DECA SU NAŠE OGLEDALO
Kao najavu za osnovnu i specijalističke obuke vezane za vršnjačko nasilje, prevenciju i sprečavanje sukoba, na kratko smo razgovarali sa našom koleginicom i saradnicom Jelicom Milosavljević. Jelica je diplomirani specijalista pedagog i nastavnik razredne nastave, trenutno zaposlena u Centru za socijalni radu Kruševcu kao voditelj slučaja u internom timu za zaštitu od nasilja, licencirani medijator, trener, predavač, …, koja je uspela svoja znanja i veštine, koje je stekla kao medijator, da prenese i primeni u svakodnevnom životu, zbog čega je jedan od retkih socijalnih radnika sa pozitivnim rezultatima i najuspešniji medijator u Srbiji. Primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i podršci uspešno je implementirana u Centru za socijalni rad u Kruševcu, upravo zahvaljujući njenim znanjima i veštinama iz oblasti medijacije i ljubavi koju ima prema svom poslu. Ta znanja, kako teorijska, tako i praktična, preneće kroz organizovanje osnovne obuke za medijatore, ali i specijalističkih obuka vezanih, pre svega za rešavanje vršnjačkih sukoba.
Jelice, imale smo priliku ranije da sarađujemo na različitim projektima, ali smo i pokušavale da u škole uvedemo edukacije za vršnjačku i školsku medijaciju. Danas, nakon nemilih događaja, i šire spoznaje, kako se osećaš, kada znaš koliko smo upozoravali da se nešto ovako može dogoditi, a da su se donosioci odluka oglušili o naše molbe i upozorenja?
„Tragedija koja se dogodila u školi „Vladislav Ribnikar“ nas je veoma potresla i zabrinula. Svi smo u neverici da se tako nešto dogodilo i veoma teško to prihvatamo kao činjenicu. Još više boli pomisao da se tako nešto, možda, moglo sprečiti, samo da su svi u procesu odrastanja deteta, koje je zločin počinilo, učinili što je do njih, ali i da su nas poslušali kada smo govorili koliko je važno da decu pripremimo za školu i u školi da prepoznaju i preduprede vršnjačke probleme, naročito eskalaciju konflikta, ma kakvog, kao i da nastavnike obučimo, kroz edukacije vezane za medijaciju, kako da kod dece prepoznaju moguće konfliktne situacije i iste spreče (školska medijacija). Nakon tragičnh događaja u školi „Ribnikar“ i u Mladenovcu, dugo vremena mi je trebalo da se pokrenem. Poražena sam i kao čovek i kao profesinalac. Sve što bih sada rekla moglo bi da stane u jednu rečenicu “Deca su naše ogledalo“. To je naziv predstave koju smo uradili pre „Korone“ i krenuli sa prikazivanjem, a koja je zasnovana na istinitom događaju vršnjačkog sukoba. Magazin Medijator je pisao o predstavi i možda ne bi bilo zgoreg podsetiti čitaoce na to. Takođe, podsetiti ih na članak vezan za vršnjačke i porodične sukobe, primenu medijacije u vaspitno popravnim domovima, ali podsetiti i na sve naše pokušaje da predupredimo kroz edukaciju, pre svega, sve moguće sukobe i eskalaciju istih. Nažalost, donosioci odluka nisu prepoznali naša upozorenja i projekte kao važne i značajne, a mi ih smatramo najbitnijima, što se kroz ovaj nemili događaj i pokazalo. Zar uvek treba da se desi neka tragedija, da bi smo shvatili značaj onoga što nam je neko ranije govorio i na šta smo upozoravani? Sve ono što smo unazad radili, na šta smo zatvarali oči, na šta smo se oglušili, na šta smo opominjali sada nam se vratilo kao bumerang. Kao što rekoh, osećam se tužno i poraženo i ljudski i profesionalno.
Na osnovu tvog iskustva, šta bi navela kao uzrok eskalacije vršnjačkih sukoba?
„Kao specijalni pedagog i medijator već dugi niz godina radim sa decom i adolescentima i bila sam, svih ovih godina, svedok urušavanja jednog sistema. Nažalost, to urušavanje sistema, najviše se odrazilo na najnevinije, na decu. Roditelji zauzeti poslom da bi preživeli ili pak sobom i svojim neostvarenim ambicijama, decu su u nekim slučajevima prepuštali sama sebi. Urušen sistem vrednosti, rijaliti likovi, nasilje na nacionalnim frekvencijama, odsustvo roditelja, da li zbog posla ili sopstvenih neostvarenih ambicija, doveli su do toga da smo decu otuđili od sebe, uzori su im umesto roditelja postali kriminalci, rijaliti ličnosti, ličnosti iz virtualnog sveta ili ko zna ko još. Vaspitno-disciplinske mere u školama su svedene na minimum i, pokazalo se, nedovoljno funkcionalne. Nema poštovanja autoriteta, nastavno osoblje nije dovoljno motivisano da vaspitava decu, jer to najpre, treba da rade roditelji i staratelji, zaboravljajući da je to i njihov deo posla. Ima tu mnogo različitih faktora, te kombinacija istih je zapravo doprinela svemu negativnom.
Na sve ovo upozoravali smo godinama unazad. Napravili smo i predstavu „Deca su naše ogledalo“, kao što sam spomenula, koja je namenjena borbi protiv vršnjačkog nasilja, ali govori i o uzrocima poput porodičnih prilika učesnika nasilja, problemima sa kojima se suočavaju o kojima se ne zna, ali kroz predstavu se nudi i rešenje sukoba kroz postupak medijacije, nakon nasilja. Predstava je realna slika društva u kome živimo i poruka kako nas deca kopiraju i ono što vide i dožive u kući, deca nose sa sobom i tako se ponašaju u svim segmentima društva.
Uvek smo svi za preventivne mere u odnosu na represivne. Medijaciju vidimo kao dobar alat za bolje društvo. Zašto baš medijacija?
Nažalost mi nemamo dobre programe prevencije, nemamo šta deci da pokažemo. Sportske i druge društvene aktivnosti su skupe i za mnoge nedostižne. Kada decu dodju i udju u sukob, rešavamo sve ignorisanjem ii kaznom, što je pogrešno. Zašto medijacija?
Medijacija je postupak u kome medijator kao neutralna treća strana, pomaže stranama u sukobu ili sporu da dodju do prihvatljivog rešenja. Jako je bitno i poželjno da vršnjačke sukobe rešavamo medijacijom. Kroz medijaciju, osnažujemo žrtvu i pružamo joj podršku da shvati zašto se baš njoj to dogodilo a sa druge strane nasilnika suočavamo sa posledicama svog ponašanja ali i sa tim kako se žrtva oseća. Kroz edukaciju za medijatora stičete različite veštine, ali vam edukacija pomaže da razumete druge. Shvatite da se iza površine kriju različiti uzroci za nečije ponašanje, pokušavate da razumete, da razdvojite potrebu od interesa itd. Kroz edukaciju o medijaciji postajemo bolji ljudi. Osobe koje rade u obrazovnim ustanovama, centrima za socijalni rad, domovima za decu bez stranja, vaspitno popravnim domovima, policiji, …, bi trebalo da prođu osnovnu obuku za medijatora ali i specijalističke obuke, jer će im, osim što će ih oplemeniti kao ljude, pomoći u profesionalnom razvoju i obavljanju svakodnenih zadataka. Naučiće da prepoznaju i preduprede moguće sukobe ili kada dođe do eskalacije, reše i zaustave sukob na miran način. Kada su maloletna lica i proces medijacije, medijacija se uvek sprovodi u prisustvu roditelja.
Sem predstave organizovala sam i više od 10 predavanja na temu medijacije u vršnjačkim sukobima za zaposlene u socijalnoj zaštiti. U narednom periodu pokušaćemo da prenesemo znanja kroz praktične primere svima koji su zainteresovani.
Osnovna obuka za medijatore se održava?
Održava se od sedmog do jedanaestog juna, onlajn, putem Zoom platforme. Prijave su u toku na naš mejl (link za prijave i sve informacije vezane za osnovnu obuku za medijatore na dnu stranice) ili Medijator magazina. Ono što bih posebno istakla je da nakon osnovne, započinjemo sa akreditovanom obukom od strane Ministarstva pravde za vršnjačke sukobe i primenu medijacije u centrima za socijalni rad. Neke obuke pored akreditacije MInistarstva pravde su akreditovane i od Komore za socijalnu zaštitu.
Hvala Jelice na razgovoru, vidimo se na obukama, a Medijator magazin će podsetiti čitaoce na tekstove vezane za vršnjačko nasilje o kojima smo ranije pisali.
Link za informacije i prijave na osnovnu obuku: http://www.medijatorikrusevca.com/OsnovnaObuka/index.html
Link do tekstova „Deca su naše ogledalo“ i „Vršnjačko nasilje i porodični sporovi-medijacijom do rešenja sukoba“
https://posrednik.org/vrsnjacko-nasilje-i-porodicni-sporovi-medijacijom-do-resenja-sukoba/
https://posrednik.org/deca-su-nase-ogledalo-predstava-koja-je-uzdrmala-javnost/
Primena medijacije u Vaspitno popravnom domu:
https://posrednik.org/primer-primene-i-dobre-prakse/