипљивија попут удаљених суђења о правним питањима, а која истовремено не би била штетна за владавину закона.

ПРЕДЛОЗИ ЗА МОГУЋА РЕШЕЊА

Медијације и други поступци АДР-а треба да буду интегрисани у правни поредак, односно у редовно судство. То би се могло постићи укључивањем речи Европске комисије из Зелене књиге (Green Paper) о посредовању у грађанским и привредним стварима из 2002. године у члан 6. Конвенције о људским правима: „приступ правди није само приступ суду“. Оснивањем Одељења за АДР, Апелациони суд у Љубљани направио је огроман корак напред и отворио ново тло на путу ка  задовољавању  овог стандарда. Тренутно у Одељењу ради 6 судија, а наше дужности укључују развој поступака АДР-а на жалбеном нивоу.

Не би требало да буде укључено само саслушање у припреми или помирбено рочиште у процесне прописе , већ и саслушање на којем би судија 35 који је проучавао случај и био упознат са случајем обавио темељни интервју са укљученим странама. Применом погодних техника, судија би такође могао да утврди позадину спора и шта странке очекују од суђења. На сличан начин као што је лекар дужан да пацијенту објасни ситуацију, судија би објаснио странкама шта је заправо суд и како он функционише (наиме да решава правна питања), али да не може да реши или побољша однос међу странкама. Тада би им судија понудио АДР. Странке би тако добиле увид у „оперативне поступке“ судије, колико би  износили трошкови  , и колико би трајало суђење. Као одрасла особа, свака странка била би у стању  да донесе одлуку на основу информација и тако преузме одговорност за њу.

Ту се ради о  враћању  природном закону, што значи „постизање споразума о начину решавања спорова“, који су закључиле странке и држава (правосуђе). Тек тада би странкама било дозвољено да бирају између

Посредовања  или неке друге методе АДР-а или да се одлуче за редовно   суђење. У суштини, ово би промовисало сарадњу уместо надметања између различитих могућности решавања спорова.

Још један елемент који би требало да се промени јесте  држање судија на суђењу – њихову улогу „критичног родитеља“ требало би заменити улогом „одрасле особе“, наравно не на штету владавине закона. Као посредник, научила сам да је најефикаснија стратегија бити транспарентан у свом деловању и осигурати да странке и њихови адвокати буду правилно информисани. Када посредовање дође у ћорсокак – што се догађа готово сваки пут –  разговарам са странкама поново  и описујем им досадашњи развој ствари, до које фазе посредовања смо већ стигли и које су технике за решавање спорова и даље доступне. Такође им све то записујем у емаилу  и тражим да одговоре у року од 3 дана и јаве ми њихова размишљања о предложеним техникама. 37

Понекад им кажем  на врло   једноставан начин  да ће бити потребно применити технику „избора мањег од два зла“, јер је постало очигледно да ниједна од страна не би могла „све то добити“, док ни супротно  страна не би изашла као победница. Чест је случај да се посредовање не покаже као добитна ситуација , већ да није губитничка. Укључене стране треба да преузму одговорност за исход – и обично је преузму ако су разумеле „шта посредник ради“. Технике посредовања нису пуки трикови; они су алгоритми за помоћ укљученим странама у превазилажењу нежељене  и постизању жељене ситуације. Нико не воли манипулацију, посебно негативну, али чак ни позитивна обично није  баш пријатна. Зато верујем да је најбољи начин да се то постигне  бити транспарентан И стално  адекватно информисати странке.

ЗАКЉУЧАК

Дакле, да ли смо ми, судије, најбољи или најгори посредници?

Видим нашу предност  у препознавању предности и недостатака посредовања и суђења, и на тај начин  их можемо објаснити клијентима на разумљив начин. Било би корисно да судија похађа обуку за медијатора, чак и ако не намерава да посредује 12 . Само тако ће моћи да изврше „обавезу судије да објашњава“.

 Као закључак , дозволите ми да цитирам поздравно писмо сада покојног председника Републике Словеније, др Јанеза Дрновшека, који га је послао словеначком Удружењу медијатора када је основано 5. септембра 2006:

“Има пуно  замерки данашњем правосудном систему: неефикасност, ригидност и формализам који изазивају отуђење, страх и забринутост, који изгледа да има само мало заједничког са испољавањем пута ка закону као праведности којој би он требало бити у служби. АДР је одличан одговор. Схватам то као синергију између идеје правног позитивизма и отворености према неформалној слици појединца о неподношљивом положају. Схватам то као изазов дуготрајности судског поступка и као решење отуђења формалног решавања спора. На крају, ја то схватам као начин приближавања закона онима којима је потребан, али не по цени у сврху правне државе “.

1 Гордана Ристин, судија, Апелациони суд у Љубљани, шеф АДР одељења.
2 Медијација се такође одвија и негде друго али то није тема овог чланка.
3 Ур. И РС, Но 97-2009
4 Ур. И.РС, Но 56-2008
5 Неки првостепени судови су формирали АДР одељења , а од 1. јуна 2010. сви судови ће морати да понуде АДР; на жалбеном нивоу то ће бити обавезно од 2012. године на даље. (нпр. www.sodisce.si).
6 На апелационим судовима постоји шест одељења: кривично, грађанско, привредно, кривично, извршно и АДР одељење.
7 До 2009. године, већи првостепени судови су се суочавали са великим судским кашњењима; И зато је Република Словенија изгубила жалбу на Европском суду за људска права због лоше организованог система поштовања права странке на суђење у разумном временском оквиру (предмет Лукенда, бр. 23032/02).
8 Апелациони суд у Љубљани сада је без судских кашњења од 2009. године и све ствари се решавају у разумном року .
9 Упркос томе, немам такво искуство као судија који ради са људима; странке показују велико поверење и поштовање према судији.

10 На пример, прошле године судије су подигле оптужнице против државе
због својих плата, а Уставни суд Републике Словеније укинуо је Закон
о платама јавних службеника.
11 Под овим подразумевам одредбе Закона о парничном поступку (у даљем тексту ЗПП), које су у крајњој мери ограничиле време референцирања чињеница током поступка и кажњавају странке због грешке Адвоката (нпр. одсуство). Неке ствари су већ постајале неразумне, па је, на пример, у судској одлуци УИ-164/09, Уставни суд укинуо клаузулу 282/2 ЗПП-а, када је суду било дозвољено да донесе пресуду због неизвршења, чак и у случају када је тужена странка одговорила тужбу, али није био присутан на заказаној главној расправи.
12 Боштјан М. Зупанчич, Pravo in psihopatologija oblasti (Law and psychopathology of the authority) Љубљана, Правна пракса, 21. 1. 2010, пп. 6–8.
13 Боштјан М. Зупанчич, ибид., п. 6.
14 Зоран Миливојевић, белешке са предавања, Љубљана, 2004. 15 Овде мислим на бројне расправе које прате предлоге за реформу пензијског система. 16 Према ЗПП-у, апелациони суд има, међутим ретко,  могућност дужност да  главну расправу одржи у присуству страна.  Иначе, одлуке доносимо на састанцима сената. 17 Трансакциона анализа (ТА) обухвата теорије личности и међуљудске комуникације и психотерапеутску методу која из ње произилази. ТА види его као структуру или систем организован у различитим деловима који се зову его стања. Концепт его стања  користи се у двоструком значењу: у структурној анализи и у функционалној анализи. Занима нас функционална анализа која је важна за разумевање комуникације. Функционално можемо разликовати следеће функције: Одрасли, брижни Родитељ, критични Родитељ, адаптирано Дете и слободно Дете (Зоран Миливојевић, белешке са предавања, Љубљана, 2004; уз дозволу аутора).    18 Закон о правима пацијената, члан 20. Ур. л. РС, бр. 20/2008 19 Погледајте чланак Срђана Шимца за ову конференцију. 20 Између 2000. и 2006. године про[ла  сам обуку за саветника методом трансакционе анализе. 21 Зоран Миливојевић, Емоције (Емоције), Нови Сад, 2007, стр. 352.   22 На тренингу за трансакциону анализу схватила сам да људи  за истину сматрају оно  за шта верују да је истина . Ако су одрасли са референтним оквиром у складу са референтним оквиром већине у ширем подручју и  у исто време , онда ти људи показују одговарајуће емоције И реакције. У супротном, перцепција особе о истини може се суштински  разликовати, или чак можда бити супротан перцепцији друге особе о истој ствари. 23 The British Journal of Criminology, January 1977 Nо 1 (1-15) 24 Приликом утврђивања његових грађанских права и обавеза или било које кривичне оптужбе против њега, свако има право на правично и јавно саслушање у разумном року од стране независног и непристрасног суда успостављеног законом. 25 Драгица Wедам Лукић, Pravica do sodnega varstva (Right to Judicial Protection), Temeljne pravice, Ljubljana 1997, Cankarjeva založba, pp. 307-308. 26  Извор: Supreme Court of the Republic of Slovenia, 2009 Annual Report. Available at: www.sodisce.si. In 2009, the number of lawsuits decreased by 25%. (Врховни суд Републике Словеније , 2009 Годишњи извештај доступан на: www.sodisce.si. 2009g broj tu\bi je opao za 25%) 27 Марјан Павчник, Namesto uvoda (Instead of Introduction), Temeljne pravice, Ljubljana 1997, Cankarjeva založba, p. 13-17.        28 Владимир Симич, Temeljne pravice kot pravno civilizacijska dediščina (Fundamental Rights as  Legally-Civilizational Legacy Marjan Pavčnik, Namesto uvoda (Instead of Introduction), Temeljne pravice, Ljubljana 1997,  Cankarjeva založba, p. 13-17.), Cankarjeva založba, Ljubljana 1997, p. 21 29  Зоран Миливојевић, Емоције (Emotions), Нови Сад, 2007, Психополис, п. 271 30 У Републици Словенији је сада могуће да се грађански  парницни поступци  – ако је вредност предмета спора  велика или када су људска права (нпр. Право својине) у питању – могу саслушати чак на  пет различитих  судова: окружни суд, апелациони суд, врховни суд, уставни суд и Европски суд за  људска права 31 Либидо импулс представља тежњу за удруживањем, а агресивни импулс  тежњу за раздвајањем (Петер Прапер, Развојна аналитична психотерапија [Развојна аналитичка психотерапија], Институт за клиничку психологију, Љубљана, 1999, стр. 25).    32  Gustav Radbruch,, Филозофија права. Из словеначког превода: Љубљана 1999, стр. 176-177. 33  Судијама се често  пребацује  да подржавају таква решења у процесним законима која доводе до одбацивања захтева 34   Живот се мења 35   Предлажем да ово изврши судија који не би доносио пресуду ако случај не би ушао у АДР или рано поравнање, гарантујући тако да ће судија који доноси одлуке остати  потпуно непристрасан. 36  На пример, када две странке  желе да послују или сарађују на пројекту, али оклевају  да то ураде  због нерешеног сукоба из њихове прошле сарадње. 37  На пример: интереси су утврђени, али се међусобно разликују и делимично су искључиви, а делом се преклапају. Свака од страна би желела да у потпуности оствари свој интерес. Објашњавам им да можемо применити технику објективизације, али да бисмо такође могли прво да покушамо са техником троугла вредности: „Шта је за вас од највеће важности и шта бисте били спремни да дате другој страни да би ово добио?

Најбоље што ми се догодило, откад сам у свету медијације, јесу људи које сам на овом путешествију упознала. Захваљујући магазину Медијатор имам прилику да упознам сјајне, квалитетне, остварене, добре људе и то је оно што сматрам највећим богатством. При том, не мислим само на своје феноменалне сараднике, већ све оне с којима из неког разлога остварујем интеракцију захваљујући магазину Медијатор. Медијатор му дође као кутија у којој се држи највеће благо, драгоцености, а сарадници Медијатора су као то благо. Иако сам специј. инжењер менаџм., пословних ИТ система, искрено верујем да су људи једина истинска вредност коју имате/мо у свом, било пословном било приватном, окружењу. Поносна на сараднике и на људе који се окупљају око магазина, не само због њихове стручности, већ човечности којом одишу, порукама које шаљу. Овом приликом желим да вам представим нови бисер у Медијатору. Долази нам из Америке (али наше регије лист) чија биографија засени. Признајем, била сам у недоумици да ли да је објављујем у наставцима или некако покушам да сажмем у један чланак. Данас, у улози госта а у наредним бројевима у улози стручног сарадника, представиће нам се Илијана Тодоровић. Резимирајући њену биографију закључујем да је Илијана Тодоровић – изузетак од скоро сваког правила, девојка која помера границе, а “бити најбоља у свему што ради” – може се рећи да је синоним за њу или да је средње име ове младе, вредне, успешне жене! Прочитајте зашто:

Илијана Тодоровић рођена је у Мркоњић Граду 07.06.1990. Одрастала на релацији Бања Лука – Мркоњић Град. Од првог до петог разреда похађала је О.Ш. “Петар Петровић Његош”, а од 6.-9. разреда О.Ш. “Јован Цвијић”, након тога завршава гимназију у Бањој Луци, такође са одличним успехом. Све време активно игра кошарку, а своје прве кошаркашке кораке направила је у Школи кошарке Баскет 2000, да би се потом прикључила екипи ЖКК Младог Крајишника. Слика: Илијана Тодоровић – приватна архива: У судници окружног суда (Civil District Court for the Parish of Orleans)

ИЗУЗЕТАК ОД ПРАВИЛА:
У осмом разреду основне школе добија награду “Ученика школе”, која се додељује оном ученику који неће бити Ђак генерације након завршене девете године (с обзиром да је у. О.Ш. Јован Цвијић од шестог разреда, не може бити Ђак генерације јер је услов био да ученик мора од 1.-9. разреда похађати ту школу да би могао понети титулу Ђака генерације). Међутим, кад је дошло вријеме да се бира Ђак генерације, ниједан ученик није се могао мерити са Илијаниним достигнућима ни у школи (5.0) нити ван ње. Управни Одбор прави изузетак од правила и школа Илијани додељује, поред већ добијене награде Ученика школе и Светосавску награду Вуковца и Ђака генерације у деветом разреду. Поред тога бива проглашена спортисткињом генерације и добија посебно признање за допринос српском језику, јер је само са 14 година објавила књигу.

Са само 14 година је играла за кадетску, јуниорску, и сениорску селекцију клуба који је у то вријеме играо међународну женску АБА лигу. Са ЖКК Млади Крајишник постиже значајне успехе, ниже медаље и титуле у свим слекцијама међу којима је и неколико пута освојен Куп РС, затим Куп БиХ, итд.
Наступала је за млађе репрезентативне селекције репрезентације БИХ у Естонији, Македонији, и Румунији као и за селекције репрезентације Републике Српске. Играла је и за ЖКК Борац…
Након завршене гимназије уписује правни факултет на ком се ствара прилика кроз програм размене студената да отпутује за Америку. Једини њен мотив за одлазак у Америку тада била је кошарка (гледали смо сви пуно филмова о колеџ кошарци и колико је све то другачије организовано и вредновано у односу на наше просторе). Хтела је да оно са телевизије уживо осети и користи прилику те одлази у Америку, али не са намером да остане. Међутим, живот је имао другачије планове.

Слика: У дресу бањалучког Борца из архиве Илијане Тодоровић

“Само након три недеље по доласку у Њујорк, бива проглашена најбољим играчем Sunrise Conference, и по завршетку сезоне предводи екипу State University of New York (SUNY) at Canton из прве дивизије NAIA лиге у виши ранг такмичења –  NCAA lige.” – eserbia.org
„Пред дипломирање, 2012.-те године, одлази у Швајцарску где, као представник БиХ, учествује у Caux Scholars (CSP) програму. Овај престижни и светски познати програм је део међународне мреже глобалних лидера, инфлуенсера, научника, и стручњака где се, кроз једномјесечна практична предавања и семинаре анализирају актуелне теме из области међународних односа и дискутују опције на тему решавања спорова и трансформације сукоба између различитих земаља, влада, заједница, итд.“ – eserbia.org

Професори и тренери покушавају да је задрже у Америци указујући на могућности које има у истој, а с обзиром на потенцијал који она поседује. Међутим, након завршетка семестра она се враћа у своју Босну и Херцеговину, где 2013. дипломира и стиче звање дипломираног правника међународног и компаративног права (просек 9.98).
У исто време дипломира и на SUNY Canton на пољу правних студија. Слика из приватне архиве Илијане Тодоровић..
Одмах након дипломирања пријављује се на неке од најпрестижнијих правних факултета у Америци: George Washington u Washington DC-u, University of Michigan (који је међу десет најбољих правних факултета у Америци), SMU u Texas-u, University of Miami, University of Minnesota, Boston College,итд. Занимљиво је истаћи да је примљена на свим колеџима, на које се пријавила и сваки јој је доделилио стипендију! Љубав према кошарци утиче на коначну одлуку и одлучује се за Saint Louis University School of Law, јер екипа универзитета у Сент Луису, који се зове Billikens-i, се такмичи у најјачој колеџ дивизији, NCAA D-1 (у А-10 конференцији).
Упркос невероватно исцрпљујућем распореду тренинга и утакмица прве дивизије NCAA лиге, Илијана 2014. године бива проглашена за најбољег мастер студента генерације и уручује јој се Don King Family Award за супериоран академски успех.

ОПЕТ ИЗУЗЕТАК – Због ње су мењали правила и уписивали изузетке од правила:
Илијана истовремено игра NCAA D-1 и похађа мастер права. У историји ове лиге у цијелој Америци, па самим тим и у историји овог универзитета, никад се прије (нити послије) није десило да студент-спортиста игра NCAA D-1 док упоредо студира на постдипломском нивоу (и то још у области права). То је прва, и једина до сада, успјела Илијана. Као резултат, академски и атлетски департменти универзитета су морали да креирају број изузетака у прописима како би се то омогућило. – есербиан.орг
Мастер је исте те године завршила са великим почастима ((magna cum laude) са специјализацијом у америчком праву: (LL.M. in U.S. Law)
Као да први мастер није био довољан и то што је завршила са највећим почастима, Илијана 2015. одлази у Њу Орлеанс на правни колеџ Loyola University, са пуном стипендијом.
Погађајте! Исти завршава са специјализацијом у међународним правним студијама, LL.M. in International Legal Studies са највишим почастима (summa cum laude) и просеком 9.9.

2016.године полаже Правосудни испит државе Њујорк, наравно из прве. По подацима Адвокатске коморе државе Њујорк шансе да страни студент положи из прве свега су биле 18% .

2017.Уписује и трећи мастер Европско континенталног права (LL.M. in Civil Law), који такође завршава са највишим почастима (summa cum laude).
Током својих мастер студија, Илијана осваја чак седам Law Excellence Awards :

ОПЕТ ИЗУЗЕТАК:
Када је победила на изборима, Ellen M. Hazeur, суткиња, је почела да бира чланове свог кабинета. Главни менаџер њене кампање је, у потрази за потенцијалним стручним сарадницима, контактирао истакнути, Loyola University Law и замолио их да им пошаљу 10 резимеа својих најбољих алумни-а које би они могли да интервјуишу. Послат им је само један резиме, Илијанин, уз поруку да је то све што им је потребно.

Слика: приватна архива Илијана Тодоровић, полагање заклетве за АК Вашингтон ДС

К ада сте дошли у Америку која су била очекивања?

С обзиром да је жеља да одем у Америку била искључиво везана за кошарку, једино очекивање је било да играм спорт који волим на другачији начин и на другом нивоу. И, наравно, пошто су у Америци спортски и академски департменти нераскидиво повезани, да при том не занемарим школу. Једноставно речено, очекивање је било да се фокусирам на оно због чега сам првобитно и дошла и да то успјешно обавим.

Шта Вам је било најтеже у том првом периоду било, али и касније?

Одвојеност од породице и драгих људи. Пропуштање празника, рођендана, и осталих славља није било новина, имајући у виду да је та врста пожртвовања већ увелико била присутна кроз дотадашње бављење спортом. Али не бити у стању да загрлите или будете у присуству оних до којих вам је стало – нешто што сам до тада несвјесно узимала здраво за готово – то је било и остало најтеже.

Да ли сте као неко са ових простора били изложени предрасудама?

Предрасудама у оном стандардном смислу те ријечи од стране људи, не. Међутим, у зависности од професије којом се бавите, амерички систем нађе начин да вам стави до знања да сте странац. У мом случају је то конкретно било кроз енормно повишене таксе, знатно отежану документацију приликом и најобичнијих радњи, ограничавање одређене врсте дјеловања, и томе слично. Али разлог томе се негдје и може разумјети.

Шта Вас је мотивисало на све успехе?

Жеља да се једног дана доведем у позицију из које бих могла да помогнем, првенствено својим родитељима (и тиме им се одужим за све што су сестри и мени пружили у јако изазовним послијератним временима), затим својим пријатељима, својој земљи, свом народу.

Порука за све младе и оне који би се можда запутили Вашим стазама?

Ништа није немогуће. Све што желите, желите зато што сте то већ негдје видјели или управо зато што то још нигдје нисте видјели. Оба сценарија би требала да буду једнако мотивишућа. Ако је то што желите већ неко постигао прије вас, значи да можете и ви. А ако то још нико није успио, зашто ви не бисте били први?

Који правосудни Вам је био најтежи за полагање?

Правосудни у Њу Јорку. До тада сам америчко право изучавала само годину дана, за разлику од локалних студената који га изучавају три године, па сам у старту имала осјећај да сам у дефициту којег сам морала да надокнадим. Припремала сам се минимално осам сати дневно, сваки дан, готово три мјесеца. И то са материјалом који је био нов и непровјерен у пракси јер је управо тај правосудни испит био први историјски, универзални правосудни испит (УБЕ) државе Њу Јорк. Испит је трајао два дана и састојао се од рјешавања два случаја (Multistate Performance Test), писања шест правних есеја (Multistate Essay Examination), и давања одговора на 200 питања (Multistate Bar Examination).

Кошарка је имала значајан утицај и допринос у Вашем животу, колико је данас присутна?

Нажалост, не онолико колико бих хтјела. Али то је љубав која никад не престаје. Одржавам је у животу одлазећи на НБА утакмице и играјући баскет кад год имам времена. Искрено, тек сам недавно заправо схватила да се више активно не бавим кошарком. До сада ми се све вријеме чинило да је последња одиграна утакмица била колико јуче

Колико се право у Америци разликује од права на нашим просторима?

То је јако комплексно питање које изискује поприлично детаљан одговор а њега је готово немогуће дати у пар реченица. На ову тему сам написала и научни рад од преко 30 страна и опет остала недоречена. Можда би неки реалан сажетак био да је суштина самог права по одређеним питањима у просјеку слична, али се процедуре драстично разликују. Све то наравно варира у зависности од тога о којој сфери права говоримо.

Америка се сматра колевком медијације. Ви сте освојили и награду Вашег факултета за медијацију и арбитражу, такође. Како се постаје медијатор у Америци и колико је Ваше интересовање за саму медијацију?

Током студија ми се пробудила заинтересованост за алтернативне методе рјешавања правних сукоба, укључујући медијацију и арбитражу. Због тога сам и изабрала да слушам тај предмет у којем сам, можда управо због те заинтересованости, освојила Лаw Еxцелленце Аwард јер сам имала највишу оцјену у тој генерацији студената. Свака држава у Америци има право да поставља своје услове које неко мора да испуни како би постао медијатор, тако да ту нема неке загарантоване униформисаности. Медијатори су махом адвокати, психолози, социјални радници, брачни савјетници, бивше судије, и људи сличних професија. Примјера ради, да бих као адвокат постала медијатор у Луизијани, морала сам да завршим једноседмични семинар који се састојао од 40 сати теоретских предавања и праксе у току које су се рјешавали хипотетички случајеви. Од тада сам имала прилику да будем медијатор у неколико бракоразводних парница које су резултирале споразумом, а објављено је и пар мојих чланака везаних за медијацију док је још пар чланака у припреми.

Mного тога још није речено о Илијани у овом чланку, али се надам да ће кроз серију чланака за магазин Медијатор, пренети нам своја знања и искуства, сарађивати на различитим пројектима, све са циљем да учинимо свет бољим, информишемо грађанство, будемо на корист онима којима је то најпотребније, а стручној јавности пружимо додатна знања. Надамо се да је овај чланак послужио многима као мотив за остварење својих снова са поруком да ништа није немогуће ако се довољно трудимо и радимо. Промене почињу од нас самих!

Медијација је поступак који претходи покретању спора пред надлежним органима као и током његовог трајања. То је пут на коме се супротне стране „чују и виде“. На крају пута долазимо до задовољних страна. У медијацији нема победника, па самим тим ни губитника. Резултат успешно окончане медијације је долазак до решења које одговара свим странама у спору.

Често објашњавамо људима шта је то медијација. Поступак медијације можемо упорeдити са загонетком. На почетку делује тешко и збуњујуће, али је веома логичан пут који води до јасног разрешења ситуације. Као и у загонетки, решење треба тражити од самог почетка сукоба или спора јер се оно заправо ту и налази. Медијација је идеалан пут за људе који желе да дођу до решења, а не само до кривца. Ако је људима битно да се некоме извине или да се неко њима извини, ако желе да чују како се и друга страна осећа поводом неке животне ситуације – медијација је прави поступак за њих.

“Удружење грађана Медијатори Крушевца“  основано  je 2019. године са циљeм да се медијација, као алтернативни начин решавања спорова, промовише и да се унапреде услови за њену примену. Један од главних циљева Удружења је и да се странке у спору или сукобу “чују“. Стране које су у спору већ знају које је решење најбоље за њих. Медијација  им помаже да до таквог решења и дођу.

Чланови Удружења грађана „Медијатори Крушевца“ активни су као медијатори од 2015. године, а неки су и раније почели да се баве медијацијом. Имају богато искуство у решавању различитих врста спорова (породичних, привредних, потрошачких, банкарских) као и сукоба (вршњачких сукоба, између жртве и починиоца, злостављања на раду). Такође имају искуства и у примени медијације у сукобима и споровима који се воде како пред надлежним судовима, тако и при захтевима појединаца и институција.

У периоду од 2018. до сада на адресу УГ “Медијатори Крушевца“ стигло је 49 захтева за посредовање од којихје 26 из Основног суда у Крушевцу, 1 из Вишег суда, 5 из Вишег јавног тужилаштва, а остали су од појединаца и институција међу којима се издваја Центар за социјални рад. Од укупно 49 захтева у 25 предмета постигнут  је споразум о приступању медијацији, а од тих предмета 20 је резултирало споразумом. Од укупног броја предмета било је 20 имовинских споровa, 23 породична спора, 1 кривични спор и било је 5 захтева за реализацију Васпитних налога.

Осим успешног посредовања, чланови Удружења активно раде на промоцији медијације: одржано је више трибина, симулација суђења и медијације, као и предавања на тему различитих области медијације. Издвојили би смо симулацију суђења у парничном поступку и медијације након суђења која је одржана у Основном суду у  Крушевцу поводом Дана отворених врата. Симулација је изведена у сарадњи са ученицима правног смера Економско-трговинске школе у Крушевцу.

Посебно смо поносни на представу „Деца су наше огледало“ која је настала у сарадњи са полазницима школе глуме Дејана Тончића из Крушевца. Представа је наишла на веома позитивне реакције широм Србије и имала је више успешних извођења. https://posrednik.org/deca-su-nase-ogledalo-predstava-koja-je-uzdrmala-javnost/

Све што смо навели довело нас је до јасног циља: посредовања пре суђења. Потписани су и протоколи о сарадњи са Основним и Вишим судом у Крушевцу и Вишим јавним тужилаштвом из Крушевца. Чланови УГ „Медијатори Крушевца“ уписани су у Регистар медијатора Министарства правде са важећим лиценцама, као и у регистар пружалаца услуга бесплатне правне помоћи и подршке.

Наш тим чине:

Тамара Алексић – мастер правних наука, адвокат, медијатор. Поседује лиценцу Министарства правде од 2018.године. Ангажована у више медијација различитих предметних садржаја. Највећи успех је регулација породичних односа – породица је нешто одакле крећемо и где се враћамо; банкарских спорова – незнање и необавештеност клијената, несхватање да није поента у казни већ у решавању спора на свеобухватно задовољство. Има искуства у заступању у предметима посредовања.

Јелица Милосављевић -медијатор, дипл. спец. педагог. Медијацијом се бави од 2004. год. Лиценцу је добила 2015.године. Од тада је урадила више десетина медијација у различитим врстама спорова. За лични успех сматра споразум постигнут у посредовању у Извршном поступку између банке и повериоца, али је највише занима примена медијације у породичним споровима и сукобима, нарочито вршњачким. Посебан успех је припрема и реализација симулација суђења и медијације за дан Отворених врата у Основном суду у Крушевцу као и реализација представе „Деца су наше огледало“, представе која је уздрмала јавност и која је посвећена примени медијације у вршњачким сукобима.

Милан Спасић – дипломирани официр полиције, медијатор. Поседује лиценцу Министарства правде од 2018. године. Ангажован је у више медијација различитих предметних садржаја. Највећи успех је споразум постигнут у кривичном поступку – први те врсте у Србији. Себе види као медијатора у породичним , имовинским споровима и сукобима.

Игор Томић – дипломирани правник, медијатор. Поседује лиценцу Министарства правде од 2018.године. Ангажован у више медијација различитих предметних садржаја. Највећи успех је регулација породичних односа. Највише се интересује за медијацију у породичним, , али се веома успешно  бави и имовинским споровима и сукобима.

Драгана Ћирковић – адвокат, медијатор. Поседује лиценцу Министарства правде од 2018. године. Ангажована у више медијација различитих предметних садржаја. Као бивши судија сматра да јој је највећи успех споразум постигнут у парници која јој је упућена из Основног суда у Крушевцу за спор који се пред овим судом водио 18 година. Себе види као медијатора у породичним, имовинским,банкарским споровима, али и привредним споровима. Има искуства у заступању у предметима посредовања.

Велике планове УГ „Медијатори Крушевца“ прекинула је тренутна ситуација условљена Корона вирусом. Наравно, то не значи да ћемо стати са својим активностима. Планирамо обуке, трибине, веб –конференције, као и даљу промоцију медијације, нарочито кроз представу „Деца су наше огледало“ https://posrednik.org/deca-su-nase-ogledalo-predstava-koja-je-uzdrmala-javnost/

Тамара Алексић, медијатор, адвокат; Јелица Милосављевић, медијатор, дипл. спец. педагог; Милан Спасић, медијатор, дипл. официр полиције; Игор Томић, медијатор, дипл. правник; Драгана Ћирковић, медијатор, адвокат – ваши Медијатори Крушевца

Poštovani,

pozivamo Vas da nam se putem zoom platforme pridružite u četvrtak 5. 11. 2020. sa početkom u 18h.

Za Vas govore i na pitanja odgovaraju eminentna imena iz regiona:

*Generalni direktor Direktorata za građansko zakonodavstvo i nadzor, Ministarstvo pravde Crne Gore – Ibrahim Smailović; https://posrednik.org/ibrahim-smailovic-zamenik-ministra-pravde-crne-gore/

*Izvršni direktor Centra za alternativno rješavanje sporova, Podgorica, Crna Gora, Marina Lutovac https://posrednik.org/marina-lutovac-dipl-pravnik-crna-gora/

*Sudija Visokog trgovinskog suda u Zagrebu – dr sc Srđan Šimac, Predsednik Hrvatske udruge za mirenje, Hrvatska https://posrednik.org/dr-sc-srdjan-simac-sudija-visokog-trgovinskog-suda-hrvatske-hrvatska/

*Sudinica Apelacionog suda iz Ljubljane, Rukovodilac ADR odeljenja Apelacionog suda i Predsednica Slovenačke asocijacije medijatora – Mr Gordana Ristin, Slovenija https://posrednik.org/mr-gordana-ristin-sudija-apelacionog-suda-ljubljana-slovenija/

*Predsednik Osnovnog suda Kruševac, Srbija, Slobodan N. Ivanović https://posrednik.org/slobodan-n-ivanovic-predsednik-osnovnog-suda-u-krusevcu/

*Magistar socijalne politike i psihosocijalnog rada iz Skoplja, Severna Makedonija – Mr Gordana Atanasova https://posrednik.org/mr-gordana-atanasova-republika-severna-makedonija/

*Predsednik Istočnoevropske regionalne antidoping organizacije, dipl. pravnik i dipl. kriminalist iz Tuzle, Potpredsednik udruženja medijatora BIH, Bosna i Hercegovina – Amir Avdagić https://posrednik.org/amir-avdagic-dipl-pravnik-i-dipl-kriminalist-bosna-i-hercegovina/

*Dipl.spec.pedagog iz Kruševca i predsednica Udruženja Medijatori Kruševac, Srbija – Jelica Milosavljević https://posrednik.org/jelica-milosavljevic/

*Dipl.pravnik iz Kosovske Mitrovice, Kosovo i Metohija – Pravda Božović – Vučinić https://posrednik.org/pravda-bozovic-vucinic-dipl-pravnik-medijator-kosovska-mitrovica/

*Dipl. pravnik, advokat iz Rijeke – Hrvatska – Dalibor Čajkovski https://posrednik.org/dalibor-cajkovski-advokat-rijeka-hrvatska/

*Spec. struko. inž. menadž., osnivač i urednik Medijator magazina iz Beograda, Srbija – Nela Savić https://posrednik.org/nela-savic/

prijave na webinarmedijatori@gmail.com

Знате,

у времену глобалне, неочекиване, екстерне промене која , због својих својстава имплицира и интерне промене сваког појединца, породице, организације, друштва у целини, заједнице, државе, региона и света, неки су уплашени, неки су збуњени, неки су још лошији него што су били, деструктивни, …, док су други виспрени, прилагодљиви, предузимљиви, од претњи праве шансе, од изолације романсе ( морала сам 🙂 ). Дакле, поседују вештине које су потребне за процес управљања променама (више о овоме у неком од наредних издања).

Колико је прилагођавање променама важно, видимо из горњег цитата, који се, од када је изречен до данас, небројано пута потврдио као истинит. Како се медијатори сналазе у овим данима, да ли се прилагођавају променама, како би нас данас Дарвин окарактерисао?

Ево три примера конструктивних и брзопотезних реакција на ову кризну ситуацију :

ЧАСОПИС МЕДИЈАТОР

„Све има своје време, све што се чини под небесима има своје време“ пише у Библији у Проповеднику 3:1. И ето нас, данас у времену короне покренули смо први број:  првог часописа о медијацији у свету . Знамо да има блогова на ову тему, нормално је да има стручне литературе, специјалистичких радова исл., али наш допринос у време КОВИД-а19 јесте  први глобални часопис о медијацији. С обзиром на то да се идеја родила пре ове пошасти, а није је било могуће спровести у дело тада и да су се сада „присилно“ створили услови и пружила могућност, решили смо све то да искористимо и ову претњу претворимо у шансу тако што ћемо свету даривати магазин о медијацији. Људи имају право да знају да своје спорове могу решавати вансудски мирним путем. Часопис је намењен како грађанству тако и стручној јавности. Изгледа да, заиста, „све има своје време“.

Дакле, драге колеге честитам вам на вашем првом специјализованом магазину и позивам вас да дате свој допринос у креирању истог.

ОНЛАЈН МЕДИЈАЦИЈА

Један одличан пример долази нам из региона. Хрватска удруга за мирење (ХУМ) из Загреба спровела је своју прву, а можда и прву прву онлајн медијацију на овим просторима. Колеге, од срца вам честитам и надам се да ћете у неком од наредних чланака то ваше искуство поделити са свим нашим читаоцима. Ово је још један велики корак за медијацију, али и феноменалан пример о брзом реаговању и прилагоћавању у  кризној ситуацији. И сад би вам, драге колеге,  Дарвин рекао: “Ви ћете сигурно опстати” :).

ВЕБИНАР МЕДИЈАЦИЈА

Још један добар пример, и допринос у овим временима, везан за медијацију у доба короне, јесте пример колеге Блаже Недића. Зашто да чекамо да прође корона, прилагодићемо се и уместо семинара направити вебинар. Е, управо то је урадио колега Недић и једном таквом вебинару присуствоваћемо 24.04.2020. Место одржавања ВЕБ. Тема: Извињење у медијацији  (скоро смо спомињали у једном чланку значај извињења). Вебинар је бесплатан. Можете присуствовати, а ако сте спречени из неког разлога ми ћемо вас свакако известити. Колега, Недићу, и Вама би Дарвин исто рекао као и колегама из ХУМ-а, а нама преостаје да се надамо да смо у истој групи :).

Аутор: НС