Медијација је процес у ком непристрасно и неутрално лице, медијатор, усмерава комуникацију између страна у сукобу, коришћењем посебних метода и вештина, помаже у преговорима који имају за циљ постизање прихватљивог споразума. Посредовање је поступак у којем, добровољно, странке настоје да спорни однос реше путем преговарања уз помоћ једног или више посредника, чија је улога да помажу у постизању споразума.
Нико није бољи стручњак што се тиче властитих проблема од самих странака у поступку, тако да медијацију називају и правда с људским лице.
У време пандемије изазване вирусом Сарс Kов 2, организовала сам предавања и састанке путем Зоом апликације. Након првог скупа, који је организован јануара 2021.године, а који је изазвао велико интересовање за тему медијације, одлучила сам да организујем још неколико скупова. Овим путем, у периоду од јануара до марта 2021. године, о актуелним темама из области медијације информисано је више од 350 стучних радника запослених у систему социјалне заштите. Као медијатор са дугогодишњим искуством у примени медијације у различитим врстама спорова и сукоба, а притом запослена у Центру за социјални рад у Крушевцу, желела сам да своје искуство у примени медијације поделим са колегама, стручним радницима запосленим у систему социјалне заштите.
Циљ ми је био да колегама запосленим у установама социјалне заштите и центрима за социјални рад покажем у којим случајевима, када и на који начин могу да упуте предмете или странке на медијацију. Битно је напоменути да је медијација процес који могу спроводити само лица која поседују дозволу Министарства правде, реализује се по унапред утврђеном и прописаном поступку, у посебним просторијама и јавност је искључена.
Медијација – посредовање може да се примењује у различитим предметима. Може се примењивати код предмета у чијем је основу сукоб: вршњачки сукоби, мобинг, поремећени породични односи… Медијација се примењује и код предмета који у основи имају спор: породични спорови, грађански спорови, управни спорови, привредни спорови, мировни преговори и друго.
У систему социјалне заштите у Србији имамо запослене стручне раднике у установама социјалне заштите у које спадају: домови за децу без родитељског старања, домови за децу и лица ометена у развоју, дневни боравци за децу и старе и геронтолошки центри, као и запослене у центрима за социјални рад. Када је у питању систем социјалне заштите и примена медијације, мора се нагласити да медијацију може спроводити само лиценцирани медијатор Министарства правде, такође водећи рачуна о сукобу интереса. Уколико у систему социјалне заштите имамо лиценцираног медијатора коме се упућује предмет, мора се строго водити рачуна да медијатор не сме бити водитељ случаја на предмету као и да се медијација не одвија у установи која је затражила медијацију.
Када је реч о установама социјалне заштите, предмети који се могу упутити на медијацију су предмети у случајевима: сукоба између корисника, сукоба на релацији корисник-васпитач и други стручни радници, мобинга, на релацији запослених у установама социјалне заштите.
Предмети који се могу упутити на медијацију из центара за социјални рад су предмети у случајевима: васпитних налога, породичних спорова, поремећених породичних односа, бесплатне правне подршке, мобинга.
На вебинарима је посебну пажњу изазвала примена бесплатне правне подршке, посебно у случајевима утуживања сродника при остваривању права на новчану социјалну помоћ.
Наиме, нови Закон о бесплатној правној помоћи, који се примењује од 2019.године, први пут помиње и бесплатну правну подршку. Градске и општинске управе су у обавези да, као посредници, обезбеде средства како за пружаоце бесплатне правне помоћи-адвокате, тако и за пружаоце бесплатне правне подршке – медијаторе и јавне бележнике. Бесплатна правна помоћ и подршка намењена је најугроженијим категоријама становника, корисницима новчане социјалне помоћи, деци без родитељског старања, жртвама насиља, жртвама тортуре… Лицима задуженим за пружање бесплатне правне помоћи и подршке, а која се налазе на листи Министарства правде, половину надокнаде исплаћује локална самоуправа, а половину Министарство правде.
Наиме, нови Закон о бесплатној правној помоћи, који се примењује од 2019.године, први пут помиње и бесплатну правну подршку. Градске и општинске управе су у обавези да, као посредници, обезбеде средства како за пружаоце бесплатне правне помоћи-адвокате, тако и за пружаоце бесплатне правне подршке – медијаторе и јавне бележнике.
Како неке локалне самоуправе нису биле спремне за сарадњу, поготово за одобравање бесплатне правне подршке, обратили смо се Заштитнику грађана за анализу законских одредби. На основу извештаја, који је добио из Министартсва рада, Заштитник грађана је потврдио да је у случајевима утуживања сродника при остваривања права на новчану социјалну помоћ примена медијације у складу са законом и пожељна као хуманији начин решавања ових врста спорова.
Наиме, приликом признавања права на новчану социјалну помоћ неопходно је да радно неспособна лица (деца и стари) туже сроднике да им помогну у издржавању. До сада се ово утуживање одвијало на суду. Старо лице, које нема средства за живот, мора да тужи суду рођену децу за помоћ у издржавању и задовољавању основних животних потреба, што је заиста нехуман поступак. Многи су због тога одустајали јер им је било испод части да подносе тужбу рођеној деци. Сада имамо могућност да споразумом у поступку медијације решавамо такве предмете, што је хуманији поступак, бржи и за кориснике бесплатан.
Бесплатна правна помоћ и подршка намењена је најугроженијим категоријама становника, корисницима новчане социјалне помоћи, деци без родитељског старања, жртвама насиља, жртвама тортуре… Лицима задуженим за пружање бесплатне правне помоћи и подршке, а која се налазе на листи Министарства правде, половину надокнаде исплаћује локална самоуправа, а половину Министарство правде.
Старо лице, које нема средства за живот, мора да тужи суду рођену децу за помоћ у издржавању и задовољавању основних животних потреба, што је заиста нехуман поступак. Многи су због тога одустајали јер им је било испод части да подносе тужбу рођеној деци. Сада имамо могућност да споразумом у поступку медијације решавамо такве предмете, што је хуманији поступак, бржи и за кориснике бесплатан.
Због свега наведеног организовали смо четири вебинара на тему „Подршка корисницима социјалне заштите-бесплатна правна помоћ“ са преко 200 учесника и два вебинара на тему „Медијација у систему социјалне заштите“ са преко 120 учесника из система социјалне заштите. Ових дана биће реализован и вебинар „Како препознати и упутити предмет на медијацију,“ са филмом „Застани са поступком и настави са медијацијом“, аутора Јелице Милосављевић, медијатора, који је премијерно изведен на Мулти конгресу Serbian Visions 2021, немачко–српске привредне коморе, где је представљено Национално удружење медијатора Србије и медијација. Сви вебинари су пријављени Комори социјалне заштите Србије и учесници су добили одговарајуће поене у складу са бодовном листом Коморе социјалне заштите. Такође, у реализацији вебинара имали смо подршку и Новог синдиката социјалне заштите Србије. Учесници вебинара били су стручни радници из готово свих градова из Србије запослени и установама социјалне заштите и центрима за социјални рад.
Оно сто је највише интересовало полазнике вебинара је најпре била бесплатна правна помоћ и подршка о којој су по први пут слушали на овакав начин и први пут се сусрели са термином бесплатна правна подршка, као и могућности примене исте у систему социјалне заштите. Такође, интересовала их је медијација – како је применити, који су погодни случајеви, ко може пружати услуге медијације, као и конкретни случајеви примене медијације.
Полазницима и учесницима вебинара највише се допало то што су вебинари били искључиво из искуства организатора вебинара са веома мало теорије.
“Хвала за ангажовање и аутентичност у предавању…Види се присуство емпатије и ентузијазма, као и љубав према људима уопште и послу који се ради. Наставити са ширењем видика… поновити чак више пута, јер особе које слушају нису увек са довољним капацитетом да приме информацију. Још једном хвала. “ – један од коментара
Јелица Милосављевић, медијатор
Све наведено резултирало је тиме да након више од годину дана неразумевања између медијатора са листе пружалаца бесплатне правне подршке из Крушевца и Градске управе Крушевац, први предмети бесплатне правне подршке за утуживање сродника у поступку остваривању права на новчану социјалну помоћ буду упућени на медијацију. То су уједно и први предмети ове врсте у Србији. О овом, потпуно новом, искуству извештаваћемо у наредним бројевима часописа Медијатор. У наставку неки од коментара са вебинара:
| ЕВАЛУАЦИЈА: 1. Да ли су испуњена Ваша очекивања? Моја очекивања су испуњена у потпуности. 2. Шта би сте променили? Овај формат трибине ми у потпуности одговара. 3. Шта Вам је било корисно? Енергичност и вера водитељице трибине, медијаторке, Јелице Милосављевић, да ће медијација заживети у Србији ( први пут су уложени велики напори али одрживост није била могућа). 4. Шта Вам није било довољно јасно? За мене није било нејасноћа. 5. Остало ( сугестије, предлози)? Предлажем да симулација „Застани са поступком – настави са медијацијом “ буде укључена у Основну обуку за посреднике – медијаторе… |
Овај чланак ћемо завршити коментаром једног од учесника вебинара:
„…Помно сам пратила претходни и овај семинар данас. Жао ми је сто сам пропустила 1. семинар који сте држали „Подршка корисницима социјалне заштите – бесплатна правна помоћ“. Што се тиче првог питања, семинар је испунио моја очекивања.
Ваше излагање је било јасно и концизно. Приказ филма је пун погодак, заокружио је целу причу. Корисно ми је сазнање за Вас, Ваше удружење, часопис, залагање за измену законске регулативе. Ваш рад и упорност да медијација заживи у нашој пракси.
На основу свега што сте изложили, закључак је да медијација још увек није заживела али мишљења сам да не треба одустати од исте. Сматрам да треба радити на већој промоцији првенствено код стручњака а потом корисника. Учинити медијацију доступном људима из малих средина. На неким следећим семинарима више примера из праксе. Пуно успеха у даљем раду. Срдачан поздрав „
Јелица Милосављевић и Нела Савић, медијатори