СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ПРАВОСУЂА И АКЦИОНИ ПЛАН ЗА ПОГЛАВЉЕ 23 РС

На основу члана 38. став 1. Закона о планском систему (“Службени гласникРС”, број 30/18), Влада Републике Србије доноси Стратегију развоја правосуђа за период 2020 — 2025. године, која је усвојена на седници Владе Републике Србије је 10. јула 2020. године а објављена у Службеном гласнику Републике Србије, број 101 од 17. јула 2020.
С обзиром на то да је Магазин већ увелико припремљен у моменту усвајања Стратегије и Акционог плана за поглавље 23, критички осврт на Стратегију и ревидирани Акциони план направићемо у наредним бројевима магазина, а сада вам само преносимо издвојени део из Акционог плана за поглавље 23 који се тиче медијације:

“Стални пораст захтева за посредовањем и посредовања приметан је од доношења Закона о посредовању у решавању спорова („Службени гласник РС“, бр. 55/2014), а посебно од издавања Заједничких смерница за промоцију медијације у Републици Србији од стране Врховног касационог суда, Високог савета судства и Министарства правде 28.јуна 2017. године.
Након издавања Заједничких смерница уследиле су разне промотивне активности Министарства правде и Правосудне академије, као и запажени напори одређених судова у том смислу. На основу Заједничких смерница закључени су различити протоколи, попут Протокола о сарадњи Вишег и Основног суда у Нишу, с једне стране, и Јавног комуналног предузећа ЈКП Ниш, с друге стране, о примени медијације у решавању спорова који проистичу из пружања комуналних услуга; Споразум о сарадњи на унапређењу примене медијације у привреди између Привредне коморе Србије и Привредног апелационог суда; Упутство за унапређење и промоцију поступка закључења и извршења вансудског поравнања у поступцима за заштиту права на суђење у разумном року, итд. Министарство правде наставља да промовише посредовање кроз учешће на семинарима, конференцијама и другим релевантним националним и међународним форумима. Треба истаћи да је Република Србија била међу првих 46 потписница Конвенције Уједињених нација о међународним споразумима о решавању спорова медијацијом, у Сингапуру 7. августа 2019.године. Сингапурска Конвенција о медијацији представља кључни инструмент олакшавања међународне привреде и промоције медијације као алтернативног и ефикасног начина решавања спорова, обезбеђујући извршност споразума које су странке закључиле у поступку медијације и очекује се да ће имати исти подстицај на развој медијације као и Њујоршка конвенција о признању и извршењу страних арбитражних одлука.
Ипак, статистика показује да мора постојати већа потражња за медијацијом да би се постигли циљеви из Директиве о медијацији из 2008.године.

Наиме, од 411 посредника који су поднели своје годишње извештаје Министарству правде за 2019. годину, 124 су изјавили да су посредовали у 2019. години, од којих су 34 посредовала у сарадњи са још једним посредником. На основу ових извештаја, током 2019. године закључено је 569 споразума о посредовању (споразум о приступању посредовању), док је 403 случаја успешно окончано закључењем споразума о решавању спора посредовањем.

Већина поступака посредовања спроведена је на територији Апелационог суда у Београду (34,7%), док је 29% спроведено на територији Апелационог суда у Нишу, 19,4% на територији Апелационог суда у Новом Саду и 14,5% на територији Апелационог суда у Крагујевцу.

Стога број медијација у односу на број покренутих парничних поступака и даље остаје испод 1%.

Закључно са 30.12.2019. године, код Министарства правде регистровано је 1.349 посредника.
Од тог броја, више од трећине посредника (477) је из Београда, потом 136 из Ниша, 131 из Новог Сада и 65 из Крагујевца. Њих 277 је из реда адвоката (1/4 од свих посредника), 29 судија, 6 судијска помоћника, 10 јавних извршитеља, 832 дипломираних правника и два заштитника грађана. Није било поднетих предлога за одузимање дозвола посредника Комисији за спровођење поступка одузимања дозволе за посредовање.
Што се тиче обука, закључно са 30.12.2019. године, 17 организација је добило дозволе за спровођење обуке за посреднике, али је до сада 12 организација спроводило обуку, са укупним бројем од 2.941 полазника.
У погледу легислативних измена, Народна скупштина Републике Србије је 28. јуна 2018. године усвојила Закон о изменама и допунама Закона о мирном решавању радних спорова којим је проширен делокруг Републичке агенције за мирно решавање радних спорова, у складу са праксом и дотадашњим искуством.
Надлежност за индивидуалне радне спорове је проширена и на спорове поводом: исплате плате/зараде, накнаде плате/зараде у складу са законом, исплате отпремнине при одласку у пензију, радног времена и остваривања права на годишњи одмор. Битна новина у Закону је изричито нормирање да арбитар у току поступка указује странама у спору на могућност споразумног решавања спора. Закон о изменама и допунама Закона о судским таксама („Службени гласник РС“ бр. 95/2018 од 8. децембра 2018. године) којим се странке подстичу да своје спорове реше мирним путем, медијацијом или на други споразуман начин је усвојен и ступио је на снагу 1. јануара 2019. године.

У складу са изменама и допунама,

наплата судске таксе се одлаже како би се странкама оставила могућност да и по покретању судског поступка још једном додатно размотре мирно решење насталог спора. Уколико странке до закључења првог рочишта за главну расправу реше спор медијацијом, судским поравнањем, признањем или одрицањем од тужбеног захтева, ослобађају се од плаћања свих судских такси.

Увиђајући да је до одрживог и ефикасног система медијације могуће доћи само кроз координиране, заједничке и континуиране напоре, Министарство правде се у циљу покретања стратешког приступа у августу 2018. године обратило институцијама, попут Националне банке Србије и Агенције за мирно решавање спорова, како би заједно покушали да пронађу најбоље начине за унапређење примене и квалитета медијације у областима њихових надлежности. Такође, Радна група за израду Нацрта измена и допуна Закона о посредовању у решавању спорова и пратећих подзаконских аката формирана је 2018. године и уз подршку ЕУ пројеката интензивно ради на новом законском оквиру од почетка 2019. године, све са циљем унапређења доступности и квалитета медијатора и повећања броја медијација, тј. проналажења модалитета који би омогућили постизање циљева из Директиве о медијацији из 2008. године. Надзор над применом Законика о кривичном поступку од 2011. године успешно је спроведен, посебно у оквиру рада Комисије за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа за период 2013-2018. године. Тромесечни извештаји о примени новог Законика о кривичном поступку које је припремало Републичко јавно тужилаштво детаљно су разматрани на седницама Комисије за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа за период 2013-2018. године. Увођење тужилачке истраге и института одлагања кривичног гоњења и споразума о признању кривичног дела учинили су кривични систем много ефикаснијим. Радна група која ће бити формирана предложиће предузимање одговарајућих корективних мера где је то потребно, као и евентуалне измене појединих одредаба у чијој су примени уочени недостаци” – наводи се у Ревидираном акционом плану за поглавље 23, који је 10. јула 2020. године усвојила Влада Републике Србије.

текст и слике преузети са: сајта Министарства правде, Ревидирани акциони план поглавља 23. У следећем броју ћемо дати свој поглед на овај план и однос према медијацији. Мада, није тешко закључити колико и шта је урађено по питању медијације ако је број поступака медијације испод 1% у односу на број парничних поступака, иако је чињеница да је скоро 71% успешно окончаних поступака у медијацији, тј. окончано споразумом. Шта је онда у питању?