У ранијим чланцима који су описивали примере из светске праксе мирења било је говора углавном о случајевима који су се тицали накнаде штете, на пример у мирењу хокејаша и њихове лиге те жртава страшне пуцњаве у Лас Вегасу.
Тема овог чланка је нешто другачија, али такође долази с подручја САД с обзиром да је то подручје заиста најплодније што се тиче медијација, поготово великих случајева који се окончавају у поступку медијације.
Ријеч је о медијацији између индијанских племена с подручја Оклахоме те државе Оклахома.
Оклахома је држава чије је подручје било познато као Индијанска територија, и на њега је раних 1820-тих било пресељено пет цивилизованих племена, а касније и остала поражена племена. Тек 1907. године Оклахома постаје држава и тада се многобројни индијански резервати укидају, индијанска племена односно нативни Американци постају грађани САД, па им се земља дели појединачно, а остатак отвара за насељавање бијелог становништва.
Данас је Оклахома држава која је трећа по броју индијанских племена и на подручју Оклахоме има укупно 38 федерално признатих племена. Највећа од тих племена су Чироки, Чикасо и Чокто.
С обзиром на то да су поједина подручја индијанским племенима додељена као резервати а нека као заштићена подручја, постоји посебна регулација њиховог основног бизниса као што су коцкарнице и игре на срећу. Још од 1988. године на снази је Indian Gaming Regulatory Act.
Наиме, на подручју Оклахоме постоје 102 касина, у власништву индијанских племена која имају ексклузивитет на том подручју. Циљ доношења закона који регулише пословање коцкарница индијанских племена на начин да им даје ексклузивитет на том подручју био је економски развој племена која су насељена на то подручје.
Годишњи приход од коцкарница је већи од пет милијарди долара.
Године 2004. донесен је нови закон – State Tribal Gaming Act према коме племена настављају и даље ексклузивно да обављају своје лукративно пословање, али морају држави да плаћају фиксни износ накнаде која се креће од 4% за електронске игре на срећу до 10% за карташке игре укупног нето прихода.
Овај Споразум је закључен на временски период од 15 година, а истекао је 31. 12. 2019. године.
Током 2019. године нови гувернер Оклахоме Кевин Стит је најавио да ће се Споразум моћи продужити једино под другачијим условима и после те најаве су започели проблеми.
Наиме, с једне стране држава жели веће накнаде од промета у коцкарницама или чак укидање ексклузивитета коцкарница индијанским племенима. С друге стране, племена тумаче Споразум из 2004. године на начин да се исти треба аутоматски продужити на даљи рок од 15 година или чак на неодређени рок под истим условима.
У љето 2019. године странке, с једне стране већи број племена која послују путем коцкарница у Оклахоми, а с друге стране држава под вођством гувернера Стита почињу преговоре, који нису били успешни, па је гувернер предложио да се спор реши у арбитражи у којој би као чланови арбитражног већа учествовала тројица арбитара при чему би свака страна изабрала једног арбитра.
Међутим, племена нису била заинтересована за арбитражу те су на дан истека Споразума, 31. 12. 2019. године, поднела тужбу против државе Оклахоме. Тужбом су племена затражила да се утврди аутоматско продужење Споразума под истим увјетима, сматрајући да се тај Споразум односно чланак Споразума који је постао споран треба тумачити на начин да се исти аутоматски продужава.
Након што је поднесена тужба, настали су велики немири јавности те је гувернер Ститт јавно осудио племена због таквог „насилног“ поступка и изразио жаљење што нису успели постићи решење у мирном поступку.
Међутим, иако је гувернер изразио спремност на мирно решење спора, исти је након поднесене тужбе јавно изнео став да не само да је потребно повећати накнаде које племена плаћају држави већ и да им треба одузети или ограничити ексклузивитет и отворити тржиште и за друге предузетнике који би отварали коцкарнице.
Такво гледиште је наравно изазвало још више незадовољства и негодовања индијанских племена која су сматрала да им ексклузивитет у сваком случају припада трајно, управо због њихове повијести и чињенице да је ријеч о подручјима која су била њихови резервати, односно заштићена подручја.
Као и иначе, тренутак подношења тужбе је дефинитивно био тренутак највећег степена напетости.
Међутим, судија коме је додијељен предмет је упутио странке у поступку медијације већ у фебруару 2020. године и медијација је требало да траје до краја марта. С обзиром на изванредне околности уз пандемију КОВИД-19 мирење је већ почетком марта продужено до 31. 05. те је током пандемије потпуно стопирано.
За медијатора је изабран Лејн Р. Филипс, бивши окружни судија државе Оклахома те дугогодишњи и искусни медијатор.
Зашто је медијација у овом случају добра опција?
Из перспективе племена, њихов интерес је пре свега очување пословања, односно одржање ексклузивитета, као и избегавање повећања њихове накнаде коју плаћају од 4% до 10% нето прихода држави.
Ово посебно, будући да је ситуација ескалирала подношењем тужбе те племена заправо нису ни очекивала да би им могао бити угрожен ексклузивитет пословања путем коцкарница за који нису ни сматрали да је доведен у питање.
Из перспективе државе, медијација би свакако била добра опција с обзиром на то да велики део државе чине управо припадници племена, односно некадашњих племена и њихови потомци, тако да је овај случај културолошки и социјално осјетљив.
За обе стране је наравно велики плус чињеница да је медијација брзи и повољнији пут до решења, поготово с обзиром да је с једне стране велики број странака односно племена, која имају исти општии интерес, али није нужно да ће договор са свима бити исти.
Ива Бабић, адвокат
Петрић & Кајић адвокатско друштво Д. О. О., Хрватска