КОСОВСКА МИТРОВИЦА
Када се питате да ли је оно што радите исправно, знаћете да сте на добром путу ако то што радите има СВРХУ.
Те 2012.год стиже позив од драгог пријатеља да учествујем на првом мулти-етничком семинару за Медијатора.
Питам се… шта ћу ја тамо и има ли то уопште сврху овде у граду…, у Косовској Митровици.
Граду, који река Ибар дели на два дела, тако да једна трећина припада Србима (Север) а две трећине Албанцима (Југ).
На Ибру – Мост.
Тачка спајања или тачка раздвајања?
У том тренутку … јако дискутабилно питање.
Мост, који је еволуирао заједно са градом и његовим људима. Када је тло било немирно и мост је имао своје барикаде и бодљикаву жицу. Како се тло смиривало и мост је прелазио у своје нове фазе.
Одлазим на разговор и упознајем два човека која чине тим: једног Албанца и једног Србина.
ТИМ ЧИНЕ: ЈЕДАН АЛБАНАЦ И ЈЕДАН СРБИН
Гледамо се у чуду. Нити ја разумем њихов ентузијазам да Медијација може бити тачка спајања две стране, нити они разумеју шта ја њима говорим, иако причамо, тада, на српском.
МЕДИЈАЦИЈА ТАЧКА СПАЈАЊА ДВЕ СТРАНЕ
Упознајем два изузетна професионалца – Беким Исмаили и Душан Радаковић верују да је пројекат изводљив.
Спојити тада по 10 виђенијих људи у граду, заједно, на неколико дана, 10 Албанаца и 10 Срба било је, па скоро равно телепортовању на Нови Зеланд.
Њихова вера, изузетан рад и упорност су били за наук на семинару за медијацију, подржаном од стране Норвешке и Немачке амбасаде и Цссп-а.
Полазимо пут Брезовице.
Брезовица је смештена на обронцима Шар-планине.
Тачка поласка: Мост.
У путу се чују три језика.
Наши матерњи и енглески (када не знамо језик оног другог).
Смештамо се у хотел.
Креће први дан обуке.
Опрезно.
Пипаво.
Иако уз врсне предаваче … ваздух на секунд уме да буде загушљив и садржи честице из ’99-те.
Ситне чарке.
Увијене. Двосмислене.
Изгледа да је свако са собом понео своје бреме ранијих времена уз питање: има ли се шта коме и како опростити да би се ишло даље?
Опростити некоме може вас коштати поноса, али не опростити значи да ће вас коштати личне слободе.
Добра воља чини да се иде даље.
И креће.
Полако. Али сигурно. Дан за даном интеракција иде у позитивном смеру.
ПРОЈЕКАТ УСПЕВА!
Од тада бојажљиве, међусобне, сарадње долазимо до низа који се наставља кроз сарадњу и ван медијације. Пројекат у потпуности успева. И свима нама отвара нека нова врата.
Медијација је овде била на вишем задатку и обавила своју Сврху.
А Мост је постао место сусрета.
Не знам шта ће нам време донети и да ли ће овај наш Мост постати популаран као Товер бриџ у Лондону , имати судбину као онај на реци Квај или остати за вечност као Андрићева Ћуприја, али знам да је овај наш и званично добио назив Парк Мира.
И постао заједно уз медијацију тачка спајања.
МЕДИЈАЦИЈА ЈЕ БИЛА НА ВИШЕМ ЗАДАТКУ И ОБАВИЛА СВОЈУ СВРХУ. МОСТ ЈЕ ДОБИО НАЗИВ ПАРК МИРА И ЗАЈЕДНО УЗ МЕДИЈАЦИЈУ ПОСТАО ТАЧКА СПАЈАЊА
(А за даљу судбину свега поменутог… по вери нашој нека нам буде).
Дипл. правник Правда Божовић -Вучинић