Брисање имена мог

Стани културо, врати се!
Имену свом оправдај се!

Зар ово чиниш народу свом,
пљујеш по Великанима и имену мом?

О, стани културо, врати се!
Ко сте ви, што злодела чините,
културу и имена њена скрнавите?
Ко сте ви, издајници свога рода ?
Кад је то у генима дошло до промене кода?

Зар „Крвава бајка“ да не постоји више, зар историја тако да се брише?

О, помиловање тражим за вас.
Нека се прочује на сав глас:
Да се земља и род брани знањем
Да се земља гради образовањем, а опрост добија помиловањем.

О, помиловање тражим за вас.
Нека се чује на сав глас, да
знам шта радите бедници јадни.
Остасте ли богатства гладни?

Не, то није ваш хир! Да нас унаказите морално то вам је циљ!

Да отупе за нама генерације, 
да нестане нације.

Да ли вам је савест мирна због тога?
Да ли због брисања имена мога?

Није моје име ни толико важно,
ни песма моја.
Земља се воли снажно,
ал брисањем издаје је рука твоја!

О, тражим помиловање и за вас издајнике ништа мање, него за све оне који нас доведоше у ово стање.
О, тражим помиловање и за све који ћуте.
Немо гледају пропаст деце своје,
Ма није важно то име моје.

Ћуте, ни гласа да пусте,
док нам образовање муте и
провлаче кроз магле густе.
Немоћно ћутимо, ћyтимо слепо,
док нам магистрале у глави остају пусте, а ви нас убеђујете како нам је лепо.

Тражим за све вас помиловање, али и за себе ништа мање.

Стани културо, врати се!
Имену свом оправдај се!

Нела Савић