“МИР КРОЗ РАЗУМЕВАЊЕ – НОВИ СВЕТ МОРА БИТИ РОЂЕН…”

Како је дошло до остварења филма „Теслин народ“ за магазин Медијатор говорио је аутор Жељко Мирковић, редитељ и продуцент овог остварења. На самом почетку питала сам Жељка како изгледа бити странац у Америци:

Како изгледа бити странац у Америци?

Америка је земља која је изграђена на индивидуалним вредностима. Где се рад и знање јако поштује. Када добијете шансу да то покажете или кад вам неко на основу вашег претходног рада ту шансу пружи, онда се ствари покрећу даље.

Једна врата, отварају друга… САД су земља која је изграђена од свих народа света и не постоји отпор према онима који знају и који хоће да раде, ма одакле долазили.

С друге стране, то значи и да је конкуренција глобална. Квалитетни људи долазе са свих континената, из  свих држава света. Ја сам захвалан што је мој рад препознат и што ми дата могућност да то покажем као професор филма и дигиталних медија у земљи где је филм један од темеља “меке моћи” (Soft Power). У земљи која извози свој филм свуда по свету, ја сам био нашао простора да дам своје допринос у преносу знања онима који желе да чују и науче. Не бих то искуство поредио са Србијом јер се у САД размишља глобално. О месту на глобалној мапи. Из тог угла је онда све могуће.

Идеја за  „Optimistic Film“?

Када је Optimistic Film настао, већ је породица била, двоје деце су били чланови породице са нама, и цео поглед на стварност и окружење сам желео да буде из једног позитивног угла, да сагледава живот из једног позитивнијег угла.

Иначе, сви моји пројекти су окренути човеку, и ја лично верујем у те основне људске вредости као што су љубав, нада и породица, и човечанство које побеђује ипак на крају, тако да се тај неки позитиван угао одразио [на име продуцентске куће]. Optimistic Film није име само за себе, негó је то и поглед на свет, и теме којима се бави Optimistic Film—иако имају озбиљну позадину—увек негде доносе једну наду на крају, каква год она била. Ми увек покушавамо да нађемо, увек, тај један хуманистички угао у сваком од пројеката.

Како бисте описали Ваш стил?

Волим да кажем да моји филмови представљају једну врсту docu-fairytale, тј. неку врсту документарне бајке, и питање је да ли су то бајке, или су то у питању неке друге фреквенције у које нас филм односи и показује да је све могуће уколико довољно верујемо и имамо снагу воље, и да онда можемо заиста померати планине, можемо постићи све оно што желимо, уколико смо спремни за то. Мислим да та унутрашња енергија коју свако од нас носи, ту фреквенцију коју шаље, она креира заправо и његову будућност, а ја покушавам да нађем увек неки кључ који би кореспондирао са сваком од тих прича на том неком нивоу, и зато мислим да су ти креативни документарни филмови заправо врста неке модерне бајке које се догађају свима нама, а оно што њих чини бајковитим јесте што стварност у којој живимо све мање верује да су позитивне ствари могуће, а све више је окренута ка негативним вестима. Ја управо желим да кажем да позитивне вести и лепе људске приче могу да се продају боље него негативне.  

Кад смо код позитивних ствари, да ли свет уважава позитивне ствари и достигнућа великих Срба више него ми овде?

Рекао бих пре да се ми не трудимо да градимо моделе и идоле према онима који су задужили човечанство и народ. Такође, недостаје вера у будућност и наде да је могуће достићи високе циљеве. Постало је популарно изаћи са негативним причама. Чини се да је то најлакши начин у међусобној комуникацији. Изазова има, није лако, али то не сме да буде изговор за одустајање. Највеће богатство једног народа су знање и људи.

Највеће богатство једног народа су знање и људи.

Споменули сте Soft Power. Да ли Ваши филмови представљају “меку моћ» и шта она представља?

САД и многе друге државе у свету су одавно схватиле да поред улагања у Hard Power (чврсту моћ) као што је војска, оне морају да улажу у  Soft Power тј. „меку моћ“.  Soft Power је начин да преко своје културе, науке и других достигнућа свог друштва своју земљу представите другима на начин који ви желите и да те друге земље на то реагују позитивно. Онако како вама одговара. Србија има толико тога да понуди у многим областима кроз своје људе. Наша улагања управо треба да иду у том правцу. Не треба се бавити непрестано причама и одговарати на то шта други  мисле и причају о нама. Онда улажете у једну матрицу из које више нема позитивног исхода.

 

Ми као народ треба да излазимо са својом причом о нама кроз наше људе. Погледајте, сви данас знају за Теслу, Ђоковића, зграда на Kolumbija University  у Њујорку носи име по Михајлу Пупину, на обелиск у Вашингтону име провог Србина Ђорђа Шагића – George Fishera, уписано је на посебном месту у знак захвалности …, таквих примера је много. Младен Секуловић или Karl Malden је Оскаровац који је био и председник Америчке филмске академије, Питер Богданович је икона Холивуда и још увек ради у својим 80-тим годинама. Већ сам поменуо неке од наших научника који данас раде на највећим светским пројектима у својим обаластима и заузимају водећа места. Када у Америци поменете легендарног кошаркаша Pita Pistola (Петар Маравић) многи ће одмах са радошћу одреаговати на њега. И тако даље. И тако даље… Дакле, простора за нашу причу о нама има колико год желите. Важно је пронаћи прави угао и пренети позитивну енергију о људима и преко њих о народу.

Да се вратимо филму и попричамо о симболици у називу филма, зашто “Теслин народ”?

Зашто Теслин народ? Теслин народ је симбол који се препознаје као могућност повезивања ради остваривања позитивних циљева. Теслин народ  је симбол који не тражи географско објашњење.  Теслин народ се глобално препознаје као бренд који обавезује да се једино залагањем и резултатима постижу позитивне вредности. Данас, имамо прилике да изаберемо да Никола Тесла буде симбол за поновно успостављање комуникација, јер је Тесла име које сви признају.

Ко су људи из филма „Теслин народ“?

Серијал и филм Теслин народ представља несвакидашње путовање кроз прошлост и садашњост једног народа, од искрцавања првог Србина на америчко тло пре више од 200 година до данашњих дана. У филму се појављује преко 70 истакнутих Срба који су својим радом и достигнућима обележили Сједињене Америчке Државе. Кроз приче истакнутих Срба поред Николе Тесле и Михајла Пупина, упознаћете и троструког добитника Пулицерове награде Валта Богданића, Гордану Вуњак Новаковић, једину жену члана Њујоршке Академије наука, професора биомедицинског инжењерства и медицинских наука на чувеној Колумбији у Њујорку.

Српске инжењере творце Аполо програма, легендарне Оскаровце Карла Малдена, Стива Тешића, Питера Богдановића и многе друге чије је име уткано у историју. Сви знају за чувену изјаву Нила Амстронга: „Ово је мали корак за човјека, а велики за човјечанство“, коју је изјавио када се 20. јула 1969. године из свемирског брода „Аполо 11“ спустио на мјесечево „Море тишине“.

Међутим, мало је познато да је у конструкцији и дизајну „Апола 11“ и ракете „Сатурн 5“ учествовала и седморица стручњака српског порекла, међу којима је Дејвид Вујић. Вујић је рођен у Пенсилванији 1935. године. Дипломирао је у Мидленду техничке науке, магистрирао је у Вашингтону, где се запослио у НАСА. Био је представник авионске компаније „Панам“ и власник констуркторске фирме „Дсаунд“. Давид Вујић, инжењер одговоран за повезивање програма у оквиру Роквел, НАСА и осталих компанија у изради објеката у оквиру мисије Аполо и некадашњи портпарол НАСА. Поред Дејвида Вујића у Аполо прогаму и слању првог човека на месец учествовали су: Милојко Вучелић, главни менаџер програма за слетање астронаута на месечеву површину. Његов непосредни задатак је био контрола и анализа месечеве површине и осмишљавање начина слетања објеката на њу. Милојко Мајк Вучелић је био пројект-менаџер, а од 1966. до 1978. године и један од директора читавог програма „Аполо.“ Предсједник Линдон Џонсон га је зато и одликовао „Медаљом слободе“. Данило Бојић, главни инжењер и специјалиста за системе кретања и контролу реакционих система у Аполо програму. Павле Дујић, инжењер електротехнике, задужен за систем дистрибуције електричне енергије на Аполо свемирским бродовима током лета на Месец. Милисав Шурбатовић,  поручник Југословенске војске. Био је инжењер задужен за приземљење и одвајање свемирских објеката на површини Месеца. Петер Галовић, инжењер задужен за осмишљавање и обезбеђивање катапултног система у свемирским бродовима мисије Аполо. Славољуб Вујић, инжењер задужен за истраживање престанка рада електронских уређаја на објектима који су слати у свемир у оквиру мисија Аполо и Сатурн.

Занимљиво је да филм уврштен у бројне библиотеке широм света?

Добрих људи и позитивних прича ће увек бити и увек је било. Важно је да покушамо да трагамо за фреквенцијом која отвара ум и која нас повезује са другима који то исто раде. Све је већ ту само је потребно да се повежемо на праву вибрацију и онда це све бити знатно лакше.

Овај документарни серијал  и филм рађен је у продукцији Оптимистиц филма и РТС-а, на иницијативу Тесла Сциенце Фоундатион из Филаделфије, а филм су подржали Министарство културе и информисања Републике Србије, Амбасада САД у Београду и Савет за креативне индустрије председнице Владе Ане Брнабић.

Теслин Народ се квалификовао за Номинацију за Оскара за дугометражни документарни филм 2020. До сада је филм уврштен у бојне познате библиотеке света као оставштина за садашње и будуће генерације. Међу њима су: Library of the Academy of Motion Picture Arts & Sciences, Library of Congress Washington, D.C., Harvard University Library, Hilandar Research Library, Columbia University Library, Yale University Library, Ohio State University, New York University Library (Elmer Holmes Bobst Library), New York Public Library, Boston Public Library, Hillman Library at the University of Pittsburgh, Duquesne University Library, University of Pennsylvania Libraries (Van Pelt-Dietrich Library Center), Alexandrian Library Egypt, Oxford Library, The National Library of Russia in St. Petersburg, The National Library of France, Paris.

Жељко, хвала Вам на разговору. Остаје нам да следимо управо неке постулате које је  Тесла изрекао. Са једним од њих ћу закључити чланак само пре тога информација где и како се може погледати филм?

Преко  платформе оptimisticfilm.com  можете погледати филм за само 1 долар на дан, а остала остварења за само 10 долара за 30 дана. 

Нисам стручна да будем критичар, али као гледалац могу рећи да ми се филм веома допао. И чини ми се да наставак следи… Овај чланак завршавам као што сам и почела, Теслиним речима и поруком за сваког од нас:

“Појединац је пролазан, расе и народи ће доћи и проћи, али човек остаје. У томе лежи дубока разлика између појединца и целине.”  

Зато буди човек да би трајао!

Нела Савић