Чињеница је да у Републици Северној Македонији и десет година након усвајања првог Закона о посредовању, усвојеног 2006. године, и активности које су предузели КМРМ и Министарство правде за афирмацију медијације као алтернативног начина решавања спорова, концепт добровољног посредовања није дао резултата у погледу повећања броја медијација. Упоређујући број поступака посредовања (медијација) у земљама у којима је уведен концепт обавезног покушаја решавања спорова медијацијом и број поступака када је медијација добровољна, јасно је да је такав покушај мање функционалан него обавезан покушај. Када се узме у обзир да у Р.С. Македонији појам медијација није познат многим грађанима, али и чињеница да грађани, социјални и економски субјекти немају знање, навике и културу да спорове решавају мирним путем, преговарањем, будућност добровољног посредовања није била оптимистична. С обзиром на то да постоји низ чињеница које иду у прилог чињеници да добровољно посредовање не даје резултате, неизбежно је такав модел заменити увођењем концепта обавезног покушаја посредовања. На основу практичних резултата, анализе и поређења развоја медијације у земљама које имају концепт добровољног посредовања и концепт обавезног покушаја посредовања, узимајући у обзир мишљења многих стручњака, универзитетских професора, правника, судија и посредника, Коморе Републике Македоније и Министарствo правде такође су заговарали увођење обавезног покушаја решавања спора медијацијом. Припремљени су предлози и нацрти за измену законских прописа увођењем концепта обавезног покушаја посредовања у привредним, породичним, имовинским и другим споровима, наглашавајући да ће предности увођења обавезног концепта растеретити правосуђе и условити смањење корупције у правосуђу.
Република Северна Македонија
Република Северна Македонија је држава која настоји да својим грађанима обезбеди правну сигурност што би у неким привредним споровима значило да дужник испуњава своју обавезу, а поверилац да може да оствари испуњење применом алтернативног начина решавања спорова, конкретно путем обавезног покушаја медијације. Примена обавезног посредовања (обавезног покушаја медијације) у привредним споровима омогућиће странкама да избегну високе новчане трошкове, да не изгубе пословне партнере и запослене, да избегну губљење времена на низу рочишта и да имају прилику да руководе својим временом и трошковима, али и задовољство, јер је спор успешно решен, свим странама у спорном односу.
У том правцу усвојен је Закон о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Македоније“ бр. 244 од 23.7.2015.). Члан 47 прописао је измене члана 461 Закона о парничном поступку : прописана обавеза за обавезним покушајем посредовања у привредним споровима. Измене и допуне ступиле су на снагу 01.2.2016. Промене се односе на део привредних спорова за новчана потраживања чија вредност не прелази 1.000.000 денара (16.300 еура), након чега се поступак покреће тужбом пред судом. Странке су дужне да покушају да разреше спор, пре подношења тужбе, медијацијом. При подношењу тужбе, подносилац тужбе је дужан да достави писмени доказ који издаје медијатор да спор није успео да се реши у поступку медијације.
Ако тужитељ не обезбеди и не достави доказе – Изјаву лиценцираног медијатора, ризикује да суд одбаци тужбу.
Практично, поступак медијације, за који је законом прописан обавезан покушај одвија се на следећи начин: Страна која има захтев пре подношења тужбе пред надлежним судом:
мора покушати да спор реши посредовањем, бирајући лиценцираног медијатора из Именика медијатора којима се подноси захтев за покретање медијације.
У захтеву се наводе подаци о иницирајућој страни, подаци о противној страни, основа спора, вредност спора и кратак опис спора. Након што прими захтев од иницијатора, а то може бити правно или физичко лице, медијатор (посредник) шаље позив другој страни у спорном односу. Уз позив, медијатор обавештава супротну страну о предмету спорног односа и позива га у року од 15 дана од слања позива да изјави да ли ће прихватити позив за решавање спорног односа медијацијом. Ако позвана страна у законском року прихвати позив за медијацију, медијатор у договору са странама договара место и време одржавања састанака, а на заказаним састанцима свака страна може бити заступљена пуномоћјем. Ако позвана страна не прихвати позив или не достави никакав одговор у року од 15 дана, медијатор иницијатору издаје Изјаву да покушај обавезног посредовања није успео. Медијатор издаје изјаву да покушај разрешавања спора посредовањем није успео и у случају да позвана страна прихвати позив за посредовање, али у законски прописаном року од 60 дана није постигнут споразум за решавање спора. Изјава посредника (медијатора) може се користити као додатак парници, ако је страна иницијатор одлучила покренути поступак пред судом због конкретног спорног односа.
У случају да се поступак посредовања успешно оконча, односно странке дођу до решења спорног односа, медијатор у договору са странкама припрема споразум, који потписују медијатор и странке. Медијатор подноси примерак споразума странама и подноси извештај Министарству правде да је спор решен посредовањем. Ако се стране договоре да ће постигнути споразум постати извршни документ, постоји законска могућност да га овласти јавни бележник у складу са одредбама Закона о бележништву.
Иако део стручне јавности сматра да обавезан покушај медијације доводи у питање принцип добровољности у посредовању, информације које је Министарство правде објавило у априлу 2019. године наводе да је према њиховим статистикама забележено 395 медијација у привредним споровима, од чега 129 или 32,6% су завршене споразумом.
Аутор: Мр Гордана Атанасова