ПРИКАЗ ЈЕДНЕ МЕДИЈАЦИЈЕ ИЗ СВЈЕТСКЕ ПРАКСЕ
Наставно на претходни примјер медијације из свјетске праксе – тзв. Concussion Lawsuit који је описивао случај између садашњих и бивших професионалних играча хокеја на леду, те њихове Националне хокејашке лиге, у овом чланку ће бити презентиран још један примјер медијације који је понешто другачији, али је такођер с подручја САД-а с обзиром да је то подручје заиста најплодније што се тиче медијација.
Медијација у предмету Las Vegas Massacre
Ријеч је о тзв. Масакру у Лас Вегасу (или масовној пуцњави у Лас Вегасу, Las Vegas massacre / Las Vegas shooting) када је 2017. године дошло до масовне пуцњаве на концерту у САД-у.
Дакле, 01.10.2017. године одржавао се концерт у склопу Route 91 Harvest music фестивала те је на истоме било присутно 22.000 људи. За вријеме трајања концерта из хотела Mandalay Bay који се налази точно поред мјеста одржавања фестивала је с 32. ката Stephen Paddock пуцао по судионицима концерта.
Притом је 58 људи убијено, више од 500 их је рањено, а тисуће су претрпјеле страх по живот.
2018.године обитељи погинулих, рањени те и остали судионици концерта почињу подносити тужбе ради накнаде штете против МГМ-а (MGM Resorts International), корпорације која је власник хотела Mandalay Bay.
Међутим, убрзо долази до преокрета те у српњу 2018. године МГМ креће с подношењем тужби против жртава масакра, њих око 1000 – и то оних које су већ поднијеле тужбе против МГМ-а или најавиле да ће такве тужбе поднијети.
Једноставно је за закључити како жртве туже МГМ због накнаде штете јер власника хотела сматрају одговорним за трагични догађај, односно зато што сматрају да осигурање у хотелу није било на адекватној разини и што је Stephen Paddock неометано унио арсенал оружја у хотел, испланирао и извео напад без ометања.
Међутим, зашто би МГМ тужио жртве?
Након 9/11, познатог напада на World Trade Center u New Yorku, у САД-у је донесен федерални закон – тзв. SAFETY ACT.
Такав закон је донесен да би заштитио од одговорности власнике простора који имају сигурност у својим просторима на толикој разини да су цертифицирани од саме државе тј. од Homeland Security-a. а у случају терористичког напада.
Што то значи?
Наведено значи да у случају терористичког напада, жртве не би могле поднијети тужбе због накнаде штете ако је хотел имао сигурност на таквој разини која одговара цертификату Homeland Security-a.
Дакле, из наведеног произлази како МГМ заправо тужбама жели утврдити да не може бити одговоран за терористичке нападе који се догоде у њиховим хотелима или из њихових хотела с обзиром да је у овом хотелу сигурност била цертифицирана од стране државе. Дакле, сматрају да су на њиховој страни испуњена оба увјета да би се ослободили одговорности – да је сигурност у хотелу Mandalay Bay била осигурана на највећој могућој разини те да је била ријеч о терористичком чину.
С обзиром на поднесене, односно најављене, тужбе с обје стране, одлучено је покушати с медијацијом у овом случају и то на начин да су се странке добровољно одлучиле на медијацију.
Како то да су се странке одлучиле на добровољну медијацију?
Можда томе у прилог говори чињеница да је, сукладно доступним подацима, МГМ одржао чак три пробна суђења (тзв. mock trials), с три пробне пороте, те је у таквим симулираним суђењима сваки пут одлучено да је МГМ одговоран за накнаду штете.
Медијација је започела 19.02.2019. године. С обзиром на многобројност странака, те опширност и комплексност материје, одређено је да ће медијација трајати пуних 12 радних дана, да ће у истој судјеловати само ужи одвјетнички тимови обију страна те да ће медијацију водити два медијатора.
Зашто је ријеч о изузетно важној медијацији?
Прије свега, ова медијација је занимљива јер би могла имати утјецај на друге поступке који се тичу масовних и терористичких напада – којих је у САД-највећи број у свијету. Наиме, по први пута од дана доношења је Safety Act предметом поступка с обзиром да се дотад нитко није позвао у иједном поступку на тај федерални закон јер никада није било масовне пуцњаве / терористичког напада у простору или из простора који је био осигуран на начин који захтијева Safety Act.
Зашто је медијација у овом случају добра опција?
Из перспективе жртава масовне пуцњаве, медијација је свакако брже рјешење уз мање трошкова од дуготрајног и скупог судског поступка. Такођер је велика предност што се у медијацији може постићи једна нагодба за све жртве односно једном нагодбом може бити обухваћен велики број тужитеља или чак сви тужитељи заједно. С друге стране, медијација је добра опција и из перспективе МГМ-а с циљем покушаја санације негативног публицитета.
Узимајући у обзир да је медијација повјерљив поступак, информације које су јавно доступне су ограниченог карактера.
Међутим, у листопаду 2019. године МГМ је објавио најаву да би се на име нагодбе могао исплатити износ од 800 милијуна долара те је у липњу 2020. године објављено да је МГМ повукао поднесене тужбе против жртава масовне пуцњаве у Лас Вегасу.
Ива Бабић, одвјетница